Srpska književna zadruga
Srpska književna zadruga je osnovana 1892. godine kao društvo koje svojim radom, a naročito izdavanjem odabranih dela iz oblasti kulturnog stvaralaštva, doprinosi širenju opšte prosvećenosti i kulture naroda, samostalna je organizacija kojom upravljaju njeni članovi.[1]
| Srpska književna zadruga | |
|---|---|
 Znak Srpske književne zadruge, koji je osmislio Jovan Jovanović Zmaj prilikom osnivanja 1892. godine | |
| Osnivač | Stojan Novaković, Jovan Jovanović Zmaj, Ljubomir Stojanović, Ljubomir Kovačević, Svetislav Vulović i Milan Jovanović Batut |
| Datum osnivanja | 29. april 1892. god. |
| Tip | Kulturna institucija |
| Lokacija |  Srbija |
| Sedište | Kralja Milana 19, Beograd |
| Službeni jezici | srpski jezik |
| Predsednik | Milo Lompar |
| Rukovodioci | Dragan Lakićević (glavni urednik) Duško Babić (upravnik) |
| Veb-sajt | www |
Istorija uredi
Do osnivanja Srpske književne zadruge je došlo 16/29. aprila 1892. godine u zgradi Srpske kraljevske akademije, koja je tada bila smeštena u Brankovoj ulici br. 15. Za prvog predsednika je izabran predsednik Državnog saveta akademik Stojan Novaković, za potpredsednika pesnik i lekar Jovan Jovanović Zmaj, za sekretara akademik i istoričar Ljubomir Jovanović, dok su među osnivačima bili akademik i filolog Ljubomir Stojanović, akademik i istoričar Ljubomir Kovačević, rektor Velike škole akademik Svetislav Vulović i lekar Milan Jovanović Batut. Tada je predstavljen i znak (amblem) Zadruge, koji je osmislio Jovan Jovanović Zmaj.
Prva Skupština SKZ je održana 9/22. maja 1893. godine.
Prva knjiga koju je Zadruga objavila bila je „Život i priključenija” Dositeja Obradovića.
Kolo uredi
Kolo predstavlja najstariju živu biblioteku u srpskoj književnosti. Svake godine, Zadruga objavi nekoliko knjiga u okviru godišnjeg broja kola. U toku i neposredno nakon Prvog svetskog rata, tačnije od 1914. do 1920. godine, SKZ nije izdala niti jednu knjigu. Za vreme Drugog svetskog rata, na insistiranje Komesarske uprave su štampana dva Kola sa ukupno 12 naslova, ali su ista izbrisana iz Zadrugine bibliografije sve do 28. aprila 2004. godine, kada ih je Skupština SKZ ponovo uvrstila u svoju bibliografiju.[2]
Do 2023. godine je izašlo 114 Kola Srpske književne zadruge, koja su uključila više od 700 knjiga.
U prvom broju Kola koje je izašlo na jesen 1892. godine u 5.000 kompleta, objavljene su knjige:
- „Život i priključenija” Dositej Obradović (prva knjiga)
- „S mora i sa suva” Milan Jovanović
- „Davorje” Jovan Sterija Popović
- „Bakonja fra Brne” Simo Matavulj
- „Dramatski spisi” Kosta Trifković
- „Istinska služba” Ignjat Nikolajevič Potapenko
- „Istorija srpskoga naroda” Ljubomir Kovačević i Ljubomir Jovanović[3]
U drugom broju Kola 1893. godine, izašle su knjige:
- „Život i priključenija” Dositej Obradović (druga knjiga)
- „Memoari” Prote Matije Nenadovića
- „Dva idola” Bogoboja Atanackovića
- „Kameno doba” Jovana Žujovića
- „Prve žrtve” Andre Gavrilovića
- „Iz prirode” Josifa Pančića
- „S francuskoga Parnasa” (izbor iz francuske poezije XIX veka).
Predsednici uredi
- Stojan Novaković (1892—1895)
- Ljubomir Kovačević (1895—1898)
- Pera Đorđević (1898—1902)
- Ljubomir Stojanović (1902—1904)
- Ljubomir Jovanović(1904—1906)
- Dobroslav Ružić (1906—1908)
- Stojan Novakovi] (1908—1915)
- Sreta Stojković (1920—1928)
- Pavle Popović (1928—1937)
- Marko Car (1937—1941)
- Tihomir Đorđević (1941—1942)
- Veljko Petrović (1945—1952)
- Miloš N. Đurić (1952—1957)
- Vojislav Đurić (1957—1961)
- Milan Đoković (1961—1962)
- Svetislav Đurić (1962—1966)
- Milan Đoković (1966—1969)
- Dobrica Ćosić (1969—1972)
- Risto Tošović (1973—1986)
- Radovan Samardžić (1988—1994)
- Branko V. Radičević (1995—1997)
- Novica Petković (1997—1999)
- Milisav Savić (2000—2001)
- Slavenko Terzić (2001—2005)
- Slobodan Rakitić (2005—2013)
- Milovan Danojlić (2013—2022)
- Milo Lompar (2022—)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ „Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi”.
- ^ „Iz istorije SKZ”. Srpska književna zadruga.
- ^ „Prvo redovno Kolo SKZ”. Srpska književna zadruga.
