Pasterov zavod u Nišu

Pasterov zavod u Nišu, Kraljevski vojni Pasterov zavod u Nišu (1900 — 1923), je prvi Zavoda za spravljanje animalne limfe i prva preventivnomedicinska ustanova u Nišu osnovana 1900, u sastavu Moravske stalne vojne bolnice Niš na inicijativu pukovnika dr Mihajla-Mike Markovića, u to vreme Načelnika Sanitetskog odeljenja Ministarsva vojnog Kraljevine Srbije.

Naziv	Pasterov zavod u Nišu
Osnovan	1900.
Reorganizovan	1923.
Zemlja:
Prvi upravnik	dr Dragutin Petković
Sedište	Niš
Osnivač:	Ministarstvo vojske Kraljevine Srbije
Bio u sastavu	Moravske stalne vojne bolnice Niš

Zavod je dobio ime po čuvenom francuskom mikrobiolog i hemičaru Luj Pasteru, koji je postavio osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila, koja se primenjiva|la u niškom zavodu.

...„Samo 15 godina posle Pariza, 14 godina posle Moskve, Petrograda i Odese i 10 godina posle Njujorka, Čikaga i Budimpešte 7. juna 1900, Pasterov zavod u Nišu počinje sa radom. Taj hrabar i entuzijastički korak svrstao je tadašnju Srbiju, na pragu 20. veka, sa 80% nepismenog stanovništva i nestabilnom političkom scenom, u red modernih država, to je bio veliki korak ka pravom razvoju zdravstvene zaštite i podizanju zdravstvene kulture naroda.“.

Uslovi

Spomen bista Luju Pasteru ispred zgrada u kojoj je osnovan Pasterov zavod u Nišu

Krajem 19. veka higijensko-epidemiološke prilike u srpskoj vojsci i kod stanovništva Niša i okoline su veoma loše. Do 1878. u poluvazalskom položaju, ratovima iscrpljena i teško zaostala sredina suočila se sa novom nevoljom, zaraznim bolestima: velike boginje i besnilo su kao „velike mora“ pritisnule stanovništvo Srbije i Srpsku vojsku sa svih strana. U prvoj polovini osamdesetih godina 19. veka, Vojska Srbije prva je uvela sistemsku variolizaciju svojih pripadnika a zatim i stanovništva i to prvo humanom majom a zatim animalnom limfom.

Do otvaranja Zavoda u Nišu, ljudi sa ujedom od besnih životinja, najčešće pasa, bili su upućivani sami ili sa pratiocem, najčešće u Pasterov zavod u Budimpešti radi lečenja. Godišnje je bilo između 100 i 200 takvih bolesnika, od kojih su polovinu činila deca. Proračun godišnjih troškova za slanje pacijenata na vakcinaciju protiv besnila u Budimpeštu bio je daleko veći nego što bi stajalo izdržavanje Srpskog Pasterovog zavoda, tako se u Srbiji javila ideja za osnivanje zavoda, za čiju realizaciju je zatražena podrška i pomoć kralja Milana Obrenovića.

Jedan od glavnih pokretača ideje o osnivanju Pasterovog zavoda u Srbiji, za spravljanje animalne limfe za vakcinaciju protiv velikih boginja, bio je sanitetski pukovnik dr Mihajlo-Mika Marković, koji je 1886. zabranio vakcinaciju vojnika humaniziranom limfom (humanom majom), s ruke na ruku i zaveo korišćenje samo animalne limfe za tu namenu. Marković na predlog dr Ljubomira Stojanovića i dr Mihajla Petrovića (u to vreme hirurga u Vojnoj bolnici u Nišu), pokreće inicijativu za osnivanje Pasterovog zavoda po ugledu na takve ustanove u Evropi.

Posle višegodišnjih rasprava, zbog straha od moguće zaraze stanovništva, u Beogradu se nije moglo dobiti zemljište za izgradnju Pasterovog zavoda, jer će kako su govorili neki beograđani

„

...u ovom zavodu biti raznih patogenih mikroba, koji mogu iz svojih zatvora izmiliti i čuda počiniti od beogradskih stanovnika“...

”

Zato je i pored teških prilika, u Srbiji, umesto u Beogradu, prvi Pasterov zavod osnovan u Nišu pod upravom vojnog saniteta.

Pukovnik Mihajlo-Mika Marković jedan je od glavnih inicijatora za osnivanje Pasterovog zavoda

Četrnaest godina pre osnivanja Zavoda dr Mihajlo Marković je u Zavod dr Hajnriha u Beču, poslao sanitetskog kapetana dr Dimitrija Gerasimovića, s namerom da u Srbiju donese proces prerade animalne limfe. i počeo nakon toga sa planiranjem i stvaranjem Bakteriološko-higijenskog zavoda, koji je na njegov predlog trebalo da organizuje dr Dragutin Petković.

U proleće 1899. stvorenu se uslovi za realizaciju ove njegove ideje u Nišu. U aprilu Niška opština na pustoj poljani udaljenoj 3 km od centra grada, obezbedila je zemljište, na kome je u avgustu počela izgradnja zgrada za smeštaj Pasterovog zavoda, prema idejnom planu dr Mihajla-Mike Markovića. U proleće 1900. zgrada je završena, a u mesecu maju instalirana je oprema za dobijanje animalne limfe.

Na dan otvaranja Pasterovog zavoda dr Marković je održao svečani govor, o kome je mnogo godina u svojim sećanjima napisao;

„ Ovim tekovinama naša otadžbina dobiće ne samo materijalno već i moralno. Cela Evropa, pa i naši najveći neprijatelji, hteli ili ne hteli, moraće nam priznati da Srbija ni u čemu ne zaostaje iza civilizovanog Zapada, kad pored tolikih naučnih udruženja imamo i svoj Pasterov zavod i bakteriološko-higijenski institut... ”

Dana 25. decembra 1900. odlukom Ministarstva vojske novoosnovan zavod dobio je i zvanično ime Kraljevski vojni Pasterov zavod u Nišu, za spravljanje „Antirabične emulzije“ za preventivno pelcovanje protiv besnila sa odeljenjem za spravljanje „animalne limfe“ tako da je praktično zavod zvanično otvoren 1. januara 1901.

Proizvodnja animalne limfe, kao vakcine protiv velikih boginja, po prvi put u Srbiji počela je danom svečanog otvaranja Pasterovog zavoda, pod rukovodstvom prvog upravnika dr Dragutin Petković (1873-1947), jednog od viđenijih nišlija, koji je medicinu završio u Beču 1899. godine.

U toku 1901. na mesto pomoćnika upravnika Petković došao je, poručnik, dr Miloš Stevanović., koji je u odsustvu doktora Petkovića, koje je gotovo dve godine, bio na usavršavanju u Parizu, Nemačkoj i Beču, obavljao funkciju upravnika Zavoda, i do kraja svog radnog veka, odnosno smrti, od pegavog tifusa, 1915. radio je u Pasterovom zavodu.

Razvoj i delatnost

Spomen bista Mihajla-Mike Markovića ispred zgrade Pasterovog zavoda u Nišu

U Pasterovom zavodu u Nišu prvo je proradilo vakcinalno odeljenje. Dr Mihajlo Marković je 7. jula 1900. izvršio pelcovanje prvog teleta radi dobijanja animalne limfne za cepljenje protiv velikih boginja. Već u novembru bilo je spremno 15.000 vakcina za pelcovanje jesenje generacije regruta. Samo u 1900. u zavodu je, domaćom limfom protiv boginja vakcinisano 11.540 regruta.

Pasterov zavod je od svog osnivanja, godišnje u antirabičnom odeljenju lečio između 50-300 bolesnika zaraženih besnilom. Prvi antirabičnom vakcinom lečeni bolesnik bio je vojnik, te se može reći da su prve vakcine proizvedene u Pasterovom zavodu bile korišćene za potrebe vojnog saniteta.

Krajem 1900. godine, u Niš su stigli, radi lečenja, i prvi civilni pacijenti sa ujedinom besnog vuka, ljudi sa sela iz Čačanskog sreza

Prema statističkim podacima Kraljevine Srbije iz perioda 1901—1904. u Pasterovom zavodu antirabičnom vakcinom lečeno je 1.140 lica, od kojih je umrlo 7. Broj lečenih za prvih 14 godina rada zavoda, od 1901-1915, iznosio je ukupno 8.649 ili prosečno 617 godišnje

Evo kako stanje i rad zavoda 26. juna 1902. opisuje njegov osnivač dr Marković, (čija bista ponosno krasi prostor ispred Pasterovoga zavoda od septembra meseca 2010)

„ U zavodu druga druga slika. U Nišu, u Srbiji. Bolnički kaplar proziva poimence bolesnike iz glavne bolesničke knjige, redov bolničar privodi ih po redu lekaru. I lekar i bolničari imađahu na sebi čiste kao sneg bele piketske kapute zakopčane do grla. Decu je primao bolničar iz roditeljskih ruku i držao ih na svom krilu za vreme pelcovanja, pričajući im i tepajući im... Direktor (nap. dr Dragutin Petković), je ozbiljno i s najvećom pažnjom vršio pelcovanje. Iz dubine duše bio sam potresen ovim prizorom. Srce mi je igralo od radosti, jer doživeh da vidim uspešan rezultat moga zamornog i trudnog rada“... ”

Tokom 1904. dolazi do proširenja delatnosti Pasterovog zavoda. Prvog aprila 1904. instalirano je bakteriološko odeljenje, čime su bile izvršene sve pripreme za za otvaranje seroterapijskog i hemijskog odeljenja. Te godine Zavod proširio je i rad na razne mikroskopske preglede, ispitivanje vode za piće, kao i druge medicinsko-hemijske analize.

Dana 20. aprila u Zavodu je otvoreno dezinfekciono odeljenje, koje je otpočelo i sa održavanjem prvog kursa za dezinfektore.

Značaj Pasterovog zavoda u suzbijanju epidemija u Srbiji

Od 1904. do 1908. besnilo je postao sve ozbiljniji problem za Srbiju. U vojskama onog perioda, pa i u srpskoj, konj je bio nezamenljiv za vuču, nošenje i jahanje, pa samim tim i od velikog značaja za borbenu gotovost, i zdravstveno stanje njenih vojnika zbog mogućeg masovnijeg širenja besnila ali i drugih bolesti koje se mogu preneti preko konja.

Prvi radovi lekara iz ove oblasti pokazali su da je najveći broj ujedenih poticao sa seoskog područja, da su u većoj meri bili ugroženi muškarci i da su po lokalizaciji ujedina na prvom mestu bili glava i vrat, pa tek onda udovi. Kao prenosioci bolesti vodeće životinje su bile lisice, vukovi, ali i mačke. Pored ovog oboljenja, zastupljeni su bili i tifus, polne bolesti, dizenterija i tuberkuloza.

Jedna od obaveza Pasterovom zavodu u Nišu bila je dijagnostika besnila kod besnih životinja, za celo područje Kraljevine Srbije:

„ Ministarstvo unutrašnjih dela Kraljevine Srbije je 5. avgusta 1911. uputilo dopis svim okružnim načelstvima i Upravi grada Beograda da je veoma važno da se u preventivnom lečenju u Pasterovom zavodu u Nišu utvrdi da li je dotična osoba zaista povređena od životinje koja je besna. Da bi se to ustanovilo, raspisom S Br. 737/901 je naređeno da se takva životinja pronađe ako je domaća i živa stavi u karantin i posmatra, a ako je ubijena, izvrši obdukcija i sačini detaljan protokol. ”

Prvi kurs za dezinfektore u Pasterovom zavodu u Nišu (1904-1905)

Epizootija besnila dovela je do pronalaženja sopstvene metode za lečenje iste, poznate kao „Etar metoda po Alivizatosu“ .

U periodima kada se nije ratovalo, gotovo da nije bilo garnizona u Srbiji a da se u njemu svake godine nisu javljale neke od epidemija zaraznih bolesti, a pritom su neki garnizon od njih teško stradali, kao npr. niški garnizon 1909. godine sa 196 obolelih od tifusa.

Da bi zaštitio pripadnik vojske ali i stanovništvo, načelnik Komande Kraljevine Srbije general Radomir Putnik svojim Naređenjem br.4.498 od 18. decembra 1904. propisao je Uputstvo o upotrebi, čuvanju i koštanju vakcine. U tom naređenju nalazili su se i stavovi (koji su i danas u primeni), i bili su jedna od glavnih pismenih smernica za rad Pasterovog zavoda.

Pasterov zavod, u prvoj deceniji svog postojanja i rada, pored osnovne delatnosti na suzbijanju velikih boginja, besnila i malarije, neprekidno je radio na školovanju medicinskog kadra, i stalno širio svoju aktivnost na suzbijanju zaraznih bolesti. Zavod je radio na dohodovnom principu, a poslovi Zavoda vezani za vojsku bili su besplatni, budući da je bio deo vojnog saniteta.

Prvi svetski rat

Pitanje laboratorijske dijagnostike bio je veliki i nerešivi problem pred Prvi svetski rat. Tokom 1914, kada je reč o laboratorijama, u Srbiji postojala je nestašica: u novcu za njihovu izgradnju i opremanje i popunjavnje kadrovima za stručni, izetno zahtevan, rad. Laboratorijska dijagnostika, koja je prvi korak u prevenciji mnogih zaraznih i nezaraznih bolesti, i razvoj laboratorija u to vreme u Srbiji bio je zapostavljen, na račun hirurgije, kojoj je jedino davan značaj. U to vreme, Kraljevina Srbija imala je samo dve velike laboratorije: Pasterov zavod u Nišu i Državnu i gradsku laboratoriju u Beogradu.

U Prvom svetskom ratu u srpskoj vojsci i među građanstvom izbila je velika epidemija pegavca, koja je trajala od novembra 1914. do marta 1915. Najveći problem predstavljao je nedostatak lekara i drugog stručnog kadra. Tokom izvlačenja Srpske vojske preko Kosova, Crne Gore i Albanije, po ciči zimi, bez hrane i zimske odeće pored vojnika stradali su mnogi školovani ljudi, pored ostalih i lekari. Tom prilikom umrlo je od bolesti i iscrpljenosti 147 lekara.

Moravska stalna vojna bolnica u Nišu bila je 1914. najveća epidemijska bolnica srpske vojske. U zidanim objektima i barakama u krugu bolnice u to vreme prihavaćeno je i smešteno oko 3.000 obolelih. Sredinom februara 1915, u vreme kada je epidemija dostigla vrhunac, u bolnici je dnevno umiralo i do 36 bolesnika. Uslovi za smeštaj i lečenje bili su van svih standarda, koji su postojali u tom periodu. Situaciju je znatno pogoršavalo nepostojanje dovoljnog broja laboratorija i nemogućnost korišćenja laboratorijske dijagnostike i spravljanja zaštitinih vakcina, posebno kada je reč o zaraznim bolestima. U nedostatku sredstava pribeglo se mnogim improvizacijama, pa i korišćenju „srpskog bureta“ umesto dezinfektora. U ovoj epidemiji umrlo je preko 30.000 vojnika, među kojima je bio i veći broj lekara i drugog medicinskog osoblja. U ovim okolnostima Pasterov zavod, sa svojim sastavom radio je u skoro nemogućim uslovima uz dosta improvizacije i snalažljivosti.

Tokom povlačenja srpske vojske iz Srbije zajedno sa Moravskom vojnom bolnicom Niš povlači se i Pasterov zavod i Državna laboratorija iz Beograda. Nažlost u toku tog povlačenja, u Kruševcu je zarobljena oprema Državne laboratorije, a prodorom Bugarske vojske u Srbiju zaplenjena je zgrada i celokupna oprema Pasterovog zavoda u Nišu.

Nakon bugarske okupacije juga Srbije, Pasterov zavod je radio za potrebe Bugarske države i pod rukovodstvom bugarskih lekara.

Dr Aleksandar Savić u mikrobiološkoj laboratoriji na Solunskom frontu 1917. i vakcinacija vojnika u Prvom svetskom ratu

Reorganizacija

dr Gerasim Alivizatos

Prema pisanju prvog posleratnog upravnika dr Gerasima Alivizatosa;
...„za vreme Prvog svetskog rata, okupatori, Bugari i Austrijanci, opljačkali su sve što je za stručni rad Pasterov zavod u Nišu bilo potrebno, zajedno sa dragocenom arhivom, a u Zavodu su ostale samo prazne prostorije“...

Suočena sa velikim teškoćama u obezbeđivanju zdravstvene zaštite za vojnike i izbeglice u oblasti laboratorijske dijagnostike po završetku Prvog svetskog rata, Srpska vlada je odlučila da školuje lekare i druge stručnjake dok rat traje, u zemljama saveznika u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Tako je Ministartsvo unurašnjih dela, Sanitetsko odeljenje, 4. marta 1917. uputilo pismo Kraljevskom srpskom poslanstvu u Bernu, u Švajcarskoj, sledeće sadržine:

...„Gospodin ministar nutrašnjih dela svojom odlukom od 24. februara ove godine, pod brojem 17 odredilo je dr Berislava Borčić, našeg bakteriologa radi srudija francuskog metoda bakteriološkog, serološkog i antirabičnog rada u pasterovom Zavodu u Parizu. I tom odlukom određen je i dr Vladimir Brunet, hemičar, radi izučavanja biološke hemije i njene primene u privrednoj i zdravstvenoj grani narodne ishrane shodno uputstvima Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela“..

Posle završenih studija dr Vladimir Brunet, nastavlja svoj rad u Bogradu, a dr Berislava Borčić dolazi oktobra 1919. u Niš, i prihvata dužnost asistenta po ugovoru Pasterovog zavoda u Nišu. Ubrzo zatim on radi i kao honorarni upravnika Pasterovog zavoda u Beogradu i u Srbije ostaje do 1920, kada krajem te godine odlazi za upravnika bakteriološkog zavoda u Zagrebu. Zahvaljujući dr Alivizatosu, dr Berislavu Borčiću i drugim entuzijastima Pasterov zavod obnavlja svoj rad i sve više proširuje svoju delatnost.

Pasterov zavod se ponovo konstituiše i započinje rad ali sada kao civilna ustanova, pod patronatom Ministarstva narodnog zdravlja, kada je započeo temeljan rad na borbi protiv sve veće opasnosti od besnila. Izlaskom iz sastava vojnog saniteta zavod postaje zdravstvena ustanova grada Niša, a Vojna bolnica Niš formira u svom sastavu, bakteriološku laboratoriju, čiji je načelnik bio i načelnik odeljenja za zarazne bolesti pukovnik dr Mihajlo Radojičić, specijalista mikrobiologije. [3]

Prvo na čelu sa upravnikom dr Vladimirom Brunetijem, a zatim dr Gerasimom Alivizatosom, 1919. koji iz Grčke u Niš dolazi na lični zahtev;

...„hteo bih da sve moje vreme, moje znanje i energiju upotrebim za dobro naroda, za higijenu i profilaksu infektivnih bolesti, ili kao upravnik bolnice, laboratorije, instituta ili neke higijenske službe“... napisao je u svojoj molbi 8. decembra 1918. Poslanstvu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Atini, dr Gerasim Alivizatos.

Dr Gerasim Alivizatos ulaže natčovečanske napore i obnavlja Pasterov zavod. Znatno proširuje, vidljivo modernizuje i dostiže najviši stručni domet u preventivnoj medicini uvođenjem sopstvene metode za lečenje besnila. U medicinskom svetu metoda je poznate kao „eter metoda po Alivizatosu“. Do ove metode on je došao nakon brojnih eksperimenata na kunićima i ovcama, kao bi istražio novi način antirabičnog lečenja i postigao trajni imunitet preko oslabljenog virusa.
Dr Gerasim Alivizatos je ovaj svoj „izum“ objavio u uglednom nemačkom časopisu (Deutsche Medicinische Wochenschrift) 1922, kao prvi naučni rad iz niške medicine štampan u stranoj stručnoj literaturi. Alivizatosovu „eter metodu“ je prihvatilaJugoslavija, Grčka, Austrija, Argentina, Španija i Bugarska.

Reorganizacijom Ministarstva zdravlja Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, 14. oktobra 1923. Pasterov zavod je prerastao u Epidemiološki zavod u Nišu, i praktično prestao da postoji pod nazivom Pasterov zavod u Nišu. Pasterov zavod u Novom Sadu je 1928. preuzeo funkcije svih ostalih Pasterovih zavoda u Kraljevini SHS, pa i niškog, zahvaljujući novoj vakcini protiv besnila dr Hempta, tako da je dalja proizvodnja vakcine protiv besnila prestala u Nišu.

Vidi još

• Zgrada Pasterovog zavoda
• Pasterov zavod u Novom Sadu
• Institut za javno zdravlje Niš
• Vojna bolnica Niš
• Niš