Википедија

Predrag Matvejević

Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobra 1932 — Zagreb, 2. februara 2017)[1] bio je bosanskohercegovački i hrvatski pisac, publicist, hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. godine. Matvejević pripada među najprevođenije hrvatske književnike u svetu.[2]

Predrag Matvejević
Lični podaci
Datum rođenja(1932-10-07)7. oktobar 1932.
Mesto rođenjaMostar, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti2. februar 2017.(2017-02-02) (84 god.)
Mesto smrtiZagreb, Hrvatska
NacionalnostHrvatska
ObrazovanjeFilozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Univerzitet Sorbona, Univerzitet La Sapienza u Rimu
Književni rad
Period1965—2017.
Najvažnija delaRazgovori s Krležom
Jugoslavenstvo danas
Mediteranski brevijar
Druga Venecija

Njegovo najpoznatije delo "Mediteranski brevijar" prevedeno je na 23 jezika.[3][4]

Biografija uredi

Matvejević se rodio u Mostaru 1932. godine, od oca Vsevoloda Nikolajeviča Matvejevića, ruskog porekla, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, koji je nakon povratka iz ratnog zarobljeništva u Nemačkoj u Mostaru bio sudija 1945. godine. Prema Predragovim izjavama na HRT-u 2012, njegov otac je imao boljševička uverenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi iako su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu. Predragova majka Angelina (r. Pavić) bila je Hrvatica iz BiH, a njena strana porodice imala je bitan uticaj na njegovo rano obrazovanje u katoličkoj sredini. Nakon školovanja u rodnom Mostaru, gde je bio i partizanski kurir, započinje studije francuskog jezika i književnosti u Sarajevu koje je završio u Zagrebu. Godine 1967. doktorirao je na univerzitetu Sorbona u Parizu[1] disertacijom o angažovanom i prigodnom pesništvu.

Od 1959. do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.[1] Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao penzioner, napustio je Zagreb i od 1991. do 1994. predavao je slovensku književnost na Trećemu pariskom univerzitetu (Nouvelle Sorbonn). Od 1994. do 2007. predavao je srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom Univerzitetu La Sapienza.[1]

Matvejević je primio jedan počasni doktorat u Francuskoj (Perpinjan) i dva u Italiji (Đenova, Trst), a dodeljen mu je 2002. godine i počasni doktorat na Univerzitetu "Džemal Bijedić" u njegovu rodnom Mostaru.

Matvejević je je jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu. Njegov "Mediteranski brevijar" preveden je na 23 jezika (samo u Italiji prodat je u više od 300.000 primeraka), a "Druga Venecija" preko 10.000 primeraka. Matvejevićevu publicistička knjigu "Jugoslavenstvo danas", koja je bila vrlo čitana u bivšoj SFR Jugoslaviji uredili su Jovan Radulović i Rajko P. Nogo a objavio je beogradski BIGZ 1984. kao džepno izdanje u 30.000 primeraka.

Bio je predsednik Hrvatskog centra PEN-a od 1980. do 1989. godine.[1]

Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu od 1990. godine[1]; predsednik Naučnog veća mediteranskog laboratorija u Napulju. Bio je savetnik za politiku prema Sredozemlju u Evropskoj komisiji i član Saveta političke stranke SRP kojom je predsedavao Stipe Šuvar u Zagrebu.

Matvejević je 1989. godine, zajedno sa Miloradom Pupovcem, Žarkom Puhovskim i Brankom Horvatom i uz podršku generala Koče Popovića , bio među osnivačima Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je imala službeni slogan "Jugoslavija, ili rat!" i u Zagrebu je prethodila osnivanju nacionalnih stranaka HSLS, i HDZ. Bio je član Saveta levog časopisa Novi Plamen.

Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1992. godine bio je službeni kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru na stranačkoj listi projugoslovenske Socijalno-demokratske unije.

Godine 1999. bio je, kao državljanin Italije, kandidat italijanskih komunista na izborima za parlament EU.

Nosilac je odlikovanja koja su mu dodelili predsednici Republike u Francuskoj (Legija časti), Hrvatskoj (Red Danice hrvatske), Sloveniji i Italiji.

Predrag Matvejević je 2020. godine dobio posthumnu francusku književnu nagradu Jean d'Ormesson za knjigu "Mediteranski brevijar".[4]

Osude i klevete uredi

Dana 10. novembra 2001. Predrag Matvejević je u zagrebačkom Jutarnjem listu objavio tekst pod nazivom Naši talibani. U tom novinarskom članku zahtevao je da neki sud "stroži od Haškoga tribunala", poput komunističkih "sudova koji su sudili kolaborantima fašizma" presudi književnicima Dobrici Ćosiću, Matiji Bećkoviću, Momi Kaporu, Rajku Petrovu Nogu, Gojku Đogu, Ivanu Aralici, Anđelku Vuletiću i Miletu Pešordi kao "kvislinškim piscima" odgovornim za zločine počinjene u agresiji na BiH, pisao je Matvejević. Pešorda je u nedeljniku "Fokus" tvrdnje P. Matvejevića imenovao verbalnim političkim atentatom "Matvejevićev verbalni atentat na Pešordu", (Fokus br.81., str.2., Zagreb, 29. novembar 2001). Jedini od svih pomenutih tužio je Matvejevića Općinskom sudu u Zagrebu za klevetu i započeo parnicu u martu 2003. Dana 2. 11. 2005. Matvejević je proglašen krivim za zlodelo klevete i uvrede Mileta Pešorde i osuđen je na petomesečnu uslovnu kaznu, objavu presude u Jutarnjem listu o svom trošku i da plati 5000 kuna sudskih troškova. Matvejević se nije žalio na presudu već je, s direktnom podrškom hrvatskog premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera, pokrenuo međunarodnu kampanju protiv presude, koja je izazvala organizovani protest više istaknutih pisaca u Evropi. Izjavio je tada da bi žalbom priznao presudu i onog ko je presudu izrekao. Presuda je 20. decembra 2005. postala pravosnažna, a njenu zakonitost potvrdio je 23.09.2009. Vrhovni sud Hrvatske i odbio zahtev glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske da poništi presudu.

Veliki odjek u hrvatskoj javnosti dobili su članci "Matvejevićeva vješala za hrvatske književnike" Darka Kovačića u zagrebačkom nedeljniku "Fokus" od 11 .11.2005, i politološki esej Zdravka Tomca "Predrag Matvejević brani i zastupa velikosrpska i četnička stajališta", objavljen u zagrebačkom nedeljniku "Fokus" 25. aprila. 2008. i analiza dr. Zvonimira Šeparovića "Kleveta je ozbiljan zločin". Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Matvejevića za predstavnika Republike Hrvatske u Međunarodnoj organizaciji frankofonih država, iznoseći tvrdnje u svom pismu Le Mondu da iako je pravosnažno osuđen, Matvejević nije počinio zločin klevete i uvrede. Zbog toga je potom Josipovića napalo udruženja hrvatskih sudija. Vladimir Gredelj (bivši predsednik udruženja hrvatskih sudija) je u kolumni u Večernjem listu nazvao takav postupak Josipovića bizarnim i sramotnim ocenivši to kao krajnje neprikladno, ujedno i uvredu Vrhovnog suda Hrvatske, Matvejevićevo imenovanje na državnu dužnost kao osobe koja je javno izjavila da ne priznaje hrvatske zakone.

Recepcija Matvejevićevog opusa u srpskoj javnosti uredi

Bibliografija uredi

  • "Sartr" (esej, Zagreb, 1965)
  • "Razgovori s Krležom" (Zagreb, 1969, 1971, 1974, 1978, 1982, Beograd, [ [1987]], Zagreb, 2001)
  • "Prema novom kulturnom stvaralaštvu" (Zagreb, 1975, 1977)
  • "Književnost i njena društvena funkcija" (Novi Sad, 1977)
  • "Te vetrenjače" (Zagreb, 1977, 1978)
  • "Jugoslavenstvo danas" (Zagreb, 1982, Beograd, [[1984] ].)
  • "Otvorena pisma" (Beograd, 1985, 1986)
  • "Mediteranski brevijar" (Zagreb, 1987, 1990, 1991 , (2002 .; Milano 1991, Pariz 1992, Barselona, 1992, Prag, 1992, Cirih, 1993, Amsterdam, 1994 ., Lisabon, 1995, Sarajevo, 1998, Atina, 1998, Los Anđeles, 1999, Istanbul, 1999, Kazablanka, 2000, Tel Aviv, 2001, Podgorica, 2002, Ljubljana, 2002, Helsinki, 2002, Skolje, 2002, Varšava, 2003, Tirana, 2003, Tokio, 2003, Budimpešta, 2006 ., Kairo, 2007)
  • "Istočni Epistolar" (hrvatskom izdavaču knjige pomogla je Fondacija Soroš, Zagreb, 1994; Pariz, 1993, Rim, 1998. )
  • "Gospodari rata i mira" (s V. Stevanovićem i Z. Dizdarevićem, Split, 2000, 2001)
  • "Druga Venecija" (Zagreb, 2002; Split, 2005; Varšava, 2002, Milano, 2003, Pariz, 2004)

Knjige objavljene prvobitno na francuskom jeziku uredi

  • Pour une poétique de l'événement (préface de J.-M. Palmier, Pariz, 1979, Bukurešt, 1980, Skoplje, 1983)
  • De la dissidence (Lausanne, 1996)
  • Le monde «ex» - Confessions (postface de Robet Bréchon, Pariz 1996, Milano, 1996, Zürich, 1996)
  • La Méditerranée et l'Europe - Leçons au College de France (Pariz, 1998, Milano, 1998)
  • Les Seigneurs de la guerre (sous la direction de P. Matvejevitch, Pariz, 1999, Milano, 1999, Prag, 2003)
  • L'Ile-Méditerranée (Pariz, 2000)

Knjige objavljene prvobitno na italijanskom jeziku uredi

  • Sarajevo (Milano 1995);
  • Ex-Jugoslavia : diario di una guerra (Napulj, 1995)
  • Tra asilo ed esilio (intervista a cura di Danilo De Marco, Montereale, 1997)
  • Golfo di Venezia (Venezia 1997);
  • Isolario Mediterraneo (Milano 2000);
  • Sul Danubio (Rim, 2001)
  • Compendio d'irriverenza (a cura di Sergej Roić, Lugano, 2001)
  • Lo specchio del Mare mediterraneo (Lecce 2002);
  • Un'Europa maledetta (Milano, 2005.

Nagrade uredi

Predrag Matvejević je dobio niz nagrada, među kojima su:[4]

  • Godišnja nagrada Vladimir Nazor 1975. godine,
  • Nagradu “Malaparte” 1991. godine za najbolju stranu knjigu,
  • 1993. godine u Parizu nagrada za Najbolju knjigu na stranom jeziku u kategoriji eseja.

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ „Matvejević, Predrag”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  2. ^ „Predrag Matvejević”. Večernji list. Pristupljeno 31. 1. 2019. 
  3. ^ „Mediteranski brevijar naša je naslavnija knjiga u svijetu, i? Ništa, doma se nije nametnula kao tema”. Telegram. Pristupljeno 31. 1. 2019. 
  4. ^ a b v „Posthumna nagrada Predragu Matvejeviću”. ba.n1info.com. Pristupljeno 4. 2. 2022. 

Spoljašnje veze uredi

 
Predrag Matvejević na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предраг_Матвејевић&oldid=27282535”