Бошко Пеулић
Бошко Пеулић (Доњи Вијачани, 14. јануар 1947.) је пуковник Војске Републике Српске.[1]
| Бошко Пеулић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. јануар 1947. |
| Мјесто рођења | Доњи Вијачани, ФНР Југославија |
| Војна каријера | |
| Служба | СФР Југославија Република Српска |
| Војска | Југословенска народна армија Војска Републике Српске |
| Чин | пуковник |
| Учешће у ратовима | Рат у Словенији Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
| Одликовања |  |
Биографија уреди
Бошко (Тихомира) Пеулић рођен је 1947. у Доњим Вијачанима, општина Прњавор. Завршио је Командно-штабну академију Копнене војске ЈНА.[2] Као активно војно лице у ЈНА је од 12. јула 1990. до 24. октобра 1990. обављао дужност начелника штаба у 228. моторизованој бригади у Постојни, Словенија. Због почетка сукоба у Словенији извршио је дислокацију бригаде на релацији Постојна-Котор-Краљево. На Раковачким барама код Бања Луке у периоду од 12. новембра до 19. новембра 1990. године организовао је и извршио формирање 122. бригаде ЈНА која потом одлази на ратиште у Западну Славонију тачније око Липика и Пакраца. У Војсци Републике Српске био је командант 122. пјешадијске бригаде, односно 22. лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске у периоду 20. децембра 1991. до 22. октобра 1992, потом 27. дервентске моторизоване бригаде од 23. октобра 1992. до 25. октобра 1994. Поред дужности командатнта 27. моторизоване бригаде паралелно је у периоду од 15. новебра 1992. до 5. фебруара 1993. године на обудовачко-посавском дијелу ратишта командовао бригадом Центра служби безбједности, односно полицијским снагама, као и команданта Тактичке групе 3 у периоду од 1. октобра 1994. до 25. децембра 1994. године. За команданта 3. српске пјешадијске бригаде постављен је 25. децембра 1994. године и на тој дужности остаје до 5. маја 1995. године, након чега је распоређен на дужност у команду 1. Крајишког корпуса у Бањој Луци. У борбеним дејствима је два пута рањаван 6. и 28 јула 1993. године.[3]
За заслуге у Одбрамбено-отаџбинском рату указом Предсједника Републике Српске одликован је ореденом Милоша Обилића.[2] Пензионисан је 31. децембра 1996. године.[2] Организације старјешина Војске Републике Српске му је додијелила повељу о почасном унапређењу у чин генерала 28. јуна 2023.[2]
Оптужнице уреди
По налогу Тужилаштва Босне и Херцеговине ухапшен је 18. новембра 2015. године заједно са Слободаном Жупљанином, Александром Петровићем, Манојлом Тепићем, Јанком Тривићем и Недељком Ђекановићем под сумњом да су криви за ратне злочине на територији општине Котор Варош.[4] Суд БиХ потврдио је против њих оптужницу 22. децембра 2015.[5] Суд Босне и Херцеговине је 29. августа 2023. потврдио оптужницу којом се Бошко Пеулић, Петар Ђурић и Давор Пеулић терете да су починили дјела ратног злочина против ратних заробљеника у периоду мај-октобар 1992. на подручију општина Травник и Скендер Вакуф.[6]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ BiH, N1 (2015-11-18). „Opsežna akcija hapšenja zbog ratnih zločina u Kotor Varošu”. N1 (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-11-07.
- ^ а б в г Vedran (2023-06-25). „Бошко Пеулић унапређен у почасни чин генерала Војске Републике Српске”. Prnjavorinfo.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-07.
- ^ Srđan, Tomić (2023-08-19). „Komandanti VRS | lpbr-Prnjavor” (на језику: српски). Приступљено 2023-11-07.
- ^ „Uhapšeno šest osumnjičenih za ratne zločine u Kotor Varoši”. www.aa.com.tr. Приступљено 2023-11-07.
- ^ „Potvrđena optužnica u predmetu Boško Peulić i dr.”. sudbih.gov.ba (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-07.
- ^ „Potvrđena optužnica u predmetu Boško Peulić i drugi”. sudbih.gov.ba (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-07.
