Википедија:Трг/Архива/Википолитика/56

Пажња!!! Пажња: Ова страна је архива. На њој се налазе раније расправе, које су склоњене ради олакшавања праћења актуелних тема. Молимо вас да овде не постављате своје коментаре. Ако баш желите да дате коментар на неку од тема, можете то да урадите на актуелној страни, уз цитирање битног дела одавде. Имајте, међутим, у виду да се ове теме више не сматрају актуелним.
Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75

Ово је садржај странице Википедија:Критика Википедије, која је према гласању завршеном 14. јануара 2012. обрисана а њен садржај архивиран овде.

Вики огласиУреди

Предлажем да оснујемо рубрику огласи и то огласи који се односе на Википедију где се тражи или нуди помоћ у литератури или саветима како доћи до података и посебни наши интерни приватни огласи, типа: - Продајем бицикл-Stojan 01:45, 3 јул 2005 (CEST)

Имам и оглас који гласи:-Радим фотографске илустрације бесплатно. Помоћ у обради фотографија:дигитализација,фотошоп и осталоStojan 01:51, 3 јул 2005 (CEST)

Е, да, Стојане, потпуно сам изгубио из вида то што си понудио. (Иако ми се чини да је овом пре место на "Идејама", али хајд овде да довшримо причу, па ћемо пребацити тамо.) Огласи су занимљиви као идеја и било би занимљиво осмислити их. Огласи који се састоје у томе да људи некомерцијално нешто мењају, нуде своје услуге, производе и сл. су вредни пажње. Мислим да би требало направити: (1) Огласе који нуде ствари везане за Википедију и то на некој страни која би се могла звати Википедија:Огласи. (2) Огласе који нуде штагод некомерцијално и њих бих могао негде сместити (невезано за Википедију). (3) Огласе који нуде штагод комерцијално, тј. класични огласи; и њих бих могао негде сместити (невезано за Википедију). Сви ти огласи би могли бити повезани са стране Википедија:Огласи, а онај комерцијални сајт би чак могао и делимично финансирати Задужбину Викимедија у Србији. Него, хоћеш ли нам се већ једном придружити на пиву? Мислим да си из београда, тако да би било добро да се видимо у идућу суботу или недељу. --Милош Ранчић (разговор) 02:08, 3 јул 2005 (CEST)

ПивоУреди

Пиво! Важи! Пратићу вести о састанцима.Stojan 5 јул 2005 23:42 (CEST)

Подизање стандарда рачунарских чланакаУреди

Народе, бацио сам се на читање чланака везаних за рачунаре и мало се разочарао. Јасно ми је да треба да се прионе на посао и да се ствари ураде али неке ствари морају прво да се стандардизују. Примери:

  • Често је употребљен термин "компјутер" у разним облицима (нпр. Компјутерска игра). Ћирилизван текст нам ништа не значи иф ви ар гоинг то врајт евритхинг ин инглиш енивеј. Наша и врло коректна реч је "рачунар". На сву срећу редирекција са "компјутер" на "рачунар" ради како треба.
  • Дигитрон је главни чланак уместо "Калкулатор". У чланку, наравно, може да се нађе да је Дигитрон уствари име фирме и то је добро.
  • Постоји маса нетачних или недовољно тачних информација. Примера ради, чланак Монитор тврди да су монитори излазни уређаји рачунара. Заправо се ради о енглеском термину који и код нас означава много више. Монитори су пре телевизијски него рачунарски, али исто тако зовемо и студијске звучнике, да не помињемо људе посматраче...

Монитор је прво био брод лучке капетаније који је крстарио лучким водама и надгледао кретање бродова. -- JustUser  JustTalk 01:37, 23 децембар 2005 (CET)


  • Покушао сам да нађем информације о правопису а нашао сам свађу. Да ли ја мислим да је наш правопис прекомпликован и можда нелогичан ту и тамо? Мислим. У школи су ме учили неколико генерација правописа па сада не знам ни један (једна генерација је изашла таман пред крај мог "правописног" школовања). Међутим, то није разлог да на Википедији уводимо својеврсну демократију. Ти проблеми треба да буду решени са телом које одређује правопис а не по страни. За то време треба да одржавамо квалитет текстова на Википедији пратећи тренутно важећи или, у најмању руку, један заједнички за Википедију.
  • Енглеске скраћенице се масовно "ћирилизују" што има врло мало или ни толико смисла. Видео сам ствари као ХТМЛ, ПЦ. Ако ћемо да преводимо дајте да преведемо до краја. HTML, Hyper-text Markup Language треба да се прво преведе, рецимо као "Језик за обележавање хипер-текста" па да онда уведемо и скраћеницу "ЈОХТ"... Збуњујеће? Слажем се. Само ја ретко виђам "УРЛове" (?) који се завршавају са ".хтмл" екстензијом. Много су чешћи они са ".html" чак и када су на српском. Текст Хиперлинк прича искључиво о текстуалним хипер-везама иако то уоште није обавезно, а затим прелази у упуство за коришћење миша са графичким програмима (ко каже да је исту ствар немогуће постићи употребом само тастатуре ичи чак гласом?).
  • Сам квалитет текста треба да буде енциклопедијски. Хумор најчешће није потребан нити лични коментари типа "Ја...". Енциклопедијски чланци нису нечија мишљења него извор информација који ако није тачан доноси више штете него користи.

Ја не знам каква организација постоји код нас, за српску Википедију, али неки стандарди, прописи и контрола морају да се уведу... Како? Не знам. Тек сам почетник на "Википедији" али видим да на енглеској варијанти ствари изгледа функционишу (можда и због далеко већег броја заинтересованих) а код нас далеко слабије...

--Asusnjar 17:35, 22 децембар 2005 (CET)

Слажем се у потпуности са твојим примједбама. Из искуства знам да и остали језици имају проблема са терминима из Рачунарства (на пр. Шпански, Каталонски) и масовног прилива енглеских ријечи из области, језик у којему прављење комбинација од различитих појмова је врло уобичајено. Ствар је у томе да се ради на томе да се што је могуће више те ријечи прилагоде смислу у датом језику. У Шпанији се тиме бави Шпанска Академија за језик, а код нас немам информација ко је задужен за стандардизацију таквих појмова. Додатни проблем код нас је што те појмове треба писати ћирилицом што негдје додатно компликује ствари.
И тачно је да 'буквални'преводи страница са енглеске Вики чине, да многи чланци буду тешко читљиви, из разлога што превести нешто није само превести ријечи него и пронаћи смисао мисли која је изражена у одређеном чланку, што ако ниси упознат довољно са датом облашћу компликује комплетан смисао чланку. Још је важно пронаћи у неким случајевима, како се одређена област третира на нашим просторима, да би се изразиле специфичности које свака култура посједује (У нашем случају наша култура).

--Славен Косановић 21:14, 22 децембар 2005 (CET)

Наша Википедија тек треба да се усавршава јер је врло танка са професионалним и стручним текстовима. То је циљ свих нас, и требало би да помогнемо колико можемо у том послу. Желим вам да наставите и даље са радом. Постоје и тимови по неким областима, погледајте на Википедија:Тим. Рачунараца са теоријским (нпр. школским) знањем овде и нема тако много, а и они (ту убрајам и себе) још увек не пишу довољно текстове из раунарства. Ускоро када се буду исцрпле неке опште и хоби теме, вероватно ћу се и ја преоријентисати да пишем стручно нешто из рачунарства. --Ђорђе Стакић (р) 01:25, 23 децембар 2005 (CET)
Пробудила се тема рачунара. Супер. Пре почетка детаљне обраде би требали да успоставимо нека правила. Хоћемо ли на овој или некој другој страни? -- JustUser  JustTalk 01:37, 23 децембар 2005 (CET)
Слажем се с тобом Ђорђе да треба сви да наставимо са радом, али такође мислим да треба да оживимо дебату око страних појмова на страницама за разговор о чланцима или на Тргу, не само из рачунарства, него из свих области. Тако да на неки начин појмови не буду само производ личне маште, него и да стварно буду разумљиви за некога ко се служи српским језиком. Ми који смо одавно ван земље понекад не знамо како се одређени нови појмови стандардизују у српском језику, па из тог разлога молимо све кориснике који тачно знају како се код нас у земљи одређени појам примјењује, да упозоре и помогну тако да неко ко дође у посјету да тражи информације не лута наоколо. Иако смо тренутно можда, мала заједница, требала би да постоји живахна дебата око тих ствари. Поздрав свима!--Славен Косановић 01:51, 23 децембар 2005 (CET)

ПредлогУреди

Предлажем вам да даље коментаре што се тиче овога пишете на Википедија:Тим/рачунарство и информатика или на њеној страници за разговор. Упишите се у одговарајући тим и поставите нека „правила“ или тачке на шта да се обраћа највише пажња. — СашаСтефановић • 00:59 23-12-2005

Добро. Ја сам започео разговор у Разговор о Википедији:Тим/рачунарство и информатика.--Asusnjar 16:52, 23 децембар 2005 (CET)

Јединице мераУреди

Видео сам да се на неким местима јединице (нпр. метар) обележавају ћирилицом, што није исправно. Јединице се означавају својим стандардним ознакама и у свом писму (рецимо грчко слово Ω се користи за за јединицу отпора - Ом).--Asusnjar 00:14, 24 децембар 2005 (CET)

Да, постоји тенденција да се све ћирилизира. Незнам само да ли то ради бот или неко други. Јединице мере су стандардизоване и не зависе од писма. Тако их и кинези употребљавају. Маада у описивању нечега типа: ....бпод је дугачак 100 метара.... и није грешка. Булајић Миливоје


Мислим да је направљен бот да то ради.... Да, опис мера "брод је дугачак 100 метара" јесте уреду (чак није ни грешка), али када се скраћују остају у оригиналном писму (које год оно било).

--Asusnjar 14:33, 9. март 2006. (CET)

Не, немамо бота за јединице мјера (биће ускоро), а још мање бота који ће преправљати мјере у ћирилицу, јер је то неписмено.:) Него има по који анонимни корисник који мисли да треба све ћирилицом, па преправља и јединице мјера. Ако неко сретне неког ко то ради нека га опомене. --Славен Косановић {разговор} 15:41, 9. март 2006. (CET)

Ја давно (децембра 2005.) спазих неког бота који преправља "px" у "п", ако се добро сећам. Није званично али јесте де-факто стандардна и општеприхваћена јединица. Ни то не треба дирати.

--Asusnjar 16:19, 9. март 2006. (CET)

То је био мој бот који је мењао px у п, али само код слика, јер смо тако стандардизовали/превели синтаксу за слике. Није он дирао на другим местима то px. --Филип § 18:04, 9. март 2006. (CET)
  • Пиксел је ријеч која постоји у српском језику ипредставља једну тачку у дигиталној слици, а све дигиталне слику су уствари много тачака од којих свака има своје мјесто. Течевизија и екрани раде по овом принципу већ 50 година, али су фотофрафија и филм све до прије 10 година бии 100% аналогни.
  • Написати "брод је дугачак 3 metra" је 100% неправилно. Чисто мјешање писама. Само скраћенице се пишу у писму језика из којег долазе. Значи причамо 3х је неправилно, може само причамо 3h. Иначе ово није пост од 5m, што краћи пост - више људи те чита :) --Милан Тешовић 11:27, 13. март 2006. (CET)



Правопис српскога језика - екавско издање, Матица Српска, 2004

Тачка 134. Мерне и опште међународне скраћенице по правилу се преузимају неизмењене, с тим што се у ћириличком тексту оне обичније могу пресловљавати и у ћирилицу. а) Мерне скраћенице писане великим словима преузимају се неизмењене: V, W, J, C, F, A, T (волт, ват, џул, кулон, фарад, ампер, тесла); остале, писане малим словима, пишу се или изворно или се пресловљавају, а само изузетно и ограничено преводе: - g, kg, l, dl, m, km, cm - г, кг, л, дл, м, км, цм (центиметар)/см (сантиметар); - h, kWh - ч. или ч (час)/с (сат), квч. или квч (киловат-час)

Дакле, следећи пут, пре паушалног оцењивања да ли је нешто неписмено или не, консултовати Правопис српскога језика. -- Анонимац 2:30:00, 25. март 2006. (CET)

Дакле: "Мерне и опште међународне скраћенице по правилу се преузимају неизмењене". Оне "обичније" може да важи за само за исто тако "обичније" а не енциклопедијске текстове.

--Asusnjar 05:43, 25. март 2006. (CET)


Дакле: "с тим што се у ћириличком тексту оне обичније могу пресловљавати и у ћирилицу." Да ли је текст енциклопедијски или није нема никакве везе, битно је да је текст ћирилички. Не знам зашто се буниш када је веома конкретно речено да пресловљавање мерних јединица није неиправно.

-- Анонимац 12:50, 25. март 2006. (CET)

Разлог је врло једноставан:


  1. Нађи "било који (ћирилични) уџбеник у коме се наводе јединице у било ком сем у изворном облику (а да то није илустрација грешке).
  2. Дефиниши шта су то "обичније" јединице. Чак ни текст наведен горе то не дефинише коректно и показује непознавање: префикси су умношци а не јединице.
  3. Шта би "смс" требало да буде? Секунд-метар-секунд? Сантиметар-секунд? Сат-метар-секунд? Сантиметар-сат? ...
  4. Шта са појавама "обичних" јединица унутар комплексних?

Видећеш да, и када се појављују "јединице" у било ком сем изворном облику, то се дешава у текстовима:

  1. у којима то није од значаја (што није случај са уџбеницима и енциклопедијама)
  2. у којима се није могло користити ни једно писмо сем ћирилице (рецимо текстови куцани старомодним куцаћим машинама)
  3. чији издавач или аутор није запамтио шта су га учили у основној, па онда опет у средњој школи (да не причамо о вишим образовним установама)

Даље, нигде не стоји да "пресловљавање мерних јединица није неиправно". Речено је да се оне "обичније" могу пресловљавати и притом сам опис тих случајева показује непознавање проблема и не дефинише решење до краја.


Треба да знаш да је Правопис српскога језика у издању Матице српске ЈЕДИНИ ВАЛИДАН И ПРИЗНАТИ правопис српскога језика, тако да не можеш говорити о непознавању проблема. Ако су људи рекли да може да се пресловљава (поменули су МЕТАР око кога је и почела прича), онда ти ту нема шта да измишљаш неки нови АШушњар превопис, већ да прихватиш оно што су људи који се тиме баве означили као исправно.-- Анонимац 20:40, 25. март 2006. (CET)
:) ...Слажем се да се ради о једином признатом правопису. Али, између осталог, правопис нема надлежност над свим и свачим као што ти то покушаваш да представиш. Рецимо, нема надлежност над математиком. Што се тиче "пресловљавања" ради се о целим речима, а када нађеш неког ученог да се сложи са тобом, врати се и јави ми. --Asusnjar 23:42, 25. март 2006. (CET)


Не знам где сам то "покушао да представим да правопис има надлежност над свим и свачим", зашто измишљаш? Уопште то не тврдим, све што тврдим пише у тачки 134. Правопис нема надлежност над математиком, зато у правопису нема ни једне једине речи о писању елемената из математике. Али, ми не причамо о математици, већ о скраћеницама мерних јединица, за чије писање у српском језику постоји правописно правило, и наведено је горе. Тачка 134. Чувена тачка 134., оспоравана само од тебе. Што се тиче учених људи који ће да се сложе са мном, не знам да ли ти је довољно пола Матице српске, Министарство просвете, Завод за уџбенике и наставна средства, сви професори српског језика у земљи, итд... У ствари, не слажу се они са мном, него ја са њима. -- Анонимац 00:40, 26. март 2006. (CET)
Ето у ком грму лежи слон: ти мислиш да се ради о скраћеницама. То нису скраћенице него ознаке. Врло различите ствари. Ако си убеђен да ће да се сложи та половина о којој причаш само напред. Погледај издања поменутог завода па види с ким или с чим се они слажу. --Asusnjar 00:56, 26. март 2006. (CET)


Веома је јасно на шта се мисли, што је илустровано и примерима. Како год их ти називао, оне се могу пресловљавати. Правопис српскога језика, тачка 134. -- Анонимац 15:40, 26. март 2006. (CET)


Даље, ко је рекао да се "Watt" изговара "Ват" па да се W "ћирилизује" као В? Зашто не, например, (једнако погрешно) У? Да не причамо о томе да је у тексту наведеном горе то исто "в" написано малим словом...


Из твоје последње реченице видим да са правописом немаш много додирних тачака, тако да је полемика са тобом беспредметна. Не познајеш ни најелементарније правило писања великим словом. Правопис у руке, обнови градиво, па причај о њему... У горњем случају, није у питању властито име, већ име мерне јединице, тако да се реч пише малим словом. Заиста не разумем зашто се противиш правилима званичног правописа, и упорно желиш да прогураш неко своје виђење како нешто треба да буде. При томе, нико не говори да јединице МОРАЈУ да се пресловљавају, већ да НИЈЕ ПОГРЕШНО ако се пресловљавају, и то само неке од њих. А случај који си навео са скраћеницом мерне јединице за снагу, потпада под оне мере које се не пресловљавају, што је и конкретно назначено под а).-- Анонимац 20:40, 25. март 2006. (CET)
Као што рекох, правопис овде нема надлежност. Ознаке јединица се пишу малим или великим словом зависно од тога како су дефинисане а не по тамо неким језичким правописним правилима. Када се пише пуно име јединице, то је нешто друго. Али ознака јединице се сматра непреводивом, не сме јој се мењати "величина" слова нити "пресловљавати". Ја се апсолутно не противим правилима већ покушавам да ти укажем на то да их ти тумачиш погрешно. Што се тиче конкретног примера за ват, твој пример га је пресловио унутуар "квч". --Asusnjar 23:42, 25. март 2006. (CET)


Земљо, отвори се... У правопису, на чијем издавању, од 1994., ради званична институција српске културе Матица српска, одобреном од Завода за уџбенике и наставна средства и Министарства просвете за употребу у школама, потписаном од стране доктора наука, уређеном од стране доктора наука и рецензираном од стране доктора наука, је веома јасно описан начин на који се скраћенице мерних јединица могу писати. Ако ниси знао у питању је тачка 134. :))) И сада, Александар Шушњар, еминентни правописни стручњак, који не зна правила писања великог слова, тврди да "правопис овде нема надлежност". Рођаче, па ти мене провоцираш...
Наравно да се противиш правилима, јер говориш да није тачно нешто што сам ти буквално преписао из правописа. Не знам шта може погрешно да се протумачи, пошто је све веома лепо објашњено, а и наведени су примери. НЕМОГУЋЕ је погрешно протумачити тачку 134.
Што се тиче ове констатације о пресловљеном W у в, како правило из тачке 134. каже и "а само изузетно и ограничено преводе", онда је јасно да је то овај случај, и да је наведен управо да би илустровао ово "изузетно и ограничено превођење". Приметио сам да ову тачку читаш и тумачиш само до неког дела, прво је било само "Мерне и опште међународне скраћенице по правилу се преузимају неизмењене", затим то некако проширисмо и на "с тим што се у ћириличком тексту оне обичније могу пресловљавати и у ћирилицу", па ти распали нешто о обичним и необичним текстовима, што везе са животом нема, па некако прихвати ти то правило, али "га ја погрешно тумачим", па исчупа квч као пример нечега неисправног, а само ред-два изнад њега ти пише зашто може тако да се пише. -- Анонимац 00:45, 26. март 2006. (CET)
Невероватан си. Ја се не издајем за правописног стучњака. Учио сам превише различитих варијанти правописа да бих то могао да кажем. Сад полако прођи кроз оно што сам већ написао, прочитај то полако, опет, и пробај да пронађеш или урадиш шта сам ти рекао. Хоћеш да упростим ствар? Отиђи на, рецимо, електротехнички факултет и питај како се пишу те јединице... Заиста нема потребе дискутовати више о томе - све је већ давно речено. Без даљих коментара од мене док не видим да си урадио "домаћи"... Поздрав!--Asusnjar 00:56, 26. март 2006. (CET)


Нема шта да тражим нити да радим домаћи, све што тврдим пише у ЗВАНИЧНОМ И ЈЕДИНОМ ПРИЗНАТОМ ПРАВОПИСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА, у тачки 134.
Што се тиче ЕТФ-а, нема потребе да одлазим тамо да питам како се јединице могу писати у српском језику, пошто се ЕТФ не бави правописом, већ електротехником. То би било као да одеш у фудбалски клуб да се распиташ о гама зрачењу. То што се они активни корисници ових ознака им не даје право да одређују правила њиховог писања. Правописом српскога језика се бави Матица српска, и у свом издању "Правопис српскога језика", издатом 2004., иначе ЗВАНИЧНОМ И ЈЕДИНОМ ПРИЗНАТОМ ПРАВОПИСУ СРПСКОГА ЈЕЗИКА, у тачки 134., кажу да се неке мерне јединице могу пресловљавати и то илуструју примерима. Не знам зашто је то тако тешко прихватити. Лепо пише да може, ти тврдиш да не може, на основу неког твог виђења правописа. И да се поновим, при томе се уопште не тврди да се јединице морају пресловљавати, већ да се у неким случајевима могу пресловљавати. Уздржи се од коментара, јер шта год да кажеш, лупићу те тачком 134. по глави.
Неким људима није довољно ни када им се све нацрта и стави под нос. -- Анонимац 15:40, 26. март 2006. (CET)


И на крају, биће и нових јединица и неке од њих ће, можда, бити стандардизоване као ћириличне. Мало вероватно? Можда. Али наше неправилно писање може само да искомпликује ситуацију ако се то деси. Рецимо неки научник "Чедомир" може да дође до невиђеног открића и дају јединицу по њему (па се нешто измери да буде 3,513 Чедомира) а то више не може да буде слово "ч" јер постоји проблем са квази-ознаком за "час"...

--Asusnjar 16:31, 25. март 2006. (CET)


"Пиши као што говориш, читај како је написано!" ТАЧКА. --  JustUser   JustTalk 17:16, 25. март 2006. (CET)

)) Слажем се - једино тако можемо да избегнемо недоумице :) и у потпуности применимо правопис.

Предајем се!Уреди

Дакле, морам да признам да сам нешто научио током ове дискусије:

  • "нема шта да измишљаш неки нови АШушњар превопис" → ја сам почео да измишљам нови правопис (можда ћу и да га издам - има ли заинтересованих?)
  • "... довољно пола Матице српске, Министарство просвете, Завод за уџбенике и наставна средства, сви професори српског језика у земљи" → пола Матице српске се слаже са осталима а друга половина је или суздржана или се не слаже (бар не у потпуности)
  • "оне се могу пресловљавати" → уз мало маште ово значи да се "обичније" јединице могу пресловљавати у било ком контексту и унутар једног дела (рецимо ове енциклопедије) се могу неки пут пресловљавати а неки пут не. На читаоцима остаје да некако разумеју шта је аутор хтео да каже.
  • "мерне јединице за снагу, потпада под оне мере које се не пресловљавају" али може унутар " kWh - ч. или ч (час)/с (сат), квч. или квч (киловат-час)".
  • у правопису нема ни једне једине речи о писању елемената из математике" - моја грешка, ја сам мислио да су сложене јединице практично математички изрази. Извињавам се.
  • "У ствари, не слажу се они са мном, него ја са њима. -- Анонимац" - уствари са половином њих (види претходни цитат), али да кажемо да је то довољно.
  • "У горњем случају, није у питању властито име, већ име мерне јединице, тако да се реч пише малим словом" (у контексту ознаке јединице за снагу) → овде сам научио да се јединица не зове "ват" по човеку "Вату" него се зове просто "в" (т.ј. то јој је пуно име и пошто се ради о јединици пише се малим словом).
  • "скраћеницом мерне јединице за снагу, потпада под оне мере које се не пресловљавају" → ради се о сраћеници, не о ознаци (запамтићу то ваљда, само још да научим да су ово наша слова: ° - степен, ’ - минут, " - секунд, Ω - ом итд). Такође види јединицу за потрошњу енергије.
  • "Александар Шушњар, еминентни правописни стручњак, који не зна правила писања великог слова" - из горе приложеног се види да учим, чим научим издаћу правопис поменут горе.
  • "НЕМОГУЋЕ је погрешно протумачити тачку 134." → ово морам да простудирам боље.
  • "... ЕТФ (се) не бави правописом, већ електротехником. То би било као да одеш у фудбалски клуб да се распиташ о гама зрачењу" → професори ЕТФ-а знају о писању јединица мера (јер се овде ради само о томе, не о целом правопису) колико и фудбалски клуб о гама зрачењу. Озбиљно се бринем за студенте ЕТФ-а - мењајте факултет чим пре можете!
  • "лупићу те тачком 134. по глави." → Српски правопис има неке тачке којима је могуће ударити неког по глави. Претпостављам да то боли.

Под претњом ударцем поменутом тачком, ја се овде неопозиво предајем. Да би у потпуности и равномерно испоштовали ту тачку, потребно је да што шареније пишемо јединице мера у овој енциклопедији.

Извињавам се на узнемиравању. Даље поруке нису битне. --Asusnjar 18:27, 26. март 2006. (CEST)


Јадан покушај дискредитовања саговорника... (-- Анонимац 20:15, 26. март 2006. (CET))
Ја нисам покушао ништа сем да завршим расправу мојом предајом и објашњењем зашто сам се предао. Свако има право да донесе споствени закључак. --Asusnjar 22:28, 26. март 2006. (CEST)
...препун чупања изјава из контекста, ... (-- Анонимац 20:15, 26. март 2006. (CET))
Апсолутно си у праву. Ја сам, погрешно, мислио да ће људи доћи до мог коментара читајући разговор од почетка а не директно, те сам мислио да контекст постоји. Извињавам се на свакој могућош нанетој штети и молим читаоце да сами просуде. Да не бих опет извлачио текст из контекста ево ја сада увлачим мој одговор у тај контекст. --Asusnjar 22:28, 26. март 2006. (CEST)
...површних тумачења... (-- Анонимац 20:15, 26. март 2006. (CET))
Слажем се. Ја сам разумео само оно што је написано. Нисам улазио у суштину радње фабуле. Али, овде сам се већ предао, тако да ћу то чинити убудуће. --Asusnjar 22:28, 26. март 2006. (CEST)
... и одбијања разумевања тачке 134. ... (-- Анонимац 20:15, 26. март 2006. (CET))
Па ја се предах, зар не? --Asusnjar 22:28, 26. март 2006. (CEST)
... и незрелих провокација, а почињен у недостатку аргумената за даљу расправу.... (-- Анонимац 20:15, 26. март 2006. (CET))
Е овде си га погодио 100%. Читаш ми мисли! Немам ни један једини аргумент за даљу расправу. Зашто ли се ја нисам сетио тога да кажем? Нема везе - ето ти јеси. --Asusnjar 22:28, 26. март 2006. (CEST)
Хеј, допада ми се ова реченица, немој да је разбијаш. А односи се и на твој последњи коментар.
Јадан покушај дискредитовања саговорника, препун чупања изјава из контекста, површних тумачења и одбијања разумевања тачке 134. и незрелих провокација, а почињен у недостатку аргумената за даљу расправу. -- Анонимац 01:00, 27. март 2006. (CET)
Заиста, јадан покушај. Расправу на овако призермном нивоу сматрам беспредметном, а и мислим да је паметном човеку довољно да прочита само моју прву примедбу, у којој наводим конкретну тачку у правопису којом се дозвољава пресловљавање мерних јединица, да схвати да исто није погрешно. -- Анонимац 20:15, 26. март 2006. (CET)
Допадало се теби, или не, тумачио га на овај или онај начин, стављао у какве год контексте, измишљао све и свашта, окачио се о плафон, препливао океан, бацио атомску бомбу или омаловажавао мене, мерне јединице се могу пресловљавати. Знаш већ по којој тачки :P -- Анонимац 01:00, 27. март 2006. (CET)

Штетност четири варијанте за српски језикУреди

Што се тиче ове четвороструке варијанте ВИКИПЕДИЈЕ (Википедија је од сада на ћирилици, латиници; екавском и ијекавском!) мислим да је то погубно за српски језик. Сви нормални језици теже стандардизацији и што мањој разлици међу. Када су почеле да се издају енциклопедије у 18. веку тежило се једној варијанти за све регионе. Библија и енциклопедије су саме допринеле креирању језичког стандарда. Ова ваша одлука само доприноси даљем подвајању и поделама унутар српског језика. И боље би било да је нема. (тј. најбоље је да остане само ћирилица а чланци како је који написан јер су и ијекавски и екавски равноправни). Подела на ћирилицу и латиницу је још и разумљива, али мислим да сваки јекавац апсолутно разуме екавца и обратно.

  1. Пуно смо радили на овоме и не можемо тек сада да баталимо све. Цео пројекат је почео пре око годину дана! --Филип § 23:02, 4. март 2006. (CET)
  2. Нисмо ми ти који ћемо да судимо шта је добро а шта не за српски језик. Ми се прилагођавамо чињеничном стању. --Филип § 23:02, 4. март 2006. (CET)
  3. Половина говорника жели латиницу, а многи нису желели да дођу само зато што је ћирилица била искључива. --Филип § 23:02, 4. март 2006. (CET)
  4. Ово је одличан пример да смо способни да урадимо нешто овакво. --Филип § 23:02, 4. март 2006. (CET)

По мени се овде ради о укључивости насупрот искључивости. Ми смо проширили фронт нашег деловања и укључили и друге.

Друго. Ми нисмо у могућности да одређујемо оно што је званично. Питање је само можемо ли обезбедити да се оно што је стандардно и озваничено равноправно користи. До пре неку годину је то питање било постављано поводом могућности подржавања ћирилице уопште. Дакле ми пружамо опет одговор - МОЖЕ! --. 00:09, 5. март 2006. (CET)



Али не морате баш четри варијанте довољно је две (ћирилица, латиница) , а ова екавица-јекавица ионако не ради. Али да набројим садашње проблеме:

  1. Када се неки чланак конвертује из ћирилице у латиницу а онда врати назад, долази до грешака, тј. цитати који су у ћириличном чланку били написани на латиници (стране речи и то често са словима W,Q,Y), прелазе аутоматски у ћирилицу и добијају неке дегенерисане форме
  2. Иако имате конвертор за чланке на латиницу, немогућа је претрага на латиници а то је углавном највећи проблем људима, онај ко има инсталиране фонтове тај зна и да чита и пише ћирилицу, па му није ни потребна, значи морате дозволити претрагу на латиници (тако ће излазити лако чланци и на гуглу) иначе та функција нема смисла.
  3. Мислим да је конвертор екавица , ијекавица најглупља и најштетнија ствар (уствари он за сада уопште ни не ради, а по мени најбоље да ни не проради), јер то директно подваја српски језик на два дела што је ужасно штетно за наш језик и културу. Ја мислим да је ситуација до сада била боља где екавица доминира (што је и природно јер данас већина срба говори њом), а такође су писани чланци и на ијекавици јер је равноправна. Још од почетка прошлог века постоји тенденција да ијеквци прелазе на екавицу (Иво Андрић, Јован Дучић, Светозар Ћоровић, Владимир Ћоровић, Касније Меша Селимовић) тако да би и ова енциклопедија би могла да настави у том смеру. Ја немам ништа против ијекавице, чак је и волим (мајка ми је из Сарајева) али требе радити на једном стандарду за Српски језик не агресивно али полако кроз медије и овакве пројекте. Такође данас се и Срби из Републике Српске труде да што више приближе језик србијанској варијанти и уче из београдских уџбеника. Такође ако ће те га ипак остављати (ако проради) морате да уведете и функцију претраге на ијекавици (значи морају и наслови да буду дупли млеко-млијеко, колено-кољено а такође и тродупли јер у јекавском су често дозвољене дупле варијанте млеко-млијеко-мљеко, јер ако нема претаге на ијекавици опет та идеја нема сврхе.

Дакле:

  1. Користити синтаксу -{ }-! --Филип § 11:54, 5. март 2006. (CET)
  2. Гугл проналази на латиници (можда још није индексирао стране, али проверено је на тест сајтовима). Истина, треба увести подршку да и сам Медијавики проналази латиничне чланке, али треба то испрограмирати --Филип § 11:54, 5. март 2006. (CET)
  3. Опет, нисмо ми меродавни да одређујемо стандарде. По садашњем стању, ијекавски изговор је равноправан екавском, небитно да ли се овај први приближава другом или не. Према томе, мислим да ово може да донесе само побољшања. Што се претраге тиче, исто важи као и под 2. А када ће бити реализована ијекавица, то је само питање времена. Ускоро ће се кренути са прављењем табела за претварање у ијекавицу, тако да ће то брзо да заживи. --Филип § 11:54, 5. март 2006. (CET)


Ви сте се дечаци баш потрудили око свега. Хвала вам на томе. --Манојло 13:09, 5. март 2006. (CET)


  1. Цијела Википедијанска заједница је са жудњом чекала ћирилица-латиница транслатор (ми би рекли конвертор)
  2. Мљеко је неправилно да не правилније не може бити
  3. Чудно је да ијекавица/екавица транслатор има већу подршку међу акавцима него међу ијекавцима
  4. Ијакавица/екавица транслатор ће бити много тешко урадити и увјек ће имати доста грешака
  5. Јесте да грађани Пријепоља говоре екавским, али се у Црној Гори и Р. Српској никад неће говорити екавски, а раније се и на Косову и у централној Србији (на примјер Чачак) говорило ијекавским. у сваком случају данас скоро 1/3 Срба говори ијекавским.
  6. Сад ће Милош да долети са неком теоријом и да ми каже да ја везе немам о језику --Милан Тешовић 11:22, 13. март 2006. (CET)

Милош или неко други. :)

  1. Не у неправилније се пише састављено са правилније, а не одвојено.
  2. Не пише се увјек него увијек.
  3. Није ми познато да се на Косову и у централној Србији раније говорило ијекавским изговором.
  4. Пријепоље је у југозападном дијелу Србије, није ни на Косову ни у централној Србији. Чачак јесте на јужној граници Шумадије, али је и на граници ијекавског изговора са екавским, тако да се ријетко у Чачку прича ијекавски, више ипак шумадијски екавски. У Пријепољу и даље стари говоре ијекавским изговором, као и на Златибору и у читавом ужичком крају.
  5. Није ја везе немам о језику него ја везе немам са језиком.

Иначе не бих овако долетао са неким теоријама да ти кажем да везе немаш са језиком, али било ми је занимљиво, пошто сам и ја запазио да шта год ти напишеш, неко дође да каже да није тако. :D --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:06, 25. март 2006. (CET)

  1. Види ти њега. теби је баш досадно па си нашао да ову страну користиш за то.
  2. Не правилније је чисти лапсус (лингве) и то је очигледно.
  3. Не пада ми на памет да пишем увијек зато што то никад у животу нисам изговорио (без сарказма). Знам да је увијек једини званично правилан облик
  4. Ако ти није познато да се на Косову и у централној Србији (око обала Западне Мораве, ако се варам) говорило ијекавским, онда немој да ми исправљаш везе немам о језику него сједи и ћути. --Милан Тешовић 20:32, 25. март 2006. (CET)

Како се екавица шири на рачун ијекавицеУреди

Можеш ли, молим те, да ме просвијетлиш, не можеш да замислиш колико ме копка зашто су Косовљани и Шумадинци са ијекавице прешли на екавицу? Је ли то било појединачно или су и једни и други заједно донијели ту одлуку? Ко им је то предложио? Да их није неко, не до Бог, наћеро? :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:44, 25. март 2006. (CET)
Чини ми се да сам негде чуо да је декретом својевремено забрањена употреба ијекавице у централној Србији. Ваља проверити. --Поки |разговор| 23:20, 25. март 2006. (CET)

Декретом? Нисам чуо за то. Знам да се 1918. екавица говорила само у војводини, и (дјелимично) у Београду, и да су је касније сви жељели говорити и да је била у моди (чак су многи Хрвати писали књиге и пЕсме на екавском, да не причам о босанцима и црногорцима). Такође знам да је екавица доста проширена од 60-тих до данас посредством тлевизије, културе, школских уџбеника и сличног. Неко ко је боље упућен би сада требао да уђе у разговор и каже нешто, а не увЈек само кад не треба. --Милан Тешовић 01:59, 26. март 2006. (CET)

Загреб и читаво Загорје су традиционално екавске кајкавске области, тако да нема ничег чудног у томе што су Хрвати који су одатле писали екавицом. Војвођани су и „покупили“ екавицу управо од Хрвата. Колико је мени познато, лознички, ваљевски и ужички крај су ијекавски, али Шумадија и Београд су екавски. Стварно нисам нигдје чуо да су били раније ијекавски. Вук Караџић и његове присталице одредили су источнохерцеговачку ијекавицу за основ српског књижевног језика који су стварали, као што су и Људевит Гај и његове присталице исту ту штокавску ијекавицу одредили за основ хрватског језика, чија књижевност до Гајеве реформе није била ијекавска ни штокавска, већ кајкавска екавска и чакавска икавска. Али то се све догађало у XIX вијеку, а не 1918. године. Дакле, ијекавица је узета за основ књижевног језика, екавицу и икавицу је Вук изоставио. Тако је и Ђуро Даничић, рођени екавац како ми се чини, превео Стари завјет ијекавским изговором. Е, касније су екавски Војвођани, Београђани и нешто мање Нишлије увели и екавицу у књижевни језик. Њихов разлог је био тај што се у екавским областима налазе центри српске културе - прије свих Београд, главни град Србије, и Нови Сад, сједиште Матице српске. Они су на ијекавицу гледали као на језик сељака из херцеговачких и црногорских брда. Нису жељели и нису умјели да говоре ијекавски, па су своју екавицу „прогурали“. Али у тој причици нигдје се не помиње да су Шумадија и дјелимично Београд били ијекавске области... Мада је, наравно, тачно то да је извјестан дио Србије - и тадашње, деветнаестовијековне, и садашње - традиционално ијекавски. У данашњој Србији традиционално ијекавске области су, поред лозничког, ужичког и ваљевског краја, које сам већ горе поменуо, и читава старовлашка и рашка област, односно читаво Полимље. Али не и Косово и Шумадија. :) Можда би Милош могао боље да нам објасни да ли су Шумадија и Косово екавске или ијекавске области, и како то да су хиљаде људи напрасно промијениле свој говор само због моде. Милоше? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:23, 26. март 2006. (CEST)

  1. Не знам за кајкавце, али колико је мени познато, сви штокавски Хрвати су одувјек говорили ијекавицом (или икавицом).
  2. Нисам ја рекао Шумадија и Београд ијекавица, него Косово, Метохија и обала Западне Мораве (рачунајући и Ужице, али не и Ваљево и Крагујевац). Наравно, сјеверна и источна Србија су одувјек екавске (Суботица, Нови Сад, Београд, Ниш, Јагодина, Горњи Милановац, Бор, Неготин).
  3. Ђорђе, прво си рекао да Ужице није било ијекавско, па онда да јесте. И за Ваљево исто. Ништа ми ниси јасан. --Милан Тешовић 00:06, 27. март 2006. (CEST)


У чему је проблемУреди

Ова порука је додата теми "Штетност четири варијанте за српски језик" пре него што је подељена на две (оригиналну и "Како се екавица шири на рачун ијекавице").

Народе, у чему је проблем? Чему историја када све има одговор у садашњости? И зашто је важно ко је и како научио који дијалекат? У овој теми се прича о некој штетности... Да видимо...

  • Јел има људи који говоре, читају и пишу екавкси? Има.
  • Јел има људи који говоре, читају и пишу ијекавкси? Има.
  • Јел Википедија отворен пројекат? Јесте. Значи сви могу да пишу? Да.
  • Шта је лепше видети - "шарени" текст или текст у једном дијалекту? Обично у једном дијалекту - свом, или у оном другом, просто да виде како то изгледа.
  • Шта је циљна група српске Википедије? Само Срби у Србији који знају да укључе ћирилицу? Ако је тако, игноришите све што сам написао и обришите моје чланке - ја знам да укључим ћирилицу (као што се види из приложеног, али нисам у Србији). Ако није, онда дозволите и латинично тражење и читање.
  • Којим писмом куцате упите у Google, рецимо? Користите само, увек једино и ништа друго до ћирилице? Извињавам се на узнемиравању.

Поздрав! --Asusnjar 22:36, 26. март 2006. (CEST)


Проблем је у главама неких људиУреди

Констатације:

Прво, конвертор ијекавица-екавица и обратно не ради. Значи треба још порадити на њему. Позивају се сви они који знају програмски језик PHP да помогну у разради. Наравно потребно је и проучити софтвер Медијавики, на којем се базира Википедија.

Претраживање Википедије латиницом такође не ради. Потребно је репрограмирати дио Медијавикија који је задужен за претрагу. Значи претрагу латиницом је могуће урадити једино ако се репрограмира тај дио софтвера. Претрагу је могуће једино оспособити за латиницу, али не и ѕа претрагу ASCII-јем. Зашто? Зато што, или је инсталација Медијавикија у Unicode или у ASCII. Ako je Unicode онда не подражава ASCII, ako je ASCII онда нема ни ћирилице ни наше латинице него само "ошишане" латинице. А у самом софтверу Медијавики је немогуће мјешати мало овога мало онога. Кад будемо живјели у ери вјештачке нтелигенције можда буде могуће. :-)

Поређења са другим претраживачима Интернета овдје не стоје, ако ми не вјерујете проучите мало софтвер Медијавики. Свако га може скинути и инсталирати на свој рачунар.

За крај. Девелопери Википедије раде на одражавању Википедије, то јест њихов основни задатак је да учине све да она ради и да сервери буду ОК. Додатне функционалности, као што су наши проблеми, њих не занимају, сем ако неко од нас не направи неки додатак или екстензију. И молио бих да се људи сконцентришу више на давање солуција и мање на политику и неке завјере.

Овдје на нашој Википедији ће да раде само оне ствари за које ми пружимо готову солуцију и убједимо девелопере да она може да функционише без проблема. Значи политиковањем нећемо побољшати ништа, него само радом на рјешавању проблема. --Славен Косановић {разговор} 19:09, 27. март 2006. (CEST)

Tražimo suradnikeУреди

Na engleskoj wiki smo pokrenuli projekt izgradnje uredničke "policije" za povijest južne i istočne europe kako bi svi tamošnji tekstovi bili što je više moguće neutralni bez nacionalističkih fantazija. Pošto do sada imamo desetak suradnika iz Mađarske i Rumunjske, a malo nas je iz bivše Jugoslavije tražimo članove koji su zainteresirani da s vremena na vrijeme pogledaju sporne tekstove i za slučaj potrebe izmjene ih prema naznačenim, prihvaćenim neutralnim standardima (rezolucije UN-a, Britanica ili Encarta, nacionalni census za demografska pitanje, povijest gradova s službenih gradskih stranica, povjesne karte izdane od ministarstava obrazovanja). Zainteresirani suradnici mogu se javiti user-ima Rjecina ili KIDB s engleske wiki --- 9:21, 14. srpanj 2007. (CET)

РуандаУреди

Да ли неко може да направи страницу категорија:Градови у Руанди Killym (разговор) 21:04, 10. март 2008. (CET)

НезадовољствоУреди

Незадовољан сам радом постојећих администратора, коме могу да се жалим на њихов рад?! Killym (разговор) 12:24, 13. март 2008. (CET)

Напиши овде шта ти смета и то је то. --Саша Стефановић ® 12:24, 13. март 2008. (CET)

Kao da ce to da mu uopste nesto vredi... Samo ti pisi, Kili, a kad ispises sve sto im zameras, onda ce lepo da te blokiraju na mesec dana. Ili na neodredjeno. Sistem je sledeci. Cuti i radi. Ili nemoj da radis. Ali imas da cutis. --212.170.18.159 (разговор) 15:28, 13. март 2008. (CET)


ПроширивањеУреди

Хтео бих да неко преводи чланке или их узима са егнлеске Википедије убаци на српску па преводи!!! --Boki95 (разговор) 17:12, 14. март 2008. (CET)

jao pardon greska , postavio sam upit na potpuno pogresnu wikipediju ... --Tekstovi (разговор) 20:46, 24. септембар 2010. (CEST)