Filozofija

Filozofija (grč. φιλοσοφία) jeste nauka koja se bavi opštim i temeljnim problemima u vezi sa stvarnošću, postojanjem, znanjem, vrednostima, razumom, umom i jezikom. Leksikon stranih reči i izraza definiše filozofiju kao „mudrost, naučni rad na izgrađivanju opšteg pogleda na svet i sam taj pogled na svet“.

Detalj sa freske Atinska škola, na kojoj su prikazani neki od najvećih filozofa Klasične Grčke. Ovde se vide Platon i Aristotel (u pozadini) i Heraklit i Diogen (napred). Fresku je uradio Rafael Santi i nalazi se u Apostolskoj palati, u Vatikanu.

Reč filozofija je nastala u starogrčkom jeziku u obliku φιλοσοφία, a posle je preneta u lat. philosophia i u bukvalnom prevodu znači ljubav prema mudrosti. Pitagori se pripisuje da je prvi upotrebio reči filozof i filozofija. Reč je uvedena kao suprotnost sofistima — mudracima važnim u antičkoj Grčkoj koji su prodavali svoje znanje kao učitelji — dok se filozofi, kao ljudi koji vole mudrost, nisu bavili mudrošću zbog novca.

Istorijski, filozofija je obuhvatala sve oblike znanja. Od vremena antičkog grčkog filozofa Aristotela do 19. veka, „prirodna filozofija“ je obuhvatala astronomiju, medicinu i fiziku. Na primer, Njutnova knjiga iz 1687. godine se zvala Matematički principi prirodne filozofije, a kasnije je klasifikovana kao knjiga fizike. U 19. veku je razvoj modernih istraživačkih univerziteta doveo do profesionalizacije i specijalizacije akademske filozofije i drugih disciplina. U moderno doba, neka istraživanja koja su tradicionalno bila deo filozofije su postala zasebne akademske discipline, uključujući psihologiju, sociologiju, lingvistiku i ekonomiju.

Oblasti filozofije

Filozofija izučava više polja kao što su epistemologija, logika, metafizika, etika i estetika.

Epistemologija

Glavni članak: Epistemologija

Epistemologija ili teorija saznanja je grana filozofije koja se bavi prirodom i obimom znanja, poput odnosa između istine, verovanja i teorije opravdanja.

Skepticizam je pozicija u kojoj se dovodi u pitanje svaka mogućnost koja bi potpuno potvrdila svaku istinu. Regres argument je osnovni problem u epistemologiji. Javlja se kada u potpunosti želimo da dokažemo izjavu P, za čiji dokaz nam treba drugi dokaz. Tada dobijemo lanac koji može imati tri oblika koji su svi prema Minhauzenovoj trilemi nedovoljni. Jedna opcija je infinitizam, gde lanac traje večno. Druga opcija je fundacionalizam gde se lanac dokaza na kraju oslanja na osnovna uverenja ili aksiome, koji ostaju nedokazani. Poslednja opcija je koherentizam gde pravi lanac dokaza kruži tako da dokaz na kraju samog sebe dokazuje.

Racionalizam je pozicija prema kojoj u procesu saznanja presudnu ulogu i značaj ima razum. Prema empirizmu , posmatranje preko čulnog iskustva je izvor znanja. Racionalizam tvrdi da svaki mogući predmet znanja može se prepoznati iz koherentnih prostorija bez posmatranja. Empirizam takođe tvrdi da je bar neko znanje samo stvar posmatranja i često navodi koncept tabula rasa, gde se pojedinci ne rađaju sa mentalnim sadržajem tj. da se znanje gradi na osnovu iskustva ili percepcije. Epistemološki solipsizam je ideja da je postojanje sveta izvan uma je neodgovorivo pitanje.

Logika

Rene Dekart, francuski filozof, matematičar i naučnik.

Glavni članak: Logika

Logika je grana filozofije koja izučava idealne metode mišljenja i ispitivanja; unutrašnje i spoljno posmatranje, dedukciju i indukciju, obrazovanje hipoteza i eksperiment, analizu i sintezu.

Logika je nauka o formalnim uslovima, principima i pravilima ispravnog, korektnog mišljenja. Predstavlja veštinu i metodu pravilnog mišljenja. Ona je „logija“ ili metoda svake nauke, svakog učenja i svake umetnosti . Definiše se kao nauka zato što se proces pravilnog mišljenja može, kao kod fizike i matematike, svesti na zakone, a veština je zato što vežbanjem čovek stiče sigurnost u svoje mišljenje.

Metafizika

Glavni članak: Metafizika

Prvo određenje metafizike dato je kod Aristotela, ali joj on nikada ne daje to ime već je naziva prima philosophia, odnosno, prva filozofija. Ova oblast filozofije se bavi onim što je najviše, samom suštinom stvari. Ne interesuju je pojedinačnosti, svojstva i osobenosti svekolikog čulnog sveta, ona istražuje prve i najviše principe prirode i saznanja.

Politička filozofija

Glavni članak: Politička filozofija

Politička filozofija je grana filozofije koja u svom najapstraktnijem obliku razmatra koncepte i argumente preko kojih se formira politička misao. Debata o značenju reči „političko“ je jedan od najvećih problema političke filozofije. U širem shvatanju, pod ovim pojmom se podrazumeva politička praksa i institucije od kojih se sastoji vlast svake države.

Etika

Glavni članak: Etika

Etika se bavi izučavanjem morala i pojmovima dobrog i ispravnog. Svaka etička teorija sadrži bar dve komponente - teorije: onu koja određuje šta je dobro ili vredno i ona koja određuje šta je ispravno. Zajedno sa estetikom spada u zajedničku oblast filozofije koja se naziva aksiologija ili teorija vrednosti

Estetika

Glavni članak: Estetika

Estetika je grana filozofije koja se bavi posebnim oblikom ljudskog stvaralaštva, umetnošću. Estetika ispituje lepo i vredno u umetnosti, suštinu umetničkog stvaranja i doživljaja umetničkog dela. Potiče od grčke reči αισθητική, što znači „onaj koji primjećuje“ ili „osetljiv“. Za Imanuela Kanta, estetika je „nauka koja posmatra uslove osećajne percepcije“.

Pojam filozofije

Tradicija filozofskog mišljenja duga je više od 2500 godina i predstavlja jednu od najširih oblasti akademskog izučavanja. Uopšteno gledano, filozofija je svaki oblik racionalnog istraživanja koji nastoji da odgonetne i pronađe princip bivstvovanja ili postojanja. U filozofskoj tradiciji možemo pronaći veliki broj različitih pristupa i metoda, počev od Sokratovog metoda postavljanja pitanja u obliku dijaloga, pa sve do analitičke filozofije, koja tradicionalne filozofske probleme (kao što su istina ili postojanje apsolutnog) prevazilazi logičkom analizom jezika. U tradicionalnom smislu filozofija se bavi fundamentalnim istraživanjem osnovnih fenomena ljudske egzistencije, kao što su saznanje, umetnost, logika ili etika. Predmet savremenih filozofskih istraživanja mogu biti najrazličitije teme, počev od filozofske logike, pa sve do filozofije seksa ili filozofije sporta. Filozofija u savremenom smislu takođe uključuje i istraživanja osnovnih principa različitih intelektualnih disciplina, a takvi pravci dobijaju ime prema nazivu discipline čijim se proučavanjem bave, kao što su filozofija matematike ili filozofija nauke.

Filozofsko držanje (od Sokrata i Platona, pa do klasične nemačke filozofije) podrazumeva težnju ka otkrivanju natčulnih ili apsolutnih principa egzistencije, pa stoga možemo reći da je filozofija tradicionalno povezana sa pitanjima i problemima otkrovenja ili prosvetljenja u različitim učenjima hrišćanskih teologa i teozofa. Međutim, ono što savremenu filozofiju razlikuje od antičke ili srednjovekovne jeste njeno jasno razlikovanje od nauke i religije. Ovaj preokret donela je naučna revolucija XVII veka, tokom koje su istaknuti pojedinci, zainteresovani za izučavanje prirode i njenih zakona, sebe nazivali „prirodnim filozofima“. Razvoj univerziteta, profesionalizacija nauke i osamostaljivanje pojedinih naučnih disciplina doveli su do toga da se filozofija u akademskom smislu ograniči na nešto uži krug problema i pitanja kojima se može baviti.

Ipak, još uvek je relativno rasprostranjeno shvatanje prema kome se filozofija bavi pitanjima koja su van domašaja prirodnih nauka i religije. Tradicionalno određenje filozofije kao mišljenje mišljenja (videti Aristotelovi spisi: Metafizika), mišljenje drugog reda ili meta nivo mišljenja, nalazi se u samim korenima kontinentalne filozofije i još uvek je prilično rasprostranjeno. Međutim, za razliku od religije, koja se zasniva na idejama vere i otkrovenja, filozofija nastoji da u što većem broju slučajeva pruži racionalno objašnjenje svojih stavova.

Takođe postoji uobičajeno, svakodnevno ili laičko shvatanje filozofije, prema kome se ona svodi na „pitanja o smislu života“.

Osnovne filozofske metode su analiza, kritika, interpretacija i spekulacija, iako filozofska istraživanja često obuhvataju dosta širi krug različitih interesovanja.

Periodizacija razvoja filozofije

1. Antička filozofija (od VII veka p. n. e. do 529. g.)
2. Srednjovekovna filozofija (od 529 g. do XV veka)
3. Moderna filozofija (od XV veka do Hegelove smrti 1831. g.)
4. Savremena filozofija (od 1831. godine do danas)

Oblasti filozofskog izučavanja

Ontologija odnosno „metafizika“ proučava osnove cjelokupne stvarnosti, ili biće svega bivstvujućeg. Ime ontologija se pojavljuje prvi put u XVII vek-u, a ime metafizika u I veku p. n. e.. Aristotel je nauku o prvim uzrocima stvarnosti nazivao prvom filozofijom ili teologijom. Nemački filozof Kristijan Volf razlikovao je ontologiju kao opštu metafiziku od posebnih metafizika: teologija, psihologija i kosmologija.

"Biće“ je tokom istorije filozofije tumačeno kao temelj postojanja ničim uslovljen, kao apsolut ili supstancija. Supstancija se različito tumačila: ideja kod Platona, bivstvo kod Aristotela, duh i materija kod Dekarta, apsolutni duh kod Hegela, volja za moć kod Ničea...

Teorija saznanja ili epistemologija se bavi osnovnim principima saznanja, odnosno osnovnim pretpostavkama našeg saznajnog aparata i njegovih funkcija. Umesto ovog pojma koristi se i pojam gnoseologija. Nazivi potiču od grčkih riječi gnosis (znanje) i episteme (saznanje). Njenim osnivačem se smatra engleski filozof Džon Lok iz XVII veka. Teorija saznanja proučava korene nastanka, uslove mogućnosti, poreklo i granice ljudskog saznanja.

Filozofija nauke izučava i sistematski analizira osnovne pojmove naučne prakse kao što su teorija, zakon, eksperiment, verifikacija, verovatnoća, interpretacija), kao i probleme mogućnosti budućeg razvoja i krajnjeg dosega (ovdje se preklapa sa epistemologijom) naučnog saznanja.

Logika je filozofska disciplina koja proučava formalne strukture osnovnih oblika mišljenja ili valjanog zaključivanja (dedukcija, indukcija). Osnovni logički pojmovi, koji potiču još iz antičkog perioda (Aristotel), jesu pojam, sud i zaključak.

Etika se bavi izučavanjem i određivanjem pojmova dobrog i ispravnog. Kao filozofska disciplina proučava motive, ciljeve i norme čovjekovog djelovanja i moralnog prosuđivanja. Sama riječ potiče od grčke riječi ethos - običaj. Predmet etike je moral.

Estetika se bavi posebnim oblikom ljudskog stvaralaštva - umetnošću. Termin estetika je prvi put upotrebio Baumgarten u XVIII veku. Ona ispituje lijepo i vrijedno u umjetnosti, suštinu umjetničkog stvaranja i doživljaja umjetničkog djela.

Filozofija politike je grana filozofije koja se bavi pojmovima i argumentima političkog mišljenja. Njen glavni problem je razjašnjenje prirode političke moći i njenog ograničenja putem društvenih ustanova, kao i opravdavanje postojanja države.

Aksiologija (grčki: axios — vrijedan, dostojan divljenja) je grana filozofije koja se bavi vrijednostima: moralnim, naučnim, umjetničkim, političkim, ekonomskim religijskim i dr.

Filozofska antropologija (grčki: anthropos - čovjek) se bavi suštinom tj. prirodom ljudskog bića.

Vidi još

• istorija filozofije

Literatura

• Audi, Robert (2004). The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-84-460-0956-6. 
• G & C. Merriam Co. (1913). Porter, Noah, ur. Webster's Revised Unabridged Dictionary (1913 izd.). G & C. Merriam Co. str. 501. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
• Grayling, A. C. (1999). „Editor's Introduction”. Ur.: A.C. Grayling. Philosophy 1: A Guide through the Subject. vol. 1. Oxford University Press. str. 1. ISBN 978-0198752431. 
• G & C. Merriam Co. (1913). Porter, Noah, ur. Webster's Revised Unabridged Dictionary (1913 izd.). G & C. Merriam Co. str. 501. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
• Webster's New World Dictionary (Second College izd.). 
• Teichman, Jenny; Evans, Katherine C. (1999). Philosophy: A Beginners Guide. Wiley. ISBN 978-0-631-21321-5. 
• G & C. Merriam Co. (1913). Porter, Noah, ur. Webster's Revised Unabridged Dictionary (1913 izd.). G & C. Merriam Co. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 13. 5. 2012. 
• Bullock, Alan; R. B. Woodings; Cumming, John, ur. (1992). The Fontana Dictionary of Modern Thinkers. Hammersmith, Eng.: Fontana Press. ISBN 978-0-00-636965-3. 
• Bullock, Alan; Stallybrass, Oliver (1977). The Harper dictionary of modern thought. Harper & Row. ISBN 9780824206611. 
• Julia, Didier (2006). Dictionnaire de la philosophie. Responsable éditorial, Emmanuel de Waresquiel; secretariat de rédaction, Joelle Narjollet. [Éd. rev.]. Paris: Larousse. 301, [1] p. + xvi p. of ill. ISBN 978-2-03-583309-9. 
• Reese, W. L. (1980). Dictionary of Philosophy and Religion: Eastern and Western Thought. Atlantic Highlands, N.J.: Humanities Press. ISBN 978-0-391-00688-1. 
• Edwards, Paul, ur. (1967). The Encyclopedia of Philosophy. Macmillan & Free Press. 
• Bowker, John (1999). The Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press, Incorporated. ISBN 978-0-19-866242-6. 
• Kant, Immanuel (1881). Critique of Pure Reason. Macmillan. ISBN 9780758338976. 
• Baldwin, Thomas, ur. (2003). The Cambridge History of Philosophy 1870–1945. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59104-1. 
• Copenhaver, Brian P.; Schmitt, Charles B. (1992). Renaissance philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-219203-5. 
• Nadler, Steven (2008). A Companion to Early Modern Philosophy. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-99883-0. 
• Rutherford, Donald (2006). The Cambridge Companion to Early Modern Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82242-8. 
• Schmitt, C. B.; Skinner, Quentin, ur. (1988). The Cambridge History of Renaissance Philosophy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39748-3. 
• Kenny, Anthony (2012). A New History of Western Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-958988-3. 
• Honderich, T., ur. (1995). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866132-0. 
• Bunnin, Nicholas; Tsui-James, Eric, ur. (2008). The Blackwell Companion to Philosophy. John Wiley & Sons. str. 620. ISBN 978-0-470-99787-1. 
• Copleston, Frederick Charles (1953). A history of philosophy: volume III: Ockham to Suárez. Paulist Press. ISBN 978-0-8091-0067-5. 
• Leaman, Oliver; Morewedge, Parviz (2000). „Islamic philosophy modern”. Ur.: Craig, Edward. Concise Routledge Encyclopedia of Philosophy. Psychology Press. ISBN 978-0-415-22364-5. 
• Buccellati, Giorgio (1. 1. 1981). „Wisdom and Not: The Case of Mesopotamia”. Journal of the American Oriental Society. 101 (1): 35—47. JSTOR 602163. doi:10.2307/602163. 
• Blumenau, Ralph. Philosophy and Living. ISBN 978-0-907845-33-1. 
• Craig, Edward (21. 2. 2002). Philosophy: A Very Short Introduction. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-285421-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Harrison-Barbet, Anthony. Mastering Philosophy. ISBN 978-0-333-69343-8. 
• Nagel, Thomas (15. 10. 1987). What Does It All Mean? A Very Short Introduction to Philosophy. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0-19-505292-3. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Russell, Bertrand (1997). The Problems of Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511552-9. Arhivirano iz originala 07. 08. 2004. g. Pristupljeno 03. 03. 2017. CS1 održavanje: Nepodoban URL (veza)
• Sinclair, Alistair J. (2008). What is Philosophy? An Introduction. Dunedin. ISBN 978-1-903765-94-4. 
• Sober, Elliott (2001). Core Questions in Philosophy: A Text with Readings. Upper Saddle River, Prentice Hall. ISBN 978-0-13-189869-1. 
• Solomon, Robert C. (2002). Big Questions: A Short Introduction to Philosophy. Wadsworth. ISBN 978-0-534-16708-0. 
• Warburton, Nigel (1999). Philosophy: The Basics. Psychology Press. ISBN 978-0-415-14694-4. 
• Classics of Philosophy (Vols. 1, 2, & 3) by Louis P. Pojman
• The English Philosophers from Bacon to Mill by Edwin Arthur
• European Philosophers from Descartes to Nietzsche by Monroe Beardsley
• Cottingham, John. Western Philosophy: An Anthology. 2nd ed. Malden, MA: Blackwell Pub., 2008. Print. Blackwell Philosophy Anthologies.
• Tarnas, Richard (1993). The Passion of the Western Mind: Understanding the Ideas That Have Shaped Our World View. Random House Publishing. ISBN 978-0-345-36809-6. 
• A Source Book in Indian Philosophy by Sarvepalli Radhakrishnan, Charles A. Moore
• Copleston, Frederick (1986). Philosophy in Russia: From Herzen to Lenin and Berdyaev. Search Press. ISBN 978-0-268-01569-5. 
• Hamilton, Sue (22. 2. 2001). Indian Philosophy: a Very Short Introduction. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-285374-5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kupperman, Joel J. (2001). Classic Asian Philosophy: A Guide to the Essential Texts. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513335-6. 
• Lee, Joe; Powell, Jim (2000). Eastern Philosophy For Beginners. Writers & Readers Publishing, Incorporated. ISBN 978-0-86316-282-4. 
• Smart, Ninian (2000). World Philosophies. Routledge. ISBN 978-0-415-22852-7. 
• Imbo, Samuel Oluoch (1998). An Introduction to African Philosophy. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-8841-8. 
• Medieval Islamic Philosophical Writings edited by Muhammad Ali Khalidi
• Aminrazavi, Mehdi Amin Razavi; Nasr, Seyyed Hossein; Nasr, PH.D., Seyyed Hossein (2013). The Islamic Intellectual Tradition in Persia. Routledge. ISBN 978-1-136-78105-6. 
• Corbin, Henry (2014) [1993]. History Of Islamic Philosophy. Prevod: Sherrard, Liadain; Sherrard, Philip. Taylor & Francis. ISBN 978-1-135-19888-6. 
• Durant, Will (1991). Story of Philosophy: The Lives and Opinions of the World's Greatest Philosophers. Pocket. ISBN 978-0-671-73916-4. 
• Higgins, Kathleen M.; Solomon, Robert C. (1996). A Short History of Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-510196-6. 
• Knight, Kelvin (19. 3. 2007). Aristotelian Philosophy: Ethics and Politics from Aristotle to MacIntyre. Wiley. ISBN 978-0-7456-1977-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Leaman, Oliver (14. 4. 2000). A Brief Introduction to Islamic Philosophy. Wiley. ISBN 978-0-7456-1960-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Oizerman, Teodor (1988). The Main Trends in Philosophy. A Theoretical Analysis of the History of Philosophy (PDF). translated by H. Campbell Creighton, M.A., Oxon (2nd izd.). Moskva: Progress Publishers. ISBN 978-5-01-000506-1. Arhivirano iz originala (DjVu, etc.) 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 20. 1. 2011First published in Russian as «Glavnыe filosofskie napravleniя» 
• Oizerman, Teodor (1973). Problems of the History of Philosophy. translated from Russian by Robert Daglish (1st izd.). Moscow: Progress Publishers. Arhivirano iz originala 6. 7. 2011. g. Pristupljeno 20. 1. 2011First published in Russian as «Problemы istoriko-filosofskoй nauki» 
• The Phenomenology Reader by Dermot Moran, Timothy Mooney
• Kim, J.; Ernest Sosa, ur. (1999). Metaphysics: An Anthology. Blackwell Philosophy Anthologies. Oxford: Blackwell Publishers Ltd. 
• Husserl, Edmund; Welton, Donn (1999). The Essential Husserl: Basic Writings in Transcendental Phenomenology. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-21273-3. 
• Existentialism: Basic Writings (Second Edition) by Charles Guignon, Derk Pereboom
• Curley, Edwin (1994). A Spinoza Reader. Princeton. ISBN 978-0-691-00067-1. 
• Scruton, Roger (2002). A Short History of Modern Philosophy. Routledge. ISBN 978-0-415-26763-2. 
• Contemporary Analytic Philosophy: Core Readings by James Baillie
• Appiah, Kwame Anthony (2003). Thinking it Through – An Introduction to Contemporary Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513458-2. 
• Critchley, Simon (22. 2. 2001). Continental Philosophy: A Very Short Introduction. OUP Oxford. ISBN 978-0-19-285359-2. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chan, Wing-tsit (1963). A Source Book in Chinese Philosophy. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01964-2. 
• Huang, Siu-chi (1999). Essentials of Neo-Confucianism: Eight Major Philosophers of the Song and Ming Periods. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-26449-8. 
• Honderich, T., ur. (1995). The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866132-0. 
• The Cambridge Dictionary of Philosophy by Robert Audi
• The Routledge Encyclopedia of Philosophy (10 vols.) edited by Edward Craig, Luciano Floridi (available online by subscription); or
• The Concise Routledge Encyclopedia of Philosophy edited by Edward Craig (an abridgement)
• Edwards, Paul, ur. (1967). The Encyclopedia of Philosophy. Macmillan & Free Press. ; in 1996, a ninth supplemental volume appeared that updated the classic 1967 encyclopedia.
• International Directory of Philosophy and Philosophers. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
• Directory of American Philosophers. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
• Routledge History of Philosophy (10 vols.) edited by John Marenbon
• History of Philosophy (9 vols.) by Frederick Copleston
• A History of Western Philosophy (5 vols.) by W. T. Jones
• History of Italian Philosophy (2 vols.) by Eugenio Garin. Translated from Italian and Edited by Giorgio Pinton. Introduction by Leon Pompa.
• Encyclopaedia of Indian Philosophies (8 vols.), edited by Karl H. Potter et al. (first 6 volumes out of print)
• Indian Philosophy (2 vols.) by Sarvepalli Radhakrishnan
• A History of Indian Philosophy (5 vols.) by Surendranath Dasgupta
• History of Chinese Philosophy (2 vols.) by Fung Yu-lan, Derk Bodde
• Instructions for Practical Living and Other Neo-Confucian Writings by Wang Yang-ming by Chan, Wing-tsit
• Encyclopedia of Chinese Philosophy edited by Antonio S. Cua
• Encyclopedia of Eastern Philosophy and Religion by Ingrid Fischer-Schreiber, Franz-Karl Ehrhard, Kurt Friedrichs
• Companion Encyclopedia of Asian Philosophy by Brian Carr, Indira Mahalingam
• A Concise Dictionary of Indian Philosophy: Sanskrit Terms Defined in English by John A. Grimes
• History of Islamic Philosophy edited by Seyyed Hossein Nasr, Oliver Leaman
• History of Jewish Philosophy edited by Daniel H. Frank, Oliver Leaman
• A History of Russian Philosophy: From the Tenth to the Twentieth Centuries by Valerii Aleksandrovich Kuvakin
• Ayer, A.J., ur. (1994). A Dictionary of Philosophical Quotations. Basil Blackwell Ltd: Blackwell Reference Oxford. Oxford. 
• Blackburn, S., ur. (1996). The Oxford Dictionary of Philosophy. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-283134-7. 
• Mauter, T., Ed. The Penguin Dictionary of Philosophy. London, Penguin Books.
• Runes, D., Ed. (1942). The Dictionary of Philosophy. New York, The Philosophical Library, Inc.
• Angeles, P.A., Ed. (1992). The Harper Collins Dictionary of Philosophy. New York, Harper Perennial.
• Bunnin, Nicholas; Tsui-James, Eric, ur. (2008). The Blackwell Companion to Philosophy. John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-99787-1. 
• Hoffman, Eric, Ed. (1997) Guidebook for Publishing Philosophy. Charlottesville, Philosophy Documentation Center.
• Popkin, R. H. (1999). The Columbia History of Western Philosophy. New York: Columbia University Press. 
• Kelly, Michael, ur. (1998). Encyclopedia of Aesthetics (1. izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511307-5. 

Spoljašnje veze

• Filozofija i..., RTS Obrazovno - naučni program - Zvanični kanal
• Stanford Encyclopedia of Philosophy
• The Internet Encyclopedia of Philosophy
• Indiana Philosophy Ontology Project
• PhilPapers – a comprehensive directory of online philosophical articles and books by academic philosophers
• Philosophy Timeline Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2008)
• Map of Western Philosophers
• Philosophy Magazines and Journals
• Filozofija na sajtu Curlie
• Philosophy (review)
• Philosophy Documentation Center
• Popular Philosophy