Википедија

Subjekti Rusije

назив за територијалне јединице вишег нивоа у Руској Федерацији
(preusmereno sa Субјекти Руске Федерације)

Subjekti Ruske Federacije (skraćeno subjekti Federacije), ili subjekti Rusije, naziv je za teritorijalne jedinice višeg nivoa u Ruskoj Federaciji.

Prema Ustavu, Rusija je federalna država i sastoji se od ravnopravnih subjekata Ruske Federacije, u ovom trenutnku ima 89 subjekata — republika, pokrajina, oblasti, gradova federalnog značaja, autonomne oblasti, autonomnih okruga. Svaki subjekt federacije, pored federalnih organa, ima svoju izvršnu (po pravilu, guvernera ili šefa), zakonodavnu (regionalni parlamenti) i sudsku (ustavni sud subjekta) vlast. Subjekti imaju svoj ustav ili statut, kao i vlastito zakonodavstvo, koje je usvojio regionalni parlament. Subjekti Federacije imaju po dva predstavnika u gornjem domu ruskog parlamenta — Savjetu Federacije. U odnosu sa federalnim organima državne vlasti, svi subjekti Federacije su međusobno jednaki. Subjekti imaju ovlašćenja da rješavaju pitanja koja su prema ustavu u nadležnosti subjekata. Subjekti Ruske Federacije nemaju pravo da napuste federaciju.[1]

Savremeno federalno ustrojstvo Rusije uredi

Osobine statusa subjekata Federacije uredi

Rusku Federacije čine republike, pokrajine, oblasti, gradovi federalnog značaja, autonomne oblasti i autonomni okruzi, koji su subjekti federacije. Tabela prikazuje osobine ustavno-pravnog statusa, svakog tipa subjekta Ruske Federacije. Članovi Ustava Rusije koji sadrže relevantne odredbe su naznačeni u zagradama.

Prisajedinjenje Krima sa Ruskom Federacijom koje nije međunarodno priznato, dalo je dva nova subjekta Ruske Federacije (Republika Krim i grad federalnog značaja Sevastopolj).

Republika
Pokrajina, oblast, grad federalnog značaja
  • status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvoji regionalni (pokrajinski, oblasni, gradski) zakonodavni (predstavnički) organ (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66).
Autonomna oblast
  • status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvojilo zakonodavni (predstavnički) organ autonomne oblasti (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66);
  • može biti usvojen federalni zakon o autonomnoj oblasti (tačka 3 član 66).
Autonomni okrug
  • status je određen Ustavom Rusije i njenim statutom, koje je usvojilo zakonodavni (predstavnički) organ autonomnog okruga (tačka 2 član 5, tačka 2 član 66);
  • može biti usvojen federalni zakon o autonomnom okrugu (tačka 3 član 66);
  • odnosi autonomnih okruga, koji se nalaze u sastavu pokrajine ili oblasti, mogu biti regulisani federalnim zakonom i ugovorom između određenog autonomnog okruga i pokrajine ili oblasti (tačka 4 član 66).

Raspored subjekata federacije po vrstama uredi

Vrste subjekata uredi

 
Federal subjects of Russia.

Subjekti federacije su podeljeni na šest vrsta:

Legenda[2] Opis
  46 oblasti
  2 sporne
 Najčešća vrsta, sa postavljenim gubernatorom i lokalno izabranom skupštinom. Obično nazvane po glavnom gradu.
Hersonska i Zaporoška oblast su pod delimičnom okupacijom Rusije i generalno međunarodno nepriznate kao deo Rusije.
  21 republika
  3 sporne
 Formalno autonomni subjekti,[3][4] svaka sa posebnim ustavom, zvaničnim jezikom i skupštinom, ali bez međunarodnog subjektiviteta. Većina su domovine specifične etničke grupe ili, u slučaju Dagestana i Mordovije, više njih.
Donjecka, Luganska i Krimska republika su pod delimičnom okupacijom Rusije i generalno međunarodno nepriznate kao deo Rusije.
  9 pokrajina
 Generalno, pokrajine se ne razlikuju od oblasti. Naziv pokrajina je istorijski, iz vremena kada je oblast bila na granicama ruske države.
  4 autonomna okruga
 		Ponekad zvani i autonomni distrikt ili region, autonomni okruzi su domovina jednoj nacionalnoj manjini, Sa izuzetkom Čukotke, okruzi su, pored statusa federalnog subjekta, istovremeno i deo postojeće oblasti.
  2 federalna grada
  1 sporan
 Veliki gradovi funkcionišu kao posebni subjekti.
Sevastopolj je anektiran 2014. godine, i generalno međunarodno nepriznat kao deo Rusije.
  1 autonomna oblast
 		Jedini subjekt u ovoj kategoriji je Jevrejska Autonomna Oblast.

Spisak subjekata Ruske Federacije uredi

Ispod se nalazi spisak trenutno postojećih subjekata Ruske Federacije. Na tabeli su subjekti federacije navedeni istim redoslijedom kao što su navedeni u članu 65. Ustava Ruske Federacije: republike, pokrajine, oblasti, gradovi federalnog značaja, autonomna oblast i autonomni okruzi. U okviru svake od ovih kategorija subjekti su sortirani prema azbuci. Za svaki subjekt federacije date su glavne osobine i informacije o njenoj administrativno-teritorijalnoj podjeli. U sastavu Rusije, uključujući i sporne teritorije, postoji 24 republike, 48 oblasti, 3 grada sa federalnim statusom, 9 autonomnih pokrajina, 4 autonomna okruga i 1 autnomna oblast.

№ Zast. Grb Subjekti federacije Administr.
centar 		Površina
(km²) 		Stanovnika
(1. januar 2014)[5] 		Admin.-teritor. podela
      Republike
1     Adigeja Majkop 7 792 446 406 7 rejona i 2 grada
2     Altaj Gorno-Altajsk 92 903 211 645 10 rejona i 1 grad
3     Baškortostan Ufa 142 947 4 069 698 54 rejona i 21 grad
4     Burjatija Ulan Ude 351 334 973 860 21 rejon i 2 grada
5     Dagestan Mahačkala 50 270 2 963 918 41 rejon i 10 gradova
6     Donjecka NR Donjeck 26 517 4,100,280
7     Ingušetija Magas 3 628 453 010 4 rejona i 4 grada
8     Jakutija Jakutsk 3 083 523 954 803 33 rejona i 5 gradova
9     Kabardino-Balkarija Naljčik 12 470 858 397 10 rejona i 3 grada
10     Kalmikija Elista 74 731 282 021 13 rejona i 1 grad
11     Karačajevo-Čerkezija Čerkesk 14 277 469 837 10 rejona i 2 grada
12     Karelija Petrozavodsk 180 520 634 402 16 rejona i 13 gradova
13     Komija Siktivkar 416 774 872 057 12 rejona i 8 gradova
14     Krim Simferopolj 26 081 1 966 801 14 rejona i 11 gradova
15     Luganska NR Lugansk 26 684 2 121 322
16     Marij El Joškar Ola 23 375 688 686 14 rejona i 4 grada
17     Mordovija Saransk 26 128 812 156 22 rejona i 7 gradova
18     Severna Osetija — Alanija Vladikavkaz 7 987 703 977 8 rejona i 1 grad
19     Tatarstan Kazanj 67 847 3 838 230 43 rejona i 14 gradova
20     Tuva Kizil 168 604 311 761 17 rejona i 2 grada
21     Udmurtija Iževsk 42 061 1 517 050| 25 rejona i 5 gradova
22     Hakasija Abakan 61 569 534 079 8 rejona i 5 gradova
23     Čečenija Grozni 15 647 1 346 438 16 rejona i 5 gradova
24     Čuvašija Čeboksari 18 343 1 239 984 21 rejon i 9 gradova
      Pokrajine
25     Altajska Barnaul 167 996 2 390 638 60 rejona i 11 gradova
26     Zabajkalska Čita 431 892 1 090 344 31 rejona i 5 gradova
27     Kamčatka Petropavlovsk Kamčatski 464 275 319 864 11 rejona i 2 grada
28     Krasnodarska Krasnodar 75 485 5 404 273 38 rejona i 15 gradova
29     Krasnojarska Krasnojarsk 2 366 797 2 852 810 54 rejona i 19 gradova
30     Permska Perm 160 236 2 636 154 33 rejona i 14 gradova
31     Primorska Vladivostok 164 673 1 938 516 22 rejona i 12 gradova
32     Stavropoljska Stavropolj 66 160 2 794 508 26 rejona i 10 gradova
33     Habarovska Habarovsk 787 633 1 339 912 17 rejona i 6 gradova
      Oblasti
34     Amurska Blagovješčensk 361 913 811 274 20 rejona i 7 gradova
35     Arhangeljska Arhangeljsk 589 913 1 191 785 20 rejona i 8 gradova
36     Astrahanska Astrahan 49 024 1 016 516 11 rejona i 3 grada
37     Belgorodska Belgorod 27 134 1 544 108 21 rejon i 6 gradova
38     Brjanska Brjansk 34 857 1 242 599 27 rejona i 5 gradova
39     Vladimirska Vladimir 29 084 1 413 321 16 rejona i 10 gradova
40     Volgogradska Volgograd 112 877 2 569 126 33 rejona i 6 gradova
41     Vologodska Vologda 144 527 1 193 371 26 rejona i 4 grada
42     Voronješka Voronjež 52 216 2 328 959 32 rejona i 7 gradova
43     Ivanovska Ivanovo 21 437 1 043 130 21 rejon i 6 gradova
44     Zaporoška Zaporožje
(defakto Melitopolj) 		27 183 1 666 515
45     Irkutska Irkutsk 774 846 2 418 348 33 rejona i 14 gradova
46     Jaroslavska Jaroslavlj 36 177 1 271 766 17 rejona i 6 gradova
47     Kalinjingradska Kalinjingrad 15 125 963 128 13 rejona i 6 gradova
48     Kaluška Kaluga 29 777 1 004 544 24 rejona i 4 grada
49     Kemerovska Kemerovo 95 725 2 734 075 19 rejona i 18 gradova
50     Kirovska Kirov 120 374 1 310 929 39 rejona i 5 gradova
51     Kostromska Kostroma 60 211 656 389 24 rejona i 8 gradova
52     Kurganska Kurgan 71 488 877 149 24 rejona i 9 gradova
53     Kurska Kursk 29 997 1 118 915 28 rejona i 5 gradova
54     Lenjingradska Sankt Peterburg
(izvan oblasti) 		83 908 1 763 924 17 rejona i 20 gradova
55     Lipecka Lipeck 24 047 1 159 866 18 rejona i 2 grada
56     Magadanska Magadan 462 464 150 312 8 rejona i 2 grada
57     Murmanska Murmansk 144 902 771 058 5 rejona i 13 gradova
58     Nižegorodska Nižnji Novgorod 76 624 3 281 496 48 rejona i 12 gradova
59     Novgorodska Veliki Novgorod 54 501 622 430 21 rejon i 3 grada
60     Novosibirska Novosibirsk 177 756 2 731 176 30 rejona i 7 gradova
61     Omska Omsk 141 140 1 973 876 32 rejona i 6 gradova
62     Orenburška Orenburg 123 702 2 008 566 35 rejona i 12 gradova
63     Orlovska Orel 24 652 769 980 24 rejona i 3 grada
64     Penzenska Penza 43 352 1 360 587 28 rejona i 5 grada
65     Moskovska Moskva (izvan oblasti)
(defakto Krasnogorsk) 		44 379 7 133 620 38 rejona i 56 gradova
66     Pskovska Pskov 55 399 656 561 24 rejona i 2 grada
67     Rjazanjska Rjazanj 39 605 1 140 844 25 rejona i 4 grada
68     Rostovska Rostov na Donu 100 967 4 245 532 43 rejona i 16 gradova
69     Samarska Samara 53 565 3 211 187 27 rejona i 10 gradova
70     Saratovska Saratov 101 240 2 496 552 38 rejona i 13 gradova
71     Sahalin Južno-Sahalinsk 87 101 491 027 17 rejona i 9 gradova
72     Sverdlovska Jekaterinburg 194 307 4 320 677 30 rejona i 34 grada
73     Smolenska Smolensk 49 779 967 896 25 rejona i 2 grada
74     Tambovska Tambov 34 462 1 068 934 23 rejona i 7 gradova
75     Tverska Tver 84 201 1 325 249 36 rejona i 12 gradova
76     Tjumenska Tjumenj 1 464 173 [a] 3 546 345 38 rejona i 26 gradova
77     Tomska Tomsk 314 391 1 070 128 16 rejona i 6 gradova
78     Tuljska Tula 25 679 1 521 497 23 rejona i 9 gradova
79     Uljanovska Uljanovsk 37 181 1 267 561 21 rejon i 6 gradova
80     Hersonska Herson
(defakto Heničesk) 		28 461 1 016 707
81     Čeljabinska Čeljabinsk 88 529 3 490 053 24 rejona i 23 grada
      Federalni gradovi
82     Moskva Moskva 2 511 12 108 257 12 okruga
83     Sankt Peterburg Sankt Peterburg 1 439 5 131 942 18 rejona
84     Sevastopolj Sevastopolj 1080 386 003 4 rejona
      Autonomne oblasti
85     Jevrejska AO Birobidžan 36 266 170 377 5 rejona i 1 grad
      Autonomni okruzi
86     Jamalija Salehard 769 250 539 671 7 rejona i 7 gradova
87     Nenecija Narjan-Mar 176 810 43 025 1 rejon i 1 grad
88     Hantija-Mansija Hanti-Mansijsk 534 801 1 597 248 9 rejona i 14 gradova
89     Čukotka Anadir 721 481 50 555 8 rejona i 1 grad
    Ruska Federacija Moskva 17 124 442 143 666 931

Kodovi subjekata federacije uredi

Glavni članak: Kodovi subjekata Ruske Federacije

Postoji nekoliko različitih vrsta kodiranja subjekata Ruske Federacije, prema kojima se određuju brojčane ili slovne oznake za razne svrhe.

Druge osobine teritorijalnog ustrojstva Ruske Federacije uredi

Grupacije regiona Rusije uredi

Subjekti federacije grupisani su u:

Istorija ruskog federalizma uredi

Savremena Rusija subjekte je naslijedila od Ruske SFSR (sa velikim brojem izuzetaka u vidu imenovanja i transformacije). Godine 1992. ruski subjekti su potpisali Federalni ugovor o podjeli vlasti, koji je bio uključen u tekst Ustava RSFSR iz 1978. godine. Godine 1993, kada je usvojen sadašnji Ustav, ukupno je bilo 89 subjetaka. Od 1. marta 2008. godine nakon spajanja pojedinih regiona ostala su 83 subjekta federacije, a od 18. marta 2014. godine nakon pripajanja Krima Rusiji i obrazovanja dva nova subjekta — Republike Krim i grada federalnog značaja Sevestopolja — u sastavu Ruske Federacije je bilo ukupno 85 subjekata.

Promjene u federalnom ustrojstvu Rusije nakon raspada SSSR uredi

1990-e uredi

  • Sa raspadom SSSR održana je parada suvereniteta, što je izazvalo sukob zakonodavstva RSFSR i republika u njenom sastavu.
  • Sve sovjetske socijalističke republike u sastavu RSFSR (do maja 1991. g. — ASSR) postale su republike.
  • Autonomne oblasti Adigejska, Gorno-Altajska, Karačevo-Čerkejska i Hakaška postale su republike.
  • Pojedine oblasti su preimenovane: Gorkovska u Nižegorodska, Kalinjinska u Tverska i Kujbiševska u Samarska.
  • Pošto su svi autonomni okruzi mogli da se povuku iz sastava oblasti ili pokrajine usvajanjem određenog zakona, Čukotski autonomni okrug izašao je iz sastava Magadanske oblasti.
  • Čečensko-Inguška ASSR se podijelila na dvije republike: Čečensku Republike i Ingušetiju.
  • Gradovi podređeni republici RSFSR Moskva i Sankt Peterburg (ranije Lenjingrad) postali su gradovi federalnog značaja.
  • Dana 31. marta 1992. godine regioni Ruske Federacije (izuzev Tatarstana i Čečeno-Ingušetije (Ičkerija)) potpisali su ugovore o razgraničenju nadležnosti između federacije i regionalnih ograda državne vlasti — federalni ugovor, koji je uključen u sadašnji ustav.[7]
  • Usvajanjem novog Ustava Ruske Federacije 1993. godine sve republike, pokrajine, oblasti, autonomni okruzi, gradovi federalnog značaja, takođe i Jevrejska autonomna oblast (koja je izašla iz sastava Habarovske pokrajine) postali su jednaki subjekti Ruske Federacije.
  • Sokoljski rejon Ivanovske oblasti (2.100 km²) prešao je u sastav Nižegorodske oblasti.

2000-e uredi

2010-e uredi

  • Dana 1. jula 2012. godine područje grada Moskve povećano je 2,4 puta na uštrb okolne Moskovske oblasti.
  • Dana 18. marta 2014. godine na Krimskom poluostrvu su obrazovane Republika Krim i grad federalnog značaja Sevastopolj.

Buduće federalno ustrojstvo Rusije uredi

Perspektiva daljeg ukrupnjivanja regiona uredi

Sprovodi se preliminarni rad na ujedinjenju Arhangeljske oblasti i Neneckog AO u Pomorsku (Arhangeljsku, Sjevernu) Pokrajinu, Sankt Peterburga i Lenjingradske oblasti u Peterburšku guberniju (Nevsku, Sanktpeterburšku Pokrajinu), Moskve i Moskovske oblasti u Moskovski federalni okrug ili Moskovske i Tverske oblasti u Sredinjšu (Podmoskovsku) oblast, itd. Međutim, procesi integracije su zamrznuti.

Vidi još uredi

Napomene uredi

  1. ^ Podaci uključuju i Hantija-Mansiju i Jamaliju

Reference uredi

  1. ^ „SECESSIЯ - эto... Čto takoe SECESSIЯ?”. Slovari i эnciklopedii na Akademike (na jeziku: ruski). Pristupljeno 03. 11. 2017. 
  2. ^ Heaney, Dominic, ur. (2022). „Territorial Surveys”. The Territories of the Russian Federation 2022 (23rd izd.). Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 9781032249698. 
  3. ^ The Territories of the Russian Federation 2012. Taylor & Francis. 2012. str. 5. ISBN 978-1-135-09584-0. Pristupljeno 2019-10-06. 
  4. ^ Saunders, R.A. (2019). Historical Dictionary of the Russian Federation. Historical Dictionaries of Europe. Rowman & Littlefield Publishers. str. 232. ISBN 978-1-5381-2048-4. Pristupljeno 2019-10-06. 
  5. ^ „Katalog publikaciй::Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki”. www.gks.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 13. 05. 2019. g. Pristupljeno 04. 11. 2017. 
  6. ^ „Krupnыe prirodnыe raйonы Rossii”. geographyofrussia.com (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017. 
  7. ^ „Federativnый dogovor (Moskva, 31. marta 1992 g.)”. constitution.garant.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017. 
  8. ^ „Hronika sobыtiй po obъedineniю dvuh subъektov RF”. www.archive.perm.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 04. 11. 2017. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Субјекти_Русије&oldid=27840084”