Herman Nojbaher

Herman Nojbaher (nem. Hermann Neubacher; Vels, 24. jun 1893 — Beč, 1. jul 1960) bio je austrijski nacista, privrednik, šef građevinske firme, stručnjak za privredna pitanja zemalja istočne i jugoistočne Evrope, političar, gradonačelnik Beča i zagovornik Anšlusa. Sarađivao je sa nacistima od 1933. a u maju 1938. je zvanično postao član Nacionalsocijalističke partije. Nojbaher je na Balkanu uopšte, a u Srbiji posebno, radio na jačanju i objedinjavanju onih snaga koje su radile u interesu nacističke Nemačke.

Herman Nojbaher
Lični podaci
Datum rođenja	(1893-06-24)24. jun 1893.
Mesto rođenja	Vels, Austrougarska
Datum smrti	1. jul 1960.(1960-07-01) (67 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrija
Univerzitet	University of Natural Resources and Life Sciences
Politička karijera
Politička stranka	Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija
Mandati Gradonačelnik Beča 13. mart 1938. — 14. decembar 1940. Prethodnik Rihard Šmic Naslednik Filip Vilhlem Jung

Nojbaher je kao ,,leteći diplomata" proveo od 1940. do 1945. na Balkanu - Bukurešt, Sofija, Tirana, Podgorica, Beograd, a potom u beogradskom zatvoru do 1952. godine.

Kao visoki činovnik Ministarstva inostranih poslova Trećeg rajha bio je u neposrednim kontaktima sa ministrom Ribentropom, pa i samim Hitlerom. Nojbaher je u Rumuniji uspešno rešio snabdevanje Trećeg rajha naftom ("oružje za naftu"), u Bugarskoj opskrbljivanje namirnicama nemačkih trupa, u Grčkoj je sredio privredne nevolje i održao nemački ratni front, u Albaniji formirao nemački front posle kapitulacije Italije. U centru njegove pažnje bio je Balkan kao celina u svetskoj politici Trećeg rajha i Srbija, odnosno Srbi kao prvi narod na Balkanu.

Nojbaher je spasao mnoge srpske živote u Nedićevoj Srbiji i pokušao da od Srbije i Crne Gore (i delova BiH) stvori novu srpsku državu. Hitler je njegov predlog odbio.

Nojbaherova misija u Srbiji

Porazi na Istočnom frontu, kapitulacija Italije i pojačana partizanska aktivnost naterali su Nemce da potraže nove saveznike među četnicima na antikomunističkoj osnovi. Nemci su nekako morali da se sporazumeju sa četnicima i da pojačaju njihovu efikasnost za borbu protiv partizana, kao i da ubede srpski narod da podrži novu politiku, pre svega ublažavanjem politike masovnih represalija. Zbog toga je u oktobru 1943. u Beograd poslat Herman Nojbaher.

Nojbaher je imao ovlašćenje da proširi nadležnost vlade Milana Nedića. Nojbaher je 1943. osmislio plan da se poboljša nemačka okupacija balkanskih država i preložio je pet glavnih ideja Joahimu fon Ribentropu. To su bili: 1) pripajanje Crne Gore Nedićevoj Srbiji, 2) postaljanje Milana Nedića za predsednika takve Srbije, 3) autonomiju Crne Gore, 4) ponovono otvaranje Univerziteta u Beogradu zatvorenog posle okupacije i okončanje nemačkog nadzora nad kulturnim životom i 5) smanjenje nemačkog vojnog prisustva i osnivanja žandarmerije koju bi kontrolisala nova vlada. Međutim, kako se Hitler uporno protivio Nojbaherovim predlozima, Nedić je ostao bez moći kao i pre. Na kraju je samo četvrta tačka odobrena, mada je Nojbaher imao uspeha u ublažavanju nemačkih represija nad srpskim civilnim stanovništvom i borbi nad ustaškim zločinima nad Srbima. Nojbaher je ipak uspeo da dođe do izvesnog stepena kolaboracije četnika i Nemaca i ubrzo nakon njegovog dolaska, zaključen je niz sporazuma o primirju između nekoliko istaknutih četničkih komandanata i nemačkih snaga. Uprkos širokim ovlašćenjima koje je dobio od Hitlera prilikom svog imenovanja, Nojbaher je imao malo uticaja oko zaključivanja i sprovođenja pojedinačnih sporazuma o primirju. Praktično nije imao nikakvog uticaja na formiranje nemačke ekonomske politike ni u Srbiji, jer je Franc Nojhauzen, Geringov ekonomski opunomoćenik za Srbiju , bio je previše moćan i uspešan u vođenju srpske privrede na veliku nemačku korist da bi dozvolio nečije uplitanje u svoj rad. Kasnije će Nojhauzenova ovlašćenja biti čak proširene prilikom reorganizacije okupacione administracije, kad je on postao šef i vojne administracije.

Nojbaher je smatrao nemačke represije nad srpskim civilnim stanovništvom kontraproduktivnim za nemačke ratne ciljeve. Zbog toga je došao u sukob sa višim SS i policijskim vođom za Srbiju Augustom Majsnerom, koji je smatrao da se samo oštrim merama može osigurati mir u Srbiji. Nojbaher i nemačka vojska su aprila 1944. uspeli da izdejstvuju Majsnerov opoziv sa dužnosti.

Memoari Hermana Nojbahera

Čitaocima ostavlja samo ono što je čvrsto rešio da im kaže, za povest Srba u Drugom svetskom ratu to predstavlja izuzetno dragoceno sećanje. Preuzevši na sebe teret odgovornosti "za veliko zlo", naglasio je u predgovoru: "Nikoga ne mrzim. Život uvek počinje ujutro."

Nijedan narod na Balkanu nije favorizovao, nikoga nije štedeo i o svakome je rekao ono što misli, ili, ako nije hteo, uzdržavao se od komentara: "Nastojim da pružim čitaocima sliku, utisak o balkanskom svetu, koji ima mnogo lica, koji može da bude i srdačan i užasno okrutan." Tri su opšta balkanska problema kojima se pozabavio: krvna osveta, gostoprimstvo i korupcija. Središte Nojbaherovog kazivanja čini prvi problem. Nojbaher kaže za Zagreb da mu je majka Beč, tetka Budimpešta, a sestre Grac i Ljubljana. Habzburzi su stvorili "organizaciono majstorsko delo" Vojnu krajinu i tako zapadni deo Jugoslavije pretvorili u svoj latinski, dok je Srbija, odnosno istočni deo Jugoslavije ostao u vizantijskom krugu. Superiornu državotvornu snagu ispoljio je ponajviše srpski narod, koji je upoređivao sa osvetoljubivim Hrvatima, neuništivim Albancima, mekanim Rumunima i prevrtljivim Bugarima.

U njegovim memoarima postoji poglavlje "Represalije" samo u odeljku o Srbima. Kod drugih balkanskih naroda nema ničeg sličnog. Neka Nojbaherova zapažanja zapisana u njegovim memoarima su:

1. "Srbi su postali divljač za odstrel, svako je mogao da ih nekažnjeno progoni i ubija".
2. "Nakon što se Jugoslavija raspala, usledio je hrvatski osvetnički pohod uništavanja pravoslavnih Srba. Ovaj događaj spada u najužasnija masovna ubistva tokom cele svetske istorije"
3. "Recept za pravoslavne, koji je primio ustaški vođa i poglavnik, predsednik Nezavisne Države Hrvatske, Ante Pavelić, podseća na najkrvavije religiozne ratove: 'Jedna trećina mora da postane katolička, jedna trećina mora da napusti zemlju, a jedna trećina mora da umre. Poslednja tačka programa bila je i sprovedena u delo. Kada ustaške vođe pričaju o tome da su zaklali milion pravoslavnih Srba - uključujući bebe, decu, žene i starce to je onda, po meni, preterivanje i samohvalisanje. Na osnovu izveštaja koji su stigli do mene, procenjujem da broj nevinih, nenaoružanih, zaklanih Srba iznosi oko 750.000.
4. Kada sam, po ko zna koji put, u Glavnom štabu stavio na dnevni red izveštaje o istinski užasnim stvarima koje se odvijaju u Hrvatskoj, Hitler mi je ovako odgovorio: "I ja sam poglavniku kazao da nije moguće samo tako iskoreniti tu manjinu, jer je ona, jednostavno, prevelika. - Da, kada bi čovek tačno znao gde je granica uništavanja jednog naroda"!
5. "U pravcu Srbije kretala se nepregledna kolona srpskih izbeglica, koji su bežali iz NDH".
6. "Najjače tkivo, najsnažniji narod na okupiranom Balkanu je srpski, a on je najgore prošao".
7. "Hitler je pripadao onoj vrsti Austrijanaca koja polako izumire, a koja od godine 1914. ima antisrpski kompleks i to zbog ubistva prestolonaslednika u Sarajevu i izbijanja Prvog svetskog rata".

Verovao je da titula "Prusi Balkana" ne pripada Bugarima već Srbima, dodavši: "Za ovu titulu, međutim, trenutno se niko ne takmiči" (1953). Srbi nisu spremni na kompromise bez kojih je život nemoguć, pa je iz toga Nojbaher izvukao zaključak da Srbi nisu u "dovoljnoj meri politički obdaren narod", budući da je pravda moralna a interes državna kategorija.

Izvori

• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 
• Ramet, Sabrina P. (2006). The three Yugoslavias: state-building and legitimation, 1918-2005. Bloomington, Indiana, US: Indiana University Press. 
• Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan - Službeni list SCG 2004.

Spoljašnje veze

• Hermann Neubacher bei www.aeiou.at
• Memoari H. Nojbahera - 6. deo - Jugoslavija