Википедија

Sport u Grčkoj

преглед спортских активности у Грчкој

Grčka je bila sedište drevnih Olimpijskih igara, koje su prvi put zabeležene 776. godine pre nove ere i dva puta je bila domaćin moderne Olimpijade[1] — Letnjih olimpijskih igara 1896.[2] i 2004. godine.[3] Tokom Parade nacija na Olimpijskim igrama, Grčka je uvek na prvom mestu kao zemlja koja je osnovala drevne Olimpijske igre. Jedna je od četiri zemlje koje su se takmičile na svim Letnjim olimpijskim igrama od svog osnivanja. Ukupno su osvojili 110 olimpijskih medalja (30 zlatnih, 42 srebrne i 38 bronzanih). Godine 1896. Grčka je zauzela drugo mesto na tabeli medalja među svim nacionalnim timovima, osvojivši 10 zlatnih medalja. Grčki olimpijski komitet osnovan je 1894. godine,[4] a Međunarodni olimpijski komitet priznat je 1895. godine,[5] a prvi predsednik bio je grčki biznismen.

Poslednjih decenija Grčka je postala značajna u mnogim sportovima, pogotovo u fudbalu. Fudbalska reprezentacija Grčke pobedila je na Evropskom prvenstvu 2004. godine.[6] Mnogi grčki sportisti, takođe, su postigli značajan uspeh i tokom godina su osvojili svetske i olimpijske titule u brojnim sportovima, poput košarke, rvanja, vaterpola, atletike, dizanja tegova, pri čemu su mnogi od njih postali uspešni u svojim sportovima. Košarka je stekla popularnost u Grčkoj nakon što je klub AEK osvojio Kup pobednika kupova 1968. godine.[7] Reprezentacija je pobedila na Evropskom prvenstvu 1987.[8] i 2005,[9] a 2006. Grčka je stigla do finala Svetskog kupa.

Uspešna organizacija na Letnjim olimpijskim igrama 2004. doprinela je razvoju mnogih sportova i svetskih terena širom Grčke, a posebno u Atini. Grčki sportisti osvojili su ukupno 146 medalja u 15 različitih olimpijskih sportova na Letnjim olimpijskim igrama, uključujući Olimpijske međuigre 1906, dostignuće koje Grčku čini jednom od najboljih naroda na svetu, na svetskoj rang listi medalja po prestonici.[10]

Istorija uredi

Olimpijske igre uredi

 
Spiridon Luis ulazi na stadion Panatinaiko na kraju Letnjih olimpijskih igara 1896. godine.
 
Letnje olimpijske igre 2004.

Grčka je bila sedište drevnih Olimpijskih igara, koje su prvi put zabeležene u Olimpiji 776. godine pre nove ere, a dva puta su bile domaćin modernim olimpijskim igrama, Letnjim olimpijskim igrama 1896. i 2004. godine; Grčka je takođe bila domaćin Olimpijskih međuigara 1906, koje su se u to vreme smatrale olimpijskim igrama, ali koje Međunarodni olimpijski komitet danas nije zvanično priznao.[11] Takmičili su se na svim Letnjim olimpijskim igrama, kao jedna od četiri država koja je to učinila, i većini Zimskih olimpijskih igara.[12] Njeno sportsko upravno telo je Grčki olimpijski komitet.

Osvojivši ukupno 116 medalja (33 zlatne, 43 srebrne i 40 bronzanih), Grčka je osvojila 32. mesto na Večnoj tabeli osvojenih medalja na olimpijskim igrama.[13] Njihov najbolji nastup bio je na Letnjim olimpijskim igrama 1896. godine, kada je Grčka osvojila drugo mesto na tabeli sa 10 zlatnih medalja, jednom manje od Sjedinjenih Država, najviše srebrnih (17) i bronzanih (19) medalja, kao i najviše medalja ukupno (46).[14] Nakon dugog perioda, Letnje olimpijske igre 1992. godine obeležile su napredak i Grčka je napravila uzastopne rekorde osvajanja medalja (isključujući rekord iz 1896) u tri sledeće Olimpijske igre.[15] Grčki sportisti osvojili su medalje u 15 različitih sportova, ali sportovi u kojima je grčki tim osvojio najviše medalja su pre svega atletika i dizanje tegova, kao i drugi sportovi poput rvanja, gimnastike i streljaštva. Na Letnjim Olimpijskim igrama 1906. Grčka je osvojila treće mesto sa 8 zlatnih, 14 srebrnih i 13 bronzanih, a na drugom mestu je iza Francuske sa 35 medalja; ove medalje zvanično nisu obuhvaćene brojem olimpijskih medalja.[10] Zimski sportovi nisu razvijeni u Grčkoj, tako da zemlja do sada nije osvojila nijednu medalju na Zimskim olimpijskim igrama.

Paraolimpijske igre uredi

Parasport je počeo da se razvija u Grčkoj od kraja 1970-ih.[16] Prvo učešće sportista sa invaliditetom na Paraolimpijskim igrama bilo je 1976. godine.[17] Organizacija Paraolimpijskih igara u Atini donela je veliki uspeh. Grčki tim je učestvovao u 17 od 19 sportova i osvojio 20 medalja (3 zlata, 13 srebra i 4 bronze). Na Paraolimpijskim igrama u Pekingu 2008. grčki tim ostvario je najveći uspeh ikada sa 24 medalja (5 zlatnih, 9 srebrnih i 10 bronzanih).[18] Grčka je na paraolimpijskim igrama osvojila ukupno 80 medalja.[16]

Atletika uredi

 
Konstantinos Ciklitiras tokom takmičenja u skoku u dalj na Letnjim olimpijskim igrama 1912. godine.

Atletika je još jedan veoma uspešan sport u Grčkoj.[19] Grčki sportisti osvojili su ukupno 29 medalja na Olimpijskim igrama i 19 medalja na Svetskom prvenstvu u atletici na otvorenom[20], dok su neki grčki sportisti postigli svetsku slavu svojim dostignućima kao što su:

Ostali grčki sportisti uključuju Sofiju Sakorafu koja je 16. septembra 1982. oborila svetski rekord sa 74,20 metara.[36] Lambros Papakostas, grčki skakač uvis u penziji, koji je na Svetskom prvenstvu u dvorani 1995. i 1997. postigao lični najbolji rezultat, u Atini 1992, 2,36 metara, osvojio dve srebrne medalje.[37] Takođe, legende prošlosti uključuju Spiridona Luisa i Konstantinosa Ciklitirasa.

Bejzbol uredi

Grčki bejzbolski savez osnovan je 1997. godine u cilju pripreme grčke reprezentacije za Letnje olimpijske igre 2004. Prvenstvo bejzbola u Grčkoj organizovano je 2000. Marusi i Spartakos Glifadas su osvojili najviše titula 2004. Grčka vlada je 2014. godine odlučila da ukine Grčki bejzbolski savez zbog malog broja aktivnih klubova u ovom sportu.[38]

Košarka uredi

Grčka ima dugu tradiciju i istoriju uspeha u košarci. Bila je jedna od osam članova osnivača FIBA 1932. godine, a upravljačko telo je Grčka košarkaška federacija, članica FIBA Evrope.[39] Košarkaška reprezentacija smatra se jednom od najboljih; 9. mesto na FIBA svetskoj rang-listi.[40] Osvojili su srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2006, pošto su u polufinalu pobedili Sjedinjene Države Džejmsa, Vedja, Boša, Pola, Hauarda i Entonija.[41] Dva puta su bili evropski prvaci, 1987.[42] i 2005. godine, a osvojili su još tri medalje na evropskom nivou, jedno srebro 1989. i dve bronzane medalje 1949. i 2009. na Evropskom prvenstvu.[43] Na Letnjim olimpijskim igrama osvojili su 5. mesto. Zlatna medalja iz 1987. godine bila je prva pobeda grčke reprezentacije na velikom turniru u bilo kom timskom sportu, tako da je košarka posle tog dostignuća postala izuzetno popularna u Grčkoj. Omladinske reprezentacije Grčke takođe su postigle veliki uspeh, osvojivši svetsko i evropsko prvenstvo i gomilu medalja na svim većim svetskim i evropskim turnirima.

 
Faidon Matau koji se u Grčkoj smatra patrijarhom košarke.

Prva liga je najbolja profesionalna košarkaška liga u Grčkoj i jedna od najjačih u Evropi, dok je nekoliko grčkih klubova osvojilo glavne evropske titule.[44] U stvari, grčke košarkaške reprezentacije su najuspešnije u Evroligi, poslednjih 25 godina, pošto su osvojile 9 Evroliga od uspostavljanja Fajnal for Evrolige 1988. godine, dok nijedna druga država nije osvojila više od 5 prvenstava Evrolige u ovom periodu.[45] AEK Atina je bila prva grčka ekipa, ne samo koja je stigla do finala Evropskog kupa, već je osvojila i evropsku titulu. AEK Atina je 4. aprila 1968. savladala Slaviju Prag rezultatom 89—82, u Atini pred 80.000 gledalaca. Panatinaikos,[46] šest puta evropski prvaci i Olimpijakos, tri puta evropski prvaci i četiri puta učesnici Evrolige, dva su najuspješnija evropska kluba i među najboljim košarkaškim silama u Evropi.

Pored 9 Evroliga, grčki košarkaški timovi (Panatinaikos, Olimpijakos, Aris, AEK Atina, PAOK, Marusi) osvojili su 3 tripla kruna, 5 kupa Rajmunda Saporte, 2 kupa Radivoja Koraća i 1 FIBA Evrokup čelendž, dok su ce svi osim Marusija plasirali u finale Evrolige. Veliki broj stranih igrača se proslavilo, poput Nikosa Galisa, koga mnogi smatraju jednim od najvećih igrača u istoriji međunarodne košarke, Panajotisa Janakisa, Panajotisa Fasulasa, Teodorosa Papalukasa, Vasilisa Spanulisa i Dimitrisa Dijamantidisa. Grčki igrači koji su igrali u NBA su Vasilis Spanulis, Antonis Focis, Andreas Glinijadakis, Kostas Papanikolau, Janis Adetokumbo, Tanasis Andetokumbo i Nikos Kalates.

Kriket uredi

Kriket nije baš popularan u većem delu Grčke, ali je prilično popularan na Krfu.[47] Britanci su sport preneli na Krf za vreme britanske vladavine Jonskih ostrva. Skoro sve aktivnosti ovog sporta odvijaju se na Krfu.[48] Grčki kriketski savez i većina klubova nalaze se na ostrvu. Na Krfu su do sada održana dva evropska prvenstva u kriketu.

Fudbal uredi

 
Angelos Haristeas postigao je pobednički gol u finalu Evropskog prvenstva 2004.

Fudbal je najpopularniji timski sport u Grčkoj. Njegovo upravljačko telo je fudbalski savez osnovan 1926. godine, koji je član Fife i UEFA.[49] Fudbalska reprezentacija istakla se na Evropskom prvenstvu 2004.[50] Postigli su 13. mesto na Fifinoj rang-listi 2009. godine,[51] tri puta su se kvalifikovali na Svetskom prvenstvu 1994, 2010. i 2014, stigavši do osmine finala 2014. godine, četiri puta za Evropsko prvenstvo 1980, 2004, 2008. i 2012, a jedan put za Kup konfederacije 2005. Grčka ima uspešne omladinske timove; tim reprezentacija do 21 bili su drugoplasirani na Evropskom prvenstvu 1988. i 1998, reprezentacija do 19 godina je bila drugoplasirani na Evropskom prvenstvu 2007, dok je reprezentacija od 17 godina zauzela treće mesto 1991. i četvrto 1996. i 2000.

Zvanično državno prvenstvo održano je prvi put u sezoni 1927—28. Superliga Grčke je sada najviša profesionalna liga.[52] Trenutno se nalazi na 12. mestu, dok je između 1996. i 2006. svrstana u prvih deset najjačih liga u Evropi, čiji je vrhunac bio 6. mesto 2002. i 2003. [53] Kup je prvi put odigran u sezoni 1931—32. U oba takmičenja dominirao je Olimpijakos, koji je najuspešniji fudbalski klub u Grčkoj, a slede ga druga dva velika grčka fudbalska kluba Panatinaikos i AEK Atina. Grčki fudbalski klubovi još nisu pobedili ni u jednom većem takmičenju; jedini klub koji je do sada stigao do finala je Panatinaikos,[46] koji je bio finalista UEFA Lige šampiona u sezoni 1970—71, dva puta je stigao do polufinala. Olimpijakos i AEK iz Atine plasirali su se u četvrtfinale u konkurenciji najboljih evropskih klubova, dok su ova tri kluba stigla do četvrtfinala i na drugim velikim takmičenjima pod okriljem UEFA, a najbolji učinak AEK Atine bio je polufinalni nastup u UEFA Ligi Evrope.[54]

Mačevanje uredi

 
Leonidas Pirgos

Mačevanje je nekada bilo popularno u Grčkoj krajem 19. i početkom 20. veka. Grčki mačelovci osvojili su olimpijske medalje na prvim Olimpijskim igrama u Atini.[55] Tu spadaju Leonidas Pirgos, zlato Joanis Jorgidis, Telemahos Karakalos srebro i Perikle Pjerakos Mavromihalis bronza.

Hokej na travi uredi

 
Drevni hokejaši

Postoji prikaz igre slične hokeju iz 200. godine pre nove ere u Antičkoj Grčkoj, kada se igra možda zvala Κερητιζειν, jer se igrala sa rogom nalik lopti.[56] Uprkos mogućem antičkom poreklu sporta, hokej na travi ponovo dobija na popularnosti u savremenoj Grčkoj. U zemlju ga je uveo Panatinaikos početkom 20. veka, ali je državno prvenstvo organizovano mnogo kasnije, 1994. godine.

Futsal uredi

Futsal u Grčkoj bio je aktivan manje od tri decenije. Prva polja ovog sporta pojavila su se početkom devedesetih godina prošlog veka i u početku su služila zabavi i rekreaciji odraslih.[57] Ubrzo, sport postaje organizovaniji i prvo službeno prvenstvo održano je krajem 1990-ih, konkretno u sezoni 1997—98. Zvanično prvenstvo, Kup i reprezentacije reguliše fudbalski savez Grčke. Odmah nakon toga, 1999. godine osnovano je panhelensko udruženje futsal klubova (Πανελληνια Ενωση Ποδοσφαιρικων Σωματειων Σαλας).[58] Sada je prvenstvo održano uz učešće deset timova.

Rukomet uredi

Rukomet je u Grčkoj manje popularan, ali sve veći timski sport. Rukometna reprezentacija Grčke završila je na šestom mestu od 24 tima na Svetskom prvenstvu 2005. godine, u svom prvom (i do sada jedinom) takmičenju.[59] Na Letnjim olimpijskim igrama 2004. godine završila je na 6. mestu. Grčka je završila na četvrtom mestu od 6 timova u grupi B, pobedivši rukometnu reprezentaciju Brazila i Egipta, pre nego što je u četvrtfinalu izgubila od Hrvatske, a potom pobedila Južnu Koreju, pre nego što je izgubila od Francuske.

Hokej na ledu uredi

Hokej na ledu je u Grčkoj prenet 1984. godine, od Grka u inostranstvu.[60] Federacija sportova na ledu Grčke osnovana je dve godine kasnije, 1986,[61] a prvo prvenstvo je održano 1989. godine. Sport je imao problema zbog nedostatka klizališta u Grčkoj.

Kik-boks uredi

Kik-boks u Grčkoj imao je višestruke sjajne borce. Nije jedan od najpopularnijih sportova u Grčkoj, ali ima svoje uspešne sportiste.

  • Majk Zambidis je svetski prvak u kik-boksu i petnaesti svetski šampion. Smatra se jednim od najboljih kik-boksera ja svetu.

Kik-boks je, međutim, mnogo popularniji u dijaspori, posebno u Melburnu u Australiji, koji ima mnogo uspešnih sportista, kao što su:

Moderni petoboj uredi

Do 2000. godine, olimpijski sport moderni petoboj (trčanje, pucanje, plivanje, mačevanje, jahanje) bio je jedan od sportova federacije SEGAS. Godine 2000. osnovana je grčka federacija modernog petoboja. Sedište mu je u Atini.

Moto-sport uredi

Grčka organizuje Akropolj reli jedan od najtežih relija na Svetskom prvenstvu. Zbog planinskog terena putevi su nepredvidivi.

Uprkos strasti grčkog naroda prema Formuli 1 i Moto GP-u, ne postoji trkačka staza koja bi zadovoljila uslove za organizovanje takvog događaja. Pretpostavlja se da će ce izgraditi trkačka staza, koja ispunjava standarde, ali to tek treba da se desi. Međutim, Seres ispunjava standarde formule 3. Uprkos tome, grčki narod zadovoljava strast prema moto sportovima tako što organizuje brze trke i drifting.

Ugledni grčki vozači su:

Ragbi uredi

Ragbi savez i ragbi liga nikada nisu bili mnogo popularni u Grčkoj, ali su se počeli razvijati tokom 1990-ih.

Osnivanjem saveza ragbija 2004. godine, stvorena su i državna prvenstva, poput narodnih timova.

Domaća ragbi liga počela je 2011. u regionu Pireja, a od 2012. redovni turniri se održavaju u Atini, Pireju i Solunu.

Od 2014. ragbi savez je pod okriljem rukometne federacije.

Od 2016. ragbi liga je pod okriljem federacije modernog petoboja.

Narodna ragbi liga se 9. novembra 2019. kvalifikovala za Svetsko prvenstvo 2021. pošto je u Beogradu pobedila Srbiju u kvalifikacijama 82—6.

Streljaštvo uredi

Streljaštvo je bilo vrlo popularno kod Grka krajem 19. i početkom 20. veka. Nekoliko grčkih strelaca osvojilo je brojne olimpijske medalje prvih olimpijada (Pantelis Karasevdas, Jorgos Orfanidis, Joanis Frangudis zlato, Pavlos Pavlidis, Aleksandros Teofilakis, Joanis Teofilakis, srebro, Nikolaos Trikupis, Nikolaos Morakis, Anastasios Metaksas bronza).

Novi porast popularnosti u streljaštvu primećen je nakon što je Ana Korakaki osvojila 1 zlatnu i 1 bronzanu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2016. godine.

Jedrenje i veslanje uredi

Grčka izlazi na Egejsko, Jonsko i Sredozemno more, tako da nije čudno što je jedrenje popularan sport. Grčki sportisti osvojili su 7 medalja u jedrenju i 2 u veslanju na olimpijskim igrama, kao i brojne zlatne medalje na svetskim i evropskim prvenstvima.[64] Neki od najistaknutijih grčkih sportista u jedrenju i veslanju uključuju svetske i olimpijske šampione kao što su:

  • Nikolas Kaklamanakis, grčki osvajač zlatne medalje u surfovanju, koji je zapalio olimpijsku baklju na ceremoniji otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2004. godine u Atini.[65]
  • Anastasios Bountouris, grčki mornar, koji se takmičio na šest Olimpijskih igara između 1976. i 1996. godine. Prvi je Grk koji se takmičio na šest olimpijskih igara. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 1980.[66]
  • Sofija Bekatorou, koja je učestvovala u preko 470 događaja, uključujući Letnje olimpijske igre 2004. godine, gde je osvojila zlatnu medalju. Osvojila je i 4 svetska prvenstva.[67]
  • Jorgos Zaimis, grčki mornar i olimpijski šampion, koji su se zajedno sa Konstantinom II i Odisejom Eskidiogluom takmičili na Letnjim olimpijskim igrama 1960. u Rimu i osvojili zlatnu medalju.[68]
  • Vasilios Polimeros, grčki veslač, osvojio je bronzanu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2004. u Atini, a srebro 2008. u Pekingu. Osvojio je i jednu zlatnu i 3 srebrne medalje na svetskim prvenstvima.[69]
  • Dimitrios Mougios je grčki veslač, koji je na Letnjim olimpijskim igrama 2008. u Pekingu osvojio srebrnu medalju.

Na Evropskom prvenstvu u veslanju, Grčka je osvojila više zlatnih medalja nego bilo ko drugi.[70] U stvari, Grčka je zauzela prvo mesto po broju medalja.

Plivanje i ronjenje uredi

Plivanje i ronjenje dva su sporta kojima su grčki sportisti ostvarili značajne pobede na Olimpijskim igrama, Svetskim i Evropskim prvenstvima. Neki istaknuti grčki plivači su olimpijski šampioni: Spiridon Hasapis[71] i Efstatios Horofas. Tomas Bimis i Nikolas Siranidis napravili su istoriju osvojivši prvu zlatnu medalju u ronjenju u Grčkoj i prvo zlato na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine. Ronilački par je zbog toga postao veoma popularan u Grčkoj.

Tenis uredi

 
Atinski olimpijski teniski centar tokom Letnjih olimpijskih igara 2004. godine.

Tenis se razvija u Grčkoj tokom poslednjih decenija. Eleni Danilidu je postigla veliki uspeh, osvojivši 5 VTA.[72] Nekoliko igrača grčkog porekla, poput Pita Samprasa[73] i Marka Filipusisa,[74] postali su veoma poznati širom sveta. Grčko-kiparska zvezda Markos Bagdatis ima mnogo fanova. Grčka, takođe, ima nekoliko drugih igrača na međunarodnom nivou, poput Konstantinosa Ekonomidisa,[75] Ane Gerasimou[76] i Irine Georgatou.[77] Od 2016. godine, započela je nova era ovog sporta u Grčkoj sa Marijom Sakari,[78] a 2017. na ATP-u se pojavio Stefanos Cicipas.

Triatlon uredi

Triatlon je olimpijski sport koji uključuje trčanje, plivanje i vožnju biciklom. Pod okriljem je federacije modernog petoboja.[79] Godine 2004. održano je takmičenje u Atini. U muškoj kategoriji zlatnu medalju osvojio je Hamiš Karter (Novi Zeland), srebrnu Bevan Dočerti (Novi Zeland), a bronzanu Sven Riederer (Švajcarska). U ženskoj kategoriju zlatnu medalju osvojila je Kejt Alen (Austrija), srebrnu Loreta Harop (Australija), a bronzanu Suzana Vilijams (Amerika).[79]

Odbojka uredi

Odbojka je popularan sport u Grčkoj koji kontroliše odbojkaški savez, član CEV-a.[80] Glavna dostignuća reprezentacije su dve bronzane medalje, jedna u Evropskom prvenstvu u odbojci[81] i druga u Evropskoj odbojkaškoj ligi, 5. mesto na Letnjim olimpijskim igrama[82] i 6. mesto na svetskom prvenstvu.[83] Grčka liga smatra se jednom od najboljih odbojkaških liga u Evropi, a grčki klubovi su postigli značajan uspeh u evropskim takmičenjima.[84] Olimpijakos je najuspešniji odbojkaški klub u zemlji koji je osvojio najviše domaćih titula i jedini grčki klub koji je osvojio evropske trofeje; Osvojili su dva CEV kupa,[80] dva puta su bili osvajači CEV Lige šampiona,[85] a igrali su i u mnogim finalnim evropskim takmičenjima, što ih čini jednim od najvećih odbojkaških klubova u Evropi.

Vaterpolo uredi

 
Grčka (beli) protiv Mađarske (plavi)

Grčka se često smatra međunarodnim silama u muškom i ženskom vaterpolu, a njeni klubovi i reprezentacije osvojili su veliki broj nagrada na međunarodnim takmičenjima.[86] Vaterpolo reprezentacija osvojila je srebrnu medalju na Svetskom kupu 1997,[87] dve bronzane medalje u Svetskoj ligi 2004. i 2006,[88] bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu 2005. i četvrto mesto na Letnjim olimpijskim igrama 2004.[89] Najvažnija dostignuća ženske vaterpolo reprezentacije su zlatna medalja na Svetskom prvenstvu 2011,[90] srebrne medalje na Letnjim olimpijskim igrama 2004, 2010. i 2012, kao i zlatne i tri bronzane medalje u svetskoj ligi 2005, 2007, 2010. i 2012. godine.[91]

Grčke vaterpolo lige su među vrhunskim evropskim ligama, dok je nekoliko grčkih klubova postiglo međunarodni uspeh. U muškim takmičenjima, Olimpijakos je jedan od najvećih evropskih vaterpolo klubova koji je 2002. osvojio jednu LEN titulu u evroligi i superkup, jedini grčki klub koji je učestvovao u još tri finala, jednom u LEN Evroligi i dve u LEN Kupu pobednika kupova.[92] Vulijagmenis je 1997. osvojio LEN Kup pobednika kupova,[92] a jednom su bili i pobednici u LEN Kupu Evrope.[93] U ženskim takmičenjima su grčki klubovi dominirali u evropskim takmičenjima tokom 2000-ih; Vulijagmenis, trostruka prvakinja LEN Lige šampiona i LEN Kupa Evrope jednom, i Glifada, sa dva evropska prvenstva,[94] su dve najuspešnije. Etnikos Pirej je, takođe, osvojio LEN Kup Evrope, dok je Olimpijakos u istom takmičenju stigao do finala.

Dimitrios Diatesopoulos poznat je kao otac grčkog vaterpola.[95]

Dizanje tegova uredi

Dizanje tegova je za Grke bio najuspešniji pojedinačni sport, jer je nacionalni tim redovno osvajao zlatne medalje na Olimpijskim igrama i ostalim međunarodnim takmičenjima. Grčki dizači tegova su osvojili ukupno 15 medalja na Olimpijskim igrama od kojih je 6 zlatnih, 5 srebrnih i 4 bronzanih. Na Svetskom prvenstvu grčki tim osvojio je ukupno 111 medalja (70 kod muškaraca i 41 kod žena), od kojih je 26 bilo zlato.[96] Grčki dizači tegova su tokom godina postavili mnoge svetske i olimpijske rekorde koji su sportski svet prisilili da grčki tim sredinom devedesetih godina prošlog veka imenuje za „tim iz snova“. Neki od najvećih dizača tegova u istoriji sporta uključuju i grčke legende kao što su:

  • Piros Dimas, grčki dizač tegova iz Severnog Epira. Trostruki olimpijski šampion, višestruki svetski i evropski šampion. Širom sveta smatra se jednim od najvećih sportista u istoriji ovog sporta i najuspešnijim dizačem tegova na Olimpijskim igrama.[97]
  • Kahi Kahishvili, jedan je od samo četiri dizača tegova koji je osvojio tri uzastopne zlatne medalje na Olimpijskim igrama.[98]
  • Viktor Mitru, dizač tegova u penziji. Osvojio je medalju tokom Letnjih olimpijskih igara 2000. godine, u muškoj kategoriji 77 kg.[99]
  • Dimitrios Tofalos, dizač tegova početkom 20. veka, osvojio je zlatnu medalju u Olimpijskim međuigrama 1906, postigavši svetski rekord koji je trajao do 1914. godine.[100]

Rvanje uredi

Oblici rvanja koji su danas poznati kao grčko-rimski i slobodni stil poreklom su iz zemlja na istočnom kraju Sredozemnog mora.[101] U ovim zemljama stanovali su stari Grci i razvijali su umetnost rvanja. Rvanje sa Grcima nije bilo samo deo režima za obuku vojnika, već i deo svakodnevice.[101] Čak je i moderno rvanje bilo jedno od najznačajnijih olimpijskih sportova u Grčkoj, koji je proizveo brojne olimpijske i svetske prvake i pružio trenutke slave zemlji.[101] Grčka je osvojila 11 medalja na modernim Olimpijskim igrama i više medalja na svetskim i evropskim prvenstvima, što pokazuje da ovaj sport čini jednim od najuspešnijih za zemlju na globalnom nivou. Neki od najznačajnijih grčkih rvača su:

Istaknuti sportski klubovi uredi

Ugledni sportisti grčkog porekla uredi

Grčko-američki

Grčko-australijski

Grčka dijaspora

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Olympics | Olympic Games, Medals, Results, News | IOC”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 13. 7. 2020. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  2. ^ „Olympic Games | Winter Summer Past and Future Olympics”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 15. 4. 2020. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  3. ^ „Athens 2004 Photos - Best Olympic Photos”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 13. 1. 2018. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  4. ^ „Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή”. hoc.gr. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  5. ^ „Olympic Museum in Lausanne - Exhibitions, TOM Cafe, gift shop”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 25. 6. 2020. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  6. ^ „Grčka Bajka u Portugalu - Sportska sećanja”. sportskasecanja.com. 26. 2. 2022. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  7. ^ „Linguasport - Saporta Cup / Cup Winners' Cup (C2) (B)”. www.linguasport.com. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  8. ^ „Schedule | European Championship for Men (1987) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  9. ^ „FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  10. ^ a b „Olimpijske igre - Antičke igre kroz istoriju i mitologiju”. Krit 4 U (na jeziku: engleski). 10. 9. 2018. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  11. ^ „Kako su nastale Olimpijske igre: Kratak osvrt na istoriju prestižnog takmičenja”. National Geographic Srbija (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  12. ^ „Pregled Zimskih Olimpijskih igara » Skijanje.rs”. www.skijanje.rs. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  13. ^ „LA84 Foundation - official olympic reports”. 12. 6. 2007. Arhivirano iz originala 12. 06. 2007. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  14. ^ „Prvi put na olimpijskim igrama | SPORTSKA KUPUSARA” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. [mrtva veza]
  15. ^ (PDF). 27. 9. 2007 https://web.archive.org/web/20100707160203/http://www.la84foundation.org/6oic/OfficialReports/1992/1992s5.pdf. Arhivirano iz originala 07. 07. 2010. g. Pristupljeno 21. 6. 2020.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ a b „Paraolimpijada: Istorija, sportovi, zanimljivosti”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). 30. 8. 2012. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  17. ^ „Paraolimpijada: Istorija, sportovi, zanimljivosti”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). 30. 8. 2012. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  18. ^ „Olimpijske igre Peking 2008.”. Politika Online. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  19. ^ „Atletski savez Grčke zamrznuo aktivnosti”. Al Jazeera Balkans (na jeziku: bošnjački). 4. 4. 2012. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  20. ^ „IAAF Moscow”. iaaf-ebooks.s3.amazonaws.com. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  21. ^ „Fani CHALKIA | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  22. ^ „Niki BAKOGIANNI | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  23. ^ „Periklis IAKOVAKIS | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  24. ^ „Anastasia Kelesidou Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 17. 4. 2020. Arhivirano iz originala 17. 04. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  25. ^ „Konstantinos KENTERIS | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  26. ^ „Konstantinos Kenteris, the world champion!”. www.kenteris.gr. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  27. ^ „athletix | Le blog sur les athlètes de haut niveau : Comment en devenir un” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  28. ^ „Paraskevi PATOULIDOU | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  29. ^ „The personal site of Katerina Thanou”. 28. 10. 2007. Arhivirano iz originala 28. 10. 2007. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  30. ^ „World Athletics | Katerina THANOU | Profile”. worldathletics.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  31. ^ „Louis TSATOUMAS | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  32. ^ „Louis TSATOUMAS - Olympic Athletics | Greece”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 20. 6. 2016. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  33. ^ „Anna VEROULI | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  34. ^ „Επίσημος δικτυακός τόπος της Χρυσοπηγής Δεβετζή”. 22. 8. 2009. Arhivirano iz originala 22. 08. 2009. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  35. ^ „Chrysopigi DEVETZI | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  36. ^ „8th parliamentary term | Sofia SAKORAFA | MEPs | European Parliament”. www.europarl.europa.eu (na jeziku: engleski). 29. 4. 1957. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  37. ^ „Lambros PAPAKOSTAS | Profile”. www.worldathletics.org. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  38. ^ „Μετά το χόκεϊ τέλος και για το μπέιζμπολ”. e-typos.com/. Arhivirano iz originala 2. 4. 2015. g. Pristupljeno 25. 4. 2015. 
  39. ^ User, Super. „Home”. www.basket.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  40. ^ „FIBA World Ranking for men”. FIBA. www.fiba.com. Arhivirano iz originala 14. 9. 2010. g. Pristupljeno 5. 7. 2010. 
  41. ^ „B92 >> Svetsko prvenstvo u košarci 2006”. www.b92.net. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  42. ^ „Schedule | European Championship for Men (1987) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  43. ^ „EuroBasket 2009”. 14. 9. 2009. Arhivirano iz originala 14. 09. 2009. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  44. ^ „Αρχική”. - Ε.Σ.Α.Κ.Ε. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  45. ^ „Turkish Airlines EuroLeague - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  46. ^ a b „Panathinaikos BC”. Panathinaikos BC (na jeziku: grčki). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  47. ^ ivana (25. 6. 2017). „Krf – Grčki "u malom prstu"” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  48. ^ „Kultura i tradicija | Krf | Club Paradiso”. www.krf-grcka.rs. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  49. ^ „EPO - Hellenic Football Federation”. www.epo.gr. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  50. ^ McNulty, Phil (4. 7. 2004). „Greece win Euro 2004”. BBC Sport. news.bbc.co.uk. Arhivirano iz originala 5. 8. 2011. g. Pristupljeno 4. 7. 2010. 
  51. ^ „FIFA World Rankings”. FIFA. www.fifa.com. decembar 2009. Arhivirano iz originala 21. 2. 2011. g. Pristupljeno 4. 7. 2010. 
  52. ^ „Super League”. Super League (na jeziku: grčki). 25. 7. 2023. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  53. ^ „UEFA Country Ranking 2010”. www.xs4all.nl. 22. 5. 2010. Arhivirano iz originala 14. 5. 2011. g. Pristupljeno 4. 7. 2010. 
  54. ^ UEFA.com. „UEFA Europa League”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  55. ^ (PDF). 14. 5. 2011 https://web.archive.org/web/20120912011724/http://www.aafla.org/6oic/OfficialReports/Mallon/1896.pdf. Arhivirano iz originala 12. 09. 2012. g. Pristupljeno 21. 6. 2020.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  56. ^ Oikonomos, G. "Κερητίζοντες." Archaiologikon Deltion 6 (1920–1921): 56 -59; there are clear depictions of the game, but the identification with the name κερητίζειν is disputed at http://sarantakos.wordpress.com/2010/03/29/keretizein/ Arhivirano 2014-12-25 na sajtu Wayback Machine (English summary at http://hellenisteukontos.blogspot.com/2010/03/ancient-greek-field-hockey.html Arhivirano 2015-04-08 na sajtu Wayback Machine )
  57. ^ „Kathimerini.gr | Η ηλεκτρονική έκδοση της Καθημερινής στο διαδίκτυο”. www.kathimerini.gr. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  58. ^ „Ποδόσφαιρο σάλας, η "πηγή" νέων ταλέντων”. kathimerini.gr. 31. 1. 2009. Arhivirano iz originala 1. 7. 2016. g. Pristupljeno 21. 4. 2015. 
  59. ^ „History”. 27. 9. 2011. Arhivirano iz originala 27. 09. 2011. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  60. ^ „Ιστορία”. icehockey.gr. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 4. 2015. 
  61. ^ „Οι παγοδρομίες και τα "μαγικά" αγωνίσματά τους”. kathimerini.gr. 13. 12. 2008. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 4. 2015. 
  62. ^ „Biography – Stan The Man” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 08. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  63. ^ „babis vovos - Corporate Web Site”. 29. 1. 2010. Arhivirano iz originala 29. 01. 2010. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  64. ^ „The Official World Rowing Web Site - Events/Olympic Games”. 13. 7. 2009. Arhivirano iz originala 13. 07. 2009. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  65. ^ „Sailor Biography”. sailing.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  66. ^ „Tasos Bountouris Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 18. 4. 2020. Arhivirano iz originala 18. 04. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  67. ^ „Sailor Biography”. sailing.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  68. ^ „Georgios Zaimis Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 18. 10. 2012. Arhivirano iz originala 18. 10. 2012. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  69. ^ „Vasilios Polymeros Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 18. 4. 2020. Arhivirano iz originala 18. 04. 2020. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  70. ^ „World Rowing”. worldrowing.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  71. ^ „Spyros Khazapis Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 3. 9. 2011. Arhivirano iz originala 03. 09. 2011. g. Pristupljeno 21. 6. 2020. 
  72. ^ „Eleni Daniilidou | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  73. ^ „Official Site of Men's Professional Tennis | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  74. ^ a b „Herald Sun | Breaking News from Melbourne and Victoria | Herald Sun” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  75. ^ „Konstantinos Economidis | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  76. ^ „Anna Gerasimou | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  77. ^ „Eirini Georgatou | Player Stats & More – WTA Official”. Women's Tennis Association (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  78. ^ „Tennis - Women's Grand Slam - Roland Garros 2018 - Draw”. www.the-sports.org. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  79. ^ a b Union, International Triathlon. „Triathlon.org”. Triathlon.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  80. ^ a b „CEV - Confédération Européenne de Volleyball”. www.cev.eu. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  81. ^ „EuroVolley | EuroVolley”. eurovolley.cev.eu. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  82. ^ „FIVB Fédération Internationale de Volleyball Homepage”. 14. 5. 2012. Arhivirano iz originala 14. 05. 2012. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  83. ^ „The Game”. www.fivb.org. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  84. ^ „Greek Volleyball News. Live score from A1 games, videos, photos, statistics and bet tips for A1, A2” (na jeziku: grčki). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  85. ^ „LIGA ŠAMPIONA”. OSSRB - Odbojkaški savez Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  86. ^ „Κολυμβητική Ομοσπονδία Ελλάδας - koe.org.gr”. koe.org.gr (na jeziku: grčki). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  87. ^ „Men Water Polo X World Cup 1997 Athens (GRE) 27.04-01.05 - Winner United States”. todor66.com. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  88. ^ (PDF). 22. 9. 2006 https://web.archive.org/web/20060922000108/http://www.fina.org/pdf%20files/histoFina/HistoFINA_VIII_a.pdf. Arhivirano iz originala 22. 09. 2006. g. Pristupljeno 22. 6. 2020.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  89. ^ „CONTENTdm”. digital.la84.org. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  90. ^ „fina.org - Official FINA website |”. www.fina.org. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  91. ^ „FINA Men's Water Polo World League 2020 | fina.org - Official FINA website”. www.fina.org. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  92. ^ a b „Redirect”. silvertrail4.live. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  93. ^ „Euro Cup – LEN.eu | Ligue Européenne de Natation” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  94. ^ „Glyfada Nautical Sports Club”. 21. 12. 2008. Arhivirano iz originala 21. 12. 2008. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  95. ^ „Serbian PM opens Super Final of Water Polo World League :: EMG :: Business news from Serbia 2010”. 6. 3. 2012. Arhivirano iz originala 06. 03. 2012. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  96. ^ „World Championships @ Lift Up: Search”. www.chidlovski.net. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  97. ^ „Pyrros Dimas @ Lift Up Hall of Fame”. www.chidlovski.net. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  98. ^ „Akakide Kakhiashvilis @ Lift Up Hall of Fame”. www.chidlovski.net. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  99. ^ „Viktor Mitrou Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 18. 4. 2020. Arhivirano iz originala 18. 04. 2020. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  100. ^ „Dimitrios Tofalos Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 1. 8. 2012. Arhivirano iz originala 01. 08. 2012. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  101. ^ a b v „Rvanje | Sport u MO i VS”. Sport u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  102. ^ „Stylianos "Stelios" Mygiakis Biography and Statistics - Olympics at Sports-Reference.com”. 18. 3. 2009. Arhivirano iz originala 18. 03. 2009. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  103. ^ „Georgios Tsitas Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 1. 12. 2017. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  104. ^ „Petros Galaktopoulos Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 18. 4. 2020. Arhivirano iz originala 18. 04. 2020. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  105. ^ „Giannis "Arzoo" Arzoumanidis MMA Stats, Pictures, News, Videos, Biography - Sherdog.com”. m.sherdog.com. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  106. ^ „Artyom Kiouregkian Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. 18. 4. 2020. Arhivirano iz originala 01. 01. 2015. g. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  107. ^ „International Tennis Hall of Fame”. www.tennisfame.com. Pristupljeno 22. 6. 2020. 
  108. ^ „Dave Bautista”. IMDb (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 6. 2020. 

−== Spoljašnje veze ==

 
Sport u Grčkoj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спорт_у_Грчкој&oldid=27725890”