Богдан Црнобрња

Богдан Црнобрња (Перна, код Топуског, 16. децембар 1916Београд, 1998), био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и амбасадор СФР Југославије.

богдан црнобрња
Bogdan Crnobrnja.jpg
Богдан Црнобрња
Датум рођења(1916-12-16)16. децембар 1916.
Место рођењаПерна
 Аустроугарска
Датум смрти1998.(1998-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (81/82 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 СР Југославија
Професијадипломата
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Чинпуковник
У току НОБ-акомандант Дванаесте славонске пролетерске бригаде
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Богдан Црнобрња је рођен 16. децембра 1916. године у Перни, код Топуског, на Кордуну. Завршио је Учитељску школу у Пакрацу и до рата је радио као учитељ. Као двадесетогодишњак укључио се у антифашистички покрет и већ 1941. постаје партизан и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У НОБ-у је до 1945. године на подручју Славоније. Био је политички комесар Првог славонског партизанског одреда, командант Дванаесте славонске пролетерске бригаде, командант Треће оперативне зоне, заменик команданта Шестог ударног корпуса. После рата и ослобођења Југославије, бавио се политиком и био помоћник министра спољне трговине ФНРЈ, помоћник министра у Министарству за иностране послове, Државни подсекретар за иностране послове.

Од 1955. године почиње дипломатску службу као амбасадор у Индији. Изабран је за народног посланика Народне скупштине ФНРЈ I и II сазива. За члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије биран је на Осмом конгресу СКЈ, 1964. године. Нешто касније, наставио је дипломатску службу и као амбасадор Југославије у САД.[1]

Умро је 1998. године, у 82. години живота, у Београду. Након његове смрти, син и редитељ Станко Црнобрња објављује дневник свога оца под називом „Неочекивана промјена”, где је описана организација Прве конференције Покрета несврстаних, 1961. године у Београду.[2]

Други о БогдануУреди

У сећањима Блажа Мандића, у књизи „Тито неиспричано”, постоји једно поглавље о Богдану Црнобрњи. О њему говори следеће:


О приватном животу говорио је следеће:


О односима са Ранковићем и Јованком Броз помиње:


ОдликовањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ко је ко у Југославији: југословенски савременици. Београд: Хронометар. 1970. стр. 1208. 
  2. ^ С., М. „Дневник Богдана Црнобрње”. Политика Online. Приступљено 1. 12. 2017. 
  3. ^ а б в Мандић, Блажо (2017). Тито неиспричано. Београд: Службени гласник. стр. 392. ISBN 978-86-519-2111-0. 

ЛитератураУреди

  • Мандић, Блажо (2017). Тито неиспричано. Београд: Службени гласник. стр. 392. ISBN 978-86-519-2111-0. 
  • Ко је ко у Југославији: југословенски савременици. Београд: Хронометар. 1970. стр. 1208. 
  • Ко је ко у Југославији. Београд. 1957.