Википедија:Трг/Архива/Википолитика/52

Вики напредакУреди

На нашој Википедији има известан број квалитетних корисника који познају како Википедија функционише и имају доста искуства у раду. Време је да сви они који то заслужују добију права враћача, патролера као и администратора и да их ми сви у томе подржимо. Ја нећу одмах наводити имена, они би сами могли да се препознају у овоме, неки су добили и споменицу од мене. Дакле слободно се без устручавања пријавите за ове позиције, тиме помажете Википедији. --Ђорђе Стакић (р) 09:47, 20. април 2011. (CEST)

Подржавам предлог. mickit 08:40, 22. април 2011. (CEST)

Пре него што овај позив евентуално заврши у архиви, да још једном позовем све корисника да затраже овлашћења која ће им помоћи у раду, која ће им олакшати обављање свакодневних послова и помоћу којих ће моћи брже и лакше да доприносе, учествују у одржавању пројекта итд. Знам да ми нисмо велики пројекат и да се иначе на мањим пројектима другачије гледа на патролере, враћаче, администраторе, бирократе, чекјузере и слично, јер су и заједнице мање, али се често то дешава и због неразумевања правог значења тих функција. Мислим да нико не треба да се устручава да затражи овлашћења ако зна како се она користе, ако је довољно дуго на пројекту да познаје како он функционише и ако мисли да може да помогне. Сви нам је у интересу бољитак Википедије, па ако се понекад и не слажемо то не значи да не морамо да подржимо једни друге када је у питању бољитак пројекта. Лично бих волео да видим мало више захтева. На другим (већим) пројектима је то свакодневница - неки захтеви прођу, неки не прођу, али Боже мој (као да је то најважнија ствар на свету). Ми смо се мало зачаурили и мишљења сам да је време да добијемо још админа и њима сличних, и то из корпуса активних корисника. Уколико има оних који су размишљали да затраже овлашћења, користим ову прилику да их охрабрим и позовем да то учине, као и да замолим све да на тим гласањима гледају интерес пројекта, а да личне размирице оставимо по страни. Увек ће бити неспоразума и то је очекивано, али чињеница да смо овде говори у прилог томе да нам је циљ мање-више исти :) На крају, сетите се оног чувеног вики гесла: будите одважни! mickit 12:58, 17. мај 2011. (CEST)

Подржавам Ђорђетову и Микијеву иницијативу и слажем се са овим што су написали. Такође, морам да истакнем да будући да смо мали пројекат по броју корисника, превише бирократишемо о свему и свачему и у неку руку, тиме кочимо развој пројекта. Будући да сви имамо живт изван Википедије, и будући да корисници који тренутно имају овлашћења администратора и сл., не могу да висе нон-стоп на пројекту, потребно је да још више људи преузме одговорност, а не само да гледа са стране и евентуално упућује критике за ово и оно. Критике саме по себи, без удјела у преузимању одговорности, могу да буду обична празна прича. Критиковати је врло лако, међутим пружити алтернативе стварима кроз конкретан рад је знатно теже. Ја се надам да се многи слажу с овим и да ће се одлучити да преузму дио одговорности за пројекат. --Славен Косановић {разговор} 13:21, 17. мај 2011. (CEST)
Pa imenujte svoje favorite, tj. one za koje mislite da bi mogli da dobro obavljaju posao admina, birokrate i sl. Mislim da se ljudi ustručavaju jer su ili previše skromni, ili se boje neuspeha, ili iz nekog već trećeg razloga. Ako nećete to javno (da im ne bude neprijatno), pošaljite im mejlove s predlogom. Manje će se uspijati ako budu znali da imaju podršku od starijih kolega. --Јагода  испеци па реци 13:54, 17. мај 2011. (CEST)
Nemam favorite, odnosno moja poruka je upućena svim iskusnim korisnicima, a takvih nam ne manjka. Ako bih krenuo da nabrajam, neke ljude bih sigurno zaboravio da pomenem, pa zato ne bih nikoga posebno da izdvajam. Neću da vršim pritisak na pojedince, jer ipak svako treba samostalno da odluči da li želi i da li ima vremena da se bavi određenim poslom. Prosto sam smatrao da među aktivnim korisnicima ima dosta onih koji bi mogli bez problema da dobiju ovlašćenja i da tako olakšaju sebi i drugima. Takođe, bilo je različitih priča o klanovima, vladavini administratora, podelama na admine i ostale, smeni sa vlasti i čega sve ne. Donekle to i razumem, jer sam svestan da ima onih koji ne razumeju šta je uloga administratora na Vikipediji i/ili onih koji su plasirali takve priče sa određenim ciljem (nadam se da su ovi drugi u manjini). Zato sam i odlučio da aktuelizujem ovu temu sada kada nema nekih velikih razmirica na vidiku, jer zaista smatram da ta ovlašćenja nisu velika stvar i da ih treba imati svaki razuman i iskusan korisnik. mickit 15:47, 17. мај 2011. (CEST)
Dobro, de, pogrešno sam se odrazila. Bre, što s vama čovek mora da vodi računa o svakoj reči  . Elem, nisam sad mislila favorite u smislu da ih vi gurate i sl. nego čisto da kažete koga smatrate da bi mogao da dođe u obzir, naravno, ako to on sam želi. Ja mislim da nakon svih tih prepirki koje smo imali i međusobnih otpuživanja ljudi se sad ustežu da se kandiduju za bilo šta. Možda zato što su se nekad usprotivili vama, možda zato što su baš stali na vašu stranu. Mislim, nadam se da me razumeš. Mislim, kako hoćete, nije ništa pod moranje. Ovo je bio samo predlog, ništa više. --Јагода  испеци па реци 15:57, 17. мај 2011. (CEST)
Razumeo sam te veoma dobro, sve je OK. Znam šta si nameravala da kažeš :) Između ostalog, i mene je svojevremeno kontaktirao jedan korisnik i predložio mi da se kandidujem i tu nema ništa sporno. Nisam protiv toga, čak naprotiv. Ali prosto ne bih ovom prilikom lično nikoga da izdvajam. Ako se neko kandijuje biće super, a ja se nadam da će se kandidovati više njih. Vidim da se Aleks kandidovao za vraćača i to je korak napred. A što se tiče starih nesporazuma, pa nećemo valjda stalno da živimo u prošlosti :) Zato sam i apelovao na ljude da se kandiduju bez obzira na ranije razmirice i na ostale da glasaju rukovodeći se interesima projekta, a ne obavezno ličnim odnosom sa kandidatom (koliko god je to moguće). Ima korisnika o kojima nemam baš naročito pozitivno mišljenje i ne bih se verovatno sa njima nikada družio van Vikipedije, ali ne bih imao problem da ih podržim da dobiju određena ovlašćenja. Dakle, apel stoji. Evo jednog banalnog primera: ako neko gotovo svakog dana označava slike i članke za brzo brisanje i te slike i članci uglavnom i budu obrisani (što znači da ta osoba zna šta radi), zašto ta osoba ne bi dobila mogućnost da sama to briše? Zašto da neko stalno označava članke šablonom {{bb}}, a onda drugi idu i brišu to? Sasvim nepotrebno. Gledajući trenutnu strukturu, mislim da bismo mogli imati barem 40 koliko-toliko aktivnih administratora. Eto, toliko od mene   mickit 16:46, 17. мај 2011. (CEST)

Jedno pitanjce: Kako mogu da znam da li je neko vraćač patroler, ili nije? Za admine, čekjuzere i birokrate je to sređeno: vidi im se A, Č ili B pored imena (nije toga ranije bilo, od skora mi se to pojavilo, i vrlo je korisno). Ima li neki spisak (barem) za autopatrolisane, vraćače i patrolere? Malo je smor gledati to kod korisnika (a i ne znam gde bih mogla to da vidim na nečijoj korisničkoj strani). Bilo bi korisno, jer npr. ako nećete vi, ja mogu da ponekad nekom predložim ili da nekog predložim za vraćača ili patrolera (dalje od toga ne bih, iz principa )...--Јагода  испеци па реци 11:13, 18. мај 2011. (CEST)

Ova alatka, čiji autor je Filip, daje pregled prava koja neki korisnik ima na svim wiki projektima. mickit 11:58, 18. мај 2011. (CEST)
Zahvaljujem. :)--Јагода  испеци па реци 12:04, 18. мај 2011. (CEST)
Ако те занимају спискови корисника на срњики по корисничким правима, права страна за то је Посебно:СписакКорисника. Приметићеш падајући мени за избор корисничке групе. :) --филип @ 00:02, 19. мај 2011. (CEST)

Нова политикаУреди

На гласању је усвојена политика која регулише пренос чланака са јужнословенских Википедија. Захваљујем се свима који су учествовали у расправи и гласању и позивам све кориснике да се упознају са новом политиком и да је спроводе у пракси. Такође, ко није упознат са осталим политикама, ево правог тренутка да прође кроз одговарајућу категорију и ишчита припадајуће странице :) Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:08, 23. април 2011. (CEST)

Боље ишта него ништа, али сам незадовољан што смо блокирали изгласавање да наши чланци морају да буду бољи. Толико се овде људи боре за неке националне интересе, али очигледно на погрешан начин. Жао ми је што сам ово написао, али сам морао.--Методичар зговор2а 13:06, 23. април 2011. (CEST)

Хех, Дејане, ето и ја сам се заиста надао да ће тај предлог да прође, заиста ми се свидео. Али од почетка гласања је било јасно да нема довољно подршку да би прошао. Тако је како је, једино ми је жао што нико од оних који су гласали против није прокоментарисао разлоге за такав глас тј. зашто се противи том предлогу. Да ли га сматрају суштински лошим или постоји нека конкретна замерка у формулацији предлога која би се у будућности дала исправити. -- Обрадовић Горан (разговор) 13:34, 23. април 2011. (CEST)

Evo, ja ću da objasnim svoj glas. Glasala sam protiv tog predloga zato što na drugim vikipedijama postoje i sasvim pristojni članci (tj. drugim rečima, nisu svi tekstovii na svim drugim južnoslovneskim vikipedijama a priori loši), tako da ponekad ne bi bilo potrebno da se poboljšava da bismo dobili pristojan članak. Druga nedoumica koju sam imala po tom pitanju jeste: ko, kako i po kojim aršinima će se određivati da li je naš članak zaista bolji, ili je isti? Kad bi postojao neki predlog za rešenje ova dva pitanja, verovatno bih promenila mišljenje, jer i ja mislim da u suštini, uvek treba težiti što većem kvalitetu, ali put do njega treba da bude pre svega jasan i ne treba da postavlja nepotrebne prepreke (što bi ovaj predlog bio u nekim slučajima, sigurno). --Јагода  испеци па реци 19:39, 4. мај 2011. (CEST)

Било би добро да неко вешт са шаблонима и етикетирањем направи налепницу која ће аутоматски да додаје чланке у оно Википедија:Пренос чланака. --В. Бургић (реци...) 22:12, 4. мај 2011. (CEST)

Pa i ja bih volela da postoji nalepnica, ali mislim da je nismo izglasali... :( --Јагода  испеци па реци 22:28, 4. мај 2011. (CEST)

Из истог разлога сам и ја гласао против. Боље ништа него "ишта". --Каштер (разговор) 00:21, 5. мај 2011. (CEST)

Жао ми је што нисам пратио гласање, па можда дајем предлог који је већ одбијен. Нисам мислио на неку трајну налепницу "ово је пореклом са сх/хр/бх њики", већ на неку привремену, која смешта чланак на страну која јесте усвојена али је црвен линк, јер ми овако ништа није јасно... --В. Бургић (реци...) 00:32, 5. мај 2011. (CEST)

Goran bi trebalo da poplavi taj link i napiše kratko uputstvo kako postupati kad se naleti na jedan takav članak... --Јагода  испеци па реци 01:01, 5. мај 2011. (CEST)

Пренос чланака са хр и сх википедијеУреди

Корисник SRB Maric IT већ дуже вријеме преноси чланке са хр и сх википедије без превођења на српски језик. Примјер: [1] и [2]. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:26, 12. мај 2011. (CEST)

Да ли постоји шаблон са којим би могли да означимо чланке који се копирају са хр и сх википедије, а који нису прилагођени српском језику? Често наилазим на те чланке, али не могу све да их преводим на српски пошто се масовно преносе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:37, 14. мај 2011. (CEST)

Такви чланци се пребацују да буду као подстраница Википедија:Пренос чланака. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:44, 14. мај 2011. (CEST) с. р.

Ова два чланка на које БЧ упућује не испуњавају услове који су постављени за пренос чланака са сродних википедија, па самим тим треба да буду обрисани по кратком поступку. Погледати правила на страници на коју упућује Жељко. --Јагода  испеци па реци 09:42, 14. мај 2011. (CEST)

Ана Сегерс не постоји на хр њики, а Матија Молцер није пребачен оданде, јер је тамошњи чланак сасвим другачији. Дакле, ни један од ова два чланка на које указује БЧ НИСУ пребачени са хр вики, дакле не спадају на ону страницу. Друга је ствар сасвим што оба чланка нису ништа нарочито, и док је Ана Сегерс барем викификована, Матија Молцер је за бацање у канту за ђубре. Да будем искрена, боље би било да се пребаци хр чланак, јер има барем изворе. --Јагода  испеци па реци 09:55, 14. мај 2011. (CEST)

Ана Сегерс је са сх, Матија Молцер са хр. Као и остали чланци које исти корисник не преводи него само копира. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:29, 14. мај 2011. (CEST)

Blok: Корисник:L0ko-bok0Уреди

Blokirao sam korisnika Корисник:L0ko-bok0 na jedan dan. Sve izmene su mu vandalske. Ako se nešto ne promeni nakon ovoga, vreme će postepeno rasti. --В. Бургић (реци...) 21:39, 16. мај 2011. (CEST)

Семинарски радовиУреди

Не могу а да се не осврнем на проблем семинараских радова који се шаљу на Википедију. Наиме проблем видим у више нивоа. На првом мјесту више је него очигледно да многи корисници који шаљу своје радове на Википедију чине то чисто да испуне своју академску обавезу. Затим, очигледно је да има радова који су лоше написани, односно не испуњавају критеријуме једног енциклопедијског чланка и у неким ситуацијама очигледно је апсолутно непознавање викисинтаксе. Ја не знам и нећу да улазим у то ко је крив што студенти не знају, немају адекватне информације о смјерницама Википедије о томе шта јесте и како треба да изгеда један енциклопедијски чланак на Википедији, али морам да укажем да овакав начин рада није добродошао. Не може се само окачити неки семинарски рад да се испуни нека обавеза, и ми нисмо пројекат преко којег професори треба да тестирају своје студенте, нити смо ми дужни да касније сређујемо те чланке. --Славен Косановић {разговор} 14:50, 17. мај 2011. (CEST)

Potopuno se slažem. Oni seminarski od pre neki mesec (možda godinu) koji su došli sa španske katedre još su i ličili na nešto i ti studenti su se potrudili da urede članak prema viki standardima, i slušali su savete starijih vikipedijanaca. Ovi sad s ovim informatičkim člancima kao i eto onaj s FON-a, ne liče ni na šta. Ja prosto ne mogu da verujem da se radi o seminarskom radu, tj. jednom radu koji se radi na fakultetu. Ko je uopšte dozvolio da se ovde postavljaju seminarski? Jesmo li mi uopšte za tako nešto bili pitani? --Јагода  испеци па реци 15:06, 17. мај 2011. (CEST)
Морам рећи да се слажем. Ако је овај пројекат семинарских усмјерен на то да би неки који пишу те семинарске могли остати на википедији као уредници, онда мислим да је пракса показала да нема таквих случајева (бар ја не знам за њих). Не видим корист коју има википедија од тих семинарских, јер велика већина чланака није написана енциклопедијским стилом и није за главни именски простор, а на неке се чак заборави па остану у ГИП-у иако не личе ни на шта. Ти семинарски радови би се требали радити у корисничком именском простору, па ако су неки баш добри и задовољавају критеријуме могу се пребацити у ГИП. Овако имамо посебну категорију „закључаних чланака“, јер нико ништа не смије радити на тим чланцима (осим постављача) све док их не оцијене, а касније се и заборави на њих. Без љутње али то је моје мишљење.--В и к и в и н дбла бла 15:39, 17. мај 2011. (CEST)
Ma ne moraju da ostaju, samo neka ono što ostave za sobom ne bude neupotrebljivo. Slažem se da bi bilo dobro da onaj ko je ovde zbog seminarskog neka ga piše u svom korisničkom prostoru, a možda bi još bolje bilo (radi evidencije) otvoriti posebnu stranicu ili kategoriju za te članke, pa ih s vremena na vreme čistiti, nakon što budu ocenjeni. Oni koji su upotrebljivi, neka se prebace u GIP, oni koji nisu, molim lepo, bris i gotovo. --Јагода  испеци па реци 15:43, 17. мај 2011. (CEST)

Gle, pa već postoji stranica rezervisana za seminarske radove. Verujem da nisu tu svi radovi, jer vidim da nema onih španaca, a ostavili su nekoliko finih članaka za sobom. E, sad bilo bi zaista dobro da se ti radovi koji su ovde ubeleženi lepo prekontrolišu, pa da se proberu, ono što je dobro nek ostane, ono što ne valja u kantu za džubre. Pošto vidim da je Đorđe Stakić njihov asistent, mogao bi on da ih pročešlja, najbolje će znati šta je dobro a šta nije. I ne bi bilo loše da se napravi kategorija Seminarski radovi. Tako bismo imali veću kontrolu nad njima. --Јагода  испеци па реци 16:08, 17. мај 2011. (CEST)

Мислим да би требало формирати потпуно нову страницу Википедија:Семинарски радови (ова сада је преусмјерење) и уредити је некако попут портала. Ови семинарски радови сигурно да неће престати, биће их у будућности сигурно и све више и више, тако да би било добро имати посебну портал-страницу о њима, што би повећало прегледност нама уредницима, али и посматрачима. Уосталом, то је један од начина рекламирања Википедије у спољном свијету. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:27, 17. мај 2011. (CEST) с. р.

Uglavnom se slažem sa svim što je napisano. Seminarske radove (iz razloga koji su pomenuti) bi trebalo inicijalno stavljati u Vikipedija imenski prostor i one koji ispune kriterijume prebacivati u GIP. Ima tu dosta dobrog materijala, pa ne bih radove tek tako brisao. Međutim, stoji činjenica da priličan broj tih seminarskih ne ispunjava kriterijume koji važe za sve članke u GIP i da su donekle favorizovani, kao i to da na duže staze stvaraju dosta posla drugim korisnicima ili ostaju nesređeni i zaboravljeni. mickit 16:53, 17. мај 2011. (CEST)

Хехе, баш сам се спремао на формулишем предлог за отварање новог именског простора, подстране, шта год, само да се ово што се ради за оцену избаци из ГИПа, кад ме ви претекосте. Па, хвала вам у томе. С обзиром на општи консензус, ја ово не бих ни стављао на гласање. Хајде да лепо све то пребацимо на Википедија:Семинарски радови/Назив Теме х, и да завршимо с овом муком. Семинасрски радови би требало да су добро референци, па би ово могло да послужи као извор за неке заиста енциклопедијске чланке. --В. Бургић (реци...) 17:32, 17. мај 2011. (CEST)

Ма какво гласање, семинарски не представљају дио енциклопедије, тако да их је сасвим природно ставити у неки кутак Википедије ван ГИП-а. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:40, 17. мај 2011. (CEST) с. р.

Слажем се са Жељковим предлогом да се семинарски радови пребаце на Википедија:Семинарски радови/назив чланка. Најбоље би било да и у том именском простору остане наљепница „семинарски“. Чланци би се из главног именског простора пребацили у овај нови, а затим обрисали у главном. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:42, 17. мај 2011. (CEST)
Потпуно се слажем. Хоће ли неко то урадити, пошто је заједница једногласна?--В и к и в и н дбла бла 17:46, 17. мај 2011. (CEST)

То могу сви да раде. Дакле, сваки чланак обиљежен с шаблоном семинарски пребаците у Википедија:Семинарски радови/стари наслов чланка, а њихов назив у ГИП-у обиљежите за брисање. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:48, 17. мај 2011. (CEST) с. р.

Мислим да сам их све пребацио на одговарајуће мјесто. Ако је неки остао, пребаците га. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:36, 17. мај 2011. (CEST) с. р.

Скоро да сам сигуран да их ниси све пребацио. Доста тих чланака нема ознаку семинарски радови. пс Требало би направити категорији „Семинарски радови“, ако већ није направљена. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:44, 17. мај 2011. (CEST)

Рекао сам већ, ја сам тражио оне са шаблоном. Све оне друге треба пронаћи и пребацити. Убудуће, чланак треба одмах означити шаблоном да не буде оваквих пропуста. А категорија већ постоји. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:47, 17. мај 2011. (CEST) с. р.

Треба још да се направи страница Википедија:Семинарски радови на којој би се дало објашњење студентима гдје треба да пишу своје семинарске радове и којим шаблоном да их означе. А садашња страница треба да се преусмјери на Википедија:Семинарски радови. пс Додао сам у категорију још неке неозначене чланке који треба да се премјесте. Урадио бих сам али треба да премјестим, па да означин преусмјерење за брисање, што неко може аутоматски да учини. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:38, 17. мај 2011. (CEST)

Требало би направити шаблон {{Можда семинарски}} и у њему написати поруку у којој се каже: Ако је овај чланак дио семинарских радова, молимо вас да га означите са шаблоном {{Семинарски}}. Ако овај чланак није семинарски рад, онда слободно уклоните овај шаблон. Ово предлажем јер се често појављују чланци који нису означени као семинарски радови, а овај шаблон би уштедио вријеме које је потребно да се неко кориснику обрати и пита га да ли је његов рад семинарски или није, као и осталу непотребну процедуру. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:47, 18. мај 2011. (CEST)

Хајд да се јавим као неко ко је директно учествовао у овом пројекту. Дакле, Михајло и ја смо одржали предавање на ФОН-у почетком овог семестра и детаљно објаснили политичке и техничке принципе писања чланака. Очито, нису сви присуствовали предавању, нити су сви запамтили све о чему је било речи и то је разумно. Мислим да и сами асистенти укључени у пројекат знају да неће сви чланци бити довољно добри за опстанак. Само ми је жао што се пожурило са акцијом у овом случају, тј. без икакве консултације са одговорнима у пројекту (ОК, није се знало ко је одговоран, али могло се сачекати нешто више од пола дана са акцијом). Првобитна идеја је била да се чланци пишу у корисничком именском простору аутора, али то није било лако, јер добар део радова пише више особа (а и лакше је објаснити да се просто објави чланак, а да ћемо се ми побринути о томе да ли га оставити у главном именском простору или га пребацити негде другде). У том смислу, мислим да је требало сачекати са пребацивањем до завршетка оцењивања (семестар се ближи крају, убацивање чланака је учестало, што сугерише да је дедлајн за постављање чланака јако близу [речено ми је који је рок, али сам заборавио, али је свакако крајем маја]). Али добро сад, шта је ту је. --филип @ 00:55, 18. мај 2011. (CEST)

Мислим да сте пожурили са рјешењима и свакако пребацивање семинарских радова у неки други именски простор не ријешава проблем уопште. Нама требају енциклопедијски чланци а не „потенцијално користан материјал“ и ми свакако нисмо пројекат преко кога професори треба да оцјењују студенте према својим критеријумима а ми да као резултат добијемо само „потенцијално користан материјал“ који ће највероватније да скупља прашину изван ГИП-а. Дакле, сви укључени у сличне пројекте на факултетима, морају да схвате да требају да се прилагоде нашим критеријумима, односно критеријумима пројекта Википедија и да отпочетка до краја раде у смјеру који ће као резултат дати енциклопедијски чланак. У противном, не ради се ништа корисно за Википедију. --Славен Косановић {разговор} 01:19, 18. мај 2011. (CEST)

У Шаблон:Семинарски би требало ставити везу ка ово страници: Википедија:Семинарски радови . пс Шаблон је заштићен тако да обични корисници не могу да то учине. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:14, 18. мај 2011. (CEST)

Побогу људи ми ништа не ријешавамо некаквим шаблонима нити стварањем посебног простора за семинарске радове изван ГИП-а. Само себи задајемо додатни посао без изгледа да од њега има икакве користи. Далеко је сврсисходније написати један приручник са сажетим смјерницама пројекта и техничким детаљима као што је викисинтакса и сл., и да он постане обавезна литература за професоре, асистенте и студенте који имају идеју да допринесу пројекту. Просто на Википедији се пишу енциклопедијски чланци, а не семинарски радови. Ако њима то не одговара, не желе да се потруде да своје радове прилагоде енциклопедији, онда је то њихов проблем, а не наш. --Славен Косановић {разговор} 02:31, 18. мај 2011. (CEST)
Већ постоји Помоћ:Уређивање, страница на коју смо указали студентима. Славене, твој став "Нама требају енциклопедијски чланци а не „потенцијално користан материјал“" је превише ексклузивистички и никад није важио на Википедији. Погледај само количине чланака у категоријама за сређивање, прерађивање и чишћење и биће ти јасно. --филип @ 08:35, 18. мај 2011. (CEST)

Супер Филипе што сте ти и Михајло почели "пројекат семинарских радова" и напунили википедију неенциклопедијским (и невикификованим) текстовима. И супер што нас о томе обавештавате на време, на администраторској табли, овде или на Техници, после гласања које смо већ имали за брисање једног од тих чланака. Могли сте лепо да напишете и политику или смерницу на ту тему, усвојите је сами и сами је спроводите. Онда сами решавајте како сте замислили, ако већ ово посматраш као свој приватан пројекат. --В. Бургић (реци...) 08:53, 18. мај 2011. (CEST)

Нисмо ми ништа почели нити ишта водимо или присвајамо. Семинарски радови се на Википедији пишу већ годинама и до сада није било веће халабуке око тога. Једино што сам ја замерио је исхитреност поступка, али се начелно слажем са изнесеним мишљењима. --филип @ 09:15, 18. мај 2011. (CEST)

Семинарски се на Вики убацују дуже него што овај мој налог постоји, и није било буке око тога да се та традиција прекине, па тешко могу да себе препознам као неког ко нешто ради на своју руку.

Ако се добро сећам, мој и Филипов предлог је био да чланке пишу у одвојеном простору (корисник/википедија), али су предавачи хтели да децу изложе стварном свету. У том смислу, подржавам предлоге за брисања, етикете за ПОВ, нереференциранот, почетнике, па чак и бб-шаблоне.  

По мени, учињени су не мали напори да се студенти упуте у вики-синтаксу. Достављена им је презентација у вези с тим, имали су једно 1,5h предавање по њеном садржају и добили су страну за питања, Википедија:ФОН (поред свих осталих смерница које су иначе доступне Википедијанцима). 本 Михајло [ talk ] 09:42, 18. мај 2011. (CEST)

Дакле, ако је све то урађено како Михајло каже, онда остаје само једно: студенти и асистенти нису урадили своје домаће задатке, што довољно говори колико им је стало да поштено врате услугу коју сте им вас двојица (у име Википедије, претпостављам), понудили. Као прво, асистенти су ти који би требало да проуче све смернице и упутства, па да онда то пренесу својим студентима. Пошто они очигледно то нису урадили оно што је требало да ураде, онда се нешто мора урадити, и ми смо урадили. Лично мислим да никаква штета није учињена, семинарски су још увек ту, само су склоњени од очију обичног случајног посетиоца. Уосталом, видим да сте и вас двојица, као покретачи ове иницијативе предлагали да ти чланци не буду одмах постављени у ГИП, само што се одабрали другачији именски простор, али мислим да сад који ће именски простор бити, није толико битно, битније је то да не буде у ГИП-у, док се не упристоји. И једна малецка напомена: по мени, није толико страшно да чланак у ГИП-у не буде технички сређен, то се лако одради. Оно што највише замерам овим чланцима јесте неенциклопедичност, било у стилу, било у одабиру теме, као онај о оном снимку полицијске камере, што више личи на жуту штампу него да неки семинарски. --Јагода  испеци па реци 10:21, 18. мај 2011. (CEST)
Ма ја се слажем да треба људима омогућити писање њики-минарских радова. Али бих ја све док је у ГИПу поступао према њима као према сваком другом чланку, а не да ми неко на коментар о неенциклопедичности каже да се са темом сагласио предметни наставник. Мој коментар је дошао као последица Филиповог става да смо ми нешто брзали. Да смо обавештени о плановима, могли смо другачије да реагујемо, а брзали нисмо јер је овај проблем актуелан већ неколико месеци, ако не и дуже, али је сад прекадашило. И опет, под проблемом не мислим на семинарске радове пер се, већ на "ово је семинарски, и нико нема право да га дира док ме професор не оцени". --В. Бургић (реци...) 10:46, 18. мај 2011. (CEST)

Збиља нисам у могућности да отпратим све што пишете, али желим да прокоментаришем неенциклопедичне теме: Ако је једини проблем неенциклопедичност саме теме (не начина на којег је обрађена) то не представља тешкоћу. Прибележити и преместити ван ГИП када буде оцењено. Ево, мени слажите негде списак и ја ћу да почистим. То је најбезболнији начин. Ако је пак проблем начин на који је тема обрађена, онда ту не помаже ни наставник. :)

Ја сам иначе био предложио кореспонденцију са наставницима како би од тема биле пробране оне које су сигурно енциклопедичне, али је тамо вечити проблем недовољно тема за све студенте, па од тога вероватно нема вајде. 本 Михајло [ talk ] 12:10, 18. мај 2011. (CEST)

Није мој приступ указивања на проблем ексклузивистички него објективан. Ако тражимо од сваког новог корисника да пише енциклопедијски чланак не могу студенти било ког факултета бити повлашћени зато што требају да добију „бодове“. Ја опет истичем, Википедија није пројекат преко ког професори требају да оцјеуњују студенте по својим критеријумима, јер тиме директно упадамо у замку. Наиме, студенти онда раде како би испунили своју обавезу а не зато да би допринијели Википедији. Ја сам свијестан свих могућих проблема које доле испод наводи Ђорђе, зато сам и предложио да размотримо шта да се ради. Нисам наметнуо никакво исхитрено рјешење, него указујем на проблем. Е, сад. Како ћемо ово ријешити у ситуацијама када ни сами професори нити асистенти и на крају студенти немају јасну идеју шта је то једна онлајн енциклопедија, то је прича којом треба да се позабавимо. Пребацивање с једног мјеста на друго, обиљежавање шаблонима и сл., уопште није никакво рјешење, то обично радимо када не знамо шта да се ради са неким материјалом. Међутим, зашто да дозволимо да се улаже труд у објашњења ствари, па на крају крајева и труд студената, па и наших корисника, а да на крају добијемо једно ”ништа”, односно само ”потенцијално користан материјал”. На ово треба наћи адекватан одговор. --Славен Косановић {разговор} 11:47, 18. мај 2011. (CEST)
Када би студенти добили задатак да напишу енциклопедијски чланак на основу теме из семинарског рада, то би већ била друга прича. Само викификовање семинарског рада је празан посао. Забога на свим факултетима у Европи данас постоје предмети који се баве вјештином комуникације, гдје се управо уче различити начини писања за различите сврхе. Енциклопедијски чланке карактерише научно-популарни излагачки начин писања и користи се у многим областима. Ја не могу да схватим да је то толики проблем отворити било коју енциклопедију и проанализирати студентима својства која посједује један енциклопедијски чланак и подстаћи их да се придржавају те структуре приликом израде свог чланка. Просто ми је несхватљиво, па и на нашој Википедији имамо одличних примјера. Дакле, ја из свега могу да схватим само једну незаинтересованост да се стварима приступи како треба. --Славен Косановић {разговор} 12:15, 18. мај 2011. (CEST)

Управо на то сам се јавио. Ако није неенциклопедична тема, већ начин на који је обрађена, онда то по мени није добар Вики чланак и задатак аутора није испуњен. 本 Михајло [ talk ] 12:17, 18. мај 2011. (CEST)

Мени смета (да извинете на изразу) „закључаност“ тих чланака у ГИП-у, односно што их нико не смије дирати док се не оцијене. Како да објаснимо неком трећем ко хоће да уређује неки чланак који је у оквиру пројекта семинарских да мора да сачека неколико седмица док се чланци не оцијене? Исто мислим да би требало узети списак тема и окачити га негдје како би ми знали шта је све семинарски, а не, као у неким случајевима, да нагађамо.--В и к и в и н дбла бла 12:25, 18. мај 2011. (CEST)

Није само проблем енциклопедичност саме теме. Оно што сам ја видела углавном се односи на неенциклопедичност самог текста, стила, начина излагања материје. Има ту и тема које јесу за енциклопедију, али обрађене на есејистички, новинарски, или чак сензационалистички начин. Ионако имамо проблема са таквим чланцима, зашто да додатно "ратујемо" са семинарским радовима, које плус не смемо да такнемо док не буду оцењени (а и то је питање, како да сазнамо да је неки рад већ оцењен, како бисмо га исправили или већ нешто урадили с њим), итд. То са акцијом семинарских радова у самом почетку Википедије имало је неког смисла, јер је пре свега био потребан материјал, корисници и тада је то размишљање о укључивању семинарских радова било заиста одличан погодак и исправно. Али, након шест година, и Википедијом каква је сад, поставља се питање: какву корист има Википедија од тога? Ја мислим лично да нема велику. Штавише, само се стварају проблеми који су овде већ изложени. Дакле, постоје два решења: или прекинути ту праксу, или правила игре из корена мењати. Поставити одређене услове, и ако се не испуне, прекидати сарадњу. Знам да ће неки рећи да то није у википедијанском духу, али, мислим да није у реду ни то да асистенти који су на тим факултетима задужени за студенте и семинарске на њики, не уложе ни минималан труд да врате услугу коју им чини википедија и да барем мало контролишу да оно што стигне на њики буде иоле пристојно. Ако им је то превелики посао и неће да се бакћу с тим, нека онда раде своје семинарске на неком другом месту. Мислим, све је то лепо, та отвореност и све, али треба имати неке границе. Ако је Википедија била толико великодушна да им пружи могућност постављања семинарских, онда ваљда и они треба ако ни због чега другог, онда из пристојности, да поведу мало рачуна о садржају тих текстова које студенти каче овде. --Јагода  испеци па реци 12:28, 18. мај 2011. (CEST)

Михајло, онда је проблем у фокусу ствари као што сам и рекао. Ми, односно Википедија се прилагођава намјерама професора и студената а не обратно, како би требало да буде. Они треба да виде шта је потребно пројекту и да усмјере свој рад на побољшање Википедије. Тема за писање сигурно не недостаје, нарочито не нашој Википедији. Неке слабије чланке на Википедији могу и поново написати, од нуле. Ако им требају приједлози, нека се обрате нама овдје, направићемо им списак да могу да бирају. --Славен Косановић {разговор} 12:33, 18. мај 2011. (CEST)

Нисам схватио да је циљ пројеката да се ВП прилагођава неком спољном фактору, нити да је некоме тако нешто обећано. Управо супротно. Зато препоручујем самоуверенији наступ наспрам студената које треба додатно упутити у то какви чланци се од њих очекују. (као што сам горе написао) Наставници су и хтели да чланци буду третирани као и сваки други у ГИП, и изузетак бих правио само код тема које су унапред осуђене на неенциклопедичност. Уколико таквих нема, утолико боље. 本 Михајло [ talk ] 14:43, 18. мај 2011. (CEST)

Онда је неко овдје заказао у информацијама. Очигледно да добијамо чланке за које већина корисника сматра да нису за ГИП. Нико не може да их упућује ако слабо питају и само понављају да имају неки рок. Нико не може да замишља шта је то што не разумију баш најбоље нити да иде за њима и ради анализе онога што пишу како би сконтао шта је то што не схватају. Морају сами да се потруде да прочитају смјернице пројекта и евентуално питају шта им није јасно. Тако функционишемо са свим корисницима. У противном млатимо празну сламу. Студент Х постави чланак а ми га премјештамо изван ГИП-а или лијепимо неки шаблон. Мислим да је то беспотребно трошење енергије, јер ако се нешто већ ради „организовано“ онда би морало далеко боље да функционише и да студенти имају квалитетније информације о стању ствари, односно шта је енц. тема и како треба да изгледа један енц. чланак. То је моја главна замјерка цијелој причи и не занима ме ко је крив за стање ствари, јер се тражењем криваца не ријешава проблем, нигдје, па ни овдје. Ја само инсистирам да тражимо рјешења да се убудуће не дешавају овакве ствари. Не може асистентима, професорима или студентима бити мрско да се координирају преко неке мајлинг листе ако је потребно. Мислим, ван памети ми је сличан изговор у ово доба ере информације. --Славен Косановић {разговор} 15:26, 18. мај 2011. (CEST)
Слажем се. Студенти су веома мало, или уопште нису заинтересовани за било какву комуникацију са нама. Ако им се и да неки савет на стр. за разговор, ретко одговарају, а још ређе послушају. Дакле, ако будете опет ишли да им правите презентације, реците им да би требало да буду мало уљуднији и комуникативнији. ОК, то је само још један задатак за њих, али нама овде представља проблем, па мало љубазности не би било на одмет. --Јагода  испеци па реци 15:42, 18. мај 2011. (CEST)

Од почеткаУреди

Још од првих представљања Википедије по факултетима са краја 2005. године појавила се замисао да будући да се семинарски радови ионако већ пишу по разним факултетима, да се уместо да заврше било где пишу наменски за Википедију па да на тај начин наставе да живе и да од њих неко и касније има користи, да се усавршавају у боље чланке итд. Ово је успешно реализовано већ 2006/07 са студентима Филолошког и Факултета физичке хемије. На Филолошком сам тада држао вежбе тим студентима који су радили те семинарске радове који су углавном превођени са других Википедија уз евентуално додатну литературу и у старту прилагођавани да буду енциклопедијски чланци. Студентима Факултета физичке хемије смо Милош Ранчић и ја одржали уводно предавање, формирана је мејлинг листа, и они су показали завидан успех и квалитет у раду пре свега захваљујући Слободану Мацури, професору физичке хемије, који је тада био и веома активан Википедијанац, и захваљујући предметним асистентима. Тада је формирана страна Википедија:Тим/семинарски радови и направљени су спискови енциклопедијских чланака који су настали на овај начин као семинарски радови. Идеја целог пројекта је била да буде вишеструка корист за све учеснике, што је у великој мери и успело, као и да тиме заинтересујемо студенте за Википедију, међутим нико из тог скупа студената није постао активан Википедијанац, завршили су ту студенстку обавезу и отишли даље. Школске 2007/08 наставили смо ово на Математичком факултету где сам такође семинарски рад дао својим студентима и на тај начин будући да сам био и асистент и администратор овде успели смо и то да успешно остваримо. Ту сам на лицу места видео какви све проблеми могу да наступе у процесу израде и постављања семинарских радова на Википедију и да мора да постоји неко ко ће цео посао да води и да је веома добро упознат са радом Википедије. Исте и каснијих година су семинарске радили и студенти других факултета са више или мање успеха. Највише тешкоћа је било где студенти, асистенти или професори нису активни Википедијанци, па чланци добију све недостатке које иначе имају почетнички чланци. Ја сам рецимо ово решавао на начин што су ми студенти чланке слали мејлом, па сам им ја примедбе слало мејлом, и тако неколико итерација дораде док не проценим да је чланак садржински у реду, потом је уследило његово постављање на Википедију и додавање вики синтаксе. Ово је трошило више енергије него што се то могло видети или наслутити када се види крајњи производ. Како знам колико то уме да буде напорно нисам себи товарио задатак да и даље водим пројекат семинарских радова. Алтерантивни приступ је да студенти пишу чланке директно на Википедији и да им неко из вики заједнице помаже око израде, али онда са њима треба бити ванредно стрпљив, дешавало се да им чланке бришу или да се студенти збуне оним силним шаблонима, да им неко улети у чланак на којем раде итд. Ту је било разних неприлика и неспоразума и не можемо се похвалити да је то било успешно. Било је чак неких факултета, чини ми се ЕТФ из Подгорице, који су писали неке семинарске радове а да се нису никоме од нас ни јавили нити су ушли на онај списак јер нити смо смо знали који је професор, асистент, предмет, ни који су радови, само смо негде чули да је и тога било.

Ове школске године пројекат је кренуо и на ФОН и вероватно ће и проблеми бити сличне природе, само је питање како их разрешити да опет сви учесници у причи буду задовољни и да то све заједно има неког смисла. Вероватно је паметно да за сваки конкретан случај пројекта (нпр. ФОН 2010/11) буде делегиран неко од администратора Википедије ко ће испред Википедије да води причу и да буде интерфејс ка предметном асистенту и студентима са једне и захтевима Википедије са друге стране, пошто то углавном више није могуће спојити у једној особи. Није лоше да постоји нека мејлинг листа за консолидовање рада. Што се тиче тога где ће се чланци припремати има више идеја: локални вики факултета, именски простор корисника, посебан део на Википедији предвиђен за то. И само чланак који се припреми да по свему одговара Википедији био би укључен у Википедију. Наравно један од фактора је и добијање бодова студената, од тренутка када добију бодове - проверено - више их не занима да се баве чланком на ком су радили. Што се тиче упутства - биће да је потребно припремити једно упутсво за студенте, друго за асистенте, а она моја стара привремена упутства сада су у великој мери превазиђена и пожељно би их било допунити имајући у виду сва ова искуства из праксе. Ја се упутствима нисам превише бавио јер претходних пар година и није било озбиљнијег интереса за семинарске радове, мада опет и даље верујем да на том пољу чучи велики потенцијал за добијање нових чланака за мање Википедије. --Ђорђе Стакић (р) 11:14, 18. мај 2011. (CEST)

Да се и ја јавим. Слажем се да су семинарски радови често слабог квалитета. Али, много су већег квалитета од већине почетничких чланака, и већине чланака који су означени за сређивање, прерађивање итд. Потпуно ми је нејасна примедба о темама, колико видим велика већина чланака има енциклопедијску тему, при томе често веома корисну (нпр. Седиште привредног друштва или Отпуштање радника), при томе на коју иначе не бисмо добили чланак практично никад. И оно мало што није енциклопедијски може се пребацити на Викикњиге тако да стварно не видим у чему је проблем. Никола (разговор) 15:13, 18. мај 2011. (CEST)
Очекујемо више, Никола, далеко више од студената него да су њихови чланци само „мало већег квалитета од почетничких чланака“. Забога, средњошколци на неким другим језицима, рецимо каталонском, пишу боље чланке. --Славен Косановић {разговор} 15:30, 18. мај 2011. (CEST)
Па и наши средњошколци, чак основци пишу боље чланке. Ово што студенти овде презентирају је, благо речено, срамота за њих, а и за њихове професоре. --Јагода  испеци па реци 15:40, 18. мај 2011. (CEST)
Па шта? Какве везе има шта ми очекујемо од аутора чланка са тим у ком ће именском простору чланак стајати и који ће шаблон бити на њему? Никола (разговор) 16:02, 18. мај 2011. (CEST)
Итекако има везе. Ја то видим као узалудно трошење времена и нашег и њиховог. Ако ти не видиш проблем, шта да ти кажем, твоја ствар. Међутим, ја видим, као и многи други који су се овдје јавили и према томе, покренуо сам дискусију да се нађу нека рјешења за убудуће. Организовани уноси требају да буду на вишем нивоу и све што се ради треба да буде у сврху побољшања пројекта. Чланака за прерађивање, сређивање и чишћење имамо на гомиле и више нико не зна шта да се ради с њима, не треба нам још тога. --Славен Косановић {разговор} 17:29, 18. мај 2011. (CEST)
А ти ако видиш неки проблем, бојим се да је то такође само твоја ствар. Те гомиле чланака за прерађивање, сређивање и чишћење о којима причаш једноставно не постоје, увек их је око 1% од укупног броја чланака (штавише, у јануару ове године их је било 1.2%, што је пад у односу на 1.6% у јануару прошле године). Међу хиљаду постојећих чланака за сређивање још пар десетина годишње не игра никакву улогу, посебно што су у питању, као што рекох, чланци о темама о којима иначе никада не бисмо имали чланке. Никола (разговор) 09:11, 19. мај 2011. (CEST)
Бојим се да нисам сам који је уочио проблем. Да је тако људи би ме игнорисали и цијела ова прича би се завршила само мојим коментаром. Дакле, саботажом тражења одговарајућег одговора на проблем, називање указивање на проблем фарсом, Википедија не добија ништа. Размислите мало о томе. Осим мене неки људи су дали овдје занимљиве приједлоге, рецимо Каштер доле, како би требало убудуће да се припремимо за овакве уносе и ваљало би обратити пажњу. Та прича о процентима је замјена теза. Ја могу да дам неке друге проценте о неупотребљивом материјалу на Википедији и да се овдје играмо празне реторике. То свакако није циљ ове приче. --Славен Косановић {разговор} 14:16, 19. мај 2011. (CEST)
Ипак, постоји и више људи који тај проблем не виде, дакле то није ни само моја ствар, јел?
Ти си рекао да "чланака за прерађивање, сређивање и чишћење имамо на гомиле". Ја сам рекао да их имамо око 1%. На који начин је то замена теза? Коју тезу сам заменио којом? Како је прецизирање твоје паушалне оцене празна реторика? Никола (разговор) 16:19, 19. мај 2011. (CEST)
To je moja percepcija. Ima tu i neobiljezenih clanaka na tone. Imamo skroz razlicite kriterijume za tu temu. Ti se ne slazes, to smo vec culi. Medjutim ovdje to uopste nije tema. Tema je kako ubuduce raditi organizovane unose da se uludo ne trosi vrijeme, ni nase ni njihovo, da li je potrebna veca koordinacija izmedju profesora, studenata i nas i kako je organizavoti da dobijemo odmah enciklopedijske clanke koji ce doprinijeti projektu, a ne camiti u nekom prostoru izvan GIP-a. Ne zanima te tema jer ti smatras da je i ovako sve u redu? Niko ti ne brani da se ne ukljucujes u raspravu. --Славен Косановић {разговор} 19:44, 19. мај 2011. (CEST)
Ево сад ти мењаш тезе. Кад сам ја рекао да сматрам да је и овако све у реду? Никола (разговор) 12:49, 20. мај 2011. (CEST)
Скуп чланака које треба значајније преуредити се не поклапа са скупом чланака који су просто обележени за сређивање или прерађивање. Проблем постоји, објективан је и решив је улагањем адекватног труда од стране студената да напишу нешто у енциклопедијском тону. 本 Михајло [ talk ] 09:19, 19. мај 2011. (CEST)
Шта па шта? Па наравно да има везе. Не смемо да их дирамо. Да је неки од тих семинарских радова написао неки непознати или неки почетник, ставила бих му неку од налепница, или бих га сама поправила, овако не могу, јел'те да га дирнем док се не оцени. Осим тога, сасвим је једна ствар да дође неко непознат као појединац и направи неки безвезни чланак, а сасвим друга ствар да се креирање таквих чланака прави на организован начин. Дакле, успоставити неке критеријуме иуслове који се морају поштовати, или нека пишу своје семинарске на неком другом месту и готово. Википедија није сметлиште, а википедијанци нису ђубретарци. --Јагода  испеци па реци 16:10, 18. мај 2011. (CEST)
Јагода, већ више пута је речено да се чланци смеју исправљати. Истина, можда је то требало да кажемо на почетку уноса, пре целе ове фарсе, али шта да се ради сада... У сваком случају, слободно поправљајте чланке како мислите да треба (ако имате воље), само немојте да их бришете (бар не још, док не прође оцењивање). --филип @ 00:00, 19. мај 2011. (CEST)
Ja sam razumela da ne smemo. A s druge strane, ako muja sredim članak, onda treba ja da dobijem ocenu, a ne on. Ja sam na nekoliko tih seminarskih juče postavila na razgovor neka uputstva kako srediti npr. reference. Ne znam koliko njih me je poslušalo, ali znam da mi ni jedan nije odgovorio na str. za razgovor. Ja to smatram neuljudnošću, o čemu sam govorila gore već. --Јагода  испеци па реци 10:20, 19. мај 2011. (CEST)
Али ти ниси на факултету. ;) Наравно, постоји историја измена и лако се може видети колико је ко допринео свом раду, а колико су Википедијанци допринели (а верујем да однос рада студента и Википедијанаца може бити добро мерило квалитета рада студента). Што се тиче страница за разговор, причали смо им ми на предавању о њима и њиховој улози, али су изгледа заборавили на њихово постојање, или нису довољно заинтересовани да погледају тамо или су у брзини сметнули са ума да постоји и то. Не бих ја то узео као неуљудност, јер су сви они почетници и треба им у том смислу прогледати кроз прсте (не мислим при том да треба третирати њихове измене и чланке другачије од осталих, већ да се од њих ипак не треба очекивати знање искусног корисника; сви смо ми били некад почетници ;) ). --филип @ 10:43, 19. мај 2011. (CEST)
Pa nisam, zato i kažem da nema smisla da im mi vršimo izmene na seminarskima. Ajd da pretpostavimo najvolju nameru i da im ne uzmemo za zlo, ali molim vas da im sledeći put naznačite postojanje str. za razgovor i komuniciranje sa ostalim korisnicima kao nešto VEOMA bitno, kao i da će im biti sto puta lakše da urade svoj zadatak ako komuniciraju s nama, plus će da ostave dobar utisak. Ovako zaista izgleda vrlo neuljudno, pogotovu što dolaze sa strane, u našu kuću, brljaju po njoj i odu, a mi onda moramo da čistimo iza njih. --Јагода  испеци па реци 10:51, 19. мај 2011. (CEST)
Слажем се. Урадићемо тако. --филип @ 10:54, 19. мај 2011. (CEST)

Семинарски радови су добили свој простор на Википедији и нека их тамо студенти обрађују за оцјену. Уколико тамо има корисног материјала, а фали Википедији, могао би се формирати касније тим (комисија) који би то претресао. Не можемо ми ставити неки семинарски рад у ГИП када он није писан као чланак у енциклопедији него као семинарски рад. То само могу касније средити тимови и самим тим допунити нашу Википедију. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:10, 18. мај 2011. (CEST) с. р.

Тачно тако. Не мора бити тимова, могу се прегледање и одлука вршити и индивидулано, како ко стигне, и може. Ако нешто евидентно није за енциклопедију, лепо се удари шаблон ББ, ако јесте, онда се среди или пребаци, ако нисмо сигурни, ставимо на гласање. Као и сваки други чланак. --Јагода  испеци па реци 16:12, 18. мај 2011. (CEST)
Јел то значи да се нико неће бунити ако вратим у ГИП све оцењене чланке за које мислим да су енциклопедијски, наравно прво их обележивши одговарајућим шаблонима за сређивање и прерађивање?   Никола (разговор) 09:11, 19. мај 2011. (CEST)
Ne, Nikola, ne pravi se toša. To znači da ako je neki seminarski za enciklopediju, prvo ga SREDIŠ ako nije sređen, pa ga onda prebacuješ. Oni koji nisu za enciklopediju, njih odmah označiš sa BB a ti možeš i odmah da ih brišeš, s obzirom da imaš tu privilegiju. Ne treba nam više đubreta nego što ga imamo u GIP. A povodom one tvoje gore Slavenu upućene opaske da ima "samo" 1% članaka koji su za sređivanje... Heh. Pazi. To ime možda 1% onih koji su obeleženi. Kad bismo obeležili SVE članke koji su za sređivanje ili SVE one koji nemaju reference, budi siguran da bi se ta cifra upedesetostručila. Ako ne veruješ, mene ništa ne košta da krenem redom od slova A i da počenem da pregledam i udaram šablone. Za jedno godinu dana, video bi da rezultat ne bi bio mnogo daleko od mojih predviđanja. Moje pitanje tebi jeste: zašto da dozvolimo unošenje nečeg što unapred znamo da neće biti dobro za nas? Doduše, zaboravljam još jednu mogućnost a to je da su tvoji kriterijumi onog šta je "dobro" mnogo niži od većine korisnika koji su ovde izrazili svoj stav na ovu temu. --Јагода  испеци па реци 09:37, 19. мај 2011. (CEST)
Да видимо, ти тврдиш да кад би сви чланци које треба средити били означени за сређивање, њихов број би се упедесетостручио. А пошто већ означених чланака има 1,2%, то значи да би њихов број порастао на 60%. Дакле, просечан чланак на Википедији је несређен и Википедија укупно има 85.442 несређена чланка.
Моје питање теби је: пошто мислиш да Википедија има 85.442 несређена чланка, зашто мислиш да уношење још 50 несређених чланака није добро за нас? Посебно ако су у питању чланци о значајним темама о којима иначе никада не бисмо имали чланке, што нико до сада није оспорио?
Најзад, замолио бих те да не користиш изразе попут „ђубре“ за доприносе других Википедијанаца, што сам и раније приметио да радиш. Никола (разговор) 11:59, 19. мај 2011. (CEST)
Могу ја да кренем да постављам шаблоне, па на крају можемо видети колико сам у праву што се цифре тиче. Можда сам претерала, признајем, али једно је сигурно: број несређених чланака је сигурно значајно већи од 1,2%. Одговор на твоје питање: дакле, ако нам је кућа пуна ђубрета, треба да је и даље пунимо истим? Моја се логика опире таквом закључивању. Што се саме речи "ђубре" тиче, ја само називам ствари својим именом. Не волим еуфемизме. Сад, ако то теби смета, ја ти ту не могу помоћи. --Јагода  испеци па реци 12:05, 19. мај 2011. (CEST)
Према Википедији, ђубре је сваки материјал који није пожељан по мерилима људи и који се зато на различите начине одбацује. А пошто чланке који су за сређивање ми чувамо и не одбацујемо, следи да они нису ђубре и да је реч "ђубре" пежоратив а не еуфемизам. Евентуално би се ђубретом могли назвати чланци који се бришу брзим брисањем и који су, јели, непожељни и стварно их одбацујемо, али ови то нису. А можеш ми помоћи тако што ту реч више нећеш користити.
Пошто смо дакле закључили да чланци који су за сређивање по дефиницији нису ђубре, ако си и претерала, свеједно сматраш да на Википедији има, можда не 85.000 али рецимо 40.000, или 20.000 чланака за сређивање. Зашто мислиш да уношење још 50 несређених чланака није добро за нас? Посебно ако су у питању чланци о значајним темама о којима иначе никада не бисмо имали чланке, што нико до сада није оспорио? Никола (разговор) 12:15, 19. мај 2011. (CEST)
Не слажем се с тобом у дефиницији речи "ђубре", те стога немам намеру да помажем теби, тако што ћу репримирати себе и то без потребе. А на питање сам већ одговорила. Да додам: лично мислим да је боље немати чланак о значајној теми него имати "ђубре чланак". --Јагода  испеци па реци 12:28, 19. мај 2011. (CEST)
Прво, то није моја већ Википедијина дефиниција. Друго, не слажем се да се не слажеш, јер да се не слажеш ти би изменила чланак са нетачном дефиницијом а свеједно знамо да веома добро познајеш српски језик, и зато ти је сигурно савршено јасно шта реч "ђубре" значи. Ти је намерно користиш мада знаш да је она неприкладна да би вређала ауторе чланака а ове чланке приказала мање вредним него што објективно јесу. Никола (разговор) 16:24, 19. мај 2011. (CEST)
Dobro, onda se ne slažem s Vikipedijinom definicijom.   Nikola, ajde bogati, prestani da pretpostavljaš šta ja znam i šta ja mislim, a pogotovu nemoj da pretpostavljaš razloge zbog kojih nešto činim ili ne činim. To je jako ružno. Drugo, kad se budeš odrogušio, možemo da nastavimo priču. Meni je stvarno žao što si usamljen u mišljenju da su seminarski radovi dobri za projekat, ali ja ti tu ne mogu pomoći. Jednostavno više korisnika ne misli isto kao i ti. Tvoj nastup ovde je u najmanju ruku neprijatan, ako nije i napadački, u odnosu na druge sagovornike. Ja ću prestati da koristim reč đubre, ali ne zato što si mi ti to rekao (jer svojim nadobudnim ponašanjem nisi zaslužio da uopšte uzimam u obzir bilo šta što kažeš), nego zato što neću da ova diskusija skreće s teme koja je vrlo bitna za Vikipediju, a koju ti izgleda pokušavaš da dezavuišeš ovakvim primedbama i insistiranjima na nevažnim stvarima, valjda zato što si ostao bez argumenata, pa bi sad da napraviš svađu. Seminarski radovi jesu problem kako za korisnike, tako i za projekat jer samo stvaraju dodatni posao, koji zaista nikom ne treba, a po ovoj diskusiji, vidim da nisam ja koja je usamljena u svom mišljenju. Dakle, kad smo zaključili da JESU problem, sad treba videti kako da se reši. Da li ostaviti trenutno rešenje, šta dalje raditi... Jedan mali, ali ne manje važan korak je i to što je Filip prihvatio da studentima skrene pažnju na stranice za razgovor i na to da je komunikacija sa korisnicima dobro došla, štaviše, poželjna, jer se njihovo ćutanje na naše komentare smatra pre svega nevaspitanim. Takođe smo trenutno sve seminarske strpali u jedan poseban imenski prostor, ali koliko vidim, ima onih koji se ne slažu s tom odlukom. Mislim da treba ići u pravcu iznalaženja najbezbolnijeg rešenja i za nas i za njih, a ne da sad drvimo o tome da li su seminarski dobri ili nisu, jer je velika većina izrazila svoje mišljenje da nisu. Dakle, da vidimo šta nam je činiti s njima. --Јагода  испеци па реци 18:44, 19. мај 2011. (CEST)
Ружно је чиме се ти све служиш да би истерала своје. Ево овде кажеш да сам ја усамљен у мишљењу да су семинарски радови добри за пројекат, а овде бар још Филип, Ђорђе и Каштер сматрају да јесу добри. Па онда ми кажеш да не претпостављам разлоге због којих ти нешто чиниш а свега пар реченица касније кажеш да инсистирам на неважним стварима јер сам остао без аргумената (т.ј. претпостављаш разлоге због којих ја нешто чиним).
По мом мишљењу, семинарски радови јесу проблем за уреднике, али мањи од проблема̂ које и иначе имамо. Додатни посао је веома мали, а корист за читаоце Википедије је веома велика. Има смисла да студенти пишу семинарске у посебном именском простору док не буду оцењени, пошто се са њима поступа друкчије него са осталим чланцима. Али не видим зашто их после тога не бисмо третирали као и било који други чланак.
Велика већина која је изразила своје мишљење да семинарски радови нису добри није баш толико велика — колико видим то су Славен, ти, Викивинд, Жељко, Мицки, Бургић, БаШ-ЧелиК и Злаја а да су семинарски добри мислимо ја, Филип, Ђорђе и Каштер. То је већина од 67% која не би била довољна ни на ВП:ЧЗБ. Никола (разговор) 12:49, 20. мај 2011. (CEST)
Ружан је начин на који се ти обраћаш осталима овде, и како покушаваш да супротна мишљења дисквалификујеш. Иако Филип, Ђорђе и Каштер немају баш сасвим исто мишљење као остали, мени се ипак чини да нису ни твоји истомишљеници, дакле, ружно је што покушаваш пошто-пото да нађеш истомишљенике а немаш их. Друго, ни један од њих тројице није се обратио осталима на тако подцењивачки начин као што си то ти урадио, штавише, изразили су своје мишљење, иако донекле другачије од осталих, ипак на један пристојан и цивилизован начин, а не свађалачки, као што си то ти урадио. Као што рекох, кад се упристојиш, можемо да наставимо причу. Такође, наљубазније бих те замолила да престанеш са анализом мене и мојих поступака, јер то заиста не води ничему, осим свађи (а тако нешто се зна шта је - троловање), а поготову не води решењу овог проблема са семинарским чланцима. Дакле, да резимирамо: престани да изазиваш и вређаш, и дискутуј конструктивно. И још нешто: Проценте је бесмислено изводити, јер ако би дошло до неког гласања, буди сигуран да би било још људи који би гласали против семинарских, само што не воле сви да дискутују на Трговима. Ако се неко није јавио, то не значи обавезно да је за твоју опцију. --Јагода  испеци па реци 16:22, 20. мај 2011. (CEST)

Слажем се да извлачење ван контекста ич не помаже аргументацији мишљења, али као примедба на избор речи и даље стоји. 本 Михајло [ talk ] 13:12, 19. мај 2011. (CEST)

Ја се не слажем са Николом у вези семинарских радова, али поштујем његове ставове који су добро аргументовани и задовољан сам са начином на који води расправу. Са Јагодом се слажем у вези семинарских радова, а са Николом у вези примједби на избор ријечи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:15, 19. мај 2011. (CEST)


Проблем са тим чланцима је у томе што су уско везани за неке области, а генерално нису писану у стилу енциклопедије. Да не претражујем сада, измислићу напримјер тему која би била: „Однос друга Тита са пионирима“. Тако су и ови чланци рјеђе повезани са интервики везама јер је сама њихова тема ријетко обрађена на википедији. Управо сам се сјетио да је био један чланак о „Законским условима отварања апотеке у Републици Србији“, или сличног наслова. То по мом мишљењу надилази домен енциклопедијског карактера општег знања. Нису сви чланци такви, јер то опет зависи од типа факултета на којима студенти пишу семинаре и предмета. Поред тога, многи чланци нису написану у стилу википедије. Не почињу објашњењем појма, пошто је тема коју обрађују није везана за само један појам. Углавном су им наслови такви да укључују више ријечи које се баве насловом семинара, односно темом, а не појмовима попут енциклопедије општег знања. Ствар је у томе да ако имамо чланак апотека који има три реченице, онда је невјероватно да имамо огроман чланак који се бави Законским условима за отварање апотеке у Републици Србији. Онда се википедија претвара у неку врсту практичног савјетовалишта које нема енциклопедијски карактер. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:30, 19. мај 2011. (CEST)

То да о некој ужој области има много више материјала него о некој општој области је чест случај на Википедији, и нашој и другима. На пример, чланци мачка или чак Руска плава мачка су много већи од чланка сисар, и није ми познато да смо икад до сада то сматрали за проблем. Никола (разговор) 12:05, 19. мај 2011. (CEST)
Конкретно и сисари и Руска плава спадају у енциклопедијске појмове. Док конкретно Википедија:Семинарски радови/Оглашавање игара на срећу на интернету није, бар по мени, енциклопедијска тема. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:15, 19. мај 2011. (CEST)
Евентуално то је подтема области „маркетинга на интернету“. У неким стручним енциклопедијама се може срести чланак који обрађује игре на срећу на интернету и могло би се то уградити у енциклопедију са неким дорадама. Википедија јесте општа енциклопедија, али се такође каже да се у њој могу срести ускосртручне теме као подтеме одређених области. Наравно, будући да су многе теме из ових семинарских радова ускостручне и прилично нове, неке су отворене у посљедњој деценији, логично је да их многи наши корисници виде као нешто што није за енциклопедију. Међутим, већина њих би се могла повезати са енциклопедијом одговарајућим дорадама и кориговањем неких наслова. Наравно, овдје опет потребно отворити неку од новијих енциклопедија о електронском учењу, електорнском маркетингу и сајбер законима. Ја имам једну енциклопедију интернета у којој се налази један чланак од двадесет А-4 страница у ком се обрађује тема „Међународни сајбер закон“ и који се фокусира на стање тих закона у ЕУ и САД. Дакле, доста материјала из ових семинарских радова би се могло искористити, међутим да смо се координирали боље са професорима и студентима, могли смо добити интегрисане чланке, интегрисане у Википедију и далеко боље повезане, другим ријечима отворили би те новије стручне енциклопедије, посавјетовали би се међусобно и не би било потребе да се семинарски радови издвајају из ГИП-а, не би на то трошили вријеме, него би њихови радова постајали енциклопедијски чланци. Истина, за већину те теме су необичне, али могу да гарантујем да постоје стручне енциклопедије које се само њима баве. --Славен Косановић {разговор} 14:43, 19. мај 2011. (CEST)

Све те чланке (семинарске радове) треба (наравно!) вратити у ГИП и тамо им "судити" по важећим правилима и процедурама Википедије (енциклопедичност теме, означавање несређености, итд.). Само у надлежност факултета/професора/асистената спада квалитет иницијалних текстова тих чланака. И ми нити можемо, нити хоћемо - а колико сам чуо није ни потребно - те чланке другачије третирати од осталих.

Пошто је идеја такве сарадње Викимедије Србије и српских универзитета добра и потенцијално обострано корисна (у томе се ваљда слажемо), потребно је сва досадашња искуства (интерна комуникација путем мејлинг листе, одређивање тутора на википедији, препорука употребе интерног викија до постављања иницијалног текста, итд.) преточити у један документ/упуство, који би будућим таквим пројектима - прије почетка пројеката - био постављен на увид. Поз, --Каштер (разговор) 10:51, 19. мај 2011. (CEST)

Додао бих само да је сасвим могуће инкорпорирати те чланке у неке већ постојеће, ако им је тематика већ превише детаљна за Википедију. Наравно, под условом да је и сам текст енциклопедичан и искористив. --филип @ 10:52, 19. мај 2011. (CEST)

Ми у дијаспори имамо обичај да за "инкорпорирати" кажемо уградити, сјединити, спојити, припојити или придружити. "Сори", морао сам мало да те "пруф-коригујем" ;) --Каштер (разговор) 13:12, 19. мај 2011. (CEST)

Како ког се ово завршило, ја бих само замолио да их пустите да заврше рад, да не дође до сукоба измена и сличних проблема. -- Bojan  Razgovor  19:11, 19. мај 2011. (CEST)

Видиш, тај страх да им се не поквари рад јесте посљедица апсолутне некоординације ствари са интересима пројекта и то је ово о чему причамо цијело вријеме. Дакле, како организовати ствари да нам се то више не дешава у будућности. Википедија није простор за бекплатно складиштење радова, би били научни, семинарски или који год. Мислим, не морам ово да кажем пошто сви знамо која је дефиниција Википедије, али ме инистирање да нема везе, све је у реду, подстиче да подсјетим на стање ствари. --Славен Косановић {разговор} 20:33, 19. мај 2011. (CEST)

Ти радови напросто нису "зрели" за ГИП, а можда би најбоље било контактирати ауторе, замолити их да науче како се пише енциклопедијски чланак и да своје радове прераде и прилагоде енциклопедији, па тек онда да их каче. Та идеја да ће све ове написане радове неко прегледати, средити и "енциклопедизовати" спада у домен научне фантастике (можда чак и фантастике харипотеровског типа), што значи да ћемо добити додатну камару чланака које треба средити, а нигде на видику нема додатне камаре уредника који би то урадили.

--Sly-ah (разговор) 20:49, 19. мај 2011. (CEST)

Не слажем се да се семинарски радови који су пребачени у нови простор враћају у ГИП, као и огромна већина учесника ове расправе. Слажем се са Баш-Челиком да су многе теме уско везане за поједине области што не мора значити да нису енциклопедијске, али у већем броју случајева те теме би биле само један од поднаслова у неком општијем чланку. Проблем је што тих општијих чланака или нема или су прекратки, те њихово спајање са семинарским радовима не би била добра идеја. Сјећам се једног семинарског под називом „Фејсбук фан странице“ који је једно вријеме био припојен чланку Фејсбук (погледати историју), тако да је у једном од наших најпосјећенијих чланака било пет реченица о Фејсбуку а педесет о Фејсбук фан страницама, што је у најмању руку било смијешно и није личило ни на шта.--В и к и в и н дбла бла 07:37, 20. мај 2011. (CEST)

Стање странице Фејсбук је наша заједничка срамота. Треба хитно радити на њој. Ја сам тренутно окпиран Николом Теслом, када то будем завршио видећу шта могу да урадим са Фејсуком. Дотле би било добро да ми се још неко придружи у раду на најпосећенијим страницама.--Алекс (разговор) 12:09, 20. мај 2011. (CEST)
Ja jesam pokrenuo ovu raspravu, ali u međuvremenu pratim pisanje seminarskih radova i moram priznati da nakon nekih kritika koje su ovdje iznesene, a koje sam i ja iznosio, pa i nekih digresija koje se mogu pročitati u raspravi, da se studenti više trude da pišu enciklopedijske članke. Takođe treba imati u vidu da se na studijama ne pišu enciklopedijski članci nego uglavnom eseji i da je to za njih, u neku ruku, nešto novo. Zatim, teme kojima se oni bave su prilično nove na našim prostorima, mada se na engleskom gov. području mogu naći enciklopedije koje se samo njima bave; elektronskim zakonima, digitalnom forenzikom, elektronskim učenjem, elektronskim marketingom, itd i skoro svaka tema ima međuvezu na en: i neke druge Vikipedije. Tako da bi valjalo sačekati da se unosi završe i vidjeti da li ima članaka koji se prosto mogu prebaciti u GIP i šta bi se od ostalog materijala moglo integrisati u druge članke. Ipak, treba odati priznanje za trud imajući u vidu da prve članke nismo baš blagonaklono dočekali. --Славен Косановић {разговор} 22:18, 20. мај 2011. (CEST)

Избор чланака за сјајанУреди

Сматрам да је апсурдно покретати било какво гласање о сјајним чланцима и да је избор једино могуће спровести узимајући у обзир критеријуме који су прецизни, јасно написани и који се позивају на политике, правила и упутства која постоје на википедији, која су написана на српском језику, која су усклађена међусобно и о којима је постигнут консензус.

Најљубазније молим да се корисници који су заинтересовани за стварање предуслова (да створимо критеријуме који су прецизни, јасно написани и који се позивају на политике, правила и упутства која постоје на википедији, која су написана на српском језику, која су усклађена међусобно и о којима је постигнут консензус) за избор чланака за сјајан упишу на овде наведе списак како би се организовано и систематски приступило решавању овог проблема.

Списак корисника заинтересованих за организован и систематски приступ решавању проблема стварања предуслова за избор чланака за сјајан чланак:

  1. Антидискриминатор --Antidiskriminator (разговор) 12:58, 20. мај 2011. (CEST)
  2. .
  3. .

--Antidiskriminator (разговор) 12:58, 20. мај 2011. (CEST)

Зашто је блокиран Верлор?Уреди

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" |Мислим да је блокада вредног корисника који је имао веома велики број измена изузетно важан поступак који треба да буде спроведен на транспарентан начин уз поштовање правила википедије и о чијим детаљима заједница треба да буде информисана.--Antidiskriminator (разговор) 13:06, 20. мај 2011. (CEST) Нигде не могу да нађем због чега је блокиран Верлор. Најљубазније молим некога од корисника и који су упознати са разлозима његове блокаде да наведе линк ка оним Верлоровим изменама које су узроковале његову блокаду?--Antidiskriminator (разговор) 13:06, 20. мај 2011. (CEST)

Zato što je između ostalog i kao administrator pravio višestruke naloge da glasa, opstruiše i gura svoje mišljenje. -- Bojan  Razgovor  13:26, 20. мај 2011. (CEST)

ЗАТО!

ЛОЛ, па зато што је имао више лутака од просечне продавнице играчака. То што ти не можеш да нађеш не значи да није било транспарентно. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.180.75.193 (разговордоприноси)

Захваљујем Бојану на одговору и најљубазније још једном молим: "...да наведе линк ка оним Верлоровим изменама које су узроковале његову блокаду". Најљубазније молим за разумевање да ће линкови, за које очекујем да ће бити ускоро приложени, представљати корак у правцу којим ће се блокада Верлора учинити транспарентном. --Antidiskriminator (разговор) 13:39, 20. мај 2011. (CEST)

Pogledaj njegovih poslednjih nekoliko desetina izmena pre blokiranja. I time zatvaramo ovu raspravu. -- Bojan  Razgovor  13:44, 20. мај 2011. (CEST)

Да си мало потражио лако би нашао гомилу доказа. Само један примјер представља кап која је "прелила чашу" тј. учешће личних лутака на гласању за укидање администраторских права Срејовић Ненаду (испоставило се једног од лутака), све поткријепљено извјештајем једног чекјузера, потврдом другог чекјузера. А да о дијалозима лутака међусобно, тобоже свађама, давањем за право и сличним замајавања других уредника не говоримо - дуго би трајало. Уосталом и сам је признао и на својој корисничкој има опширан списак колико чланака са којим лутком је наводно написао. Захваљујући брзој реакцији на мети су свим тим налозима укинута администраторска права. Други пут прво сам потражи чињенице прије него дигнеш буку. Руковати вики алатима знаш. --Каштер (разговор) 14:06, 20. мај 2011. (CEST)

  • Zahvaljujem na odgovoru. Pažljivo ću analizirati poslednjih nekoliko desetina izmena koje je Verlor napravio pre blokiranja. Analizu ću predstaviti u okviru ove sekcije. Očekujem da ćemo na osnovu analize "poslednjih nekoliko desetina izmena" i na osnovu iznetih argumenata svi zajedno usvojiti stav o postupku blokiranja Verlora.
  • Nameravam da za potrebe analize potrošim onoliko vremena koliko je potrebno da bi analiza bila kvalitetna, te stoga ovim putem obaveštavam zainteresovane korisnike da ne očekuju da će biti brzo završena.
  • U očekivanju da ćemo postupak ove blokade učiniti transparentnim i na osnovu toga doneti ispravan zaključak o istom, srdačno vas pozdravljam.--Antidiskriminator (разговор) 14:16, 20. мај 2011. (CEST)

Verlor je blokiran u vreme kada se nije očekivalo da se da link ka jednoj ili više izmena zbog kojih je to učinjeno, između ostalog i zato što je mnogo manje ljudi radilo na sr.njiki. Ti danas, posle više godina, tražiš informacije po novim propisima, a ljudi koji su ga blokirali možda više i nisu urednici wikipedije. To je, moram da primetim, ili glupo ili tendenciozno. Kada sam se prvi put susreo sa "slučajem Verlor", ja sam se zainteresovao, i uspeo da pronađem dovoljno razloga za njegovo blokiranje. Kreni od priloga dokazanih lutaka Verlorovih i Verlora samog, preko različitih arhiva, i ne očekuj da ti neko posle više godina podnosi račun, jer nemaš osnova da to od bilo koga tražiš. --В. Бургић (реци...) 16:44, 20. мај 2011. (CEST)

Неподобна корисничка именаУреди

  Урађено


Може ли ми неко дати линк ка правилима о неподобним корисничким именима, и има ли уопште потребе за масовном акцијом блокирања која је тренутно у току?--В и к и в и н дбла бла 02:20, 21. мај 2011. (CEST)

Ево шта је неподобно:

  1. Radnik na vikiju (???)
  2. Karleusa (презиме, молим вас?!)
  3. Sveti Spiro (Нисам чуо за Светог Спиру, опростите ми ако сам неинформисан)
  4. Корисничка имена која личе на називе шесторазредних фудбалских клубова.
  5. Корисничка имена која личе на називе интернет портала (BilecaOnLine...)
  6. Tito (Стварно?!)--В и к и в и н дбла бла 10:34, 21. мај 2011. (CEST)
И ја сам приметио Жељкову акцију са благим чуђењем. Нека од тих имена заиста могу да буду блокирана, али нека није уопште било потребе блокирати. Штавише, ово отвара питање да ли је могуће на Википедији имати "role account", тј. налог који је назван по некој организацији и њој и припада. Мени се чини да је то ОК и да не би требало блокирати такве налоге. --филип @ 10:49, 21. мај 2011. (CEST)
Ја нисам нашао правила на ср.вики о која обрађују теманеподобних корисничких имена. Можда би администратор који је спровео акцију блокирања или неко од старијих и искуснијих колега могао да приложи линк ка таквом правилу које је било основ за спровођење поменуте акције и блокаде. Уколико су администраторска правила злоупотребљена и извршена блокада корисника које "није уопште било потребе блокирати" то је веома озбиљан проблем којем се треба озбиљно посветити.
Уколико на ср.вики заиста не постоји такво правило, сматрам да је то велики проблем и најљубазније молим да се хитно организује превод правила са ен.вики које третира дату проблематику, и да се организује расправа пред гласање о њима.--Antidiskriminator (разговор) 11:14, 21. мај 2011. (CEST)
Онда ти предлажем да хитно преведеш та правила ако их ниси нашао а не да предлажеш да неко организује а неко трећи преведе. Не разумем шта те је спопало и шта изиграваш овде? Врховни ауторитет? Савест Википедије? Ако мислиш да је неко погрешио од администратора, дај предлог да му се одузму права, па да гласамо. Ако мислиш да недостају нека правила или смернице, напиши их и стави на гласање. --В. Бургић (реци...) 11:21, 21. мај 2011. (CEST)

У блокирањима која сам вршио нема ништа спорно. Блокирао сам и она вандалска, и она рекламна, и друга непримјерена. Што се тиче организација, група, и томе сл., то су такође непримјерена имена. То су рекламна имена, и шта ће рецимо налог Делта холдинг (који отвори компанија Делта холдинг) радити по Википедији осим писати о стварима блиским себи. Неће њихов службени представник писати о медицини, историји итд. А писање о себи је неспојиво с уређивањем Википедије. Уосталом, свима тим налозима који садрже назив компаније (а нешто су пискарали), остављен је разуман рок да промијене име, као и могућност да на својим разговорним страницама ставе приговор (ако би касније дошли, видјели налог блокиран, па затражили скидање блока како би промијенили име). Ту нико није нарочито оштећен. Што се тиче имена славних особа и томе сл., е ту се већ може детаљисати (о томе можда неком другом приликом). А теби Антидискриминатор, докле је стигла апелација Уставном суду? --Жељко Тодоровић (разговор) 11:27, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Ја бих вас замолио да се држите теме. Мене само занима када ће ово стати и колико ће корисника бити блокирано? Има ли паметнијих и пречих ствари од овога. Невјероватно је да је некоме толико досадно да је почео да се игра на википедији радећи непотребне ствари. Ниједно од конкретних корисничких имена која сам горе навео није требало бити блокирано. Радник на викију, молим те, па блокирај и мене! Како си почео не би ме зачудило.--В и к и в и н дбла бла 11:35, 21. мај 2011. (CEST)

Не знам, чисто сумњам да ће бити још неких већих блокада, мислим да сам синоћ завршио посао. То су била имена видљива одмах, а сигурно да има још камару рекламних и непримјерених имена (али свакако да их ја не могу све угледати). То није била никаква игра, радећи на томе, нисам запостављао ништа друго. И да, не могу бити имена која указују да је неко радник Викимедије или да се ставља изнад Википедије. Некоме сам већ рекао, не могу ја сада промијенити име у Главни уредник Википедије. Ништа не фали томе имену, а у ствари итекако фали. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:45, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Жељко, очигледно има спорног у твојим блокирањима. Отуд и ова тема. "Писање о себи је неспојиво са уређивањем Википедије" ће важити тек кад се усвоји политика о забрани аутобиографија. До тада је свако слободан да пише о чему хоће, па и гсн Пера Детлић о гсну Пери Детлићу. И слажем се са Викивиндом, утроши своје време на паметније ствари. --филип @ 11:46, 21. мај 2011. (CEST)

То се правило вазда поштовало и без званичне политике. Уосталом, то правило и нема пуно везе с овим, то је био примјер. Имена славних личности, а која неко има, третирају се посебно (уз потврду). Што се тиче представништава компанија код нас, не видим одакле сада та идеја (потпуно ми је неспојива с Википедијом). Мислим да је општепознато да један налог не би требало да користи више лица, јавни налози не треба да постоје. Да, и рекао сам већ, ово што сам радио не одузима ми неко значајно вријеме, тако да сигурно остале ствари нису запостављене. Ријетко је ко и био активан или радио нешто када су блокирања била. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:54, 21. мај 2011. (CEST) с. р.
Да је тако, ти налози би били блокирани убрзо након креирања. Налози се обично не блокирају без неког доброг покрића -- дисрупција, вандализми, сокпапетинг, [потенцијално] увредљива имена и сл. Ту не спадају називи институција. Али добро, пустимо да се неко други изјасни. --филип @ 11:57, 21. мај 2011. (CEST)

Жељко је у праву, и ако погледамо хр или ен смернице, видећемо да су „групна/компанијска имена“ или забрањена или се снажно обесхрабрују. --В. Бургић (реци...) 12:02, 21. мај 2011. (CEST)

Многи ти налози су били креирани и прије него што сам ја дошао овдје. Многе од њих вјерујем нисам ни видио када су креирани. Вјероватно, као и сви, чешће запазим оне који нешто уређују (и одмах им шаљем добродошлицу), него оне који се само пријаве. А многи од њих су на неки начин толерисани, али појавило се превише таквих, углавном оних који пишу о себи. А као што сам рекао, свим компанијским именима која су нешто доприносила су остављени сви механизми да могу изјавити приговор на то. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:10, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Ja mislim da je s jedne strane ok što je Željko krenuo da ovo radi, jer je zaista bilo nepriličnih imena[1] ali s druge strane, mislim da je malkice bio prevše ažuran, pa su u tu grupu neprimerenih imena upali i neki koji nisu trebali. Željko je inače u svemu što radi, uvek pomalo previše ažuran. Mislim da nema u principu lošu nameru, ali ipak ponekad ne bi bilo loše da pita zajednicu šta misli, i u kojoj meri treba sprovoditi neke akcije. Na primer, Ja bih blokirala samo prostačka imena. Imena tipa Pink Flojd, Madona i sl. ne bih, jer zaista je mala verovatnoća da stvarni korisnici tih imena odluče da se prijave na srpsku vikipediju . Eto, Bokica je dao primer na Željkovoj stranici za razgovor: imali smo do relativno skoro aktivnog korisnika Darta Vejdera. Pa zar ćemo ga blokirati samo zbog imena? Ja mislim da ne. Dakle, Željko ok na čišćenju, ali olabavi malo kriterijume, jer ovako kako si krenuo, vidiš da sam se i ja zapitala da neću možda i ja upasti u tu grupu, s obzirom da nosim ime jedne voćke...   Što se imena organizacija tiče, tu se slažem s Filipom. Ali, ja inače nisam za veoma strogu politiku o zabrani pisanja o samom sebi bez izuzetka, ali to je već neka druga priča... --Јагода  испеци па реци 12:12, 21. мај 2011. (CEST)

  1. ^ Bez obzira što nisu aktivni, mislim da blokada prostačkih imena u SI nekako deluje upozoravajuće za one kojima bi takva ideja pala na pamet u budućnosti.
Na osnovu dosadašnje diskusije, možemo zaključiti da:
  1. Ne postoji bilo kakvo pravilo koje se tiče nepodobnosti korisničkih imena
  2. Postoji konsenzus da je potrebno hitno pripremiti predlog ovog pravila i omogućiti zajednici da se o njemu izjasni raspravom i eventualnim glasanjem. Prihvatam predlog da ovo uradim ja i nadam se da će mi administrator koji mi je ovo predložio pomoći da ovo uradim na valjan način.
Mislim da je ovo odličan rezultat ove rasprave. Primetio sam da je u raspravi određeni broj korisnika kršio pravila učtivosti (Vikipedija:Učtivost) i najljubaznije bih molio da se takve stvari ubuduće ne ponove. Posebnu odgovornost za poštovanje pravila učtivosti imaju administratori te ih ovim putem najljubaznije molim da se u komunikaciji sa drugim korisnicima pridržavaju odredbi ove politike i da se trude da se istih odredbi pridržavaju i oni korisnici koji nisu administratori.
Zaključak što se tiče Željka Todorovića. Smatram da on nije zloupotrebio ovlašćenja jer nije prekršio (nepostojeća) pravila vikipedije, a blokade koje je izvršio su imam utisak bile motivisane najboljom namerom. Molim Željka da ubuduće pre ozbiljnih masovnih akcija bilo kakve vrste obezbedi kakav takav konsenzus u nedostatku adekvatnih pravila. Još jednom najljubaznije molim korisnike, posebno administratore, da se pridržavaju politike učtivosti. Ukoliko neko poseduje dokaz da sam pogrešio u proceni konkretnih Željkovih postupaka molim da priloži link ka spornoj izmeni i link ka prekršenom pravilu.--Antidiskriminator (разговор) 12:18, 21. мај 2011. (CEST)
Sori, ali odakle ti ideja da je rasprava završena, i odakle ti ideja da su baš ovo zaključci rasprave? --Јагода  испеци па реци 12:23, 21. мај 2011. (CEST)

Ма пусти Антидискриминатора, шта се бавиш тиме. Што се тиче овог помињања организација и дозвољавања њима да да имају своје налоге, морам рећи да је то по мени страшна ствар, и уједно нешто неспојиво с неким темељима Википедије. Под прво, шта би радили ти кориснички налози овдје? Били посматрачи, нека нова врста савјетодавних корисника, надзорника... Нема измишљања нове врсте корисника, сви корисници су једнаки у својим правима. Ако би пак представник компаније Делта холдинг писао о компанији, чисто сумњам да би ми сви овдје на то гледали благонаклоно и са задовољством. Сљедеће, ти исти компанијски налози би могли једног дана постати администратори. Баш размишљам да ли би сви са стране гледали на то као сасвим у реду да је компанија Делта холдинг администратор Википедије, или било каква чивија на њој. Надаље, налог компаније је јавни налог, а они се одмах блокирају. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:30, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Немам намјеру да учествујем у изради још једне политике која ће сакупљати прашину и која се неће примјењивати. Волио бих само да ово масовно блокирање престане, а мислим да је превише тражити да корисници у мојим примјерима под 1, 2, 3 и 6 буду одблокирани па то нећу ни тражити. Жељко, било би корисно да прочиташ овај чланак, пошто видим да мијешаш ове појмове Вики, Википедија, Викимедија, није то баш исто. Упорно избјегаваш да ми одговориш зашто си блокирао кориснике које сам набројао?--В и к и в и н дбла бла 12:37, 21. мај 2011. (CEST)

То су све била непримјерена имена, то стоји и у разлозима блокаде, нема потребе да понављам. И рекао сам већ, и ево опет понављам, ни ја више немам налога које бих могао блокирати. Мислим да је то синоћ било све, не могу их наћи још, али свакако ако неки искрсне опет да ће бити блокиран. Ко год има примједбу на нешто, слободан је да то упути. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:43, 21. мај 2011. (CEST) с. р.
I ja se pitam zašto su nabrojana imena neprimerena? Radnik na Vikiju? Tito (to može biti i lično ime, može biti i nečiji nadimak, može biti i nalog nekog fana lika i dela Josipa Broza, ali ništa od toga ne čini mi se neprimerenim); takođe i sa Karleušom ne vidim šta je problematično.--Војвода разговор 13:05, 21. мај 2011. (CEST)
Жељко је у праву, и ако погледамо хр или ен смернице, видећемо да су „групна/компанијска имена“ или забрањена или се снажно обесхрабрују. --В. Бургић (реци...) 13:12, 21. мај 2011. (CEST)

Радник на Викију је непримјерено јер даје утисак да је неко радник било Викије, било Википедије, Викија... што је непримјерено. Рекао сам већ, не може се нико звати Главни уредник Википедије, Шеф Викимедије, Радник Задужбине Викимедије, Администратор и модератор Википедије итд. Варљива имена нису дозвољена. За Титу се зна шта је на нашим просторима, као што се зна у свијету шта је Обама, Ладен итд. Што се тиче корисничких имена која су идентична с именима славних личности, ту се могу дозволити изузеци уз потврду. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:14, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

A to što se za Tita zna ko je bio je neprimereno za korisničko ime iz kog razloga? Da neće možda neko da pomisli da je Broz lično došao da uređuje Vikipediju? Radnik na Vikiju ne znači apsolutno ništa od gorenavedenog osim da neko radi ili kaže da radi na Vikipediji ili nekom drugom Viki sajtu a to ni na koji način nije problematično. Razumem da se imena korporacija ne koriste za lična korisnička imena ali ovakvi nadimci mi se ni u kom slučaju ne čine neprimereni niti postoji neko jasno obrazloženje ili sistem zašto bi bili tako okarakterisani.--Војвода разговор 13:29, 21. мај 2011. (CEST)
Та сва имена спадају у категорију варљивих имена, као и имена која опонашају некога. Нема везе то што је неко мртав, не може се нечије име узурпирати. Али наравно, прихватам да се неће сви сложити око тога. Већ сам рекао негдје горе, да се око имена славних особа може више детаљисати, будући да је то комплексније питање од корисничког имена неке организације. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:35, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

И ја сам генерално против тих блокирања, јер од њих немамо никакве (потенцијалне) користи, а можемо итекако имати штете. У реду за вулгарна имена и имена познатијих политичара и институција, али за све друго треба бити флексибилан. Не свиђа ми се како то на раде на хр.вики и не бих волео да следимо њихов пример. Дакле, очигледно за ова блокирања не постоји консензус, те свакако то не треба настављати, а треба размотрити и одблокирање одређеног броја налога. Више ми се свиђа пракса коју смо до сада имали. Ако ће писање неког правила помоћи да се убудуће избегну овакви неспоразуми, онда у реду. По мени је чак и то непотребно бирократисање. Али, хајде ако будете радили на том правилу, гледајте да оно буде што краће и једноставније. mickit 13:58, 21. мај 2011. (CEST)

Генерално немам неки посебан став у вези овога, али и ја подржавам Жељка јер не можемо да вагамо од случаја до случаја шта је подобно или неподобно. Чини ми се да је било случајева да се неки корисник пријавио као Војислав Шешељ, па Јосип Броз Тито, па Мајкл Џексон, Демократска странка Србије, Борис Тадић, Југобанка, Ослободилачка војска Косова итд. Онда су једни реаговали овако а други онако. Тако да генерално подржавам став да се сви дискутабилни надимци блокирају, да се око подобноси не би водила расправа од случаја до случаја. Исто тако да не дођемо у ситуацију да један админ искаљује бијес на Брозу а други на Шешељу, пошто смо сличан случај и имали у прошлости. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:18, 21. мај 2011. (CEST)
Ljudi postoji mogućnost preimenovanje korisnika. To je posao korisnika sa birokratskim pravima na projektu. Kada se pojavi neko ime koje je jako problematično, kaže se korisniku: Pod tim imenom ne možeš uređivati Vikipediju, daje ti se šansa da odabereš drugo i korisničko ime se promjeni, odnosno birokrata preimenuje korisnika. Blokiranjem se ne riješava problem, jer korisničko ime iako blokirano, ostaje tako u bazi podataka. Ako je korisnik vandal ili trol, onda se može blokirati. Ovako se mogu napraviti greške i blokirati ljude koji bi možda da doprinesu ali nisu upoznati sa svim tim politikama imenovanja korisnika. --Славен Косановић {разговор} 15:09, 21. мај 2011. (CEST)
Kada se pojavi neko ime koje je jako problematično“. А да о томе које име је јако проблематично не би сваки пут расправљали и свако примјењивао властите стандарде о томе које је јако проблематично, потребно је усвојити стандард а не остављати појединцима да врше одлуку о томе шта је јако проблематично, а шта није. Ту посебно подржавам Жељка, јер је ишао редом и без селекције. И као што рекох, да не дођемо у ситуацију да један админ искаљује бијес на Брозу а други на Шешељу, пошто смо сличан случај и имали у прошлости. Дакле, треба увести опште правило гдје неће бити дилеме шта је проблематично а шта није. Ако усвојимо да корисници не могу да имају имена познатих личности, предузећа и удружења, онда треба забранити сва корисничка имена такве врсте по истом стандарду. Што је Жељко и урадио. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:33, 21. мај 2011. (CEST)

Треба поштовати енциклопедијски стил писања. Ако ДелтаХолдинг поштује тај стил, у чему је проблем? Па чак и да пишу аутобиографски, не значи аутоматски да не пишу енциклопедијски. Ако неко пише рекламним стилом, новинарским стилом... ту настаје проблем, па звао се он ДелтаХолдинг, Марко или Славко... али и у таквим случајевима се прибјегава упозоравању а не блокирању. Дакле, корисничка имена, уколико нису вулгарна или не садрже елементе фашизма, не треба блокирати. Блокирати треба свакога ко у великој мјери крши правила википедије, ко свјесно вандализује, провоцира... ма какво год корисничко име да има. Не можете блокирати неког ко поштује лик и дјело Тита, или се поистовјећује са Шешељем, а пише лијепе чланке из биологије, географије, филателије... то није продуктивно. Судите кориснике према измјенама које праве, а не имену иза кога се крију. --Бановић (разговор) 15:39, 21. мај 2011. (CEST)

Судите кориснике према измјенама које праве, а не имену иза кога се крију.“ По овом правили и корисник Анте Павелић може да уређује ако поштује правила. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:42, 21. мај 2011. (CEST)
"или не садрже елементе фашизма" FAIL! :) То што се код нас то име аутоматски једначи са фашизмом, може бити проблем. Али по ком основу би забранио неком да уређује википедију под таквим именом. Само зато што су му матер и ћаћа дали такво име? Таквих има бар 10-ак на Земљи. --Бановић (разговор) 15:56, 21. мај 2011. (CEST)
Пардон, из неког разлога ми се учинило да се ради о Старчевићу а не Павелићу. Мој превид. То име се свакако не може користити, јер је у потпуности поистовијећено са фашизмом.--Бановић (разговор) 16:00, 21. мај 2011. (CEST)
Уводити стандарде по овоме питању је веома, да кажем, нездраво. Ако је корисничко име Ана Карењина (пример) неподобно онда је, вероватно, и Баш Челик (пример) такође неподобно. Ако је име познатих личности неподобно онда ни варијације имена Ласло Варга (Laslovarga) нису подобне. Постоји, колико сам чуо, војвођански политичар Ласло Варга... И тако даље. Закључак изводите сами а мој је да поново прочитате коментаре Славена, Бурге и Филипа.----László (talk) 15:47, 21. мај 2011. (CEST)
Pa ne možeš uvesti detaljne standarde to je apsurd. Zato i nismo pravili toliku frku oko kor. imena dosada. Jedino bi se oko imena koja nekoga direktno napadaju, provociraju, vulgarna su, i sl. mogli svi složiti. Mada i ovdje, ako svako zakera na svoju stranu može se desiti da nema saglasnosti. Ne može se ići redom po nekim ličnim kriterijumima i blokirati ljude. Halo, bre, to se ne može raditi. Recimo, riječ viki uopšte nije sporna, to je obična imenica kojom se identifikuju sistemi za upravljanje sadržajem na vebu, određene vrste. Neko može reći da je i tvoje korisničko ime sporno, da mu smeta ili šta znam. Vidite li da ovo nikuda ne vodi. Imena ličnosti koja su ratni zločinci, ili zločinci, svakako da nisu dobrodošla. Tu je valjda dovoljan zdrav razum. Međutim, meni se čini da ga na ovom projektu sve više nedostaje. --Славен Косановић {разговор} 15:51, 21. мај 2011. (CEST)

Ја и даље нисам добио одговор зашто су Radnik na vikiju, Karleusa i Tito неподобна корисничка имена. Карлеуша је презиме, и нема ваљда једна личност монопол над тим презименом. Ово Radnik na vikiju не треба ни коментарисати.--В и к и в и н дбла бла 16:04, 21. мај 2011. (CEST)

BČ, ako Korisnik Ante Pavelić piše lepe enciklopedijske članke iz oblasti biologije ili npr. hemije, nemam ništa protiv da tako nastavi da se zove. Samo što čisto sumnjam da će neko ko sam sebe tako nazove pisati o biologiji. Čitam sve šta ste napisali, i dolazim do zaključka da treba biti nemilostrdan i isključiv samo sa uvredljivim i prostačkim imenima. Sve ostalo apsolutno nema nikakve veze i slažem se sa Banovićem, da ako postupci, tj. izmene nekog korisnika jesu na mestu, šta nas briga da li se zove Hitler ili Mahatma Gandi. Bitno je ono što on piše, a ne nadimak koji je odabrao. Takvo postupanje bi bilo mnogo više u duhu vikipedije, nego unapred zaključivati o osobama koje ne poznajemo, i unapred pretpostavljati šta će te osobe da rade samo na osnovu imena koje su odabrale za svoj nalog. Drugim rečima, ako se neko prijavi kao Gandi, to ne znači da je ubeđeni pacifista, niti ako se neko prijavi kao Hitler da je ubeđeni nacista. A sve i da jesu, nas to ne zanima, sve dok to ne utiče na njihove izmene, a i ako počne da utiče, tj. ako njihove izmene počnu da budu problematične, predzimaće se mere protiv korisnika i naloga a ne protiv imena naloga. Svakako da nećemo terati čoveka da promeni ime naloga, jer to svakako neće uticati da promeni ponašanje. U slučaju da sa Gandijem ili Hitlerom imamo problema, sa obojicom će se postupati isto kao i sa bilo kojim drugim korisnikom, a na osnovu njihovh izmena, a ne naosnovu imena njihovih korisničkih naloga. --Јагода  испеци па реци 16:08, 21. мај 2011. (CEST)

Управо тако Јагода! Сумњам да ће ико ко се пријави као Шешељ доћи овдје и писати о опрашивању љубичица... али је ОК ако то уради. Мој крајњи закључак, блокирати вулгаризме и имена која су директно оличење фашизма, нацизма, геноцида... За остале, судите им по њиховим измјенама.--Бановић (разговор) 16:17, 21. мај 2011. (CEST)
Žao mi je ali Hitler ne može biti korisničko ime. Prosto, u mnogim zemljama EU upotreba tog korisničkog imena je krivično djelo. Međutim Gandi nije ime zbog kojeg se krivično goni bilo gdje u svijetu. Bez obzira što neko mrzi pacifizam, ne sviđa mu se, stvari ovdje nisu iste. --Славен Косановић {разговор} 16:14, 21. мај 2011. (CEST)
Hm, nisam to znala. Da li možeš dati neki dokaz za to? Ja znam da je u mnogim EU zemljama zabranjena upotreba nacističkih simbola i ideologije, ali ne i samo ime Hitler. A šta će oni Nemci ili Austrijanci koji se prezivaju Hitler? Zar si ti toliko ubeđen da više ne posotoji niko ko se tako jednostavno preziva? A sve i da nije tako, kao što rekoh, sudite korisnicima prema njihovim izmenama, ne prema njihovim korisničkim imenima. Jedino što treba da bude blokirano po viđenju jesu prostakluci i vređanja po nacionalnoj, rasnoj, i svakoj drugoj osnovi. Dakle, ako se neko zove Srbosjek, ili Ubica Hrvata, svakako da im se ne može dozvoliti opstanak, ali korisniku Šešelju, Titu, Paveliću i sl. što bismo zabranili delovanje pod takvim imenom, sve dok su im izmene ok? Onog trenutka kad počnu da prave probleme, s njima će se postupati kao prema svakom drugom ko pravi probleme. Ako ne prave probleme, zašto im suditi samo zbog imena koje su odabrali? Na kraju krajeva, odabir imena govori nešto o nama, o našim tendencijama, stvatima koje volimo, ne volimo i sl. a pre svega o našoj zrelosti. Zašto bismo sprečavali slobodno izražavanje ako nikom ne nanosi zlo? Uostalom, ja imam prijatelja koji se zove Miloš Obrenović, i u mladosti je imao smešnu epizodu u na hrvatskom primorju sa drugom koji se zove Petar Petrović -- policija je mislila da ih zavitlavaju, pa su proveli noć u bajboku, dok se neko nije setio da im traži lične karte. Ovde jedan naš korisnik ima identično ime kao jedan poznati istoričar 19. veka, da se prijavio pod sopstvenim imenom, da li bi bio blokiran? Pustite imena na miru. Lična imena sama po sebi, nikom ne smetaju. Ono što je bitno jeste ono što rade, ne kako se zovu. --Јагода  испеци па реци 16:35, 21. мај 2011. (CEST)
Bila je neka tema o imenima jedan dan, sa nekim mojim kolegama koji su pravnici i oni mi to rekoše. U svakom slučaji i upotrebom zdrave logike doći ćeš na zaključak da je Hitler jedan od simbola nacizma, pa to nije ni nelogično. Ako hoćeš da provjeriš, raspitaj se ti, ja ne znam gdje bi to tražio sad na internetu. --Славен Косановић {разговор} 16:42, 21. мај 2011. (CEST)
Dobro, nije važno sad, ne bih da sad razvodnjavamo raspravu oko Hitlera. Suština onog što ja hoću da kažem jeste da pod ovo blokiranje ne treba da potpada baš svako poznato ime. Možemo okvirno napraviti neke smernice, npr. vulgarna, uvredljiva imena i imena koja asociraju na nacizam, i to bi bilo to. Ostali, neka se s njima postupa isključivo prema njihovim iizmenama, kao i sa drugim korisnicima, a ne prema njihovim korisničkim imenima.--Јагода  испеци па реци 16:45, 21. мај 2011. (CEST)
Pa to smo dosada tako radili i nije bilo većih problema. U svakom slučaju, blokiranja treba pažljivo izvoditi, jer svi znamo da nikome ne prijaju. Ovo što je Željko uradio nikako nije dobra praksa za naš projekat i ne moramo niti trebamo kopirati druge Vikipedije šta god da se pojavi. Valjda kod nas ljudi imaju mozak kojim mogu samostalno da misle. --Славен Косановић {разговор} 16:51, 21. мај 2011. (CEST)
Što se tiče naših prostora stvari su malo komplikovane. Imate ljudi koji se zovu Slobodan Milošević, baš tako imenom i prezimenom, imate Šešelja, čak i Hrvata, prema tome, ja opet kažem, ako se budemo igrali eufemizama, zamjena teza i šta znam već čega, ova tema se može pretvoriti u haos. --Славен Косановић {разговор} 16:20, 21. мај 2011. (CEST)

Што се тиче предлога за преименовање корисника од стране бирократа, то је и даље остављена могућност. Сви они кориснички налози који су доприносили, а који су носили име неке организације, упозорени су на име и остављен им је рок да га промијене. Мислим да и од синоћ има три-четири корисничка налога која су добила упозорење те врсте, и имају одређени рок да их промијене. Они који се нису одазвали позиви и блокирани су, имају и даље могућност као блокирани корисници да изјаве приговор на својим страницама. Дакле, ту није било никакве исхитрености, све се ради што би се рекло транспарентно. О организацијама и вулгарним именима не треба водити расправу, и ту и нема пуно детаљисања. Проблеми настају код имена славних особа, и ту има много детаља. Ту се може допустити корисницима да носе та имена ако су она баш њихова лична. Мислим да је беспотребно водити расправу око Хитлера и томе сл. Онај ко не види у имену Хитлер ништа погрешно да буде уређивач, ту не знам шта бих рекао. Ту су сувишне ријечи. То је као улазити у анализу да ли је Говно вулгарно име, јер има камару разлога зашто није. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:49, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Znači li to da se onda slažeš da treba odblokirati npr. ove koje je nabrojao Vikivind, i njima slične? --Јагода  испеци па реци 18:15, 21. мај 2011. (CEST)
Не. Сваки од тих налога је у могућности да кад-тад, ако се икад појаве на Википедији, ставе приговор на своју блокаду. Многи налози, они који су доприносили, имали су одређени рок за промјену, па и даље имају могућност да се изјасне за преименовање. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:19, 21. мај 2011. (CEST) с. р.
Kako misliš da ga stave, kad si im blokirao sve mogućnosti? Ili si im ostavio mogućnost pisanja po svojoj str. za razgovor? I, ako dakle nisi za skidanje blokade, i dalje misliš da su Radnik na vikiju, Karleusa, Sveti Spiro, korisnička imena koja liče na nazive šestorazrednih fudbalskih klubova, Korisnička imena koja liče na nazive internet portala (BilecaOnLine...) Tito, i sl. nisu podobna? Hm, ne bih da budem ironična, ali zar nisi primeitio da se ovde niko ne slaže s tobom? Mislim, zaista, Željko, da lii si ikada u svim svojim akcijama pomislio barem jednom da možda i nisi baš uvek 100% u pravu? Kao što rekoh, ne mislim da si ovo radio iz zle namere, i dobro je što si krenuo da čistiš, ali ipak, molim te da ipak preispitaš još jednom sve svoje odluke koje si doneo kad si blokirao, i da se zapitaš da ipak kod nekih nisi malkice preterao. --Јагода  испеци па реци 18:48, 21. мај 2011. (CEST)

Да се не би више тупило о овоме ... оваква масовна блокирања нису никако прихватљива. Потребно је, као што рекоше претходници, урадити следеће:

  • блокада умјесна (направљена је грешка да нису раније опоменути на неприхватљивост назива налога) - одблокирати и корисницима дати рок за промјену имена. Тек након тог рока блокирати или промијенити налог на нешто неутрално (нпр. ПривремениНалогАБВГ)
  • блокада неумјесна - одблокирати налог и извинути се кориснику
  • Жељко мора да се извине свима и да обећа да неће радити више овакве исхитрене и недоговорене масовне акције
  • ВикиВинду слиједи похвала за обраћање пажње и анимирање заједнице :)

Поз, --Каштер (разговор) 19:06, 21. мај 2011. (CEST)

Не видим зашто је потребна оволика прича. Корисници су блокирани, али је свима онима који су имали неке измене, остављена слична уљудна (како неки воле да кажу) порука, па и „Титу“ о којем се највише полемише.

Налог Вам је блокиран, као што је било најављено прије три дана, а Ви можете отворити слободно нови налог и наставити уређивати.

Нико није оштећен. Сви се могу вратити под другим именом, а на основу ове дискусије могу да траже повраћај блокираног корисничког имена, ако им је до њега толико стало. Ако заједница сматра да не треба забрањивати неозбиљна корисничка имена, неће се то поновити (лично мислим да у 90 % случајева Жељко није погрешио и да би и ја исто урадио да имам та права) и да завршимо ову дискусију.--Drazetad (разговор) 19:23, 21. мај 2011. (CEST)

Рекао сам већ и раније, они који су доприносили имали су одређени рок да промијене своје име. Такође, и сада када су блокирани, имају могућност да ставе приговор (тада се тај деблокира, и омогући му се да поднесе захтјев за промјену имена). Тамо гдје је име неприхватљиво, а није ништа доприносио нигдје, то се може блокирати одмах (нема потребе за промјеном имена). Такав је систем Википедије да имена остају у бази, нисмо ми криви нити било ко други. Онај ко се региструје под именом Говно, то остаје у систему. Сада причати како некоме не треба давати блок него га упутити за промјеном имена је сувишно, јер је то управо и рађено тамо гдје је требало. И од синоћ стоји неким организацијама рок за промјену имена, нису се одмах блокирале јер сам вјероватно примијетио да је нешто рађено с тих налога. И опет, и када буду блокирани, имају могућност приговора и деблокаде, а затим промјене имена. Све је ко Бог. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:42, 21. мај 2011. (CEST) с. р.
И да, што се тиче самих имена корисничких налога, то свако може уложити приговор на сваки блок (било мени лично, било на Админ табли). Нормално је да неко можда не сматра нешто за непримјерено на онај начин како ја то сматрам, и то је слободан да каже. Уопште ми се не свиђа што неко овдје око ситница улази у неке апсурдне ствари, преиспитује нешто што се не преиспитује, опет тумачи нечије мишљење итд. То су све ствари које су овдје непотребне. Рецимо, ја сматрам да је непримјерено да неко носи назив Србија, Хрватска итд. држава, некоме се то можда чини сасвим у реду. Чини ми се да смо некад имали расправу око назива Српски националиста (мислим да је налог блокиран), а таквих сличних примјера се може наћи свагдје. Таква имена су по мени изражавање политичких и сл. ставова, и непримјерена су за уредника. Некоме то уопште не смета. Дакле, убудуће ако неко има нешто против мога тумачења, нека то одмах каже чим некоме упутим поруку да му је име непримјерено. Овако се многи укључују у расправу, и видљиво је да не знају пуно о томе како је ишао поступак блокирања. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:53, 21. мај 2011. (CEST) с. р.
Nije problem samo ovo blokiranje, nego što iz ovoga može proizaći neka "nepisana politika" proganjanja korisničkih imena onako kako svakom administratoru smetaju. Zato ovo nije dobra praksa i još manje ako je procenat greški veći od 1%. Pseudonimi su sasvim prihvatljivi na Vikipediji i nije dobro tu biti previše striktan. Jedino što ne bi trebalo da bude prihvatljivo jesu korisn. imena koja nekog direkto napadaju, sadrža psovke, vulgarna su, ističu neke vrlo negativne pojave u društvu (veličaju zločince, kriminalce...) i tome sl. Šta je ozbiljno a šta neozbiljno, to je već stvar lične percepcije.Osim toga Željko, ako u zajednici postoje neslaganja oko tvoje akcije, prosto ne možeš da je nastaviš tako kako si počeo. To treba da bude je jasno kao dan. Vikipedija nije projekat pojedinaca i nadam se da si toga svjestan. --Славен Косановић {разговор} 19:49, 21. мај 2011. (CEST)

Није то никакво прогањање, немојте претјеривати, него озбиљно разговарајмо. Није то ништа тајно рађено, све што се ради виде сви, тако да су такве констатације непримјерене да се било коме упућују. И надаље, не видим гдје сам се ја то поставио као неки апсолут који никога не слуша. Мислим да сам више пута рекао и овдје, да свако може упутити примједбу на мој позив да је име непримјерено, и ту се одмах наравно може затражити мишљење других. Сигурно да ће бити још непримјерених имена, и мојих позива, и као што сам рекао, коме смета нека изрази приговор (било мени лично, било да затражи мишљење од неког другог). --Жељко Тодоровић (разговор) 19:58, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Побогу, ја сам приговорио на нека од твојих блокирања, па упркос већинском мишљењу да сам у праву ти не намјераваш да деблокираш те налоге него најављујеш наставак акције. Само да те питам, да ли се ти смијеш свима нама? Није могуће да си толико изгубио контакт са стварношћу, да игноришеш вољу свих који су се јавили на овој расправи!--В и к и в и н дбла бла 20:11, 21. мај 2011. (CEST)
У току је расправа, и о свему се разговара. И нормално је да ће и даље непримјерена имена бити блокирана. Па шта је неко мислио, да ћу ја престати бити администратор (барем у дијелу блокирања) због овога!? Објаснио сам већ, када убудуће неко има приговор, има начин да ми то укаже лично или затражи мишљење на Админ табли. Дакле, свако има право на свој став. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:28, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

(EC) Ovo nije prvi put da se stvari rade na ovakav način: krene se sa masovnim izmenama/blokovima/nečim bez ikakve konsultacije, zajednica se dovede pred svršen čin i kada neko eventualno i uputi prigovor krenu opravdavanja i uopštavanja, a iako je očigledno da za konkretnu akciju ne postoji konsenzus zajednice, ostane kako jeste. Smatram da je to veoma pogrešan pristup bez obzira o čemu se radi: masovnim blokovima, masovnim izmenama kategorija, masovnim unosima i sl. To stvara lošu atmosferu i dovodi do kilometarskih rasprava. Jedan deo blokova bih podržao, ali neke ne bih, ali mi najviše od svega smeta način kako je ovo urađeno. Da ne bude zabune, uveren sam 100% da je Željko delovao smatrajući da je to u interesu projekta, ali je trebao prvo da konsultuje zajednicu. Toliko od mene, drugari. mickit 20:29, 21. мај 2011. (CEST)

Eh, da, samo još ovo da reknem i isključujem se iz programa (što se tiče ove teme). Videh negde da se savetuje pokretanje predloga o oduzimanju ovlašćenja ili nešto slično. To je totalno besmisleno. Čak i ako nekako uspemo na kraju da zaključimo da ovo jeste bilo pogrešno, ne znači da nekoga odmah treba desysopovati. Admini nisu nepogrešivi i razmišljanje u tom pravcu neće rešiti ovu situaciju. mickit 20:35, 21. мај 2011. (CEST)

ПримјериУреди

Када смо већ код ових имена, ево нпр. неких која вјерујем да се сви не би сложили са мном око њих (па чак и ја имам резерве), а који су добили савјет о промјени имена у одређеном року:

  • Корисник:Starcraft 2:Wings of Liberty
  • Корисник:Crna Gora
  • Корисник:Crni Gruja
  • Корисник:...*BaD cOpY*...

Дакле, то су нека имена на које сам ја бацио пик, али видим да би се она доста слагала у истој равни са именима на које је стављен приговор, тако да би било корисно сазнати о овоме мишљења. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:46, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Ево управо нађох још један налог са именом организације. :) --Жељко Тодоровић (разговор) 21:00, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Моје мишљење је више него јасно, дакле блокирају се само вулгарна корисничка имена, и она о којима су говорили Мицки, Славен, Филип и Бановић. Сва остала корисничка имена нема потребе блокирати, а посебно нема потребе да се та корисничка имена извлаче из прашине разних протокола и блокирају неколико година након њихове последње измјене или настанка. То не само да је непотребно него је и необично смијешно. Дакле, предлажем да се сва корисничка имена осим ових које сам поменуо одблокирају и да им се упути извињење. Наравно, не очекујем да ће овај мој предлог бити прихваћен, али моје је да предложим.--В и к и в и н дбла бла 21:06, 21. мај 2011. (CEST)

Izvini, Željko, ali neko ovde upita, da li ti to nas zezaš? Kažeš:

Мислим да сам више пута рекао и овдје, да свако може упутити примједбу на мој позив да је име непримјерено, и ту се одмах наравно може затражити мишљење других. Сигурно да ће бити још непримјерених имена, и мојих позива, и као што сам рекао, коме смета нека изрази приговор (било мени лично, било да затражи мишљење од неког другог). -

Pa šta je ova diskusija nego prigovor na tvoju akciju? No ti je ne prihvataš, nego još najavljuješ nastavak blokiranja. Umesto da razmisliš malo i prihvatiš ono što većina misli, ti i dalje tvrdoglavo nastavljaš. Druga stvar, na koju mi nisi odgovorio: kako misliš da se blokirani žale, kad si ih -- blokirao? Opet te pitam: jesi li im barem ostavio mogućnost pisanja na sopstvenoj stranici? I ako jesi, da li oni znaju da mogu da pišu na sopstvenoj stranici? Mislim, niti su to korisnici koji su svojim ponašanjem zaslužili blokadu, niti su bili prisutni kad su bili blokirani, dakle, treba imati malo više obzira s njima nego s nekim vandalima, spamerima, ili trolovima. Ja ne znam zašto je toliko teško reći, e, sori, malo sam se zaneo, neće se ponoviti? --Јагода  испеци па реци 21:47, 21. мај 2011. (CEST)

BTW, Ime TITO je vrlo uobičajen nadimak u Španiji za dečake ako se ne varam, od imena Enrike. --Јагода  испеци па реци 21:49, 21. мај 2011. (CEST)
Moram nešto da te pitam, Željko. Eto, danas se registrovao neko pod imenom Španjolka. Da li je ona po tebi ok, ili je takođe neprimereno ime? Pitam se, jer ako je Srbija ili Hrvatska za tebe neprimereno korisničko ime, što ne bi to bila i eto, Španija, ili Nemačka, ili opet, Španjolka? Zar ne vidiš koliko je to tvoje rezonovanje apsurdno?--Јагода  испеци па реци 21:56, 21. мај 2011. (CEST)

Жељко ... само једно питање. Да ли ти стварно нас све редом зезаш? Подршку за твој став рјешавања "проблема" са неподобним називима налога, добио си само од једног корисника који су учествовали овдје у дискусији (Дражета ако се не варам). Сви остали су били незадовољни стилом, обимом или циљем извршавања ове акције. Дакле, немаш консензус и подршку (овог дијела) заједнице, без обзира шта ти мислио о свему томе и колико добронамјеран твој циљ био. Да ли ти је ово до сда речено јасно? --Каштер (разговор) 22:11, 21. мај 2011. (CEST)

Примјетио сам да је неколико корисника инсистирало на томе да било ко може да уређује без обзира који надимак носи. Речено је да је важно шта корисник пише без обзира какав му је надимак. Међутим одмах након тих изјава већина тих корисника је одредила која су имена неприхватљива за регистрацију по њиховим стандардима. Дакле већини би сметао неки надимак јер би их вријеђао на овај или онај начин. По том питању се враћам на то да подржавам Жељка у томе да није вршио селекцију који надимак коме како одговара, него је једнако блокирао све који се односе на познате особе. Али на другој страни генерално сам против тога да се ствари раде на своју руку. Мицки је поменуо самовољне масовне промјене и укидања категорија, затим масовне блокаде корисника који се усуде да дигну глас против админа, што је по мени врхунац самовоље и злоупотребе права. Против тога сам читавим бићем. Међутим овде постоји и проблем да ако било ко покрене било какву расправу, та расправа и тај предлог су осуђени на пропаст. Ова заједница не може да се договои о најобичнијим стварима. Тако да је некада потребна и иницијатива. Углавном, вртимо се у круг. Предлажем да се од сада ономе ко се региструје са неким јавним надимком предочи да га промјени, како у будућности не би имали расправе о томе кога који надимак вријеђа и на који начин. Или ако ово не одговара, неко жели нешто друго, онда нека се предложи да се ова дискусија приведе крају. Постаје контрапродуктивно да се дискусија води сваки дан о нечему, а да се ништа не деси. Треба исто тако узети у обзир да ли је за пројекат добро да имамо напримјер корисника Рома Цигановића или Хрвоја Усташића? Неисправно је да се овде поново води дискуисја о подобности сваког надимка понаособ, те да расправе постану свакодневница. Дајте да се усвоји правило и да се заврши полемика са конкретним закључком. У супротном се не постиже напредак. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:22, 21. мај 2011. (CEST)
Malo si se zaneo, BČ, Micki je pričao o masovnim blokadama, ali ne o masovnim blokadama korisnika koji se usude da dignu glas portiv administratora", ne trpaj čoveku u usta ono što nije rekao, i ne navodi vodenicu na svoju stranu. Dalje, ne možeš porediti Ciganovića i Ustašića. Jedno je aluzija na jedan narod, a drugo na neprihvatljivu nacističko-fašističku ideologiju. --Јагода  испеци па реци 22:56, 21. мај 2011. (CEST)
Јагода, мислим да сам већ три-четири пута поновио како је ко блокиран, и које су му могућности касније. Просто не могу да вјерујем да то нигдје ниси до сада прочитала, а мислим да сам баш једном поновио управо због неког коментара у којем си и раније захтјевала то исто. Даље, није исто Тито код нас и Тито у остатку свијета (међутим, као што сам рекао и раније, о именима славних особа и томе сл., увијек је могуће више детаљисати, тако да се ту могу правити и изузеци (ово што се предлаже). Даље, Шпањолка није за мене непримјерено име. Ја сам тачно објаснио и раније за свако што није примјерено, нисам онако офрље лупао, тако да је сада сувишно претпостављати шта ја мислим о неком налогу.
Pretpostavljam da za TEBE nije, ali takođe pretpostavljam da bi npr. Hrvatica bila?! A šta ako neko poželi da se prijavi pod španskim nadimkom Tito, kao eto što sam se ja prijavila pod imenom za jagodu ali na katalonskom? Preteruješ, ajde lepo priznaj, pa da završimo s ovim. --Јагода  испеци па реци 22:56, 21. мај 2011. (CEST)
Кастер, мислим да се према овоме постављаш погрешно. Имам осјећај да су неки одступили од саме расправе и навалили буквално на мене (као да ја имам неке користи што сам блокирао нечији налог који није ништа доприносио). Уосталом, ја сам конструктиван био у овој расправи. И сам сам дао нека имена за које ја сматрам да су непримјерена (не толико, али ипак да), пошто ми се чини да би и на њих неко имао примједбе. То управо значи да сам уважио примједбе и да сам спреман да се понашам зависно од мишљења заједнице по том питању. Мени се сасвим чине прихватљиви аргументи који су изнесени да не би требало блокирати неке налоге, и наравно да ћу у будућности обратити више пажње на то. Групни/јавни и они увредљиви налози се могу одмах препознати, али будући да се размимоилазимо око налога који преузимају туђа имена (славне особе и сл. ствари), то се може предлагати на Админ табли (енглеска википедија има и засебну страницу за то, код нас је то непотребно, па тако да може на Админ табли). Умјесто да се предложи нешто сврсисходно по питању блокирања тих налога, овдје неки мисле да ћу ја одустати од блокирања. Као што је видљиво, не мисле сви исто око овог типа налога, и кажем, убудуће ћу такво нешто предлагати на Админ табли, као што би могли и други то радити. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:31, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Све у свему, јавни налози се упозоравају на промјену имена и имају одређени рок, док се блокада код ових других може једноставно предлагати на Админ табли. Јасно је да ова расправа неће довести до конкретног резултата, тако да сматрам да је ово сасвим разумљив корак за даље. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:35, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

Побогу, па да ли ти схваташ да си замољен да престанеш са блокирањем. Откуд ти право да настављаш? Знаш ли ти колико има таквих налога, ја сам за десет минута пронашао преко двадесет (Лига за шумадију, Nvo romska nada, Svetosavsko zvonce, Svetosavskozvonce, Drustvo pedagoga tehnicke kulture Srbije, Srpskenovine, Srpski Radikal Portal, Drustvo knjizevnika, Savez izvidjaca Beograda, Hotelsrbija, ART CHANNEL TV, ATP, Academynovisad, Admiral Markets Srbija, Advertiser Serbia, Agencijainfolex, Agencija cosmopolitanPG SL, Agencija B2MV, Fifa, Fifoconsult...) Али ти немаш право, што произилази из ове расправе, да вршиш даља блокирања ових налога. Не знам како да ти објасним а да ти буде јасно! Ово твоје понашање може се само схватити као изазивање. Претражујеш протоколе како би блокирао кориснике који нису направили ниједну измјену годинама.--В и к и в и н дбла бла 22:57, 21. мај 2011. (CEST)
Јагода, написала си да ја Мицкију трпам у уста оно што није рекао. Не трпам му ништа у уста што није рекао. На крају свог писања сам ставио властити потпис. пс Јагода, волио бих да се задржимо на теми. Ако не може, ја се повлачим пошто имам доста чланакла да сређујем. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:00, 21. мај 2011. (CEST)
Ja ti savetujem da ponovo dobro pročitaš šta je Micki napisao. pominjao je masovne blokade, ali ne blokade "korisnika koji su se usudili da se suprotstave administratorima". --Јагода  испеци па реци 23:02, 21. мај 2011. (CEST)
Željko, nije niko "navalio" na tebe, nego se samo izrazilo neslaganje s nekim tvojim postupcima. Umesto da prihvatiš mišljenje drugih, koji su u očiglednoj većini, ti se stalno nešto braniš i opravdavaš. Nije strašno pogrešiti, niko ti nije rekao ni da si namerno to radio, niti da si radio iz neke svoje koristi niti ti je bilo šta ružno prebačeno, samo je primećeno da si se malo zaneo u poslu. Što je toliko teško za tebe priznati grešku? Niti će ti ko suditi, niti će ti se bilo šta strašno desiti. Samo prihvati ovu primedbu kao nešto normalno kao što i jeste. Nije ništa više, nego samo obična primedba, skretanje pažnje.--Јагода  испеци па реци 23:02, 21. мај 2011. (CEST)
Дај бре Жељко остави се млаћења празне сламе и не блокирај налоге без потребе, јер је очигледно да правиш грешке. Овакве масовне акције се морају радити у консултацијама са другим администраторима у најмању руку, уз један јасан договор, а не ја сам одлучио па остали нека протестују ако им нешто није право. Тај метод рада је у супротности са свим правилима пројекта. Као што се не могу радити масовни уноси без консултација са заједницом, тако се не могу радити ни масовна блокирања корисничких налога. Договори се осталим администраторима, направите неке критеријуме, списак, па онда блокирајте оно што стварно јесте за блокирање, ипак више очију и ушију боље чује и види и ако један погријеши негдје дрги нек исправи итд. Вршити неке самовољне иницијативе је контрапродуктивно и доводи до диктатуре појединаца, а то нам не треба на овом пројекту. --Славен Косановић {разговор} 23:10, 21. мај 2011. (CEST)

Јагода, ти опет претпостављаш моје мишљење, а то је у најмању руку неумјесно и непримјерено. Шта ти имаш претпостављати дал би мени име Хрватица било непримјерено? Ја сам јасно дао аргументе за свако блокирање. Што се тиче имена ових организација, то све треба блокирати. То су јавни налози, или ако нису такви, онда су налози који узурпирају туђе име. Како год обрнеш, треба их блокирати. Наравно, будући да се ради о већем броју, прихватам тезу да се о томе требају договарати администратори. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:41, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

И не знам Викивинд откуд ти идеја да сам ја изгубио моћ блокирања и томе сл. Нисам ја полудио па да сада не могу блокирати налог који се зове Говно. За остале налоге је већ речено. И не користим тај систем који ти мислиш да користим, многи кориснички налози су на неки начин још од раније означени. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:43, 21. мај 2011. (CEST) с. р.

МолбаУреди

Једна молба за Жељка прије него се искључим из расправе којој се не види крај. Ако можеш немој више никога да блокираш по захтјеву Јагоде и Викивинда. Мислим да ти имаш много важнијих ствари да радиш него да дане трошиш на страницама за разговор. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:06, 21. мај 2011. (CEST)


Каштер, и ја сам као админ пружио подршку Жељку и заиста не видим проблем. Човек је погледао историју измена и на прву лопту блокирао само кориснике који нису доприносили или не доприносе дуже време. Уређивање под групним именима је проблематично, било да је у питању Делта холдинг, политичка странка или ОШ из неког села. Имена попут „Карлеуша“ су изнимно прихватљива ако смо сигурни да се ради о неком ко се заиста тако презива. Ако је у питању фан Јелене, њеног оца или њене мајке, то је непримерено. Е сад, то што имамо имена са националним елементима, то је већ шкакљива тема, и око тога би се могло дискутовати. --В. Бургић (реци...) 23:35, 21. мај 2011. (CEST)

Još nam samo fale diskusije na tu, nacionalnu temu. :) Ljudi nisu obavezni da koriste svoje prezime, mogu da koriste neki pseudonim i to je standard na svim Vikipedijama. Nećemo valjda blokirati sve korisnike koji naprave nalog, recimo Tito, kad je to istorijsko ime, još iz rimskog doba, a ima ga na gomile u stvarima koje nemaju uopšte veze sa Brozom. Napravite neki dogovor među vama administratorima, to vam niko ne brani i radite po njemu. I ako vas više radi na tu temu manja je mogućnost da se pogriješi, pa i ako se desi ispraviće neko od vas. Ono što nije dobro je da neko sam zareda i krene da kosi. Imajte u vidu da sada imamo i globalnih naloga i svega tu ima, tako da je to jalov posao ako neko nema uopšte izmjena na projektu. Ali ako već hoćete da na to trošite vrijeme, onda, napravite neki dogovor da ima nekog smisla i slijedite ga. --Славен Косановић {разговор} 23:51, 21. мај 2011. (CEST)
Свакако да нећу престати са блокадама, али прихватам као разумну тезу, будући да се ради о масовним блокирањима, да треба да се о томе договоре администратори. Овдје неки потпуни замјењују тезе и мисле да сам ја уцијењен или не знам шта, па сада сам као изгубио способност блокирања неподобних имена, односно да ми је заједница забранила. Свашта се овдје може чути. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:46, 21. мај 2011. (CEST) с. р.
Апсолутно подржавам договор међу администраторима. И немој мијењати тезе, нико ти није рекао да не смијеш блокирати налоге који у имену садрже вулгарности, мислим да смо око тога били једногласни. Дакле, блокирај сваки такав налог па макар их било и стотину, али за остале случајеве направите договор и онда дјелујте.--В и к и в и н дбла бла 23:56, 21. мај 2011. (CEST)
То ћу већ сутра предложити. Сада је прекасно за то. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:10, 22. мај 2011. (CEST) с. р.
Uveren sam da kada su ovakve akcije u pitanju jednostavno mora da postoji dogovor i da se ranije obavesti i zajednica i administratori posebno o ovakvim stvarima. Bez jasnog kriterijuma, uz očigledno neka bespotrebna blokiranja, vrlo lako mogu da se jave raznovrsna neprimerena tumačenja. Zašto uopšte blokirati neki nalog ako nije bilo malicioznih izmena osim ako nije očita vulgarnost? Nekoliko slučajeva koji su navedeni ni u kom slučaju ne bi trebalo da budu blokirani. Eto na primer ja sam kao korisničko ime uzeo titulu, pa onda imamo voće, pa imamo narodne heroje (Pinki), a kada bi malo istražili ko zna kakva bi sve poklapanja i preklapanja našli (Tonka je na primer ime za indijanskog ratnika u jednoj priči sa Divljeg Zapada  ) ali je očito da ništa od toga nije bilo usmereno na narušavanje rada Vikipedije što bi trebalo da bude glavni kriterijum za blokiranje.--Војвода разговор 10:01, 22. мај 2011. (CEST)
Meni ovo iznenadno blokiranje korisnika bez ikakvog razloga deluje kao nekakva demonstracija moći. Sve te ničim izazvane blokade bi trebalo poništiti. -- Loshmi (razgovor) 10:25, 22. мај 2011. (CEST)

НЕ треба потурати сада сваку могућу ствар као потенцијални налог за блокирање. Сви претходни налози су блокирани с разлогом (и да не објашњавам опет да се лако могу вратити), и мислим да сам горе претходно дао објашњење због њих, и шта мислим о још неким налозима које су други спомињали. Претходно је било објашњено шта ће се убудуће радити с сумњивим налозима, док ће се за јавне налоге договорити администратори. Ја бих блокирао одмах све јавне налоге, док неко можда мисли да не треба дирати оне који нису ништа уређивали. То је по мени апсурдно сада правити неку разлику. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:38, 22. мај 2011. (CEST) с. р.

Znači lako je da se vrati. E, pa onda vrati. -- Loshmi (razgovor) 11:55, 22. мај 2011. (CEST)

Мислим да је неозбиљно истргавати неке ријечи коме некоме одговарају, а сав остали садржај коментара занемаривати. Сви претходни коментари горе од почетка говоре о начину блокирања и какве су могућности деблокирања. Сада тако коментарисати, као да у цијелој расправи претходно није ништа речено, у најмању руку је неозбиљно. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:08, 22. мај 2011. (CEST) с. р.

Iz ostalog sadržaja vidim da se većina uređivača ne slaže s ovim naprasnim blokiranjem. Ono oko čega se svi slažu je samo oko blokade uvredljivih imena, a to ovde nije bio slučaj. Za ostalo ne postoji konsenzus. -- Loshmi (razgovor) 14:02, 22. мај 2011. (CEST)
Мислим да је овде несумњиво јасно да знатан део корисника који се изјаснио по овом питању се уопште не слаже са досашњим поступцима и никако се наше изјашњавање не може тумачити у смислу да прихватамо све шт је до сада урађено а да убудуће неки случајеви буду прокоментарисани пре него што се блокирају. Ја сам за то: вулгарна имена блокирати по виђењу остало оставити да видимо резулате па онда деловати.--Војвода разговор 15:39, 22. мај 2011. (CEST)

На крају...Уреди

Надам се да не претпостављам погрешно, али мислим да је ова расправа увелико исцрпљена до сада. Мислим да је онај ко је желио нешто да каже по овом питању то и урадио, и његово мишљење је свакако забиљежено. Примједбе у овој расправи су се односиле на блокирања која сам претходно вршио (која су дјелимично прерасла у масовну акцију), и као прозвана страна сам уважио свачије мишљење овдје изнесено. Већ сам истакнуо/предложио како убудуће захтјев за блокирање неподобног имена (у дијелу који се односи на ово о чему се расправљало) треба истицати на Тргу или Админ табли. Што се тиче блокирања неактивних јавних налога (или рекламних), о томе је тренутно претрес на Админ табли. Захваљујем свима који су учествовали овдје и скренули пажњу мени и заједници на неке ствари. У наредним сатима уређивања ћу предузети одређене кораке на које сам се одлучио након спроведене расправе. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:25, 22. мај 2011. (CEST) с. р.

Политика Корисничко имеУреди

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" | Превео сам политику Корисничко име са енглеског и можете је прочитати овде. Покренуо сам расправу пред гласање на којој можете дати ваш став. Пошто сам одређено време био спречен да доприносим википедији на српском језику, можда нисам све ово одрадио у складу са постојећим правилима, па уколико сам негде погрешио у процедури, молим онога ко установи неку грешку да ме о истој обавести на мојој корисничкој страни.--Antidiskriminator (разговор) 11:52, 24. мај 2011. (CEST)

Posredničko većeУреди

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" | Prošlo je više od godinu dana od prethodnih izbora za članove posredničkog veća. Odredbama politike Википедија:Посредовање je predviđeno:

Заједница сваке године бира Посредничко веће. Веће чини од 5 до 9 посредника.

Predlažem da se ponovo organizuju izbori za članove posredničkog veća.--Antidiskriminator (разговор) 16:13, 25. мај 2011. (CEST)

Секундарни извори комецијалног типа у спољашњим везама (Тофу 2)Уреди

style="background:#c5d2ea; color:black; vertical-align:middle; text-align:center; " class="table-draw" | Молим да се обрати пажња на линкове ка историјској библиотеци у гомили (преко 200) чланака. Линкови ка комерцијалним сајтовима (на дну се појављује банер који води на њихов амазон шоп) се на Википедији (снажно) не охрабрују, а кад се ради о сајтовима уредника Википедије онда се посебно (снажно) не охрабрују. Посебно што то није први случај такве врсте и корисници покушавају да убацивањем тих линкова популаризују и "економски оправдају" постојање свог сајта. Неки од примјера убацивања овог "рекламног" линка од дотичног корисника или његових "помагача"/сарадника (међу којима су неки и администратори) на том сајту су 1, 2, 3, 4 и 5.

Истовјетан случај смо од истог корисника већ имали и тамо је све већ речено на ову тему. Наравно, изостављено је извињење заједници, али сада знамо и зашто. Наиме, није се никада ни увидјела грешка, нити се своје понашање намјеравало мијењати. Напротив, експанзија маркетиншких активности (ради ли се о предузећу можда?) је настављена проширена и вјероватно ће сада, од истих особа (и помагача) услиједити лични напад на мене и моје истомишњенике по овом питању.

Још да напоменем да, чак и да је овај сајт допустив као примарни извор (а мислим да није), убацивање рекламних линкова у спољашње везе такође не би било допустиво.


Не знам како ће заједница поводом овог реаговати, али мислим да је о овим појавама треба извијестити. Ја се у овом пасусу више нећу јављати. Поз, --Каштер (разговор) 13:47, 26. мај 2011. (CEST)

Ах да ... заборавих ... због масивности "инфекције" и непоправљивости дотичних корисника, предлажем да се тај сајт убаци у метину спам листу. Поз, --Каштер (разговор) 14:22, 26. мај 2011. (CEST)

Критеријуми за укључивање у спољашње везе су да је материјал квалитетан, да је релевантан за тему (тј да говори о конкретно том чланку, а не о нечем десетом). Природно, велика предност се даје материјалу на српском који је на жалост ретко доступан.
Искрено не знам за то да се линкови ка комерцијалним сајтовима „(снажно) не охрабрују“. Ја сам баш пре неки дан нашао овај текст видео да је врло квалитетан и информативан и пало ми је на памет да га додам као спољашњу везу у овај чланак. Заиста сам изненађен сазнањем да бих тиме наштетио Википедији.
Колико ја познајем стање на српској и енглеској Википедији, то што на сајту постоје рекламе није разлог да се он не користи као спољашња веза. Штавише претпостављам да преко 80% наших спољашњих веза представља сајтове који у себи имају рекламе. Проблем је само ако се линкови убацују свуда редом без икакве везе са темом (нпр. никако не би било у реду да се у свим чланцима о историјским темама стави линк ка главној страни Историјске библиотеке, али је сасвим у реду да се у чланку о Бици код XYZ стави линк ка чланку о Бици код XYZ на Историјској библиотеци).
Успут колико се сећам, Историјска библиотека је под слободном лиценцом (додуше не толико слободном као Википедија, али слободном свеједно), што је плус јер нас на Википедији занима слободан приступ информацијама. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:58, 26. мај 2011. (CEST)
Да си ти власник или уредник сајта www.republika.co.rs, да ли би лично или са својим колегама путем Википедије масовно популаризовао свој (рецимо) још увијек слабо познати сајт? Е сад, што се те ствари могу онако или овако видјети и протумачити, то је до сваког појединца понаособ различито. Ја у тој тенденцији видим опасност за Википедију. Шта ради један такав уредник на Википедији приоритетно, уређује Википедију или популаризује свој сајт???! Овдје постоји сукоб интереса, то је очито. Поз, --Каштер (разговор) 23:45, 26. мај 2011. (CEST)

Мене би занимали да ли је баш свака од ових 200+ употреба учињена са ваљаним разлогом тј. да ли су сви ти чланци са ИБ бољи по садржају од оних на ср.ВП.

Такође не бих волео да у сенку падне напомена о употреби ИБ у одељку литература, у случају када је она секундарни извор, а наводи примарне. 本 Михајло [ talk ]

Ne kažem da je situacija u vezi sa IB savršena i da ne treba pokretati ovakva pitanja, ali mislim da ima većih i prioritetnijih problema ako razgovaramo o tome šta (ne) treba da stoji u odeljku 'Spoljašnje veze'. Meni lično veze ka tom sajtu ne predstavljaju toliki problem jer su članci dovoljno kvalitetni. Međutim, priznajem da teza o „sukobu interesa“ ima smisla, odnosno da se ta stvar može protumačiti na različite načine. Ali, težište bi trebalo da bude na sadržaju pojedinačnih članaka na tom sajtu, a ne na tome ko je stavio link. Ako se složimo da ne treba uopšte stavljati linkove ka člancima tog tipa (bez obzira o kojem sajtu je reč), onda treba i IB shvatiti kao problem i razmišljati o dodavanju na 'crnu listu', do tada ne. Daleko veći (potencijalni) problem su stotine linkova ka vestima kojekakvih medijskih kuća koje u 99% (možda i celih 100%) slučajeva nisu sadržajnije od članaka na Vikipediji i ponekad imamo vezu ka jednoj vesti istovremeno u referencama, izvorima i spoljašnjim vezama. Jeste da one uglavnom imaju neke veze sa temom članka, ali su po sadržaju neuporedivo manje kvalitetne i (ako već tako gledamo stvari) više doprinose reklamiranju tih kuća na Vikipediji, nego što čitaocima stvarno nude materijal na kojem mogu da nađu kvalitetne informacije. Ne znam koliko ima takvih veza, ali bila je ona stranica na kojoj se moglo proveriti koliko linkova vodi npr. ka sajtu RTRS (prvo mi je palo na pamet), B92, RTS ili bilo kojeg drugog medija. Po meni prvo treba rešiti to pitanje. Pozdrav! mickit 11:14, 27. мај 2011. (CEST)

То са везама ка националним медијима, ту не може да буде сукоба интереса пошто се ради о медијским кућама које су у јавном власништву. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:28, 27. мај 2011. (CEST)
Naravno, ali suština mog komentara je sasvim drugačija. I prošli put kada smo razgovarali na ovu temu bilo je iste vrste mešanja stvari: ako razgovaramo o tome šta (ne) treba da stoji u odeljku 'Spoljašnje veze' - o tome sam prvenstveno govorio, želeći da naglasim da je po meni bitniji sadržaj tih veza nego potencijalni „sukob interesa“. Korišćenje tih vesti u izvorima i referencama je opet posebna tema, jer to i nije problematično. Pozdrav! mickit 11:51, 27. мај 2011. (CEST)
Добро, говоримо о различитим стварима. Ја сам више коментарисао у вези Каштерове покренуте расправе о масовном коришћењу комерцијалних сајтова који су у приватном власништву уредника Википедије. пс Слажем се да је важан садржај тих веза али мислим и да је важно и то да ли је извор неки блог, приватни сајт, или нека национална медијска кућа. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:03, 27. мај 2011. (CEST)
Da, razumeli smo se. Važno je svakako i to. Međutim, te teme treba razgraničiti: 1) šta koristiti kao izvore/reference, 2) šta stavljati kao spoljašnje veze i 3) promovisanje svog sajta (sukob interesa). Šta se koristi kao izvor/referenca je tema koja je možda čak i komplikovanija od rasprave o spoljašnjim vezama, odnosno ovo drugo pitanje je jednostavnije nekako regulisati. Inače, ako stalno mešamo babe i žabe, sigurno na kraju opet nećemo ništa rešiti :) Ako malo pripazimo, šanse su nam malkice veće :) mickit 14:06, 27. мај 2011. (CEST)
1) Википедија:Поуздани извори - треба да се преведе и организује расправа и гласање
2) Википедија:Спољашње везе - треба да се организује расправа и гласање, као што сам и предложио на страни за разговор предлога правила
3) Википедија:Конфликт интереса - написано и усвојено на гласању. Треба само да се примењује
--Antidiskriminator (разговор) 14:11, 27. мај 2011. (CEST)
"...želeći da naglasim da je po meni bitniji sadržaj tih veza nego potencijalni „sukob interesa“..." Најбитније је то што се читаоци википедије обмањују да је извор одређене информације нешто што није извор већ интернет сајт помоћу којег неко зарађује паре на таквој обмани.--Antidiskriminator (разговор) 12:02, 27. мај 2011. (CEST)
Предлажем да се придржавамо једне од најважнијијих политика википедије. Политике Википедија:Поуздани извори. Чим буде до краја преведена и чим заједница о њој постигне консензус, што треба омогућити што хитније. --Antidiskriminator (разговор) 18:58, 26. мај 2011. (CEST)
Kašter je pokrenuo veoma važno pitanje. Ne može se kao izvor informacija koristiti internet sajt na kojem se nalazi informacija preneta iz drugog izvora informacija. Na primer: Ukoliko internet sajt Istorijska Biblioteka objavi informaciju iz nekog dela istoričara Momčila Spremića u tom slučaju nije izvor informacija Istorijska Biblioteka već pomenuto delo Momčila Spremića. Pogrešno je dovoditi čitaoce u zabludu da je izvor informacija IB a ne stvarni izvor informacija. Isto se odnosi i na bilo koji drugi sličan internet sajt. U slučaju da se ustanovi da je masovno pogrešno referenciranje komercijalnim internet sajtovima motivisano ličnim materijalnim interesom onda se možda može posumnjati da je u pitanju pokušaj zloupotrebe vikipedije, što je ozbiljna stvar i zahteva posebnu pažnju.
Zahvaljujem Kašteru na pokretanju ove veoma bitne teme i Mihajlu Anđelkoviću na zapažanju.--Antidiskriminator (разговор) 09:41, 27. мај 2011. (CEST)
User:Micki"Daleko veći (potencijalni) problem su stotine linkova ka vestima kojekakvih medijskih kuća"
Ne slažem se sa ovim stavom. Svrha postojanja medijskih kuća je upravo u tome da objave informacije. Na primer, predsednik Tadić sazove konferenciju za štampu i iznese informacije o n.pr. hapšenju Ratka Mladića. Ove informacije medijske kuće prenose kao informacije koje je dao predsednik Tadić. Da je informacije o hapšenju Mladića predsednik Tadić objavio u knjizi u izdanju neke izdavačke kuće, onda bi izvor bila ta knjiga. Pošto je informaciju koju je izneo Tadić na konferenciji za štampu objavila medijska kuća čiji je reporter bio na konferenciji za štampu, onda je potpuno normalno da se prilikom navođenja izvora informacija navede da je tu informaciju objavila određena medijska kuća. Jedino se na takav način može obezbediti proverljivost. Poistovećivanje IB i medijskih kuća, ma koliko i ove druge bile komercijalne, je potpuno neprikladno. I izdavačke kuće koje objavljuju knjige su komercijalne i ostvaruju zaradu prodajom knjiga, pa ipak nije neprihvatljivo navoditi podatke o njima u izvorima informacija. Naprotiv.
Mislim da ova rasprava dodatno ukazuje koliko je neophodno da se pridržavamo jedne od najvažnijih politika vikipedije. Википедија:Поуздани извори. I pokazuje koliko je važno da se omogući zajednici da što pre o njoj postigne konsenzus.
Ponavljam, stvar je veoma ozbiljna i hitno treba utvrditi da li postoji sistematski pristup obmanjivanja čitalaca vikipedije time što se kao izvor informacija za određene teme navodi pogrešan internet sajt (tipa IB) i da li je takvo obmanjivanje motivisano ličnim interesom onoga ko u tome učestvuje.--Antidiskriminator (разговор) 11:29, 27. мај 2011. (CEST)

Ми(ц)ки је рекао све оно што сам ја имао на уму, тако да немам шта да додам, али ћу ипак нешто рећи. У последње вријеме сам чак и свједок масовног додавања линкова ка сајтовима Вечерњих новости и Политике без да се имало промијени чланак. Исто додавање линкова ка сајту РТРС сам раније запазио. С обзиром да не знамо ко се све крије иза псеудонима на википедији, врло је лако да су неки корисници и запослени у тим медијским кућама. Колико сам видио, на свим тим сајтовима постоје рекламе. Дакле, једнак третман за све.--В и к и в и н дбла бла 13:05, 27. мај 2011. (CEST)

Шта предлажеш? Да се забрани употреба сајтова Политике, РТС, РТРС као извора? пс Мислим да смо заиста доста одступили од теме коју је покренуо Каштер. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:20, 27. мај 2011. (CEST)

Istorijska biblioteka vise nema reklame. --Јагода  испеци па реци 13:13, 27. мај 2011. (CEST)

Zar je ranije zaista imala reklame?! Možda bi trebalo da kontaktiramo vlasnika tog sajta i da tražimo da vrati novac koji je zaradio posetama koje su usledile kliktanjem na linkove na vikipediji. Pošto je vikipedija neprofitna predlažem da tražimo da taj novac uplati u dobrotvorne svrhe, u ime vikipedije.--Antidiskriminator (разговор) 18:41, 27. мај 2011. (CEST)
Odlika pouzdanih izvora, kada se jednom bude usvojila politika po ovom pitanju biće to veoma očigledno, je proverljivost. Ukoliko je RTRS objavila određenu informaciju koju je na primer izneo Predsednik Republike Srpske, Gospodin Milorad Dodik, onda je obavezno navesti RTRS u izvorima informacija. Međutim, ukoliko je neki sajt poput IB objavio informaciju iz knjige nekog renomiranog naučnika, u tom slučaju bi navođenje IB u izvorima informacija za tekst članka predstavljalo obmanu čitalaca koja je možda motivisana nečijim materijalnim interesom. To što IB nema reklame ne menja činjenicu da je u pitanju obmanjivanje čitalaca a sajt IB na osnovu broja poseta može biti prodat nekome ko će postaviti reklame a neko ostvariti materijalnu korist.--Antidiskriminator (разговор) 13:16, 27. мај 2011. (CEST)
Nije jedini problem obmanjivanje čitalaca koje je možda motivisano sticanjem materijalne koristi. Problem je i to što su takvi izvori lišeni redovnog postupka koji prati objavljivanje određenog naučnog rada. Primer sajta Srpski Jezički Atelje koji je takođe ubačen u određeni broj članaka može da posluži kao ilustracija problema. Određeni korisnici vikipedije su koristeći ovaj sajt bili obmanuti i takva obmana je rezultirala sukobom.
Sve ovo govori da je potrebno hitno dovršiti prevođenje politike pouzdani izvori i omogućiti zajednici da se o istoj izjasni. Do tada bi trebalo hitno, možda uz pomoć nekog bota, izbrisati ovakve sajtove iz tekstova članaka.--Antidiskriminator (разговор) 13:28, 27. мај 2011. (CEST)

Да се разумијемо, ја имам на уму сценарио када неко додаје спољашње везе БЕЗ ИКАКВИХ ПРОМЈЕНА у самом чланку. Све остале ситуације не желим да коментаришем. Ако неко пише или мијења чланак, мислим да он има слободу да може навести изворе на основу којих пише чланак, и ту нема никакве разлике између ИБ и других поузданих извора. Откад је ИБ непоуздан извор? Што се тиче масовног додавања спољашњих веза у овом случају који сам горе поменуо, то може бити проблем без обзира на извор. Нисам примијетио да се масовно додају линкови ка ИБ, за разлику од сајтова које сам поменуо у првом коментару!--В и к и в и н дбла бла 13:35, 27. мај 2011. (CEST)

Какав по теби карактер имају спољашње везе и за шта служе? Пошто више не говоримо о теми него о Спољашњим везама. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:38, 27. мај 2011. (CEST)
Сигурно нису складиште за све могуће изјаве неког политичара или све тобожње вијести које су објављене на неком сајту на одређену тему. Спољашње везе би требале водити ка сајтовима гдје читалац може сазнати више о одређеној теми, али не треба ићи у крајност па сваки пут кад неко да одређену изјаву, одмах то стављати у спољашње везе. Уопште стављати вијести у спољашње везе је по мени проблематично, мада сам и ја то понекад радио.--В и к и в и н дбла бла 13:45, 27. мај 2011. (CEST)
Спољашње везе би требале водити ка сајтовима гдје читалац може сазнати више о одређеној теми“. Слажем се са овим. Заправо сматрам да је то суштина „Спољашњих веза“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:49, 27. мај 2011. (CEST)
Postoji predlog pravila po tom pitanju. Википедија:Спољашње везе. Ja sam svojevremeno predložio da se zajednica izjasni o ovom pravilu. Očigledno je da sam bio u pravu kada sam to predložio. Očigledno je da nepostojanje pravila koja preciziraju konsenzus zajednice po pitanjima vezanim za rad na vikipediji stvara prostor za sukobe i rezultira problemima poput ovih iznetih u okviru ove sekcije. --Antidiskriminator (разговор) 13:50, 27. мај 2011. (CEST)
Па добро, не можемо баш о свему и стално да гласамо и водимо расправе. Ево један примјер из мог личног искуства. Кад ја нпр. дођем на ср вики, то је са намјером да пишем чланке. Ако којим случајем залутам на неке расправе, онда се углавном изнервирам, изгубим живце, а најчешње нико од учесника не постигне ништа са тим расправама, и што је од свега најгоре, не напишем неки чланак. То се у мом крају зове: „гдје си био, нигдје, шта си радио, ништа“. ;) --БаШ-ЧелиК (разговор) 13:57, 27. мај 2011. (CEST)
Upravo je obrnuto. Pravilima se samo definiše konsenzus zajednice. Ukoliko on nije jasno preciziran i utvrđen u obliku pravila to stvara prostor za različite interpretacije, nerazumevanja i sukobe. Upravo nepostojanje pravila izaziva bespotrebne jalove rasprave, a njihovo postojanje olakšava efikasno uređivanje i podiže kvalitet uređivanja.--Antidiskriminator (разговор) 14:44, 27. мај 2011. (CEST)
у складу са правилима Википедије, требало би да избегавате да повезујете на место које Ви поседујете, одржавате или представљате — чак и ако се чини да би смернице Википедије говориле да би се на место иначе могло везати. Када нисте сигурни, можете да одете на страну за разговор и препустите одлуку другом уреднику. Овај предлог је у складу са Википедијиним смерницама о конфликту интереса. [3]. Ne samo da predloge pravila koja postoje zajednica nije usvojila konsenzusom, već se ni kakvi takvi predlozi ne poštuju. --Antidiskriminator (разговор) 13:56, 27. мај 2011. (CEST)

Википедија:Конфликт интереса. Ова смерница је усвојена. Међутим очигледно је да се не примењује. Непримењивање правила је још један веома битан проблем ср.вики којем се организовано и систематски треба посветити. Можда би била добра идеја оформити тим за примену правила који би се старао о томе да се организује постизање консензуса заједнице о предлозима правила и да се усвојена правила и поштују. Ја сам спреман да учествујем у таквим активностима. Предлажем да се пријаве корисници који би били спремни да буду део таквог тима:

Списак корисника заинтересованих да буду део тима за стварање правила на основу консензуса заједнице и њихову примену:

  1. --Antidiskriminator (разговор) 14:05, 27. мај 2011. (CEST)
  2. ....
  3. .....

Молим заинтересоване кориснике да се пријаве на горе наведени списак како бисмо организовано приступили стварању правила и њиховој примени.--Antidiskriminator (разговор) 14:05, 27. мај 2011. (CEST)

Расправа пред гласањеУреди

У циљу избегавања будућих неспоразума и сукоба изазваних непостојањем смернице која третира садржај поднаслова Спољашње везе, покренуо сам расправу пред гласање по овом основу.

Корисници који желе да се изјасне поводом ове иницијативе могу то учинити на следећој страници: Википедија:Гласање/Предлог/Спољашње везе--Antidiskriminator (разговор) 15:02, 27. мај 2011. (CEST)

Нови шаблониУреди

Данас сам превео неколико шаблона са ен.вики, па би требало да размотримо њихову употребу.

Први је шаблон Спем, који можемо да качимо на странице за разговор оних корисника који убацују линкове на већи број страница, иако је јасно да они немају везе са темом чланака и да вероватно представљају најобичније рекламирање на Википедији. Мислим да овде не би требало бити неких недоумица. На ен.вики имају још неколико шаблона на исту тему, али мислим да је нама довољан овај општи.

Друга група шаблона има за циљ да блокираним корисницима поједностави подношење захтева да буду деблокирани. Моја замисао је била да админи користе шаблоне Блок, Блок-неодређено и Блок-анон у којима би постојало објашњење како се поменути захтев подноси. Наиме, недавно смо добили опцију да блокираним корисницима оставимо могућност да уређују своју страницу за разговор чак и током трајања блока. То је, барем по мом мишљењу, и замишљено тако да им се пружи шанса да се жале и да изнесу своју страну приче. Други админи (самостално или уз консултацију са оним ко је блокирао корисника) могу да размотре захтев и да га одбију или прихвате. Мислим да ово не треба битно да промени досадашњи систем, него само да га поједностави и да се блокираним корисницима уопште пружи та информација да имају право да се жале. Можете погледати овај шаблон и пратити даља упутства и шаблоне (има их десетак). Систем у којем админ који блокира корисника оставља на његовој страници за разговор обавештење зашто је блокиран, у којем потом блокирани може да се жали и где коначно други админ(и) могу да преиспитају блок је колико-толико бољи од досадашње праксе. Пре више од пола године смо већ разговарали на ову тему, али тада нисмо далеко одмакли, а осим тога у то време блокирани корисници нису ни могли да уређују своју страницу за разговор.

Иначе, сви шаблони су тренутно откључани, па слободно исправите грешке које сам направио (посебно оне језичке/правописне природе) - не морате чекати мене. Ако се сложимо да користимо ове шаблоне (мислим да не морамо да гласамо око овога, него просто да у расправи видимо шта и како - или хоћемо или нећемо), онда би их касније заштитили од даљих измена. Иначе, ја ово не бих наметао као неку обавезу, званичну политику итд. Довољно би било (барем мени) да закључимо да је боље користити шаблоне и да се тога придржавамо бар код пријављених корисника. Поздрав свима! mickit 20:38, 3. јун 2011. (CEST)


OK. Pošto za ovo ne vlada interesovanje, povlačim predlog. Šablone neću brisati (ne smetaju), pa ako se nekada bude ponovo razmatrala mogućnost njihove upotrebe biće tu. mickit 21:02, 22. јун 2011. (CEST)

Ех, мислим да не мораш повлачити предлог само зато што се нико није јавио :) Некако су нас друге обавезе повукле са стране. Ја сам ЗА ово. Само питање за шаблон о деблокирањеу. Да ли он може сада да се користи или не? Чиними се да је Филип написао на страници за разговоре да блокирани уређивачи не могу да уређују своју страницу, али ја сам видео да су неки корисници писали на својим страницама у време блокаде. --MikyM|Write me 21:59, 22. јун 2011. (CEST)
Naravno da mogu, ako im admin koji ih blokira, to dozvoli. Ta opcija je vama amdinima od skora uvedena, i po difoltu je da je dozvljeno uređivanje svoje razgovor stranice, ali ako misliš da će korisnik da to zloupotrebi da bi nastavio sa npr. trolovanjem ili spemovanjem, onda mu blokiraš i tu opciju.--Јагода  испеци па реци 22:07, 22. јун 2011. (CEST)
Фала. Надовезао сам се на разговор страницу о том шаблону. Тамо су изнете тврдње да се немере уређиват' ништа, али мислим да је АД пре те дискусије могао да уређује своју страницу. Но није тако ни битно:) Немам појма какве су све овде опције дате; нисам (још увек) никага блокнуо :) Или смо постали кул или ме неко други предухитри (мало шале није на одмет)--MikyM|Write me 22:32, 22. јун 2011. (CEST)
Pa mogao je, al je zloupotrebio tu mogućnost, pa su mu i to ukinuli. I ja sam se iznenadila kad sam to videla, pa mi je čini mi se Filip objasnio da je to nešto skoro uvedeno. Željko je isto negde na nekom trgu pitao za to, pa mu je tamo Filip objašnjavo. A što se blokovanja tiče... Ćuti, bolje da nikad ne dođeš u priliku da bilo koga blokneš . Zar nam nije lepše ovako bez svađa i prepucavanja? --Јагода  испеци па реци 22:38, 22. јун 2011. (CEST)
Још се ја питам зашто штуцам ;) Елем, да, до скоро није било могуће да блокирани уређивује своју страницу за разговор, али је од скоро уведена могућност да се при блокирању специфицира да ли се жели то или не. Дакле, информација коју сам дао пре неког времена је застарела и не треба се више позивати на њу (јер се сама ситуација на Википедији променила). --филип @ 01:27, 23. јун 2011. (CEST)

Blok korisnika RankoУреди

Blokiran je zbog vređanja drugog korisnika na jedan dan. Ako nastavi sa takvim rečnikom posle deblokade, idemo dalje. Vidim da su ga neki admini upozoravali na rečnik, a on im reče da ga je tako učila baba. Što se mene tiče, može tako sa svojom babom da razgovara i babi svojoj enciklopediju da piše. --В. Бургић (реци...) 17:59, 7. јун 2011. (CEST)

Wikimedia Elections needs translators! Help pick our next leadersУреди

Please translate: Commons:Template:Promote Board elections 2011 . Urgent. Time-sensitive. Election ends in 4 days. --PromoteElection2011 (разговор) 08:08, 8. јун 2011. (CEST)

Блокада анонимног корисникаУреди

Према правилима, блокаде се објављују на тргу Политика. Данас су блокирана два корисника. Блокаде је извршио корисник БокицаК.

  • (историја блокирања); 02:50 . . BokicaK (разговор | прилози) је блокирао „MagnumCrimen (разговор | прилози)” са временом истицања блокаде од неодређено (онемогућено отварање налога, забрањена е-пошта, забрањено уређивање сопствене странице за разговор) (Раније блокирани корисник)
  • (историја блокирања); 02:49 . . BokicaK (разговор | прилози) је блокирао „71.191.31.183 (разговор)” са временом истицања блокаде од 1 месец (само анонимни корисници, онемогућено отварање налога) (Раније блокирани корисник)

Разлог који је дат у опису „(Раније блокирани корисник)“ је да је корисник био блокиран и раније, што није прекршај правила википедије нити је оправдан разлог за блокаду на мјесец дана. Поред тога, постоји и конфликт интереса пошто је анонимни корисник покренуо расправу на тргу Админ табла, што је пребачено на трг Разно, у којој се између осталог помиње и админ који је блокирао корисника.

  • 02:50, 20. јун 2011. BokicaK (разговор | прилози) је блокирао „MagnumCrimen (разговор | прилози)” са временом истицања блокаде од неодређено (онемогућено отварање налога, забрањена е-пошта, забрањено уређивање сопствене странице за разговор) ‎ (Раније блокирани корисник)

Поводом блокаде Корисник:MagnumCrimen сам пронашао на његовој страници да је лутак Корисник:Djura. Корисник:Djura је имао укупно 69 измјена почетком 2007. године, а блокирао га је корисник БокицаК:

  • 08:05, 21. мај 2007. BokicaK (разговор | прилози) је блокирао „Djura (разговор | прилози)” са временом истицања блокаде од неодређено (онемогућено отварање налога) ‎ (Застрашивање/Злостављање: dosta smo te vise trpeli)

На страници Корисник:Djura стоји шаблон да је троловао.

Као закључак, иако не познајем историју детаљно, бих закључио да није добро да се некоме ко је из неког разлога био блокиран у прошлости, заувијек онемогући приступ нашем пројекту. Ако је корисник скривио нешто 2007, не треба га заувијек тјерати са пројекта. А није добро ни то да су све блокаде од исте особе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:54, 20. јун 2011. (CEST)

Ако је корисник заиста раније блокиран на доживотно, а сада се открило да се ради о истој особи под новим именом, и тај налог се блокира исто тако. Нема ту недоумица и томе сл. Тај корисник ако је заиста хтио наставити да ради нормално на Википедији, онда је са новог налога могао тражити да му се укине блокада (о чему би се одлучивало). У овом блокирању како видим је главна недоумица њена тајанственост, односно нигдје правог објашњења. Надам се да ће то БокицаК урадити. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:51, 20. јун 2011. (CEST) с. р.

Mislim da sam bio jasan i da nista netransparetno ne radim, a da pokrecem nove rasprave necu. A i vi ste valjda dovoljno inteligentni da pratite tragove. Onomad sam ti rekao ko je to. Ostavio sam link ka jatu njegovih lutaka na na engleskoj wikipediji. Prostim upitom na ovo se izlista sve gde se neko zalio na njega. Ranije istrage (Requests for chekuser) su otkrile da je iz Vasingtona. Nema smisla checkuserovati IP korisnika, jer njegovu IP adresu svi vide i svako moze da otkrije odakle je. -- Bojan  Razgovor  15:08, 20. јун 2011. (CEST)

Нико те није ни оптужио да нешто не радиш како ваља, него сам ти дао савјет управо како би престала свака расправа. Тек кроз излиставање оваквих података може се рећи да је све јасно. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:56, 21. јун 2011. (CEST) с. р.

Који ниво фудбалских клубоваУреди

Гледам нешто ове наше чланке о фудбалским клубовима из разних општинских, окружних и бетон лига. Да, те лиге заиста постоје, као и ти клубови. Али, да ли су они за енциклопедију? Ево списка држава по броју становника. С обзиром на то да ово није српска енциклопедија, да ли бисмо имали чланке о клубовима из 5. или 6. лигашког нивоа из Шведске, Бурундија, Белорусије или Боливије? И зашто не 6. ниво такмичења у кошарци, скијању, боћању? Ето, има земаља где је крикет или бејзбол популарнији спорт од фудбала. Можда 6. ниво крикет лиге са Новог Зеланда или Аустралије није ништа слабији или мање запажен од нашег 6. нивоа у фудбалу? --В. Бургић (реци...) 18:46, 20. јун 2011. (CEST)

Naravno da nema relevantnosti. Što se mene tiče, za mene su relevantni samo prvoligaški timovi i igrači. Sve ispod toga nema doboljan značaj za enciklopediju. --Јагода  испеци па реци 22:09, 22. јун 2011. (CEST)
Tреба узети у обзир и историју клуба. Рецимо, неки клуб који је данас у ко зна којој лиги можда је некад остварио неки запажен успјех у купу, или је био у првој или другој лиги. Међутим, овакви клубови, по мени, нису релевантни (ово је само примјер).--В и к и в и н дбла бла 22:20, 22. јун 2011. (CEST)

Да ли вреди покретање овог, сада кад имано неколико десетина чланака овог нивоа, јер су пре две године први текстови прошли на гласању Википедија:Чланци за брисање/архива30, кад ме је после гласање охрабрени анонимни аутор због мог коментара опсовао и написао десетак сличних.--Drazetad (разговор) 22:35, 22. јун 2011. (CEST)

Не знам зашто би се ти клубови брисали када на пример на википедији на енглеском језику имају чланци о клубовима који играју 9., 10. па чак и 11. лигу у Енглеској. Ево примера [4].--Sima90 (разговор) 22:58, 22. јун 2011. (CEST)

Ево да се мало и ја умешам. За мене је важнији 6. лигашки фудбалски клуб из неког села богу иза леђа са неког брда или одмах ту иза Железника (наравно ако је енциклопедијски обрађен), него 1. албум шесторазредне певаљке. Да образложим... имамо чланке о селима, градовима, обичајима, култури историји појединих места и крајева. Тај шесторазредни клуб је одиграо велику улогу у опстанку, животу и култури тога места, ту су расле генерације и генерације које су бодриле и играле за тај клуб... итд да не набрајам... Релевантност клуба по мени није лига у којој игра већ клубска историја и традиција (добри примери си Лидс, Нотингем Форест, Кристал Палас... некада харали Европом сада их нешто нема и неко ће за коју годину да их избаци из енциклопедије зато што нису више прволигаши и он никад за њих није чуо? Ништа нас не треба изненадити). Ова енциклопедија између осталог има могућност да поред стандардног и уопштеног давања информација да између редова покаже доста и о култури и развоју друштва током 20. и 21. века. Та певаљка је можда одиграла улогу на некој од сеоских свадби (можда баш у том селу одакле је и тај клуб) када се неко урољао па је из истог тог типа извукла праисконске нагоне и тај исти је одреаговао како је већ то ред и његово име се нашло на новинским ступцима па је и та певаљка постала релевантна, али да сваки албум да посебан чланак (а има их доста)??? Значи закључак се намеће, бар мени, ако дираш површину иди и очисти и дно или ћеш направити још већу каљугу и џаба труд.----László (talk) 00:32, 23. јун 2011. (CEST)
Слажем се у потпуности са Ласловаргом.--Sima90 (разговор) 00:41, 23. јун 2011. (CEST)
Лако би ми за албуме, међутим ја сам наишао на гомиле самосталних чланака о пјесмама са појединих албума које имају посебне чланке. Мени генерално не сметају чланци који су написани у енциклопедијском стилу и који садрже информације. Клубови ми не сметају без обзира на лигу. Информација је корисна ствар а енциклопедија је богатија ако садржи више информација. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:43, 23. јун 2011. (CEST)

Сваки клуб, албум, песма... су релевантни ако су чланци који их обрађују написани како треба. Ако неко има времена да пише о неком клубу из Прћиловице и при том напише добар чланак, не видим у чему је проблем. Пера Којот Шта је, бре??? 08:37, 23. јун 2011. (CEST)

Ne slažem se. Jer ne vidim razliku između dobro (pravilno) napisanog članka o klubu, pesmi i čoveku. Prag značaja mora da se pređe, jer Vikopedija nije zbirka svekolikog svetskog znanja niti zbirka informacija bez ikakvog kriterijuma. --В. Бургић (реци...) 15:51, 23. јун 2011. (CEST)
Ни ја се не слажем, али са изјавом корисника Б.Бургић, наводим: Vikopedija nije zbirka svekolikog svetskog znanja (ово је твој закључак). Тачно је да још није, али циљ Википедије је да буде „извор целокупног и свеопштег човековог знања“ - узето из смернице. Извод из усвојене смернице са Википедије на српском језику: „Фундаментални принципи. Постоји само пет стварних правила на Википедији: неутрална тачка гледишта, слободна лиценца, вики процес, слобода свакога да прави измене, и коначни ауторитет Џимба и одбора по питањима процеса. Уколико ...“. Хвала----László (talk) 01:48, 24. јун 2011. (CEST)

Шта га знам, ако не гласамо за политику, препустио бих ово нахођењу корисника који се већ дуже време баве спортом на ВП. А то су Дражета и Лазло на пример. Вероватно има и других. Мислим да је основно питање да ли ВП на тај начин служи за промоцију тих клубова или они и немају неке користи од тога јер су у свом географском домену већ довољно познати и утицајни. Евентуално, уколико незадовољство посебним чланцима о мањим клубовима буде превелико, или ако су ти чланци веома кратки, гласао бих за (следи више опција):

  1. за њихово опстајање макар у оквиру чланака о местима у којима су утицајни то јест у чланку о географској одредници која најбоље покрива географски утицај неког одређеног клуба. За овакав приступ бих ипак рекао да не би био превише практичан, јер ове географске одреднице не морају бити истог реда величине.
  2. Зато бих за крајњи случај препоручио обједињавање више чланака о ФК у један већи, који би се односио на групне утицаје тих мањих клубова у њиховим географским доменима. Ова подела не мора да буде кохерентна са било којом постојећом поделом (нпр. по регионима) па бих ту опет рачунао на кориснике који се већ неко време баве спортом, да то правилно гранулирају.

Михајло [ talk ] 15:19, 2. јул 2011. (CEST)

Ćir/latУреди

Već nekoliko puta smo razgovarali o tome da je pomalo nezgodno to što se opcije „ćirilica“ i „latinica“ nalaze u padajućem meniju kod vektor skina, jer većina čitalaca i novajlija ne zna da uopšte postoji ova opcija, a vektor je sada podrazumevani skin. Pošto nisam uspeo da sam nađem rešenje, zamolio sam korisnika Hoo man za pomoć. On je pre nekoliko trenutaka rešio ovaj problem. Nisam 100% siguran da li ovo utiče i na neke druge stvari, pa prijavite eventualne probleme. mickit 21:31, 26. јун 2011. (CEST)

OK, sad sam video da nema ni onog drugog padajućeg menija. Biće sređeno :) mickit 21:48, 26. јун 2011. (CEST)

Svaka čast što si se iscimao da se ovo konačno sredi. -- Loshmi (razgovor) 13:53, 30. јун 2011. (CEST)

"Википедија као дио промотивне кампање" или "пошто чланак на Википедији"Уреди

Независно од исхода недавног гласања бих желио да напоменем да је потребна велика пажња у опхођењу са чланцима типа Истиномер (Стартап компанија која инвестира гомилу новца за промотивну кампању и жели да се етаблира у одређеном економском сегменту).

Рекао бих да је потребно да Википедија задржи своју неутралност и независност по сваку цијену и поред јаког медијског притиска одређених рекламних промотивних кампања. Овдје је нпр. случај да постоји масивна промотивна акција компаније/сајта. Та промотивна кампања се наравно врши и путем медија и на то та компанија/сајт има право и то је у реду. Оно што је мени овдје засметало је, да се замагљује разлика у енциклопедијској вриједност промотивних активности (прилог на локалној ТВ ИПСИЛОН, чланак у новинама ИКС, дијељење балона на тргу АЛФА, итд.) и озбиљних новинарских прилога. Да се разумијемо, чланци у озбиљним новинама могу да се наруче (плате) као и прилози на СВИМ ТВ станицама.

На крају се поставља питање, како уредници Википедије да разликују прилог из рекламне кампање од озбиљног прилога и то све на истој ТВ или истим новинама? Осим сугестије да се критичније односимо према таквим чланцима и будемо сензибилнији на те (нове/старе трендове) на Википедији, прави одговор не знам. Али знам да пар десетина хиљада евра не треба да буде довољно да би се "избоксовао" чланак на Википедији и да не треба да допустимо, да се уз нашу (пасивну) помоћ било ко промовише и ако може да рачуна са чланком у Википедији ако инвестира одређену суму новца у промотивну кампању. Не кажем да је чланак у Википедији сам циљ кампање, него да ће тако настали чланак да побољша ефекте саме кампање тј. фирми/сајту је користан вишеструко а Википедија тиме постаје збирка промотивних текстова. И то текстова без великог енциклопедијског значаја.

Само да се замислите, а можда неко има и своје мишљење које је интересантно. Поз, --Каштер (разговор) 11:36, 30. јун 2011. (CEST)

Мислим да је ово што си ти написао свима јасно било и раније, није никоме могло промаћи овакво запажање и размишљање. Моје мишљење је да уредници итекако могу да разликују рекламни и релевантни текст, али када им је воља, у могућности су да занемаре такве „ситне“ ствари. Углавном, проблем и није толико у психи корисника, него у правилима и смјерницама Википедије. Ми немамо презицно, јако и одрживо правило које би регулисало ову област. И то треба да буде врашки прецизно, пошто се често у скорашње вријеме потеже за реченицом „А гдје то пише?“. Иако би се можда Википедија додатно бирократисала тиме, мислим да би резултат био повољнији, јер реално гледајући потреба за прецизним одређивањем релевантног материјала је итекако изражена --Жељко Тодоровић (разговор) 13:00, 30. јун 2011. (CEST) с. р.
Žao mi je što moram da ponovo promovišem svoju kampanju o večitom sukobu dveju "dijametralno antagonističkih" filozofija: inkluzionizma i delecionizma. No, golica me ta cifra od (KOLIKO?) milja evra - pa ja sam, sunce nam naše neupućeno, daleko konkurentniji. Mušterije su izgleda svojski ošišane. Uputite ih ubuduće na mene: moja kompanija već neko vreme ima interaktivni cenovnik koji prezentuje hologramska precakana prodavačica odnosno hologramski prezgodni prodavac (izbor žensko/muško se vrši na osnovu 99,9% precizno procenjene preferencije klijenta). Inače draftujemo i nove snage: sivijevi sa obaveznim pismom o namerama su dobrodošli do 30. juna 2011. u 23:59 (CEST).   Srdačan pozdrav, -- Слободан Kovačević библброKS 21:24, 30. јун 2011. (CEST)

ВандалиУреди

Зашто је ова страница превазиђена? И што нема више шаблона за вандале? Видим да има корисничких страница које садрже тај шаблон. Да ли би можда требало да се замени неким другим? --Јагода  испеци па реци 12:40, 1. јул 2011. (CEST)

Па у ствари стране не садрже шаблон него линк ка њему, пошто шаблон колико примећујем не постоји. Мислим да не би ваљало стварати га, без неке претходне поприличне дискусије о потреби тога свега. Свако добро, -- Слободан KovačevićбиблброKS 13:29, 1. јул 2011. (CEST)
Nisam ja nista predlagala, samo sam znatizeljna, jer ovo je ocigledno postojalo a i ukinuto je pre nego sto sam ja dosla na njiki. --Јагода  испеци па реци 13:37, 1. јул 2011. (CEST)
PS: Ja i rekoh da sablona vise nema, koliko mi se cini...?  --Јагода  испеци па реци 13:37, 1. јул 2011. (CEST)
Ti napisala i da stranice sadrže šablon. No nema veze, semantika. Nisam hteo da suzbijam tvoju znatiželju, a kamoli zabranjujem njene iskaze - samo sam dao mišljenje. Tvoja znatiželja je delovala možda malo "sugestirajuće" - barem meni - pa sam zato i dao mišljenje. Možda sam poranio?   -- Слободан KovačevićбиблброKS 16:27, 1. јул 2011. (CEST)
Pa imaju link ka tom nepostojecem sablonu, tako da umesto sablona stoji crveni link. Zato kazem, mozda bi trebalo zameniti nekim drugim, POSTOJECIM sablonom. I usput, zanima me sto se ukinula praksa koja se vodila na toj stranici, kao i sam sablon (posto je ocigledno u nekom momentu izbrisan). Pa sme valjda da se pita, bje?  --Јагода  испеци па реци 17:06, 1. јул 2011. (CEST)
Чини ми се да си ти претпоставила да ја знам. Но то није случај. А да сме да се пита, ја сам веома уверен. Но ти си ипак нешто имала на уму и да предложиш, ја мислим. Ако је тако, предлажи убудуће слободно, а и питај офкорс - мислим да нити ти се брани нити се настоји да ти се брани... много.   Срдачан поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 19:11, 1. јул 2011. (CEST)

Нешто се не сећам да се претерано користио тај шаблон. Његова цела (обрисана) историја показује да је он одувек био преусмерење на {{корисник}}, тј. користио се као алијас за њега (што се и очекује у Јагодином горњем примеру). --филип @ 21:31, 1. јул 2011. (CEST)

Šablon Vandal je preusmeravao na korisnik? Tek mi sad ništa nije jasno... A što se više ne radi onako s vandalima kao što stoji na onoj stranici? Čini mi se da na eng. njiki imaju isti sistem. I na španskoj, ako se ne varam...--Јагода  испеци па реци 22:43, 1. јул 2011. (CEST)
Чини ми се нешто да се овде негде крије неки предлог.     -- Слободан KovačevićбиблброKS 02:44, 2. јул 2011. (CEST)

Праг за средњовековно племствоУреди

Пошто смо утврдили да свака боговетна гранчица племства јесте енциклопедијски релевантна (попут младе Карађорђевићке),занима ме који став заједнице по питању племства у средњем веку.Нпр,има чопор чланова најстаријих (историјски признатих) племићких породица у нас,о којима се једини помен налази у по једној реченици,па ме занима да ли је то довољно за прављење чланка о њима.

Имамо пример ове фантастичне четворке (1,2,3 и 4),који се врло кратко помињу овдена. Црни Бомбардер!!!  (†) 14:40, 2. јул 2011. (CEST)

Ја сматрам да јесу релевантни. Ипак су били неки владари, историја их (макар) помиње и Њикипедија може бити само богатија када пружа и такве детаље, односно информације. Уз то, чланци су пристојно писани и референцирани.--Методичар зговор2а 15:00, 2. јул 2011. (CEST)

Слажем се са Методичарем, чланак није баш за сјајан (по обиму), али енциклопедија је чудна ствар, чак и најмањи податак (пошто их нема више) за поједине личности или догађаје који су релевантни у историји је довољан да постоји чланак. Зато енциклопедија и постоји. Значи, постојао-ла је, владао-ла је и ми смо то забележили. Боже мој, пошто је околина дотичне особе била неписмена и тада нису постојали професионални аутобиографи (јесу, али не у близини дотичне особе) па нису забележили детаље као што су: које јело је јела и које песме певала и колико албума издала, коме је и шта свирала не значи да је мање релевантна од ових срећнијих у данашње време, којима је то забележено и шепуре се по њикијима на појединим (или многим) светским језицима. ----László (talk) 15:14, 2. јул 2011. (CEST)
Ako kaniš aristokratče bit', mudro je njikipedijančad u obzir uzit'.   -- Слободан KovačevićбиблброKS 11:10, 3. јул 2011. (CEST)

Korisnik:BiblbroksУреди

Ovako. Korisnik je više puta opominjan zbog trolovanja, ali i dalje gura neku svoju agendu. I Željko i ja smo ga "oštro opominjali", mada zbog različitih stvari. Mislim da to »malo buškam ovde, malo onde, jer će svaki put da me opomenu za različitu stvar« ne bi trebalo da dalje tolerišemo. S obzirom na to da je i Željkovo mišljenje bilo da ga treba opomenuti ili isključiti, a da je već bio blokiran na dan, blokirao sam ga na 3 dana, kao sledeći inkrement. --В. Бургић (реци...) 23:29, 5. јул 2011. (CEST)

Korisnik:Patriota850Уреди

Blokiran zbog načina na koji se obraćao drugim korisnicima beskonačno, bez mogućnosti za pisanje po sopstvenoj strani. --В. Бургић (реци...) 13:21, 12. јул 2011. (CEST)

Стављам приговор на то што је корисник бесконачно блокиран. Мислим да није потребно толико оштро. Ради се о некоме ко не познаје елементарна правила и можда мисли да којом псовком може нешто значајно постићи. Будући да је вријеђао првенствено (можда и једино) мене, морам рећи да ја лично то и не сматрам толико увредљиво. Дакле, кориснику дати одмјеренију казну, претјерано је лупити одмах бесконачну блокаду, а не дати кориснику начин ни да се покаје послије неког времена. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:19, 12. јул 2011. (CEST) с. р.
Подржавам Жељков предлог јер се ради о псовци. То није разлог да се корисник бесконачно блокира. Људи не знају правила. Чини ми се да је Војвода блокирао корисника на седам дана, а не знам зашто је блокда промијењена у бесконачно. Тако да подржавам приговор који је направио Жељко. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:13, 12. јул 2011. (CEST)
Подржавам бесконачну блокаду. Мислим да се после три или четири упозорења које је добио (а једном је и блокиран) само тако може поступити. Војвода је исправно поступио, али је корисник наставио да истим интензитетом псује и након блока. Такав дискурс нам није потребан на википедији, нити би требало попуштати у вези тога, па постепено претворити ову википедију у форум на којем свако може изговорити свакакве гадости без казне.--В и к и в и н дбла бла 19:29, 12. јул 2011. (CEST)
Ја мислим да је бесконачно удаљавање било кога са овог пројекта преоштро. Није пројекат приватан да би било ко могао да донесе такву одлуку и било коме заувијек забранио приступ. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:43, 12. јул 2011. (CEST)
Niko njemu ne brani da otvori drug nalog i proba iz početka. Prostakluci su nešto prema čemu treba imati nultu toleranciju. Ovde se ne radi o tome da on "ne zna pravila", nego ne ume da se ponaša kao normalna osoba. Osobe kao on stvaraju lošu atmosferu, jer, ovde sm svi zato što hoćemo a ne zato što moramo i niko nije dužan da trpi uvrede tog tipa samo zato št nekog nije majka vaspitala kako treba. A što se prilike za kajanje tiče, i to je dobio u uprkskao. Umesto da mogućnost da piše po svojoj sttani iskoristi za izvinjenje, on je nastavio da psuje. Ja ne vidim ništa sporno u ovom beskonačnom bloku. --Јагода  испеци па реци 21:29, 12. јул 2011. (CEST)

Izmena politikeУреди

Mislio sam da predložim nekoliko izmena trenutne politike administracije, pa bih voleo da čujem vaša mišljenja o tome pre nego što eventualno uđemo u čitavu proceduru (rasprava + glasanje). Mislim da bi bilo dobro da se promeni odredba: Кандидат за xxxxx мора сам да се пријави (или након консултације са администратором или бирократом). Na nekima od drugih projekata je ostavljena ova mogućnost, ali takođe i mogućnost da neko drugi predloži kandidata i da glasanje otpočne ukoliko ovaj to prihvati. Mislim da bi to mogao da bude dobar potsticaj za one korisnike koji razmišljaju o kandidaturi, ali su neodlučni. Lepo je kada te neko nahvali, pa ti samo prihvatiš kandidaturu i to je to. Druga stvar, za koju nam je na prethodnom glasanju nedostao jedan glas da bi bila usvojena, je oduzimanje ovlašćenja. Trenutno je to moguće isključivo ukoliko administrator ili birokrata zloupotrebi alatke (što je, kao što smo videli, često podložno diskusiji). Evo kako je tada glasio predlog: Одузимање администраторских и/или бирократских овлашћења је могуће у случају злоупотребе права или уколико заједница изгуби поверење у администратора/бирократу. О поверењу администратору/бирократи се одлучује гласањем. Овлашћења ће бити одузета кориснику који на гласању добије 50% подршке или мање. Гласање за одузимање администраторских/бирократских овлашћења кориснику спроводи се по истим правилима као гласање за давање истог приступа. Уколико корисник добије преко 50% подршке на гласању, овлашћења неће бити одузета, и гласање о опозиву истом кориснику може у наредних 90 дана бити организовано само уколико корисник злоупотреби техничка овлашћења. Ja još uvek ne predlažem nikakav konkretan tekst, ali bih ovaj predlog dopunio eventualo rečenicom da glasanje o opozivu ne bi smeo da podnosi korisnik koji je trenutno u sukobu sa adminom (kao što admin ne bi trebao da blokira korisnika sa kojim je u sukobu). Mislim da bi obe promene bile mali korak napred, kako za dobijanje novih admina, tako i za lakše oduzimanje ovlašćenja onim adminima koji nemaju makar 50% podrške u zajednici. Prošli put smo došli u situaciju da smo imali nekoliko predloga istovremeno (svi su hteli na drugačiji način da poboljšaju trenutnu politiku), pa su se glasovi rasuli i nismo usvojili nijedan predlog. Možda je bolje da idemo korak po korak, odnosno da izađemo sa 1-2 konkretna i dobra predloga (za koje vidimo da imaju najveću podršku), jer se bojim da ćemo u suprotnom ponovo doći u pat poziciju. Eto, toliko od mene. mickit 16:29, 12. јул 2011. (CEST)

Лепа идеја, али се не слажем са „ne bi smeo da podnosi korisnik koji je trenutno u sukobu sa adminom“. Уколико је корисник оштећен у сукобу са админом, јасно је да има право жалбе, па и право да опозове његов рад. У свим институцијама на различитим нивоима то право постоји.--Методичар зговор2а 16:34, 12. јул 2011. (CEST)
Подржавам Методија. Јер, ако то буде био услов, онда админ има начин да злоупотреби своје овлашћење и да остане некажњен, уколико нико други осим оштећеног не постави гласање. Треба да се зна да су администратори у служби пројекта и преко њега у служби свих корисника, а не обрнуто. --Јагода  испеци па реци 16:41, 12. јул 2011. (CEST)
Ја мислим да на овом пројекту тренутно нема довоњно регистрованих корисника да би се усвојило неко правило. Врло је мало активних. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:43, 12. јул 2011. (CEST)
(двоструки сукоб измена) У свим институцијама постоји и механизам да се бесмислене пријаве ни не отаљавају до краја већ се одбијају. Предлагање половичног система на штету једне групе није умесно, па оно ако ће кориснику који је у сукобу са админом бити и даље омогућено да поркеће гласање, ај` да се омогући и да неко то лепо поништи. Мени то изгледа бзвз компликовање пошт иначе ВП није институција, а заиста је равнотежа успостављена тиме да ако админ не сме технички да дира корисника са којим је у сукобу, да исто важи и у супротном смеру. Додуше, имали смо админа који су дивљали са блоковима, а да су притом имали подршку оба Микија. 本 Михајло [ talk ] 16:44, 12. јул 2011. (CEST)
А што унапред квалификујеш притужбе на рад администратора као бесмислене? Ако јесу бесмислене, то ће показати гласање. Ако нису, опет ће показати гласање. У случају блока нема шта да се покаже, јер је блок заснован на одлуци једне особе која је у сукобу с другом, и ту је крај. У случају гласања, не завршава се све покретањем гласања, него тек почиње. Најбољи начин да се види да ли админ има поверење заједнице или нема јесте само и једино гласање о истом. Ми смо били овде сведоци да су неки од админа прошли гласање више пута (Бокица и Мицки, нпр.). Дакле, ако неко има подршку, има је. Ако је нема, нема је и то треба да се такође евидентира. --Јагода  испеци па реци 17:00, 12. јул 2011. (CEST)

Ако овде неко нешта квалификује унапред и брзоплето то нисам ја. Нисам заправо уопште рекао да су све притужбе бесмислене, већ да то могу бити. Тврдећи другачије ваљда покушаваш да тролујеш тему. Поента је принцип једнакости. Ако неко не сме да блокира корисника са којим је у сукобу, онда ни тај неко не би смео њега својим техничким оруђем да дира. Ако то за некога не треба да важи, и свака примедба у супротном смеру може да се заврши гласањем, онда треба и да постоји могућност да неко стане на реп бесмисленим гласањима, којих је јашта било. Молим те, пажљиво читај пре него што опет нешта нетачно интерпретираш. 本 Михајло [ talk ] 17:24, 12. јул 2011. (CEST)

Такође желим да ти вратим бумеранг: ако неки админ нешта погрешно ради, СИГУРНО ће бити других људи да покрену гласање, па не знам за чега мора баш оштећени да се пожали. 本 Михајло [ talk ] 17:29, 12. јул 2011. (CEST)

Други људи врло често не обраћају пажњу или неће да се замерају. Такође верујем да су други људи у овом случају зло које треба избегавати, јер ми већ евидентно имамо проблем са клановима. Примера је било и биће. Коначно, нема једнакости између админа и оних који то нису. Админ има могућности више, што техничке што као ауторитет у заједници (заслужен или не, неважно). Да је тако, потврђује пример из праксе. Када је ономад Бокица блокирао Челика, нас петоро који нисмо админи, али јесмо респектабилни уредници Њикипедије (позивам се на наш рад искључиво) нисмо успели да преиначимо одлуку ни за милиметар. На другој страни су били махом админи. Међутим, у другом цугу одлука је преиначена. Како? На молбу другог админа. Можемо ми овде да се фолирамо да смо једнаки, али ја то не видим. Зато ћу сваки наредни коментар о једнакости прескочити.--Методичар зговор2а 18:02, 12. јул 2011. (CEST)

У вези овога што је написао Методичар морам да се сложим. Корисници шта год да су рекли, тај их админ који је извршио блок није ни 5% да кажем шљивио. Да не улазим у детаље о личном обрачуну за који ја сматрам да је био прогон и злоупотреба админ права. Нећу о томе. Међутим, нас уредника на овом пројекту има јако мало. Ја заиста не знам шта ми можемо као овако мала група да одлучимо и да то нешто значи. Мало нас је, а и ових којих је мало, ни они нису често присутни. (извињавам се што сам убацио коментар изнад Михајловог, али Методичарев коментар сам морао да прокоментаришем у контексту) --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:04, 12. јул 2011. (CEST)

Ух, поента (може да) изгледа валидно. Сачекаћу да сварим, па ћу видети како да гласам ако гласања буде. 本 Михајло [ talk ] 18:33, 12. јул 2011. (CEST)

Слажем са Михајилом, па и са аспекта да су и админи корисници, морају бити и по том основу у истом положају са осталима. То је сасвим логично.-- Сахараразговор 18:28, 12. јул 2011. (CEST)

Па, шта знам, ни гласање није више гаранција. Волео бих ако бисмо могли да попричамо и о могућности да заједница гласа против одлука адмиинстратора, а не за сваку ствар о уклањању администратора. 本 Михајло [ talk ] 18:38, 12. јул 2011. (CEST)
Да, слажем се са Михајлом.--Методичар зговор2а 18:55, 12. јул 2011. (CEST)

Не слажем се уопште с промјеном споменутих правила, корисније би било промијенити неке друге политике, које јесу извор проблема. Разлози:

  • Да ли неко предлаже админа или се сам предлаже није никаква ствар која би се требала формализовати. Свако је слободан да хвали корисника преко разговора и да га наговори да се кандидује. Уосталом, зашто не би неко ко се кандидује за админа показао да има одговорност и вољу и сам то учини, а не да можда преко своје воље прихвата туђе кандидатуре? Одговорност админа је велика и кандидат се треба сам одлучивати на такво нешто ако сматра да има потенцијала за то (ја тако и схватам досадашњу политику у тој области).
  • Не слажем се с тиме да се Википедија претвара у парламент, па да имамо некакве мандате и бираче код којих требамо купити симпатије. Никакав критеријум да ли је администратор погријешио или не сигурно да није како ће гласање проћи. О томе јасно говори политика да Википедија није демократија, него да се правичне ствари утврђују кроз расправу, а не изборима (гласањима). Уосталом, оваквим би се развојем догађаја админи претворили у улизице.
  • Сада о прагу односно постоцима. Нелогично је да администатор добија повјерење заједнице са 70%, а губи га са 50%. Ово мени 50% може проћи ако се ради о злоупотреби, мада и ту изражавам резерву. Резерва код овог није због постотака него због немогућности разрешења администратора да је учинио 100 кобних грешака, а ипак прошао на гласању. Дакле, неку велику улогу не игра ни нека грешка, јер главна је ствар подршка заједнице (што је опет контрадикторно да са 70% добија, а са 50% губи!). Дакле, ради се о чистим одлукама заједнице. Како онда можемо имати ситуације да је за једне одлуке (макар и административне) потребно 70%, а за неке 50%, ако је већ неки принцип једнакости при доношењу одлука?

Уосталом, не видим откуд овај и предлог долази на дневни ред када оваквих проблема скоро да није ни било. Не памтим откада то имамо проблеме с одузимањем овлашћења или кандидовањем некога за администратора. Радије се треба фокусирати на проблеме политике уређивања (који и јесу заправо извор сукоба). --Жељко Тодоровић (разговор) 18:49, 12. јул 2011. (CEST) с. р.

Ево и Михајло је дао користан предлог, који треба разматрати. Једноставно, одлуке администратора би се учиниле првостепеним, с правом жалбе заједници (мада ово негдје и постоји у самој пракси, реално гледајући, али не на свим мјестима). Ми имамо случајеве да неки корисник покреће гласање због тога што је он евентуално оштећен (а ипак требало би размишљати узевши у обзир цијелу заједницу). Можда админ и погријеши некада (скорија примједба је била када је БокицаК блокирао некога у сукобу), али то мени није никакав разлог да се неко разријеши, ако је сав остали његов рад кроз мјесеце или године био доста квалитетан. Ми овдје причамо као да нас има 100 па неки проблем настао као да су админи постали диктатори и говоре оно да нема везе што им се уредници противе наиће нови, љепши, бољи. Ја не могу говорити тачно, али мислим да је однос админа и корисника по уређивању скоро па исти, дакле, нас је овдје веома мали број. Предлог Михајла је занимљив и радо бих га подржао. Рецимо, одлука админа се може поништити изјашњавањем заједнице (да не би неко рекао да је то све споро, може се установити рок од 3 дана или сл.) Веома занимљиво и мислим да треба ово озбиљно узети у разматрање. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:49, 12. јул 2011. (CEST) с. р.

Pa, uvek se može razgovarati o dopunama, odnosno izmenama trenutnih pravila, tako da Mihajlov predlog može da se razmotri kao i bilo koji drugi. Zašto sam pokrenuo ovu temu (govorim o predlozima sa početka ovog odeljka)? Zato što mislim da bi sa njima politika administracije bila bolja. Dakle, ne postoje bilo kakvi skriveni motivi. S jedne strane, otvara se mogućnost da lakše dobijemo nove admine iz reda iskusnih korisnika, a drugim predlogom se stavlja tačka na stalne tvrdnje da je pozicija admina nedodirljiva, odnosno da je teoretski veoma teško pokrenuti glasanje o oduzimanju ovlašćenja. Sadašnje pravilo da nije moguće pokrenuti glasanje ukoliko nije došlo do zloupotrebe ovlašćenja je i uvedeno, ukoliko se ne varam, zato što je bilo zloupotreba. Ono, kako hoćete, bio bih srećan da promenimo sadašnje pravilo i to najviše zbog onih koji nemaju ovlašćenja. Pozdrav! mickit 19:10, 12. јул 2011. (CEST)

Није то смак света, недостатак овлашћења нас не чини инфериорним, напротив. :) Ово могу да кажем искуствено; отварају се сасвим нови хоризонти у комуникацији.   Ја бих, најискреније, Михајлов предлог размотрио као први, а не као сваки други. :) Можда би то могло да буде решење проблема; с једне стране нема драстичних мера (стварно би било страшно занемарити године квалитетног рада због једне грешчице, а људи смо... :)), а са друге стране могли бисмо да исправимо грешке које су биле записане у камену. :) Супер, до нечега смо дошли. И Жељко, бај д веј, лепота је неважна, али сам убеђен да увек може боље. :)--Методичар зговор2а 19:18, 12. јул 2011. (CEST)

Мени се Михајлов предлог допада и мислим да је сасвим квалитетан и сврсисходан. Једноставно, ако је акција админа супротна вољи заједнице, она се може поништити. То већ дјелимично постоји, али не као формална категорија, због чега се често одлуке админа сматрају као неопозиве. Што се тиче препрека да неко постане администратор, ја их озбиљно не видим уопште. Већ сам објаснио претходно што се тиче сопствене кандидатуре. Ако се неко већ пријављује, ред је да представи свој „експозе“ (а не да прими рецимо туђи), а и какве има везе ако ће га један нахвалити, кад ће скоро сви остали тражити да чују зашто се кандидује (односно зашто је прихватио кандидатуру). Једноставно, ја на то не гледам као на нешто од пресудног значаја па да би се требало формализовати (односно организовати гласање о томе, а претходно водити расправу). --Жељко Тодоровић (разговор) 19:22, 12. јул 2011. (CEST) с. р.

Mihajlo, pusti bumerange i natezanja. Ja diskutujem ovde kao i svi drugi, i dajem svoje mišljenje, ne vidim zašto bi to shvatao loše i kao poziv na svađu. Ja neću da se svađam s tobom, štaviše, i meni se dopada tvoj predlog. Takođe, padaju mi na pamet i dopune: ako se više od X korisnika ne složi sa odlukom administratora (može se raspravljati da li je potrebno formalno glasanje ili je dovoljno da se jave korisnici i izraze svje mišljenje), odluka se poništava. Naravno, mora se takođe voditi računa i o izvršenju odluke korisnika. Kod blokova (i drugih stvari, ali najviše kod blokova), korisnik mora odmah deblokira (nešto da se smisli da se s izvršenjem odluke ne odugovlači, jer i to je moguće. Uvek se možete izvlačiti na to da "niste tu" a mi nemamo načina da dokažemo suprotno). Ako se nekom administratoru poništi X odluka (o broju poništenih odluka se da razgovarati), to je valjda dovoljan dokaz da nije za administratora, te mu se može pokrenuti glasanje o opozivu. Pazite, zloupotreba prava poodavno nema, jer su i administratori i zajednica postigli određeni nivo samosvesnosti i ozbiljnosti, tako da ovo pravilo postaje samo prepreka za dalji razvoj zajednice. To pravilo je nekad bilo smišljeno jer je verovatno bilo zloupotreba, a administratora bilo malo, pa je stavljeno kao jedini uslov. Sad je zajednica nešto sasvim drugo, ni približno onome što je bila na početku pre nekih 6 godina, pa treba i pravila i smernice usklađivatii s njenim razvojem. Što se prvog predloga tiče, meni je u principu svejedno, ali nešto mi se čini da bi administratori voleli da obnove snage (nije prvi put da izvlače tu temu novih kandidatura), a kako se niko ne javlja, onda bi oni verovatno da probaju da ohrabre određene korisnike predlaganjem istih. Nermam ni protiv toga ništa protiv. Verujem da će dobro izabrati, a zadnju reč će naravno dati zajednica na glasanju. Pa kom obojci kom opanci. --Јагода  испеци па реци 21:21, 12. јул 2011. (CEST)

Ja inače mislim da stvari u vezi sa ovim problemom idu na bolje. Administratori su postali mnogo uzdržaniji i mnogo češće premeravaju i odmeravaju svoje poteze kao i reči pre nego što bilo šta urade, što pre jedno tri četiri godine nije moglo ni da se zamisli. Polako se ta uloga administratora demistifikuje, a da bi se taj proces obavio do kraja, potrebne su ove promene koje je Micki predložio. Kad bi se uloga administratora skinula s pijedestala na kom se nalazi, tj. kad bismo svi tu ulogu shvatili ne kao moć, nego kao službu zajednici, ljudi bi se i lakše prijavljivali, ali i napuštali to mesto, tj. protok različitih ljudi na tom mestu bio bi mnogo frekventniji, što ja mislim da je dobro za zajednicu, jer onda bi svako bio malo odgovoran, a ne bi npr. svi kad su nezadovoljni, povređeni ili misle da su oštećeni cimali uvek jedne te iste admine a druge ne. Na kraju krajeva, nije ni pošteno da se uvek od jednih te istih očekuje da rešavaju probleme, zar ne? --Јагода  испеци па реци 21:21, 12. јул 2011. (CEST)


Metodije me sinoć podseti da sam ostao nedorečen. Pokrenuo sam pitanje izmene trenutne politike na Trgu jer sam želeo da vidim kakvo je generalno raspoloženje u zajednici u vezi ovih pitanja. Nema smisla da vodimo diskusiju 10 dana, pa onda još i da idemo na glasanje od 7 dana, ako je već u startu podrška tako mala. Stoga odustajem od predloga. Mihajlo je izneo svoj predlog i, ukoliko je zainteresovan, može da organizuje raspravu, pa da vidimo šta će od toga biti. Pozdrav svima! mickit 10:13, 16. јул 2011. (CEST)

Ali, kako nema? Pa vidi kolko smo pričali o tome. A i Mihajlov predlog nije nešto poptpuno različito od ovog št si ti predložio. Samo je bolja varijanta, kak smo se ovde složili. Ja msilim da nema potrebe da odustaješ, nego da treba da ideš dalje. Napraviš predlog, otvoriš diskuusiju, i da glasamo. --Јагода  испеци па реци 11:16, 16. јул 2011. (CEST)
Moj predlog se ticao glasanja za dodelu i uklanjanje ovlašćenja - hteo sam da i jedno i drugo učinimo jednostavnijim. Mihajlov predlog se tiče toga da zajednica dobije mehanizam da poništi odluku admina (što jeste u redu, IMO). Dakle, to ne bi bio deo politike administracije. Moji predlozi u ovom trenutku nemaju dovoljnu podršku (Bože moj, nije kraj sveta), pa ne bih da gubimo vreme na raspravu i glasanje. Možda nekom drugom prilikom. mickit 11:42, 16. јул 2011. (CEST)
Kako se ne uklapa u politiku administracije, kad se radi o administratorima? Ja mislim da bi se Mihajlov predlog lepo uklopio u tvoj, uz male izmene. Imali bismo detaljnija uputstva šta u kom slučaju raditi, što bi onda jednostavno izbeglo mnogobrojna prepiranja i natezanja, kao i nadmudrivanja. Mada, s druge strane, možda ovo bolje ostaviti za jesen, jer sad su odmori i naravno da onda nema korisnika da se izjasne o predlogu. Bolje ovo opet izneti na sto na jesen. --Јагода  испеци па реци 12:39, 16. јул 2011. (CEST)

Дакле, до јесени, драги моји админи, изблокирајте кога оћете и колико оћете, јер после можда неће бити више прилике. Мада није много остало људи, доба је годишњих одмора, али где чељад нису бесна... :)--Методичар зговор2а 19:02, 16. јул 2011. (CEST)

Ih, Metodije, pa nemoj tako, baš nam se dosta dugo admini ponašaju veoma uzorno. Blokovi idu zaista samo onima kojima nema pomoći . --Јагода  испеци па реци 21:23, 16. јул 2011. (CEST)
Pa sad ... diskutabilno je da li su se admini popravili, ili su se pak korisnici popravili ocenu iz vladanja :)) Sve u svemu, to je sad i ne bitno ... važna je harmonija.--MikyM|Write me 00:12, 17. јул 2011. (CEST)

Ekavica i ijekavica.Уреди

Prenosim ovde raspravu koja je započeta na članku Bosna i Hercegovina. Prema pravilima koja sledimo na ovoj Vikipediji, članak se piše u onom narečju u kom je započet. Međutim, Bokica misli da bi u nekim slučajima trebalo zanemariti to pravilo i pisati u onom narečju koje se govori u zemlji koja je predmet članka. Dakle, da bi članak o BiH ili Crnoj Gori morao biti ijakavski, zato što se tamo govori ijekavica. Šta zajednica misli o tome? --Јагода  испеци па реци 15:26, 17. јул 2011. (CEST)

Овај чланак је започет екавицом, сад је скоро цео у ијекавици. То није по правилима Википедије на српском, колико је мени познато. Треба све пребацити у екавицу. --Јагода  испеци па реци 01:31, 17. јул 2011. (CEST)

To je nesredjena klica, a drugo ljudi tamo pricaju ijekavicom. -- Bojan  Razgovor  01:35, 17. јул 2011. (CEST)

И? Ја се нешто не сећам да имамо неко правило да пишемо оним дијалектом који се говори у држави која је тема чланка. --Јагода  испеци па реци 01:38, 17. јул 2011. (CEST)

Zar moramo da imamo? Moramo li sve izglasavati? Zar nema smisla sve sto se tice BiH i Crne Gore da bude na ikekavici? -- Bojan  Razgovor  01:43, 17. јул 2011. (CEST)

Да, морамо да имамо. И не видим зашто би то имало било каквог смисла. Сам зато што се у тим државама гвори ијекавица? Не знам, али ја ту не видим логику (плус не постоји ни једно правило, чак ни препорука на нашој њики у вези са тим, док правило о одржавању дијалекта на ком је почет чланак постоји и потпуно је јасно). Ја нећу ништа мењати, јер немам толико времена за губљење. Само напомињем, чланак би требало да буде у екавици, јер није само та клица била у екавици, него је екавица била присутна и две године касније, па и три године касније, па и пет година касније, а тад свакакоо није била несређена клица. Договор је да се користи наречје којим је чланак започет, и ако штитимо ијекавицу при неправилним изменама на екавицу, мислим да је поштено да се исто ради и са екавицом. --Јагода  испеци па реци 01:57, 17. јул 2011. (CEST)

Oslonimo se na birokratiju kad ne mozemo na zdrav razum. Naravno da ima smisla. Clanke o podrucjima kojima se govori ijekavica ce najverovatnije najbolje napisati i prosirivati ijekavci i njih ce najvise interesovati. Isto vazi i za ekavicu. Da neko zapocne clanak Vojvodina na ijekavici, taj clanak ce postati ekavski, ne zato sto neko ne voli ijekavicu, vec zato sto je ili ne zna ili ne zna za pravilo ili je ne smatra je logicnom za te prostore. A zaista imamo vaznije stvari od gledanja da li je neko ijekavski clanak o ekavskom podrucju prosirio ispravnom ijekavicom, da nije nesto sarao. Takodje, engleska viki ima pravilo clanci o Americi - American English, o Engleskoj - British English. -- Bojan  Razgovor  02:13, 17. јул 2011. (CEST)

Нећемо уводити нова правила кад се коме како наврне. Јасно стоји да ако је чланак започет ијекавицом и није више клица, наставља се и завршава исто тако. Такође то важи и за латиницу и ћирилицу. Не будемо ли се држали ових правила завршићемо на српскохрватској Вики. Само још да напоменем да са овим Бојановим предлогом ја сам например онемогућен да доприносим о Босни и Херцеговини, Црној Гори делу Србије (Златиборски део), део Врања и недај боже шта још може произићи из ових могућих заврзлама.----László (talk) 03:22, 17. јул 2011. (CEST)

Nisi onemogucen. Samo bi sve sto napises trebalo da bude popravljeno na ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  07:01, 17. јул 2011. (CEST)

Бојане, заиста мислим да ако мислиш да је то логично, треба да направиш предлог, и да се о томе дискутује. Такво правило не постоји и не може се примењивати сам зато што је теби логично. То је врло драстична промена у односу на постојеће правило, и мислим да би о томе прво требала заједница да се изјасни, па тек онда да се примењује. Ако поштујемо правило "ко први девојци" код ијекавице (ја сам сама не знам колико пута вратила измене тог типа на ијекавским чланцима), онда мислим да је поштено да се на исти начин штити и екавица. Овај чланак је започет екавицом, и писан је скоро шест година екавицом, да би се не знам у ком тренутку одједном одлучило да се пређе на ијекавицу, а да се нико о томе није обавестио. Мислим, или ћемо да поштујемо правла која сами донесемо или ако нећемо, онда шта ће нам правила? --Јагода  испеци па реци 12:04, 17. јул 2011. (CEST)

Sta ima da vas pokrecem glasanje da li je nesto blisko pameti ili ne. Ako nije da cujem argumente protiv, ne samo jer je tako negde zapisano i pritom je napravljen previd. -- Bojan  Razgovor  13:44, 17. јул 2011. (CEST)

Bokice, ajde duboko uzdahni, shvati da ovo ne ide ništa protiv tebe lično, sredi misli i napiši opet šta si hteo da kažeš, jer zaista ne razumem šta si hteo reći. Svi ovde radimo u interesu projekta, a ne jedni protiv drugih. --Јагода  испеци па реци 14:05, 17. јул 2011. (CEST)

Iskreno, pravilo da se nesto ne prebacuje iz ijekavicu i ekavicu nikada nije izglasano, a zaboravljeno je. Naveo sam argumente zasto (ij)ekavici treba da odrazava geografiju. Nisam video nijedan razlog protiv, osim tako pise. -- Bojan  Razgovor  14:22, 17. јул 2011. (CEST)

Pa ako i nije izglasano, to je neko nepisano pravilo oko kog je verovatno pre više godina postignut koncenzus i uspešno se primenjuje godinama (nije ni prvo, ni poslednje, ni meni se npr. ne dopada pisanje SVIH mernih jedinica latinicom bez obzira na pism teksta, pa sam ipak prihvatila jer su drugi koji su mislili drugačije d mene, ipak bili u većini). Ne vidim zašto bismo ga sad menjali samo na osnovu mišljenja jednog korisnika, tj. tebe. Zato ti i kažem, predloži, da se zajednica izjasni, ne mora se glasati, ali ipak treba da vidiš šta drugi misle o toj ideji, a ne da je samoincijativno primenjuješ, bez obzira da li ona bila dobra ili ne. Ovde ipak radimo kao zajednica a ne kao slobodni strelci.  --Јагода  испеци па реци 14:40, 17. јул 2011. (CEST)

Niko ne kaze da nije dobra ili nema smisla -- Bojan  Razgovor  14:53, 17. јул 2011. (CEST)

Искрено, овај предлог по мени само може да донесе још више расправа, недоумица и свађа. Друго, не значи никако да неко ко је из неког краја боље познаје географију из тог краја него неки професионални географичар из било ког краја (ово је само пример). Треће, ијекавицу велика већина њих (бар ови сарадници који су до сада доприносили) користи неправилно и меша са варијантом која је блиска хрватском језику (користе хрватске изразе плус српску ијекавицу). Највише греше код коришћења -ј- и -љ- и убацивања слова -ј- после слова -и-, још има брља колико хоћеш. Мени лично за моје евентуалне доприносе не смета пошто ја обе варијанте могу користити, само бих морао више да пазим. Највећи проблем, по мојим схватањима, је да са увођењем овог предлога се такорећи забрањује писање неког текста у одређеним случајевима (ако не знам ијекавски или екавски не могу доприносит- или аутоматски неправилно доприносим, у некој од варијанти) и што је највећа опасност је да би имали два писма и минимално три равноправне варијанте српског језика за географију (Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина) а остало... па ми би већ закомпликовали.----László (talk) 15:15, 17. јул 2011. (CEST)

Niko tebi ne zabranjuje da pises kako znas i umes. Ali konacan clanak da ostane u ijekavici. -- Bojan (А) Razgovor 15:21, 17. јул 2011. (CEST)

Mislim da ovu raspravu treba preneti na Trg, pa videti šta zajednica misli o Bokicinm predlogu. Što se članka tiče, dok se zajednica ne izjasni o Bokicinom predlogu, treba poštovati staru politiku, tj. vratiti ga na ekavicu. Prekopiraću ovu raspravu na trg, da vidmo šta zajednica kaže o ovome. --Јагода  испеци па реци 15:18, 17. јул 2011. (CEST)

KomentariУреди

Bojane, počeo si da se ponašaš krajnje bezobrazno. Tebi je logično da članak započet ćirilicom bude prebačen u latinicu uprkos tome što imamo pravilo da se to neradi osim ako je u pitanju klica a nemamo pravilo da se to radi pozivajući se na geografsku odrednicu. Tačno je da na en i de njiki postoji slična preporuka (ne pravilo) da se članci npr. o UK, SAD i Australiji pišu lokalnim dijalektom jer se očekuje da će ih pisati oni koji tamo žive, ali ponavljam, to nije pravilo. A ti si smislio neko pravilo, koje ne želiš da staviš na glasanje i počeo si da ga sprovodiš jer je to blisko pameti. Ispada da svi koji se ne slažu s tobom nisu bliski pameti. Uostalom, ovaj šablon postoji i koristi se. --В. Бургић (реци...) 15:42, 17. јул 2011. (CEST)

Da li ja zagovaravam (ij)ekaviziranje neceg drugog osim lokalnih tema? Osim sto se do ponavlja jedno te isto da smo to propustili da spomenemo u pravilu, koji su konkretni razlozi za neradjenje po mom? Clanak o Prijedoru da neko "zapljune" neko ekavicom ili Zrenjanin neko ijekavicom, i onda svako mora da dorpinosi tako? Loicno je da ce ijekavci pre uredjivati clanke o ijekavskim oblastima a ekavci o svojim. -- Bojan  Razgovor  15:51, 17. јул 2011. (CEST)

Molim vas, nisam ovo postavila da bi se Bokica razapinjao na krst, nego da se zajednica izjasni o toj ideji. Dakle, ne bih da ovo pređe u napadanje Bokice i njegovo branjenje, nego da bude diskusija o samoj ideji, da konačno utvrdimo šta zajednica misli i o ovoj ideji. Pa kako god da odlučimo, tako će biti. Dakle, apelujem još jednom: komentarišite ideju, ne Bokicu. Hvala. --Јагода  испеци па реци 15:58, 17. јул 2011. (CEST)

Meni se takođe ta ideja ne čini lošom. Međutim, razumem i negodovanja, jer nismo nikada o tome kao zajednica zvanično prodiskutovali. Pretpostavljam da je i Bojan mislio da neće biti problema i da stoga ne treba da gubimo vreme na glasanje. Ako su mišljenja već podeljena, šta fali da onda organizujemo nekakvo glasanje i izjasnimo se? Tako ćemo prekratiti priču i videti na čemu smo. Čak ne mora da bude ni glasanje. Evo možemo ovde da kažemo svako svoj stav i ako bude konsenzusa da se pridržavamo ovog principa, neka ostane kao smernica ili šta god. mickit 16:27, 17. јул 2011. (CEST)

Ево, Бокици у прилог (кад већ не уме он сам  ) на страници Википедија:Напомене о писању српским језиком на Википедији, тачка 7, стоји препорука да се чланци о ијекавским геог. подручјима пишу ијекавицом, дакле, препорука, али не и обавеза (страна је написана 2007, дакле та препорука стоји поодавно овде). Дакле, према садашњим писаним правилима, мислим да и Бокица и други имају право. Можда заиста не би било лоше да се изјаснимо на неком гласању. Мени лично је апсолутно свеједно. Једино што ме брине јесте да се поштују правила која је донела заједница. --Јагода  испеци па реци 19:11, 17. јул 2011. (CEST)
Evo, Bokici protiv priloga:

Има смисла да чланци географски везани за подручја где се користи ијекавско наречје (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, западна Србија) буду писани тим наречјем. Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају на том наречју.

očigledno je šta ima prvenstvo, geografija ili bezecovanje. --В. Бургић (реци...) 21:14, 17. јул 2011. (CEST)

Добро, де, немој опет по Бокици. Ја сам само предочила да ипак постоји тако нешто међу нашим правилима, иако је само препорука. Такође треба да додам да сам ја мало средила стил на тој страници (личио је превише на буквални превод и неприродно је звучало на српском), тако да сам можда променила првобитни смисао, стога прилажем ранију верзију. Дакле, ти си против тога. Било би лепо да чујемо још неког... --Јагода  испеци па реци 21:19, 17. јул 2011. (CEST)

Хајде овако хипотетичка и реална ситуација: да неко почне чланак о неком локалном на „погрешном“ наречју. Сад, за очекивати је да људи из тог подручја ће додавати нешто на свом наречју. Ко ће све исправљати на наречје којим је чланак започет? Неко следећи ће скроз прилагодити чланак локалном „наречју“. -- Bojan  Razgovor  22:05, 17. јул 2011. (CEST)

A kako bi bilo da se rečenici "Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају на том наречју..." pridoda poduslov ", осим ако су вршене значајне измене на чланку.". Tako bi bilo omogućeno da se od slučaja do slučaja tumači da li su vršene značajne izmene, pa čak možda i obuhvati ova navedena hipotetička a verovatno realna situacija. Čini mi se da tako nešto postoji kao nepisano pravilo za ćirilicu i latinicu. Uostalom ovo je ipak smernica ne politika, dakle nije baš drž-ne-daj. Sama fraza kako je sročena ne nameće strogu obavezu ("...ostaju na tom narečju"), za razliku od stavke koja govori o pismu ("Немојте преправљати чланак из једног писма у друго. Такве измене ће бити враћене без расправе.") a u nastavku se daju tri izuzetka od pravila. Jeste da je i ovo o narečju navedeno da je pravilo ("Међутим, као и за писмо, тако и за наречје важи правило да чланци започети једним наречјем остају..."), ali moglo bi se malko fleksibilnije shvatiti - bar ja tako mislim. Ja sam doduše poprilično fleksibilan, no možda nije loše tako. Grešim li? Srdačan pozdrav -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:06, 17. јул 2011. (CEST)

Да ли онда и чланак о Уједињеном краљевству треба да буде написан на енглеском??? Пера Којот Шта је, бре??? 11:22, 18. јул 2011. (CEST)

Sto postavljate takva intelektualna pitanja? -- Bojan  Razgovor  14:20, 18. јул 2011. (CEST)
Па можда, али онда се поставља питање да ли на кокнију или оксфорд инглишу. Можда у зависности од регије коју описује шкотском, велшком или алстерском енглеском? :-) Срдачан поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:01, 18. јул 2011. (CEST)

Не би требало да постоји обавеза да се теме везане за регионе српског говорног подручја пишу на тамо присутним наречјима. Препорука је у реду. Обавестите кад буде гласање. 本 Михајло [ talk ] 21:46, 18. јул 2011. (CEST)

Такође мислим да не треба мењати тренутна правила. Географија не треба да има преседан над започињањем чланка или значајним проширењем клице. --филип @ 22:11, 20. јул 2011. (CEST)

A zasto ne bi trebalo? -- Bojan  Razgovor  23:08, 20. јул 2011. (CEST)

Na primer, zasto na En clanci o Engleskoj su na British Englishu, o SAD na American Englishu, o Kanadi na Canadian Englishu, Australiji Australian Englishu, JAR na Southafrican Englishu? Zašto su na nemačkoj vikipediji članci o Nemačkoj na jednoj varijanti nemačkog, a o Švajcarskoj i Austriji na drugoj varijanti nemačkog? Uveli su to eto samo da uvedu, ili je bilo praktično i smisleno? -- Bojan  Razgovor  23:33, 20. јул 2011. (CEST)

Бокице, немој постављати бесмислена питања, јер свако је овде изрекао своје мишљење, на које има право. Ако нека твоја идеја не прође, није смак света, и још једном ти кажем, није ништа лично. А на твоје питање о другим Википедијама, ја ћу одговорити питањем: а што бисмо морали следити баш све што се ради на другим википедијама? Није лоше видети шта други раде, па расправити могућу имплементацију тих правила и код нас. Али то свакако не значи да се мора имитирати све што се ради на другим википедијама. Осим тога, препорука стоји већ у правилима, али није обавезна. Дакле, све зависи од договора и од оног ко започиње чланак (уосталом, и на тим другим википедијама та правила су резултат договора. Њима се ето, свидело да то буде тако. Нама овде изгледа да и није то тско добра идеја. Препорука да, али обавеза свакако не.). Следећи препоруку, ак на неком чланку постоји консензус, не видим зашто се не би мгло променити наречје. Али, ако не постоји, ништа не фали ни да остане на наречју у ком је почет, па чак и онда кад то наречје не одговара наречу које се говори на територији предмета чланка. Дакле, лангзам, и дајте аргументе. Нећемо да се свађамо, ја мислим да смо то одавно превазишли. --Јагода  испеци па реци 00:12, 21. јул 2011. (CEST)

Da li neko UOPSTE primecuje da ja ne predlazem "videla zaba da se konj potkiva", vec da to ima smisla, da ce ljudi iz tih podrucja zeleti, dobronamerno ili ne, da pisu onako kako oni znaju? -- Bojan  Razgovor  00:38, 21. јул 2011. (CEST)

OK. Nije to u pitanju, ali, šta ak neki ekavac želi napisati članak o npr. Splitu? Mora da ga piše ijekavicom, ili jednostavno da odustane jer ne ume da piše ijekavicom? Sve se svodi na prvobitno pravilo koje imamo: kao i svaka druga tema, i geografske teme treba a se tretiraju isto, jer se na taj način ne diskriminiše niko. Kako je započeto, tako se tera na dalje. Isto kao i sa pismom. Da li bi onda to značilo da članke o geog. pojmovima iz Hrvatske moramo pisati samo latinicom, jer će verovatno ljudi iz Hrvatske želeti da pišu o tome? --Јагода  испеци па реци 01:05, 21. јул 2011. (CEST)

SNeka ljudi pisu kako znaju i umeju. Kada clanak bude gotov, da bude na lokalnom narecju. -- Bojan  Razgovor  06:16, 21. јул 2011. (CEST)

Što se mene tiče, ja već rekoh, meni je svejedno. Vidim prednosti i u jednom i u drugom predlogu. Bitno mi je da se dogovorimo nešto i da se to poštuje. Međutim, ja nešto ne vidim da tvoj predlog ima podršku. Svi koji su se javili radije su da ostane kako je za sada: samo preporuka, ali ne i obaveza. --Јагода  испеци па реци 10:25, 21. јул 2011. (CEST)

Ja ne vidim razlog protiv... -- Bojan  Razgovor  10:51, 21. јул 2011. (CEST)

TV emisije kao izvori, i druge temeУреди

TV emisije kao izvoriУреди

Šta mislite o tome? Da li u Vikipedijinim smernicama ima nešto o tome? Ovde ne mislim samo na političke emisije (koje su svakako za nas od najvećeg interesovanja), nego takođe i na npr. istorijske dokumentarce, ili dokumentace iz oblasti nauke. Npr. Natonal Geographic, History Channel, BBC sve su to vrlo kvalitetni dokumentarci iz oblasti istorije i nauke. S druge strane, i političke teme (konkretno mnoge vezane za naš rat devedesetih), mogle bi biti referencirane nekim emisijama u kojima se pojavljuju svedoci ili određene ličnosti od značaja za određene teme. Znam da ima svakakvih emisija, ali možda bismo pre uključvanja videa kao reference mogli da postignem koncenzus o uključivanju istog. --Јагода  испеци па реци 11:35, 23. јул 2011. (CEST)

KomentariУреди

Избегавати. Да би нешто проверио, требаш погледати цео видео. Друго, ако су емисије на Јутјубу, то је вероватно кршење АП и не би требало да линкујемо и помажемо у кршењу. А и Јутјуб некад обрише целу емисију. -- Bojan  Razgovor  17:45, 23. јул 2011. (CEST)

Delimično jesi u pravu, ali samo što se tiče AP, to bi po meni bio jedini realan problem (a možda i dovoljan da se ova ideja odbaci) Što se tiče toga da ih brišu, pa i linkovi sajtova takođe nestaju, zato i imamo one botove koji prolaze s vremena na vreme i proveravaju linkove. S druge strane, ako bi se navodio video, naravno da bi se morala navesti i tačna minutaža gde se pominje nešto što se tvrdi u članku, kao što se navode stranice kad navodimo knjigu kao izvor. Takođe, i kod video zapisa trebalo bi biti izbirljiv: kad se navodi (ako bi se navodio), onda bi moralo da se navede, ime emisije, ime reditelja, ime televizije koja je radila dokumentarac, i kad je prikazan, i naravno, minutaža kao što već spomenuh ranije. Ako se to ne zna, ne bi mogao da se navede kao izvor, jer jednostavno ne može se navesti nešto čije je poreklo nepoznato ili sumnjivo. --Јагода  испеци па реци 18:27, 23. јул 2011. (CEST)
Ja sam da se emisije (dokumentarci) koriste u smislu nekog "prikaza" odnosno u spoljašnjim vezama. TO je nekako do sada bila praksa. AKo se koriste u referencama, kao što Jagoda kaže, potrebno je navesti minutažu, tj vremenski interval kad je to rečeno. TO je najčešće "pegla" za onog ko piše pa se to i preskače, ali općenito mislim da je puno bolje da se emisije stavljaju u spoljašne izvore, a u reference ako onaj ko uvodi reference stavi minutažu. Pored toga, mislim da se tek tako isječci sa youtube-a posebno isječci kućne radinosti ne mogu unositi u članke. Ako se unose isječci mora se reći iz kojeg dokumentarca su ti isječci, odnosno ko je njegov autor i slično.--MirzaM (разговор) 19:09, 23. јул 2011. (CEST)
Ma ne, kakva crna kućna radinost! Rekla sam malopre da bi i tu trebalo tačno odrediti šta je kredibilno a šta ne. Dakle, ak ne može da se navede ime, reditelj, televizija i datum emitovanja, ne može da bude referenca. --Јагода  испеци па реци 19:19, 23. јул 2011. (CEST)

Mediji uopšte kao izvori za osetljive člankeУреди

Druga tema, koja se pojavila u jednom nimalo prijatnom razgovoru na jednom od članaka, jeste objektivnost SVIH medija. Kad se radi o događajima iz devedesetih na našim prostorima, mislim da se nikada nećemo složiti koji su izvori validni a koji ne, jer će se uvek neko naći ko će misliti da su određeni mediji pristrasni i da ih ne treba koristiti. Ja mislim da su mediji RS pristrasni, ali eto, verujem da druga strana misli da su mediji poput Vremena, Politike, Blica ili B92 takođe pristrasni ali na drugu stranu. Da se mi ubeđujemo ko je u pravu, nigde ne vodi, osim samo ka teškim rečima zbog kojih kasnije možem samo da žalimo (ja barem žalim i osećam se loše zbg mnogo toga što sam rekla u afektu). S druge strane, mislim da je ovo jedan veliki problem koji treba da rešimo kao zajednica, zarad mira u kući i na obostrano zadovoljstvo svih zainteresovanih, jer jedino tako je moguće da se manje svađamo, a da više doprinosimo kvalitetu ove vikipedije.

Da li je uopšte moguće da se dogovorimo i zajednički odredimo neke smernice u pogledu medija koji će se koristiti u člancima d vitalnog značaja za naše prostore, i da prestanemo da se međusobno vređamo i optužujemo i tako gubimo dragoceno vreme, a bogami i živce? --Јагода  испеци па реци 11:35, 23. јул 2011. (CEST)

KomentariУреди

Мени је логика овака: да би некога убедио у нешто, користи макар мало изворе са његове стране. Медије не би требало користити као изворе, осим ако не преносе неку вест. Ево гледам Шандор Кепиро: извори су РТРС, Политика, Блиц и ББС и један сајт о логорима. О његовим активностима за време рата би се морало користити нека књига са Гугл књига, а медији само за нове чињенице. -- Bojan  Razgovor  17:45, 23. јул 2011. (CEST)

Moja logika je slična: mislim da treba uvek u svim člancima koristiti medije svih strana. Ako se radi o Srebrenici, koristiti kako srpske, tako i bošnjačke izvore, ali svakako i haške zapise i presude. Ako se radi o eto, npr. Sijekovcu, takođe, koristiti izvore sve tri strane. Zapravo, četiri, jer mediji Srbije nisu toliko monolitni kao što su to mediji RS Hrvatske i BiH. U svakm slučaju, mislim da je nedopustivo da se u jednom tekstu koji se tiče nekog događaja iz rata devedesetih koriste izvori isključivo jedne strane. Druga mogućnost je ne koristiti ih uopšte nego samo zvanične dokumente, a to bi onda u ovim slučajima bili dokumenti iz Haga (uglavnom), ili sa drugih suđenja (ako ih ima, naravno). Ali, dokumenti, ne novinske vesti o istima. To je, mislim, teži način, ali možda ispravniji, jer se tako onda unose samo zvanični podaci. S druge strane, možda bi onda članak osta nepotpun, jer i haške presude nisu uvek najobjektivnije. Npr. bilo bi krajnje licemerno koristiti samo haške dokumente u članku Nasera Orića, na primer. Možda napraviti izbor medija sa svih strana koji bi bili prihvatljivi za pisanje naših članaka? Jer ima medija koji su zaista ruglo i koji samo snižavaju kvalitet i kredibilitet ove enckilopedije -- konkretno mislim da Kurir, ali sigurna sam da ima još takvih listova. Da se ja pitam, Kurir bih stavila na onu crnu listu vikipedije da se ne može dodati link ka njima. --Јагода  испеци па реци 18:20, 23. јул 2011. (CEST)
А баш се курир користи као извор у врло озбиљним чланцима. Да није жалосно било би смијешно. На ен вики имају посебну страницу на којој се расправља о поузданости појединачних извора, можда не би било лоше да и ми то уведемо.--В и к и в и н дбла бла 18:33, 23. јул 2011. (CEST)
Da, to je dobra ideja. Trebalo bi da imamo listu pouzdanih izvora. Mislim da bi to rešilo mnoge probleme komunikacije koje trenutno imamo. --Јагода  испеци па реци 18:36, 23. јул 2011. (CEST)
Da se ja pitam, ja nikako ne bi ni koristio ni "bosanske" ni "srpske" medije u pogledu članaka koji se tiču ratova i zločina. To jednostavno nije POV. Ako se takvi mediji već uvedu, moraju se uvesti u kontkestu. Mišljenja sam da se to treba uraditi ovako:
  • Glavni dio članka (objašnjavanje teme) - neutralni i kredibilni strani mediji
  • ODstupanja, mišljenja, kritike(posebni odjel): srpski, bosanski, hrvatski i neutralni (nekredibilni ili mediji koji pokazuju pristrasnost ili naklonost prema nekoj od strana) mediji.--MirzaM (разговор) 19:18, 23. јул 2011. (CEST)

Ајде, благо деди, објасни ми (кад си тако бистар и инвентиван), на основу чега доносиш одлуку који су медији "неутрални и кредибилни", односно, који медији се без икакквог ограничења могу користити као извори?

--Sly-ah (разговор) 19:30, 23. јул 2011. (CEST)

Verujem da bi to bila stvar dogovora i rezultat diskusije, uostalom, to već rade na engl. vikipediji, pa bismo mogli uzeti pelcer od njih. Videt kako oni to rade, i prilagoditi sistem našim potrebama. --Јагода  испеци па реци 19:31, 23. јул 2011. (CEST)
Pa da ustvari. Ako postoje sumnje u kredibilnost nekog izvora, to se lijepo iznese i objasni. Sami pogled recimo na srpske medije koji su pisali i prenosili intervjue nekoga ko govori o Berki Zečeviću je dovoljno da apsloutno budu diskreditovani i izbačeni sa ove wikipedije, jer promovišu jednu vrstu propagande s ciljem da se srpskom stanovništvu predoči Berko Zečević kao kontroverzna i pristrasna ličnost. (inače berko zečević je stručnjak koji je svjedočio protiv karadžića za Markale)--MirzaM (разговор) 19:35, 23. јул 2011. (CEST)

А откуд ти, благо деди, знаш де Б. Зечевић НИЈЕ "контроверзна и пристрасна личност"? МИслим, можда и није, можда је човек оличење поштења и крепости, али откуд баш ТИ знаш да је БЗ пун врлина?

А оно што си ти написао у последњих неколико постова о Сијековцу довољно је да те апсо9лутно дискредитује и избаци са ове Википедије.

--Sly-ah (разговор) 20:32, 23. јул 2011. (CEST)

Пошто сви наводе како домаћи медији нису поуздани мене занима јесу ли нпр. CNN, Њујорк тајмс, BBC itd. Шта мислите? --Награкажи/лажи 19:53, 23. јул 2011. (CEST)

Ја мислим да нису. Подложни су утицајима, баш као и сваки други медији.--Методичар зговор2а 19:58, 23. јул 2011. (CEST)
I ja mislim da nisu. Zapravo, ni jedan medij ne može biti 100% pouzdan. Zato sam i predložila da se uvek u članak unose izvori SVIH zainteresovanih strana, uključujući i strane medije. I uvek treba navesti tu i tu je objavljeno ov i ovo. Ako je neki intervju u pitanju, onda napisati u samom tekstu "Pera Perić je izjavio to i to", a ne jednostavn napisati da je to to, i referencirati intervjuom neke osobe. Mislim da bi se takođe trebalo voditi računa ne samo o podacima koji se iznose, nego i o diskursu koji upražnjavaju. Dakle, ako neki medij umesto Srba koristi sistematski reči četnici, ili za Hrvate ustaše, za Muslimane balije i sl. kristalno je jasno koliko jedan takav medij ima kredibiliteta. --Јагода  испеци па реци 20:02, 23. јул 2011. (CEST)

Ја заправо и не видим проблем у навођењу медија, то су само спорадични сукоби. Када је заједница довољно зрела и када ставове заснива на изворима, онда се може лако утврдити шта је и како је шта (уосталом, то је рађено све ове протекле године). Када се почну ставови заснивати на политичком мишљењу (као скоро, ево и МирзаМ), наравно да ће ту одмах настати тумачења. Стога, по знаку једнакости, ако заједница није у неком тренутку зрела, онда неће бити ни чланак. Када прођу страсти, онда се то већ доводи у ред (ево и овај предлог је примјер пролажења страсти, једноставно се схватило да се не може прегласавати друга страна, а притом глумити неутралност). Моје мишљење је да је и Јагода схватила да се с десна не може вући лијево, а не стајати на среди (наравно, можда нисам у праву). Ево задњих дана гледамо примједбе на РТРС и медије из РС, што је по мени апсурдно. Уопште није битно који је медиј пренио ставове неког стручњака, политичара итд. Медиј само преноси, не ствара главни и одговорни уредник некакве анализе о ратним злочинима, нити он натјерује неког да проговора о томе и сл. Једноставно, медиј само преноси нечије ријечи, а заправо кредибилитет треба тражити код особе која је нешто изговорила, а не код медија. Када се ради о анализи догађаја, заснованој на снимљеном извјештају и томе сл., то се онда све узима с резервом (што се адекватно и подвуче у чланку). Наравно да Си-Ен-Ен или Би-Би-Си нису неутрални медији, они не могу заступати мњење другачије од својих влада. Ниједан медиј није неутралан. Али, као и до сада, када је заједница зрела, и када ради без нападачких упада, онда је и сама у могућности да процијени како се шта ваља уносити у чланак. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:36, 23. јул 2011. (CEST) с. р.

Јагода, епско-лирски и сензационалистички стил писања није, по мом мишљењу, довољан разлог да се неки медиј елиминише као необјективан. На свакој енциклопедији најважнија је фактографија, па уколико се фактографија у рецимо Куриру, идентична или приближна фактографији у, рецимо, Политици (која негује умеренији стил), не видим разлог да се Курир елиминише као извор.

Даље, корисник Мирза (а ко би други) је навео да се као извори не би смели користити изјаве, рецимо, Радована Караџића. Нисам правник, али је ствар општег образовања да се зна и ово: свако је невин до оног тренутка када суд докаже његову кривицу. Караџић је оптужен за ратне злочине, тренутно му се суди у Хагу, али још увек НИЈЕ донесена правомоћна пресуда о његовој кривици. А сваки, па и највећи злочинац има право на одбрану и на своју верзију догађаја. Зашто би РК био изузетак? Насер Орић је слободан човек јер је тако одлучио суд, Атиф Дудаковић није ратни злочинац све док се против њега не покрене судски поступак и не донесе правомоћна пресуда, Младић није ратни злочинац док се не заврши суђење. Дотле, сви они имају (или су имали) право на одбрану и право на своје верзије догађаја.

Дакле, овде се не би смело одлучивати о (не)објективности појединих медија (јер ми немамо ни критеријуме ни инструментаријум да то ваљано спроведемо), већ би требало настојати да се скупи што више разноврсних извора и да се сваки извор наведе у самом чланку. Мислим да је тако нешто примењено у чланку Масакр у Рачку (додуше, после маратонске расправе), али, чини ми се да би такав приступ био најбољи и најреалнији.

--Sly-ah (разговор) 20:47, 23. јул 2011. (CEST)

Željko, vidiš, sve bi bilo jak dobro kad bi ljudi postupali tak kako si ti sad sve objasnio. Ja u principu nemam ništa protiv medija RS (npr. RTRS koji se najviše navodi na njiki, poprilično je dobro korišćen, da kažemo, u 80% slučaja - dakle, faktografija, prenos činjenica i to bi bilo to. Štaviše, pregledajući raznorazne reference o npr. događaju u Sijekovcu, različiti mediji prenose ama potpuno isti tekst i u svim tim tekstovima pisalo je isto: broj žrtava 26. marta bio je 9. Svi listom su naveli ime najstarijeg i najmlađeg ubijenog, kao i njihove godine. U takvom slučaju, ja mislim da nema ama baš nikakvih problema. Međutim, problem nastaje kad se na primer, kao što je to bio slučaj u članku o Berku Zečeviću, datum rođenja referencira člankom koji govori o njegovom hapšenju, kad postoji stranica njegove biografije na fakultetu na kom radi. Plus, evo tek sad vidim (ovo je novi link, onaj iz članka sam uklonila pored ove zamerke i zato št je bio mrtav), da se u tom članku o hapšenju uopšte ne navodi datum njegovog rođenja! Ili ono sa licitiranjem žrtava u članku o Sijekovcu. Uporno se unsi u članak da je 26. marta poginulo te 60, te 20 osoba te boga pitaj, kad je taj broj u svim navedenim referencama dat za ceo mesec! Šta je teško navesti tačno ono što piše u izvoru? Dakle, 26. marta ubijeno je 9 osoba. Narednih mesec dana (ili kliko već piše u izvrima), hrvatske snage (NE ustaše, kao št je bilo napisano), ubile su (bez mučki, jer to je epsko-lirski stil koj ne odgovasra enciklopediji) 60/90, koliko god izvori navode osoba. Šta je to teško? Šta ima loše u tome? Eto, meni takve stvari smetaju. Dakle, nemam ništa protiv da se koriste izvori sa svih strana (zapravo, trebalo bi da to bude pravilo, kako je Slaja predložio), ali insistiram da se vodi računa kad se prenose podaci.

Slajo, ne mogu se složiti u vezi sa Kurirom i sličnim novinama koje žive od skandala. Jednostavno ne mogu. Da ne bude zabune, ni u jednom momentu nisam izjednačila medije RS sa Kurirom. Kurir mi je usput pao na pamet kad sam pisala predlog. --Јагода  испеци па реци 21:35, 23. јул 2011. (CEST)

Наравно да има свакаквих случајева, али то се да ријешити. Тај примјер што си навела, ја уопште не знам због чега се референце дају у уводу (то не треба радити, референце су за садржај). Али када је већ дато, наравно да треба тражити човјекову биографију, посебну важност има званична биографија (што претпостављам да је она факултетска). Ја у томе ни не видим проблем, само прецизно навести како је шта и случај ријешен. Ако је неког дана убијено толико, навести, ако је наредних толико, навести. Ако се не зна тачно у које вријеме и који дан, али се зна неки период, навести процјену из неког извора. Наравно, ако постоји извор који то негира, водити рачуна како срочити. Али није то уопште по мени проблем, проблем је задњих дана што постоје некаква оцјењивања медија па се траже погодни медији. Исто и овај МирзаМ који се латио кобајаки каквог озбиљног уређивања узима Хашки трибунал и стране медије као божанство, а особи која није ту дуго не можеш нешто објаснити. Ево ја у задње вријеме само посматрам уређивања по тим ратним чланцима, и све влада некаква, рекао бих, нападачка атмосфера. Чланак се мијења уз неке дрске коментаре, самоиницијативно, пропраћено нападачким ставовима по стр. за разговор (то је посљедица што нема консензуса око неких ствари, па се мисли реториком нешто протурити). То не пролази. Ја сам кад тад очекивао када ће на ред доћи аргументација са политичим мишљењима, и ево код неких је дошла. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:23, 23. јул 2011. (CEST) с. р.

Očigledno se ne može rešiti, i nije to tako jednostavno kako ti pretpostavljaš, čim dolazi do ovakvih svađa kao što je bila ova poslednja na Sijekovcu. Zato je i otvorena ova diskusija, i molim te da ne umanjuješ njenu važnost. Da smo uspeli da se dogovorimo kako treba, do ovog svega ne bi uopšte ni došlo. Takođe bih te molila da ne prozivaš nikog poimenice niti da bilo koga ocenjuješ kakav je i koliko vredi, jer i ja sam to mogla učiniti kad sam davala primere uređivanja koji mi se nisu dopali, pa nisam. Nisam ovu raspravu otvorila s ciljem da opet napadam i da me se napada, nego da pokušamo ljudski da razgovaramo. --Јагода  испеци па реци 22:35, 23. јул 2011. (CEST)
Što se tiče Haškog tribunala, pa koliko vidim, i Slajin komentar ide u tom pravcu - koliko god mi (ne)voleli Haški tribunal, on je činjenica i on postoji i on daje konačne sudove o ljudima koji su učestvovali u ratu devedesetih i ne može se prenebregnuti i umanjiti njegov značaj kao reference. --Јагода  испеци па реци 22:34, 23. јул 2011. (CEST)
Što se tiče tvog komentara u vezi sa drskim komentarima, nadam se da se to odnosilo na sve učesnike, a ne samo na one čiji se stavovi tebi ne dopadaju. --Јагода  испеци па реци 22:34, 23. јул 2011. (CEST)
Dakle, do sada, ako ne grešim, vidim da ima slaganja oko toga da u svim člancima treba koristiti izvore SVIH umešanih strana. Da li dobro zaključujem? Ako je tako, onda možda sva ova rasprava i nije baš toliko uzaludna, jer se izgleda ipak krećemo u nekom pozitivnom pravcu. --Јагода  испеци па реци 22:34, 23. јул 2011. (CEST)
У самом уводу у ову расправу сам прочитао Јагодин коментар: „Ja mislim da su mediji RS pristrasni“. С обзиром да је Јагода у посљедње двије недеље вршила увриједљиве нападе на кориснике, на Републику Српску, на њене медије, на људе из Републике Српске, те да су њени коментари били жестоко испуњени мржњом према поменутима, ја немам ништа друго да додам осим да је ово још један Јагодин напад. Ако неко жели да неутално расправља о уређивању, онда сигурно не почиње расправу на овако пристрасан начин и нападом на Републику Српску. Можемо о свему да разговоарамо, али не овако! Ако разговарамо о Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke, онда ова тема обухвата све медије а не служи за селективне нападе на Републику Српску. Дакле, ово је још један најобичнији напад на Републику Српску. А неки су изгледа себи дали за право да отворено исказују мржњу према Српској, њеним медијима, људима који живе у Српској итд. Е не може то тако. Ако је тема Mediji uopšte kao izvori za osetljive članke, немој да је злоупотребљаваш да нападаш Републику Српску. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:41, 23. јул 2011. (CEST)


Jagodi se mozda svasta moze reci, ali da mrzi RS je nevidjena glupost. Za razliku od nekih njen cilj je uravnotezavanje clanaka, ne fanaticno guranje svoje tacke gledista... -- Bojan  Razgovor  00:22, 24. јул 2011. (CEST)
То се Јагоди не говори, него је то и сама признала и посље се извињавала због својих напада на више корисника. Свједоци су Слаја, Жељко, а и Милош коме је у афекту поменула да она није злочинац из Републике Српске који је убијао цивиле по Сарајеву, а Милош одговорио да није ни он. А твоји БокицеК коментари типа „je nevidjena glupost“ су заиста неозбиљни. Тако се не разговоара. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:30, 24. јул 2011. (CEST)

Молим те Бас-Целик, нисам ја од јуче... -- Bojan  Razgovor  00:33, 24. јул 2011. (CEST)

do sada, ako ne grešim, vidim da ima slaganja oko toga da u svim člancima treba koristiti izvore SVIH umešanih strana.

СВЕ РАСПОЛОЖИВЕ изворе СВИХ умешаних страна. Да објасним: Ако о догађајима у Сијековцу (морам мислити и на Мирзине осећаје, ми смо фина и толерантна енциклопедија) новине у Федерацији нису (као што, уосталом, и нису) објавиле нити једну вест, или, ако медији у Хрватској нису о томе објавили нити једну вест, онда се поставља реторичко питање да ли је уопште могуће испунити тај критеријум. Школски пример је злочин у Сијековцу (упс, извини Мирза!) - "убијање цивила у Сијековцу", где није било могуће пронаћи нити један тескт из федеративних новина као извор, а богуми ни хрватских (чланак на сајту предсједника Републике се, наравно, не рачуна као новински чланак). Дакле, писац (или писци) чланка су навели расположиве изворе, а онда су добили по прстима јер су ти извори, наводно, необјективни. Па нису они криви што су сви расположиви извори необјективни! Да закључим: код писања оваквих и сличних чланака, ми смо напросто осуђени на медије као изворе и референце, што страховито отежава ионако тежак и мучан посао. Ја ионако мислим да ми на Википедији нисмо дорасли том задатку када смо се претенциозно одлучили да напишемо историју краја двадесетог века на овим просторима, при чему нам као извори у највећем броју случајева служе медији. Али ето, сам пао, сам се убио.

--Sly-ah (разговор) 22:54, 23. јул 2011. (CEST)

Po hiljaditi put, wikipedija ne dozvoljava da se svim izvorima daje jednaka težina. TO nije tako, to nije po pravilima ovog projekta u kojem svi učestvujemo. Kako možete tek tako ignorisati ta pravila. Ne može se dati jednaka težina CNN-u i glasu srpske. Kako se može dati jednaka težina međunarodnom sudu pravde i ne znam onome što kaže Karadžić na suđenju (znači optuženik za taj ratni zločin koji se brani) Ja ne mogu da vjerujem da sa razumnim ljudima za koje vas smatram moram o ovome ovako razgovarati. Ja ne mogu vjerovati da ja na wikipediji moram nekom uredniku objašnjavat zbog čega se ono što kaže Karadžić ne može staviti u članak ko istina. Ja ne kažem da to ne treba predstaviti u članku, ali treba predstaviti u odgovarajućem kontekstu i odgovarajućem mjestu. Isto tako, ako ne smatrate da su CNN ili ostale te strane novinske kuće, ajde gdje su argumenti? Pronađite argumente gdje CNN zeli da ocrni Srbe, ili uljepsa muslimane ili da ne prikazuje istinu. Evo MEtodičar je izjavio ovo:"Ја мислим да нису. Подложни су утицајима, баш као и сваки други медији". Pa eto, molio bi da kad se već otvara ovakva rasprava da ne piše ovako plitke stvari nego da iznese argumente za svoje tvrdnje. Pošto ovo što je izjavio po meni ne predstavlja ništa. --MirzaM (разговор) 23:34, 23. јул 2011. (CEST)

Није истина да не дозвољава, већ препоручује (ако и то). Даље, зашто се не може дати једнака тежина ЦНН-у и Гласу Српске? Шта је ЦНН бољи од Гласа и на основу чега ти процењујеш да је ЦНН- објективнији од Гласа? Већ сам рекао: нико није крив док се не докаже да је крив и свако, па и најтежи злочинац, има право на своју верзију догађаја и на своју одбрану. И нико не каже да се оно што каже Караџић мора стављати у чланак као истина, већ каже да се мора чути свака од страна у сукобу. Дакле, подразумева се да то треба представити у одговарајућем контексту и на одговарајућем месту. А ти мени одговори: где су ти аргументи да је нпр. Глас Српске пристрасан и необјективан? Да закључим: све што си горе налапрдао за мене не представља НИШТА. А сад те позивам да унесеш измене које сам ти предложио у чланак о Сијековцу.

--Sly-ah (разговор) 23:58, 23. јул 2011. (CEST)

Nikad ovdje nije bio problem da se predstave svi pogledi, nego upravo to, što se Karadzic predstavljao kao istina, e to je bio problem. Ajde molim te pogledaj smjernice wikipedijne o izvorima pa dođi i onda da diskutujemo. Pa pogledaj šta su pisali o Berki Zečeviću kada je svjedočio protiv Karadžića i biće ti jasnije. Pogledaj kako izvrću izjave Mirsada TOkače za 500 srebreničkih žrtava koji su tobože "živi", itd. Ukratko iznose stvari koje umanjuju ili opravdavaju zločine koji su radili Srbi, a te stvari ne mogu biti potvrđene od bilo koga drugog osim njih sami. Eto. Da si učestvovao u radu na člancima kao što su Opsada Sarajeva ili Masakar na Markalama znao bi. Evo na primjer http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/60549/lat/Nijedna-optuznica-za-zlocin-nad-3267-Srba.html, navodnih preko 3000 srpskih žrtava, koje niko živ ne može potvrditi na svijetu, a relevantne strane institucije su čak i osporile taj podatak. Ja sam naveo izvore u članku o Srebrenici. --MirzaM (разговор) 00:13, 24. јул 2011. (CEST)

МирзаМ, ти ако узимаш здраво за готово правила Википедије као неку основу уређивања, гадно гријешиш. Па Википедија није такмичење ко је бољи адвокат и како ће ко боље протумачити правила, код нас не важе слова правила, већ дух правила. Дух правила заправо и одржавава вољу заједнице по неком питању. Ти имаш проблем с бирократијом, као и неки претходници. Као што ти се и раније говорило, ниједан корисник нема ништа с оцјењивањем објективности медија, те се више маните тога. Не знам уопште како неко може говорити генерално о медијима, ако се већ треба бавити појединачним случајевима. Није тешкко код неког чланка прокужити какав је који медијум. И поновно износиш политичке виђење ситуације, Рата у БиХ, дјеловања Срба у том рату итд. Такви наступи ништа не значе за једну озбиљну енциклопедију каква је ова. Ово је најпреча и највиђенија енциклопедија међу јужнословенским народима, те стога и наш задатак је побјећи од тих ратних политика на којима се темеље нама сусједне википедије. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:57, 24. јул 2011. (CEST) с. р.

Ja bih opet da izvedem neke zaključke, na osnovu onog što se ovde reklo: Vidim da se Slaja slaže da se ne mogu reči Karažića navoditi kao neka opšta istina, a to je upravo ono što Mirza zamera. Dakle, ja bih rekla da se obojica slažu (a i ja sa njima, a veujem još poneko ovde), da se intervjui ne samo s Karadžićem, nego s bilo kim, navode u tekstu u određenom kontekstu i da se u tekstu JASNO naglasi da je to rekao taj i taj, a ne da je to neka opšta istina, bez pominjanja u samom tekstu imena onog ko daje intervju. Da li smo se tu složili?--Јагода  испеци па реци 02:53, 24. јул 2011. (CEST)

Не слажем се да не можемо да узимамо коментаре Радована Караџића. Нема потребе да правимо дискриминацију у самом старту. Сви наводи треба да се наводе, и ту не треба правинти дискриминацију над Србима и Републиком Српском. Што се тиче разноразних извора, треба је за Републику Српску примјењивати једнако колико се различити извори користе у чланцима о Србији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:13, 24. јул 2011. (CEST)
I ajde sad lepo ti meni reci, kako čovek da ne pošizi od tebe? Jesi li ti uopšte pročitao šta sam napisala? Ko je rekao da se ne treba navoditi RK? Rekla sam da s enavodi, ali da se jasno kaže da je to ON rekao, a ne da se ono što on kaže predstavlja kao opšta istina. Mislim, stvarno, BČ, ovo zaista nema smisla. --Јагода  испеци па реци 04:13, 24. јул 2011. (CEST)

Što se tiče stranih medija, Mirza, već sam ti rekla: prilikom bombardovanja Srbije CNN je izrekao toliko laži da mi je došlo da razbijem televizor. Kažu, bombarduju samo vojne i policijske ciljeve, a ono civila mrtvih koliko hoćeš. Beograd, Surdulica, Niš, voz... Nigde nije poginuo niti jedan jedini vojnik. Sve sami civili. Dakle, ne treba nikom verovati 100%, i medije treba uzimati samo i isključivo za statističke podatke i novinske podatke - ko gde kako i kada. I uvek navestii KO to kaže i ČIJI su to podaci. Dakle, npr. eto nađoh jednu knjigu gde piše da je dokazano da su Markale zapravo granatirali sami Muslimani. To svakako ne treba predstaviti kao činjenicu, ali treba pomenuti u članku i reći ko to tvrdi. I naravno, napisati POSLE zvanične verzije. Nadam se da me razumete kakav sistem predlažem. --Јагода  испеци па реци 02:53, 24. јул 2011. (CEST)

Волио бих да Јагода примјењује став који има у вези Србије и страних медија, и на Српску. Дакле ако Јагода сматра да су страни медији пристрасни у случају Србије, нема смисла да сматра да су објективну у случају Српске. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:16, 24. јул 2011. (CEST)
Isto kao i u prethodnom komentaru. Stvarno si neverovatan. Ja nemam reči i više s tobom neću da razgovaram, jer uporno izvrćeš on št drugi govore. To je pre svega maliciozno i krajnje bezobrazno. --Јагода  испеци па реци 04:13, 24. јул 2011. (CEST)

Sijekovac - Slajo, istina je to što kažeš, vidim na netu, ali takođe vidim na netu da mnogi definišu to kao navodni napad muslimanskih i hr. snaga koji, prema stranim posmatračima, nije dokazan. Smatram da i to treba uneti u članak, ali isto tek POSLE verzije kojom raspolažemo iz srpskih izvora. Drugo, nije moguće da ne postoji ništa više o tome. Ja sam našla na netu neki sudski zapis saslušanja nekog ko je preživeo Sijekovac, čini mi se da se preziva Milošević, gde je detaljno opisao napad na svoju porodicu, na selo, kao i ono što se dešavalo sledećih dana, ali nisam link sačuvala. Pokušaću da nađem opet isti link i da ga priložim na stranu za razgovor. Ono što hoću da kaćem jeste: kod ovakvih slučaja, gde silom prilika imamo samo izvore samo jedne strane, MORA SE istraživati dalje, jer vidiš, ipak sam našla nešto (samo što nisam sačuvala link, al naći ću ga, barem ću da se potrudim da ga nađem). --Јагода  испеци па реци 02:53, 24. јул 2011. (CEST)

Ja se slažem. Ja sam na taj "fazon" i pisao i predlagao da se pišu markale. Meni je to sve ok.--MirzaM (разговор) 03:04, 24. јул 2011. (CEST)
Штета што такав став Јагода и Викивинд нису имали у случају Маркале, него су све наводе у којима се тврди да Срби нису гранатирали, уклонили из чланка као великосрпску пропаганду. Не свиша ми се што се користе дупли стандарди. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:18, 24. јул 2011. (CEST)
Sve je to moglo biti stavljeno u posebni dio, ali onome ko je to pisao očigledno to nije bio cilj, nego da predstavi istinu koja njemu odgovara.--MirzaM (разговор) 04:00, 24. јул 2011. (CEST)
BČ, nikad nije kasno da se stvari poprave. Ali opet ti ponavljam, na pravi način, kak sam malopre objasnila, a ne onako kako si ti to radio. Samo strpljivo, sve će doći na svoje mesto. Međutim, trebalo bi i ti da malo proširiš vidike i da ne čitaš samo RS medije. Koliko sam razumela, engleski ti ide od ruke, tako da pročitaj malo i onu drugu stranu. --Јагода  испеци па реци 04:08, 24. јул 2011. (CEST)
Хм, управо је случај Маркале пун енглеских књига и књига које говоре у корист невиности Срба. Само ви сте то све обрисали и негирали као пристрасно. Потребно је прво да ти отвориш видике у случају српских извора, пошто су често као што си и сама рекла, додуше у случају Србије, страни медији много пристраснији. Отвори и ти мало видике. Као што тврдиш да су амерички медији преносили бомбардовање Србије као колатералну штету, покушај да тај став пренесеш на случај Српске. Покушај да схватиш да пропаганда против Срба није мит, него да је то био добро плаћен и организован посао. И немој молим те да ми кажеш да изврћем нешто, него покушај да схватиш и да прихватиш критику. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:39, 24. јул 2011. (CEST)
Ja sam, čini mi se, već prihvatila kritiku, izvinila se, i pokušala da smirim strasti i organizujem konstruktivnu debatu. Mislim da je sad na tebe red. A što se izvrtanja tiče, sve lepo piše gore šta si izvrnuo. Pametnom dosta. Ajd, ja odo da spavam, pa se vidimo sutra. Laku noć. --Јагода  испеци па реци 05:01, 24. јул 2011. (CEST)

Hoće li se više donijeti neki koncenzus kako se pišu članci o ratu, evo jagodinog rezimea: "Ja bih opet da izvedem neke zaključke, na osnovu onog što se ovde reklo: Vidim da se Slaja slaže da se ne mogu reči Karažića navoditi kao neka opšta istina, a to je upravo ono što Mirza zamera. Dakle, ja bih rekla da se obojica slažu (a i ja sa njima, a veujem još poneko ovde), da se intervjui ne samo s Karadžićem, nego s bilo kim, navode u tekstu u određenom kontekstu i da se u tekstu JASNO naglasi da je to rekao taj i taj, a ne da je to neka opšta istina, bez pominjanja u samom tekstu imena onog ko daje intervju. Da li smo se tu složili?" Slaže li se iko sa ovim ili ne slaže? Ovdje se samo priča i priča i na kraju ništa. Moram znati jer ima grdan problem sa člankom o Opsadi Sarajeva gdje je došo urednik koji nije učestovovo ni u kakvim raspravama u vezi ovoga i uvodi BIljanu Plavšić u glavni dio članka i njezine izjave.--MirzaM (разговор) 03:18, 26. јул 2011. (CEST)

Не може се Мирза по твом захтјеву доњети правило забрање Радована Караџића на википедији. Ти си чини ми се на страницама за разговор износио идеју да се забрани све што се односи на вођство Републике Српске, као и да се не употребљавају српски извори, за које си ти навео да су пристрасни. Мени то изгледа мало претенциозно са твоје стране. Већ су ти многи објашњавали на страницама за разговор да не гураш било какве екстремне захтјеве, пошто ти четворица других корисника објашњавају да не можеш да забраниш Биљану Плавшић као извор на википедији. То што ти предлажеш би била дискриминација личности на основу твојих политичких убјеђења. --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:03, 26. јул 2011. (CEST)
Ја бих теби Баш-Челику препоручио да одеш у Градску библиотеку, извадиш чланску, узмеш на реверс један наслов који се бави грађанским ратом и мало простудираш ту проблематику. Медији нису најпоузданији за навођење. Питај кога хоћеш, свако имало паметан и свестан ће ти рећи да је то тако. Немам ја ништа против Српске, чак сам и за њу, али сам против тога да се шпекулише са подацима који су ионако већ шпекулисани, признао то ти или не.--Епаминонда (разговор) 05:41, 26. јул 2011. (CEST)
Епаминонда, једини је проблем што неки овде не дозвољавају ни употребу књига, ни РТРС, ни ауторе из Српске итд. Ту онда настаје проблем јер ти предлажеш књиге, а неки не дају да се користи књиге. --БаШ-ЧелиК (разговор) 05:54, 26. јул 2011. (CEST)
Ти неки имају своје име. Уосталом, то и није баш неки изговор. Што се мене тиче, свакако ће добро доћи ако се наведе макар један штампани извор, без обзира ко га писао: ко је да је, тај је морао да наводи документа да би му се рад могао објавити.--Епаминонда (разговор) 06:33, 26. јул 2011. (CEST)
Потпуно се слажем са тобом, међутим стално морамо да водимо расправе на сграницама јер поједине колеге одбијају књиге, медије, биографије, ауторе итд. Овде није проблем књига, него је проблем оспоравања. Имали смо случаје да у расправи неко изјави да не може ништа да се користи што је из Српске, јер је наводно све што је из Српске пристрасно, лажно, фалсификовано, злочиначко итд. --БаШ-ЧелиК (разговор) 06:52, 26. јул 2011. (CEST)

Epi, pa ti koji toliko drzis do izvora i vrlo ih pazljivo biras, trebalo bi da znas da nije svaka knjiga jednako validna. Pa i Jovan I. Deretic je izdao gomilu knjiga, pa ih svakako necemo koristiti za istorijske clanke, zar ne? --Јагода  испеци па реци 11:26, 26. јул 2011. (CEST)

A Ljiljana Bulatovic svakako nije ni pouzdan ni nepristrasan izvor. Ja sam se slozila da se koristi njena knjiga ali iskljucivo da se izvade faktografski podaci o zivotu Mladica, iz intervjua, dakle ono sto je on rekao o sebi ali dalje od toga, slozices se, ne dolazi u obzir. A sto se BC tice... Vidi sta on daje kao referencu . Mislim da to dovoljno govori koliko ga treba shvatiti kao ozbiljnog sagovornika.--Јагода  испеци па реци 11:30, 26. јул 2011. (CEST)
Баш-Челиче, па зато смо ми ту да кроз дискусију оценимо шта од тога треба искористити. Од свих ћемо по мало да узмемо: реченицу по реченицу и ето нам чланка. Ако ти је за неку утеху, ето ја не сматрам да баш све у Српској пристрасно, јер идем оном старом да у сваком народу мора бити и нечега „објективног“. Јагодо, свакако да сам свестан тога, зато и споро радим, прибегавам темељном преиспитивању да се случајно не би проткала грешка, па чак и избацујем из списка литературе ауторе које сматрам да нису валидни.--Епаминонда (разговор) 13:18, 26. јул 2011. (CEST)
Ja bi tebi isto Baš Čelik preporučio da odeš u gradsku biblioteku ali da uzmeš slovaricu i naučiš čitati. Ja ne znam kako da ti odgovorim an komentar koji nema veze sa mojim gore prvobitnim tekstom.--MirzaM (разговор) 13:37, 26. јул 2011. (CEST)
Добро Мирза, ти стварно имаш намеру да човека докусуриш? И да је којим случајем гадно забрљао, опет треба људски.--Епаминонда (разговор) 14:05, 26. јул 2011. (CEST)
Epaminonda ili kako već, moj nastup prema njemu je sasvim opravdan s obzirom na njegov cjelokupan rad na člancima o ratu u BiH posebno ratnim zločinima. Znači očigledno da čovjek nije ovdje pogriješio, nego namjerno stavlja riječi u moja usta, znači što nije dakako prvi put. Pogledaj moj gore komentar, i pogledaj njegov odgovor i biće ti jasno. AKo imaš vremena i ako te zanima, daj sebi oduška i prati njegove radove na spornim člancima, njegove izjave, njegove izvore, njegovo falsifikovanje referenci, ignorisanje primjedbi, trolovanje itd it. mogao bi do sutra.--MirzaM (разговор) 14:11, 26. јул 2011. (CEST)
Пази ситуацију. Ајде да све то стоји, али шта онда?! Не живимо у доба Велике сеобе народа да се таманимо до истребљења. Добио си турнир овај пут, али буди ритер и дај човеку мало одушка. Није поента ликовати над оним ко је спреман да сарађује на овом пројекту. Узгред, мој је предлог био из најбоље намере. Стога бих те замолио да не изврћеш моје речи. Јер онда испаде да га ја шаљем у дечје одељење да учи да чита!--Епаминонда (разговор) 18:27, 26. јул 2011. (CEST)

Јалова је ствар овдје расправљати о било каквим изворима, медијима и томе сл. Не можете Ви расправљати опширно о нечему, кад је сваки појединачни случај различит од другог. Ви причате о књизи Љиљане Булатовић, па наравно да се из те књиге могу узимати подаци о биографији, када се шта десило и томе сл., али не и наравно пишчева мишљења о Младићу. О релевантним изворима за неки чланак можете расправљати само на датој страници чланка, не овако опширно. То су све јалове дискусије које одвлаче рад са чланака, а туше друге кориснике дискусијама овдје (које иначе неће дати никакве закључке, извори су ствар званичне политике). --Жељко Тодоровић (разговор) 13:53, 26. јул 2011. (CEST) с. р.

Zašto da ne? Ja mislim da je ovo odlično mjesto (proed toga što se naslov odnosi na medije), da se raspravi o tome koje izvore u kojem kontekstu koristiti. Mislim ne može se kada se pišu članci o Jevrejima koristiti Mein Kampf (kao neka istina) ko što ni kada se piše o Markalama ne može koristiti (kao istina) izjave Karadžića. To je razumno pravilo za svakog punoljetnog i normalnog čovjeka, a koje pristrasne osobe kojima nije cilj da članak bude bolji nego da se umanje sami ratni zločin ili ga opravdaju ignorišu.--MirzaM (разговор) 14:11, 26. јул 2011. (CEST)
Јагода је написала: „Vidi sta on daje kao referencu . Ово што је Јагода написала није истина. Ово није референца коју сам како Јагода каже дао. Ово је био мој одговор на страници за разговор, упућен Јагоди која је тврдила како је Насер Орић био ненаоружан. Никаква дакле референца. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:33, 26. јул 2011. (CEST)
Не лажи бре. Ја сам рекла да су муслимани које је Младић побио били ненаоружани, а не Насер Орић. А све и да јесам, опасна ти референца заиста.  Народњачко-кољачко запевање са снимцима не знам кога. Ајде бре, уозбиљи се мало видиш да те више нико не узима озбиљно. Па чак и Жељко почиње да се ограђује од тебе, јер види човек с ким има посла. --Јагода  испеци па реци 14:50, 26. јул 2011. (CEST)
Da to nije bila referenca nego "izvor" koji si ti pronašao da dokažeš neku svoju tvrdnju ili da opovrgneš nečiju drugu(ne bitno) na stranici za razgovor koja je ključna za pisanje svakog kvalitetnog članka.--MirzaM (разговор) 15:01, 26. јул 2011. (CEST)

Добро Мирза, ти стварно имаш намеру да човека докусуриш? И да је којим случајем гадно забрљао, опет треба људски.

Епи, није ово први (а нажалост ни последњи) пут да Баш Челик изврће ствати, не схвата шта му сеприча, тера своје, прво се сложи да се нешто уради, па кад се то уради онда те напада зашто си то урадио, износи будаласте аргументе, и уопште понаша се тотално штетно по пројекат. Ако те не мрзи, баци поглед на разговор чланка о Младићу, и биће ти све јасно. Не ради се о томе да Мирза хоће њега да докусури (докусурио се он сам одавно, јер је својим непредвидљивим и превртљивим понашањем изгубио било какав кредибилитет у заједници), него се ради о томе што он и једино он кочи даље писање чланка о Младићу и то (замисли!) у делу о његовој биографији, која је апсолутно јасна и нема никаквих недоумица око ње, инсистирајући да се употреби као референца чланак из РТРС за који смо утврдили да су преписали текст са Википедије! Да си ти имао и десет посто посла с њим као Мирза или ја, знао би о чему Мирза говори. Их, ко га не зна...  --Јагода  испеци па реци 14:57, 26. јул 2011. (CEST)

Познато је мени све то, јер и ја сам један од оних који знају да користе алатку (или шта већ) Скорашње измене, тако да нема потребе за даљњим изношењем доказа против њега. Ако се не умете сложити, предлажем да једноставно поделите интересне сфере: другим речима, свако на своју страну.--Епаминонда (разговор) 18:33, 26. јул 2011. (CEST)
Pa na kraju će tako i da bude. Svi smo ovde zato što hoćemo, i da bi nam bilo lepo, a ne da trošimo živce i trpimo kojekakve likove. Dovoljno toga imamo u stvarnom životu. Tako da ja odustajem od ratnih tema sve dok je BČ prisutan. Nek ide malo pa nek nervira nekog drugog. Ja više ne mogu da se borim s njim. --Јагода  испеци па реци 20:59, 26. јул 2011. (CEST)

Ја нећу даље да одговорам Јагоди јер смо о овоме разговоарали много пута и ја сам дао различина виђења која се драстично разликују од свега што она тврди. Мислим да Јагода ствари претставља према свом властитом виђењу. А пошто смо о овоме разговалаи на страници за разговор, не бих желио да све поново понављам и објашњавам и да се тако вртимо у круг. А Јагоду бих замолио да расправу не своди на лични ниво, јер ће да се изјалови расправа. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:07, 26. јул 2011. (CEST)

Neću ni ja tebi, ali te molim da me više ne uzimaš u pero i pogotovu da ne lažeš i iskrivljuješ ono što sam ja rekla i manipulišeš mojim citatima kako bi opravdao svoje nebuloze. Sve najbolje ti želim, a ponajviše da uvidiš koliku štetu činiš ovom projektu izazivanjem ovakvih beskorisnih kilometarskih i veoma mučnih rasprava. --Јагода  испеци па реци 20:59, 26. јул 2011. (CEST)

Не знам заиста зашто се препуцавате опет лично, када од тога нема никакве користи. Какве има везе што је МирзаМ нешто рекао? То говори о тој особи, а богами, сличне увреде се могу свакодневно чути овдје. Полемисати о томе је сувишно. Какве има везе да ли је оно било објашњење Јагоди или референца, ако већ није употребљено у чланку? Дакле, водите беспредметне јалове дискусије. И надаље, опет почињете са тим шта је ко радио, говорио, дјеловао итд., што је исто тако неважно. Какве има везе да ли је Јагода или Баш Челик у управу око неке ствари, то уопште не даје никакво првенство било коме (наравно, ако се ради о ствари ван сфере уређивања). Уозбиљите се и почните да радите како Бог заповиједа и како ваља, овим ништа не постижете. Рекао бих, овдје само пребројавате колико ко има гласова и подржавалаца за нешто, а ништа не може произаћи из овога. Опширна дискусија без конретне подлоге нигдје не води, и мислим да се с тим слажу сви искуснији корисници (који такође увиђају да је ово узалуд). Јагода, кажеш да сте запели код неког дијела у биографији. Ако већ нећеш да укључиш неку трећу неутралну страну (која би утврдила да ли је РТРС преписао са Википедије), онда прескочите то и идите даље (ако даље и треба исправљати). Ако је једна ствар остала спорна, онда треба послушати мој савјет. Уосталом, дјелимично сам и дао неку референцу гдје је његова биографија слична као на РТРС (осим пар задњих реченица), па треба видјети може ли се искористити. Толико о том чланку. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:22, 26. јул 2011. (CEST) с. р.

Tvoja Željko sposobnost da skreneš fokus sa stvari koje tebi ne odgovaraju i sa čelikovog uništavanja ovih članaka je nevjerovatna. Ovdje se upravo govori o osobi koja konstantno pravi ruglo na člancima koji se tiču ratnih zločina, šta radi, i kako konstantno izvrće druge izjave, kako konstantno ubaciva ekstremne POV izvore u članke(koje i ti odobravaš) i koja koči i onemogućava normalan rad ostalih ljudi koji ovo pišu i ti sve što imaš na to reći je "opet počinjete šta je ko radio, to je ne važno"?--MirzaM (разговор) 15:41, 26. јул 2011. (CEST)

Ајде, ајде. Скоро смо увидјели ко је безуспјешно покушао манипулисати ријечима... Ниси још довољно вјешт за то... :) И уосталом, мани се личног нападања. Шта си се закачио толико за мене, па поклапаш сваку моју ријеч? Дакле, без обзира на спорадична изазивања сукоба, мислим да су искусни корисници у стању да то превазиђу и да се баве конкретним радом. Дакле, треба отпочети озбиљно радити, а не ићи и оптуживати. Уосталом, знају сви корисници да од међусобних оптуживања, посебно оних бесциљних, нема ништа. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:51, 26. јул 2011. (CEST) с. р.

Јагода, кажеш да сте запели код неког дијела у биографији. Ако већ нећеш да укључиш неку трећу неутралну страну (која би утврдила да ли је РТРС преписао са Википедије), онда прескочите то и идите даље (ако даље и треба исправљати).

Жељко, немам ја шта да укључујем трећу страну која би одредила ко је од кога преписивао. Википедјин чланак има тај текст већ пет година, најмање, а РТРС је објавио исти текст ове године. Ја не знам шта ту има више да се расправља, али БЧ је очигледно у интересу да овај чланак не напредује него да остане овако наказан као што је сада. И сам си видео и схватио да се прво сложио да обришем цео чланак, а онда ме напао што сам то урадила, и сам си рекао да ти није јасно што је то урадио. Према томе, о чему ти овде причаш? У једном имаш право: скренули смо с теме овде, међутим, мислим да је и ову тему иста особа троловала упорно инсистирајући и кукајући како ето ЈА мрзим РС, мрзим тебе и мрзим њега, и мрзим медије из РС иако се овде у суштини требало расправљати о медијима уопште, а не само о медијима РС. Мислим, очигледно је да било каква расправа не може бити конструктивна докле год је БЧ слободан да је разбија са својим оф топик бесмислицама. Стога мислим да је бесмислено и започињати било какву расправу, кад је унапред осуђена на пропаст, само због једног јединог корисника који не жели да се узме у памет. Пази, да смо ти и ја запели око неког дела у биографији, сто посто сам сигурна да не бисмо уопште дискутовали о томе ко је од кога преписао, него бисмо тражили нове изворе (као што је нпр. Раде урадио, сложио се човек да онај чланак из РТРС не мере бити поуздана рефењренца јер постоји основана сумња да је преписан од нас, и лепо је покушао да нађе неки други извор, нашао књигу понудио нека решења, дискутовали смо, и на крају дошли до договора да се из те књиге убаце фактографски подаци и ништа више). Дакле, не ради се о томе да ја мрзим РС и све из РС (јер и Раде је из РС а с њим никад вала нисам долазила у оваке сукобе као са БЧ), ти си из РС, јест да смо се качили, али постоји и доста ствари око којих смо баш фино разговарали, па Викивинд је из РС, Слаја је из РС и има овде још доста људи из те РС, па сам са свима мање више имала пристојан контакт и али једино БЧ једноставно не могу да га ухватим ни за главу ни за реп, јер једноставно не могу да схватим шта он уопште хоће: час каже једно, час друго, час се сложи с тобом час те напада управо због тога око чега се сложио с тобом, стално нешто измишља, изврће туђе речи, даје другима објашњења догађаја причајући полуистине и манипулишући податке тако да увек он испадне невинашце а други су гадни и лажљиви огри који мрзе његову лијепу РС... Тако понашање је не само штетно за онај чланак, него за цео овај пројекат јер опасно ремети међуљудске односе. Видиш, да није дигао оволику халабуку око тог једног јединог чланка за који је запео да буде референца иако је доказано да не може, верујем да бисмо данас били негде на половини повеликог чланка о Ратку Младићу, а биографски део би био готов још пре три дана и био би добар, детаљан, квалитетан и референциран пристојним референцама. У то сам убеђена. Међутим, не, он је морао да запне за тај чланак из РТРС, да изазове оволику дискусију, да губимо и време и живце на нешто што стварно није вредно тога. Ево, пустите мене и Радета (нек се наравно било ко ко жели укључи, ни на крај памети ми није да бирам ко сме ко не сме да уређује чланак, али ето, да не буде да уклањамо све из РС, а Раде је, колико видим, заинтересован за тај чланак јер је учествовао у дискусији и допринео на користан начин истом), али само неутрализујте БЧ, тј. замолите га да се уздржи коментарисања и троловања чланка својим небулозним коментарима, оптужбама и критикама, и ја могу да вам гарантујем да ће кад завршимо, тај чланак бити веома пристојан и прихватљив свим странама (оним разумним наравно, БЧ свакако никад неће бити задовољан ничим што није баш онако како је он то замислио), ако не можда и могући кандидат за сјајан или добар (то све зависи од извора које будемо могли да нађемо). А све и да не буде, биће барем пристојан чланак а не ово ругло које сад стоји. --Јагода  испеци па реци 17:40, 26. јул 2011. (CEST)

Основне школеУреди

Имам предлог који би можда решио два проблема. Један је релевантност око које можемо и не морамо да се сложимо. Мени је школа важна макар колико и нека улица, а важнија него мисица која жели мир у свету, али осим лепих жеља ништа друго није постигла у животу. У крајњој линији, школе завршавају многи. :) Други проблем су наводници, који стварају главобоље техничке природе када се метну где им, додуше, место јесте. :) Две муве једним ударцем би били спискови. Предлажем да не правимо чланак за сваку основну школу, већ да направимо спискове по градовима. Можда Београд да буде изузетак и да за њега постоје спискови по општинама. И то је предлог. Разуме се, то не би били пуки спискови, већ би свака школа имала свој паус/е са неким битнијим подацима. То не би значајно смањило број наших чланака, јер чланака о школама нема много. Уколико се слажете, предлажем спиди гласање и овде.--Методичар зговор2а 19:18, 6. август 2011. (CEST)

Ево га пример како би то изгледало: Основне школе у Јагодини. Унели бисмо само оне школе о којима имамо чланке, а временом ће се поубацивати и оне за које немамо.--Методичар зговор2а 11:58, 7. август 2011. (CEST)
Свиђа ми се како је замишљено и подржавам предлог.--В и к и в и н дбла бла 12:12, 7. август 2011. (CEST)

То је одлична идеја за све спискове, попут селаца, попут ендемичних врста. Само да се наведе табела.--Miut (разговор) 12:26, 7. август 2011. (CEST)

Ја сам у принципу за, можда би исти принцип могао да се примени и на гимназије (мада не све, јер има неких, конкретно у Бгд, о којима имамо повеће чланке, нпр. Друга београдска гимназија), јер, добро је имати те податке, али нема потребе да буду на посебним чланцима. Списак са неколико речи је сасвим ок. Оне школе о којима се може саставити већи чланак, у списку ће бити веза ка том чланку. --Јагода  испеци па реци 12:52, 7. август 2011. (CEST)

Ја сам за ако такав списак садржи бар попуњена текста о школама и о свакој бар 3 реченице, а да то није статистика типа број ученика и наставника.--Miut (разговор) 13:06, 7. август 2011. (CEST)

Па то ће бити мало теже. О највећем броју школа и нема шта друго да се каже. Поготову о оним школама које су новијег датума. --Јагода  испеци па реци 13:11, 7. август 2011. (CEST)

Па онда боље да нема ни тих спискова, ако немају довољно квалитетнога материјала.--Miut (разговор) 13:15, 7. август 2011. (CEST)

О свакој школи би, по мом мишљењу, требало написати историјат, капацитете (где су, каквим простором располажу), специфичности онога што раде (уопштено о успесима, усмерењима, пројектима и сл.) и евентуално познате ђаке ако их имају. Статистике су небитне, као и имена директора. Такав материјал имамо и може да се нађе. То је сасвим довољна информација. За све остало постоје линкови ка њиховим презентацијама.--Методичар зговор2а 14:04, 7. август 2011. (CEST)

Што се мене тиче, може. Подржавам предлог. --Јагода  испеци па реци 14:12, 7. август 2011. (CEST)

Meni se ne svidja. Kad si se vec toliko potrudio da nadjes podataka, to su normalni clanci spojeni u jedan. -- Bojan  Razgovor  14:19, 7. август 2011. (CEST)

Dejane, zamisao ti je dobra, ali samo ako bi o školama stajalo par rečenica. Ovo što si do sada napravio, kao što je primjetio Bojan, može ići pod posebene članke. --XZ (разговор) 14:38, 7. август 2011. (CEST)

Али то је то за сваку школу. Евентуално би могло да се дода пар реченица, али није ни неопходно. Колико год да се дода, то су и даље само пасуси, а не чланци. Наравно, многи други чланци немају много више текста, али је овде пре свега постављено питање релевантности. Уосталом, према Дражетином мишљењу, појединачни чланци би требало да се бришу по виђењу и он тако и обележава започети чланак. Када су у збиру, питање релевантности се, признаћете, решава. Такође и питање квалитета. Молим вас да размислите још једном, пошто намеравам да спроведем гласовање.--Методичар зговор2а 14:55, 7. август 2011. (CEST)

Ја не видим у чему је проблем. Уместо сто чланака од три-четири реченице, имаћемо неколико страница које ће обухватати све те текстове. Не видим да је било какав проблем да постоји и посебан текст, уколико постоји обимнији текст и школа има већу важност. То се једноставно решава интервики линком у наслову пасуса на заједничкој стртаници која води ка посебном чланку. По мени, боље је да сви ти кратки текстови буду обједињени на једној страници а ако, понављам, има нека школа о којој се може рећи много више јер има одређену историју, није проблем направити посебан чланак. --Јагода  испеци па реци 15:20, 7. август 2011. (CEST)

Upravo sam na to mislio.--XZ (разговор) 15:22, 7. август 2011. (CEST)

Заправо ниси. :) Ако сам добро разумео, ти би од постојећих примера да се направе чланци. Међутим, за сваку школу је врло могуће написати и квантитативно и квалитативно исто толико текста. Свака школа има своју историју, просторије и неки начин рада, па и успехе, пројекте и сл.--Методичар зговор2а 15:35, 7. август 2011. (CEST)

Jesam. :-) Kratki na jednoj stranici, a dugi — link na istoj strani i poseban članak. Sada ovisi o tebi ili nekome drugome koliko ćeš se raspisati o svakoj pojedinoj školi. No, bez brige, ideja kao takva je ok. :-) --XZ (разговор) 15:41, 7. август 2011. (CEST)

Биће изгледа 200 чланака о школама у свакој општини, али који ће бити празни, или чиста статистика. Ја мислим да ни то није добро решење, ако нема квалитетнога нетривијалнога текста о више школа.--Miut (разговор) 15:39, 7. август 2011. (CEST)

Не. Не долази у обзир да штанцујемо празне чланке. Долази у обзир да отпочињемо само општине чије школске чланке већ имамо, као што је случај са Јагодином. Тако да неће бити празни, а за статистику нећу да објашњавам пет пута. Прочитај горе шта сам написао и како сам објаснио твоје недоумице о статистици. Ако сам ја могао да испоштујем твоје мишљење, волео бих да ни ти не прескачеш моје, јер у том случају нема разговора, већ понављаш оно што си рекао више пута.--Методичар зговор2а 16:13, 7. август 2011. (CEST)

Онда се слажем са таквом концепцијом. Битно је да нема празнина.--Miut (разговор) 17:16, 7. август 2011. (CEST)
Иксе, дискутабилно је шта је кратко, а шта не. По мом мишљењу, тренутне информације о јагодинским школама не представљају материјал за дужи чланак.--Методичар зговор2а 16:14, 7. август 2011. (CEST)

Методије мислим да смо нас двојица већ расправили све у вези релевантности појединих школа и да није потребно овде потезати моје име, поготово што се нисам мешао у ову дискусију и јер је ово нешто сасвим друго у односу на оно о чему смо ми разговарали, а о чему имамо различита мишљења. Моје мишљење о овоме ћу изнети приликом гласања ако га буде. --Drazetad (разговор) 16:59, 7. август 2011. (CEST)

Дражета, желео сам само да илуструјем људима да има мишљења људи да су основне школе нерелевантне за енциклопедију. Да ниси означио налепницом за брзо брисање овај чланак, предлог не би ни настао. При томе, ми ништа нисмо расправили; ти мислиш да га треба брзо обрисати, ја не мислим, али је твоје мишљење преовладало и налепница и даље стоји. То значи да ја у овом случају немам право гласа и ја то поштујем и повукао сам се. То говори у прилог томе да нисам имао намеру да те увредим, нити твоје мишљење.--Методичар зговор2а 17:12, 7. август 2011. (CEST)

Постао си као још неки корисници (да их не именујем), читаш написано, а схваташ како теби одговара. Нигде нисам рекао да су основне школе нерелевантне за енциклопедију, него основна школа на коју сам ставио налепницу. Толико због истине, јер ово није место за овакав разговор па ћу прекинути. --Drazetad (разговор) 17:58, 7. август 2011. (CEST)

Добро, извини. По твом мишљењу је ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу нерелевантна за енциклопедију, али остале основне школе су релевантне. Да ли сам сада схватио како теби одговара? И ја мислим да ово није место за овакав разговор, већ сам ти објаснио зашто сам написао шта сам написао. И даље тврдим да ми није била намера да те увредим или прозовем. Дражета, имаш право на мишљење исто колико и ја или било ко други овде. Шта год ти сматрао релевантним или не, свакако треба испоштовати. Нема смисла да сутра било ко напише било какав чланак о било каквој школи, када може да се деси да јој закачиш налепницу за брзо брисање, јер ћеш је можда сматрати нерелевантном. Морамо да се договоримо око тога да не бисмо имали труд узалуд. То је просто практичније, а и увек је боље направити договор. Ништа више од тога.--Методичар зговор2а 18:12, 7. август 2011. (CEST)

Нормално да ниси, или желиш да будеш духовит, што баш не успева.--Drazetad (разговор) 18:38, 7. август 2011. (CEST)

На ен.ВП свака епизода досијеа икс има своја чланак. По томе, верујем да треба да га има и свака ОШ уколико има чега да се напише о њој. Ако и нема баш, у групне чланке. 本 Михајло [ talk ] 18:41, 7. август 2011. (CEST)

Покренуто гласање на страни: Википедија:Гласање/Чланци о ОШ.--Методичар зговор2а 09:22, 8. август 2011. (CEST)

Још једном подсећам људе да гласају. Имамо прилику да решимо проблем неколико чланака, који ће се, по мом предвиђају намножити у будућности како ће школе стицати техничка средства да направе сајтове. Боље је да проблем решимо сада него да га решавамо када будемо имали стотине чланака.--Методичар зговор2а 11:18, 10. август 2011. (CEST)

Празне годинеУреди

Предлажем брисање свих чланака, који немају никакав садржај, а пвенствено предлажем брисање чланак о годинама, који су без садржаја. Пример је 1687.--Miut (разговор) 12:27, 7. август 2011. (CEST)

Ја се не слажем, јер бисмо онда остали без много чланака, а тај проблем би могао да се среди ботом. Као што већ предложих на стр. за брисање, ботом могу да се покупе имена из категорија рођен, умро, а можда неко ко се у то ботовање разуме, може да смисли и начин за скупљање података из самих чланака, нпр. из категорије Битке и сл. да се покупе датуми тј. године тих битака. Јесте да се овим не би решио у потпуност проблем, али онда бисмо ипак имали НЕШТО у тим чланцима, који су зашраво хронолошки спискови догађаја. Ето, ја то предлажем, а неко ко има бота могао би да нам каже колико је то изводљиво, и да ли има неко ко би то одрадио. --Јагода  испеци па реци 12:49, 7. август 2011. (CEST)

А кога врага ти служе празни чланци, да навлаче прашину и сметају. Веруј ми ја кад притиснем Случајну страницу да мало извидим шта има на википедији такве глупости ми ударају у очи. Нећу да се додатно саблажњавам са преко пола смећа од села, безвезних немачких дорфова, ендемичних врста и козмос чуда.--Miut (разговор) 12:58, 7. август 2011. (CEST)

Сад не служе много чему, али кад би се средили ботом, ништа им не би фалило. --Јагода  испеци па реци 13:09, 7. август 2011. (CEST)

Па ти чланци стоје од 2004 и нико их није дирао, и ти сад тврдиш да ће баш сад неко ботом да премлати. Пре ће мачковим репом чини ми се. Ово је већ фасцинантно. стварно чему ће вам то. Не могу да разумем опсесију. --Miut (разговор) 13:01, 7. август 2011. (CEST)

Опсесија се састоји у томе да попстоји превише веза ка тим страницама да би се брисале. А може да се донекле среди ботом. Ја не разумем твоју опсесију за брисањем толиких чланака, ако већ постоји шанса да се среде. --Јагода  испеци па реци 13:09, 7. август 2011. (CEST)

Чланак је празан. Нико га није дирао 7 година и стоји празан 7 година и био би празан 777 година сад долазим ја и кад питам како то,онда ти кажеш немој боли ме срце за њима, ма неко ће да их среди. У реду да ти поверујем.--Miut (разговор) 13:13, 7. август 2011. (CEST)

Lijepo što si primjetio da je prazan. Kad te to toliko smeta, možeš prenjeti ona imena iz kategorija u članku u sam članak i više neće biti prazan. --XZ (разговор) 13:20, 7. август 2011. (CEST)

Кад си ти толико паметан онда исто тако не гласај за брисање чланака уопште него их сређуј. Мени нико неће наређивати шта ћу ја да радим.--Miut (разговор) 13:26, 7. август 2011. (CEST)

Миут, спусти мало лопту, као и тон. Таквим дискурсом и безобразолуком нећеш постићи ама баш ништа осим непријатеља, а то ти на Википедији, буди сигуран, не треба. XZ ти није ништа наредио, него ти је дао предлог и није заслужио да му се тако обраћаш. Лепо је што си приметио ту аномалију с годинама, јер сад можемо да дискутујемо о томе и да видимо можемо ли поправити ситуацију. Тако се раде ствари на њикипедији. Овде свако ради онолико колико жели, и није овавезан ни на шта. Стога, кад неко примети неку аномалију, како си ти то сад урадио, о томе се ДИСКУТУЈЕ (дакле, НЕ свађа се), и ЗАЈЕДНИЧКИ се одлучи шта с тим. То свакако не значи да је одлука која се у одређеном тренутку донесе и најбоља али је једина могућа, с обзиром да ако нема воље за нечим, као што рекох, нико се не може натерати да то уради и обично се онда тема напушта за нека друга времена. Стога, 1) смањи тон и разговарај, не нападај 2) биће онако како одлучи већина, а ако се нико не јави више да дискутује, неће се урадити ништа до неке боље прилике, кад буде било више корисника заинтересованих за дискусију. Дакле, ако желиш да се људи изјасне шта мисле, буди фини, и буди спреман и на то да се њихова мишљења не подударају обавезно с твојим.--Јагода  испеци па реци 13:33, 7. август 2011. (CEST) --Јагода  испеци па реци 13:28, 7. август 2011. (CEST)

Па погледај овај тип горе је мене први напао. Ја никога први не нападам--Miut (разговор) 13:35, 7. август 2011. (CEST)

Pročitaj pažljivo što ti je Jagoda napisala. Možda ćeš uvidjeti gdje griješiš. Možda. --XZ (разговор) 13:44, 7. август 2011. (CEST)

Imam snazan deja vu kad te vidim Miute. Podsecas me na nekog blokiranog korisnika blokiranog pre 5 godina. -- Bojan  Razgovor  14:12, 7. август 2011. (CEST)

Миут је можда старији од мене (тако ми се чини), али је што би рекли у мом крају сивча. Највише ме нервирају особе које су умишљене и уместо да саме предузму нешто, они показују другима шта треба да раде. Другим речима хвала, али не хвала. Интересантно је да нико нема проблема што су ти чланци празни, али га сада ти ствараш, као да рад википедије зависи од њих. Ако мислиш да нешто не ваља можеш слободно (нико те не тера) да га допуниш или слично. П.С. Ниси луд ако напишеш макар један пасус. Поздрав и што рече Јагода спусти лопту.--VuXman talk 14:35, 7. август 2011. (CEST)

Па ако немате проблема са празним чланцима онда изволите напуните пар милиона чланака. Неко је направио глупост са празним чланцима и чим ја тражим брисање ево напада на мене и то са разних страна и на разне начине. Ја предлажем најлакше нешто, а то је брисање свих тих глупости, али онда се појави предлог да се то напуни, иако ником 7 година то није пало на памет. Онда се појави тип и мени наређује да ја пуним. Нисам луд да трпим газде. мислим да сам јасанм, а коме нисам не могу да му помогнем.--Miut (разговор) 15:28, 7. август 2011. (CEST)

Ако немате вољу да се сложите са мном, онда се ипак оканите линча и топлога зеца као добродошлице.--Miut (разговор) 15:31, 7. август 2011. (CEST)

Рим није настао за један дан. Да си ти био другачији, не би људи тако реаговали. -- Bojan  Razgovor  15:33, 7. август 2011. (CEST)

На сличан начин силованима се говори да су изазивале напаснике.--Miut (разговор) 15:34, 7. август 2011. (CEST) Иначе покриј се ушима, како си ме само газио за онај чланак о сатрапији.--Miut (разговор) 15:35, 7. август 2011. (CEST)

Ignorisacu ovo za pokirvanje usima. A neka svako vidi da li je bilo gazenja. I ako si pametan, neces nastaviti sa ovakvim ponasanjem. -- Bojan  Razgovor  15:39, 7. август 2011. (CEST)

Мијут, ајде мајке ти, не лупетај (заправо треба да те је срамота да се поредиш са жртвама силовања). Већ сам ти рекла, овде нико ни на шта није обавезан, а поготову не на то да прихвати твоје мишљење. А ако овако наставиш, само ћеш изазвати (ако ниси већ изазвао) супротну реакциују. Нико не воли да буе вређан и омаловажаван само зато што не мисли исто као ти. И не знам о каквим то газдама и топлим зечевима говориш?!  --Јагода  испеци па реци 15:37, 7. август 2011. (CEST)
И још нешто: само настави како си почео и нећеш бити дугог века овде. Такво понашање се овде не толерише и највероватије је да ћеш завршити блокиран. Дакле, промени дискурс, удахни дубоко и добро размисли пре него што кликнеш на Пошаљи. нико овде није дужан да трпи твоје бењсне глисте. --Јагода  испеци па реци 15:41, 7. август 2011. (CEST)

Нико ти не наређује, нити напада. Никоме није пало на памет то 7 година, јер нико није имао проблема. Немој да будеш параноичан, овде ти нико није непријатељ, али их ти сам ствараш. Друго пошто нико неће да брише те чланке, онда имаш највероватније две опције или да их пуниш или да одустанеш. И иронично је што теби нико не сме да „наређује“, а ти смеш другима.

Кад си ти толико паметан онда исто тако не гласај за брисање чланака уопште него их сређуј. Мени нико неће наређивати шта ћу ја да радим.--Miut (разговор) 13:26, 7. август 2011. (CEST)

Поздрав и не желим више да учествујем у дискусији.--VuXman talk 15:39, 7. август 2011. (CEST)

параноичан, бесне глисте, лупетај.. то су изгледа епитети који нису напад, него похвала.--Miut (разговор) 15:49, 7. август 2011. (CEST) Плус претње блокадом итд. Па што је то него топли зец. Хвала на добродошлици.--Miut (разговор) 15:50, 7. август 2011. (CEST)

Миуте, кад неко дође и почне одмах „ово не ваља, ово бришите, ово није добро“, а не покаже дпбру вољу да сам нешто поправи, заједница је мало скептична. Ја се сећам својих почетака - један члан проширим, други направим, сви ме кориговали у грешкама, али сви добронамерно, а и ја прихватао савете. А ти одмах скочио: „топли зец“. То неће побољшати став заједнице према теб, напротив, биће као код Душка Дугоушка и Лорин Бекол: „Ако луттка хоће зеца, има да добије зеца“. --В. Бургић (реци...) 17:43, 7. август 2011. (CEST)

Ја мислим да Миут има право да предлаже шта хоће. Не знам због чега реагујете овако обилно (а видим падају и оштре квалификације), кад му предлог нити пролази у овој заједници, нити он има моћ да га спроведе. Кратко не и ћао. 本 Михајло [ talk ] 18:41, 7. август 2011. (CEST)

Ма о каквим то зечевима причате? Ништа не разумем...  --Јагода  испеци па реци 18:57, 7. август 2011. (CEST)

Очигледно својевремено ниси гледала цртаће, веелики минус...  :о)))----László (talk) 19:05, 7. август 2011. (CEST)

Слажем се са Михајлом и за случај горепоменуте теме и за ово овде. Врло једноставно и практично. Човек сматра да треба брисати, већина не сматра и тиме је ствар решена. Његово је да предложи нешто, а полазећи од најбоље намере, сматра се да је предложио у циљу побољшања пројекта. Мир, мир, мир, нико није крив итд. :)--Методичар зговор2а 19:23, 7. август 2011. (CEST)

ВерлорУреди

Бокицак је блокирао Верлора поново. Само би било лепо да то потврди и неки чекјузер. --91.148.84.41 (разговор) 18:10, 11. август 2011. (CEST)

Еј, `тварно. Ди је чекјузер налаз? 本 Михајло [ talk ] 19:27, 11. август 2011. (CEST)

Чекјузеровање није могло да се уради због старости случаја. Међутим, није се променио, онакакв какв је био пре пар година, такав је и остао. Мало, по мало му се омакне хрватски (талијански, пухати), ад хоминем напади, дизање буке о празним чланцима о годинама... -- Bojan  Razgovor  19:33, 11. август 2011. (CEST)
Дајте људи, не можемо тек тако да блокирамо људе на бесконачно зато што је неко рекао „ма то је онај“. Заправо, не можемо уопште да блокирамо људе на основу „ма то је онај“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:44, 11. август 2011. (CEST)
Нисам рекао да је то „ма то је онај" без разлога. -- Bojan  Razgovor  19:50, 11. август 2011. (CEST)

Ajde ovako, Verlor/Miut piše sa vremena na vreme na hrvatskom.[5][6] Ili previse koristi infinitiv. Исто као Шолевић (разговор · доприноси) [7] [8]. Miutu i {lovei\u su isto smetali članci o godinama. Исти стил дискутовања (немате појма), пов пушинг, избирократизованост и напади на оне кориснике као што су Бране, Саша, Кале, Каштер, Славен и ја. Хвала му што се открио и освежио нам базу података. Сад га можемо поново пецати. Са њим не може лепо. Човек је 168 пута ухваћен у лажи. -- Bojan  Razgovor  20:58, 11. август 2011. (CEST)

То објашњава његово познавање вики форматирања  --VuXman talk 22:17, 11. август 2011. (CEST)

Bojane ja nemam razloga da ne verujem, ali ovo nije način. Ne možeš reći da je neko Verlor samo zato što ima sličan obrazac ponašanja. Kao da je Verlor jedinstven na ovom svetu i nema osobe koja bi se slično ponašala. Mijut jest preterao, ali kažnjavaj ga zbog grešaka koje uradi kao Mijut, jer je neozbiljno blokirati nekog na osnovu pretpostavke da je korisnik koji je bio večno blokiran pre pet godina. I zaista dosta više s tim Verlor sindromom. Vi sami hranite legendu o Verloru koji je zaslužio samo suprotno: Damnatio memoriae--Јагода  испеци па реци 23:22, 11. август 2011. (CEST)

Pogledaj dokaze. -- Bojan  Razgovor  05:22, 12. август 2011. (CEST)

Pogledala sam. Ništa to ne dokazuje, ti jednostavno ne možeš biti siguran 100% da je to on. Uostalom, zašto mu održavaš legendu? Mijuta si mogao blokirati zbog sto i jedne stvari koju je uradio, jer je za ovo kratko vreme i trolovao, i vređao, što si morao odabrati najneuverljiviji razlog? --Јагода  испеци па реци 10:09, 12. август 2011. (CEST)
Osim toga, koliko se ja sećam, Verlor je ijekavac, a ovaj je ekavac koji pokušava glumiti Hrvata, pa doda a kod Drugoga, ali zato zaboravi ijekavicu pa umesto svjetskoga stavi svetskoga. Nije Mijut Verlor. Blokiraj ga zbog stvari koje je on uradio, a ne zato što je on navodno Verlor, jer je danas nemoguće odrediti da li je neki novi korisnik Verlor ili nije, pa čak i da dođe i da ti kaže, e, ja sam Verlor, nemaš načina da utvrdiš sa sigurnošću da li govori istinu ili je to neko ko zna za njega pa bi da malo zabiberi stvari. --Јагода  испеци па реци 10:14, 12. август 2011. (CEST)

Pisao je ekavicom, procitaj mu clanke. Nije slucajnost to da se desava. On je tu uvek, nikakva legenda o njemu se ne odrzava od strane nas. -- Bojan  Razgovor  10:20, 12. август 2011. (CEST)

Ja sam čitala njegove članke i on je rođeni ijekavičar. Ako je kad i ekavicu koristio verovatno je s namerom to radio. Mijut u ovim linkovima liči na ekavičara koji hoće da imitira Hrvata, a ne ijekavičara. A da li je Verlor prisutan ili nije, apsolutno nije bitno. Bitno je to da ga stalno spominjete, a to znači da mu gradite legendu, i to potpuno neopravdano. Kao šrto rekoh, lik niti je toliko značajan nit je toliko opasan da od nejga pravite to što pravite. Jednostavno prestanite više da ga spominjete a pogotovu da blokirate navodeći razlog da se radi o njemu jer u to je zaista teško poverovati. --Јагода  испеци па реци 10:29, 12. август 2011. (CEST)

Jeste rodjeni ijekavicar, ali ja ne znam nijedan njegov clanak na ijekavici. Nijedan. Sve što je on pisao je na ekavici. Zašto bi neko imitirao Hrvate, molim te reci mi? Isti stil pisanja, iste greške, isto ponašanje, iste teme. Kamo puste sreće da ga se ne setimo. -- Bojan  Razgovor  10:52, 12. август 2011. (CEST)

Pa ne znam što bi imitirao neko Hrvate, valjda nema pametnija posla . Ja ti kažem na šta mi liči uzorak Mijutovog govora koji si linkovao. Ja nisam rekla da ga se ne setite, nego da ga ne pominjete. Čak i da jeste sve kako kažeš, niko od nas ovde nije stručnjak koji bi mogao da garantuje da se radi o istoj osobi, jer nemaš materijalnih dokaza, kao npr. čekjuzer provera. Pa čak ni tada ne možeš tvrditi da je osoba A zaista osoba B, jer jedino što imaš jeste poklapanje IP, što je razlog samo da se posumnja da je najverovatnije osoba A isto što i osoba B, jer i sam znaš da dinamični IP svaki put koriste druge osobe, a čak i kod statičnog IP ne možeš biti siguran da li za kompjuterom sedi ista osoba, jer IP može pripadati nekom sajber kafeu ili organizaciji, zar ne? To su ti čari interneta   znaš ti to bolje od mene. Zato ti kažem, najiskrenije i s najboljom namerom: nemoj više navoditi Verlora kao razlog blokade, jer izgleda krajnje neozbiljno. Što se Mijuta tiče, mogao si navesti sto i jedan drugi razlog, jer je dao povoda. --Јагода  испеци па реци 11:03, 12. август 2011. (CEST)

Чекјузеровање је више од тога, а то је поверљиво, па не смем да причам. Доста сам открио и овим. После овога он сад зна шта да избегава. И не секирај се, нормални корисници немају чега да се плаше. -- Bojan  Razgovor  11:12, 12. август 2011. (CEST)

Хм, сад ме ти тераш да почнем да сумњам у чекјузере, јер кад сам ја тражила да се провери ко је онај који ме је толико најпростачкије вређао 2008. речено ми је да није могуће утврдити. А што не би смео да причаш, молим те? Па ова Википедија треба да буде транспарентна, као и ваше администрирање. Дакле, ако ти нешто знаш, треба и ми други да знамо. Чекјузер провере није било, јер да је било, неко од њих вби већ објавио резултате исте. Или то ради само Горан, који ето, није ту? Немој Бокице причати такве ствари, јер таквим причама само узнемираваш заједницу и тераш је да сумња у сопствену сигурност. Транспарентност, Бокице, транспарентнсот, то је нешто најважније на овом пројекту. --Јагода  испеци па реци 11:22, 12. август 2011. (CEST)

Da neko ne bi naučio da izbegava čekjuzere, zato je poverljivo. -- Bojan  Razgovor  11:24, 12. август 2011. (CEST)

Ти значи, хоћеш да ми кажеш да је могуће утврдити да ли се ради о кориснику који је био блокиран пре пет година, а није могуће утврдити о коме се ради кад мене вређају? Сори, али једно од та два није истина. Питање је које... --Јагода  испеци па реци 11:37, 12. август 2011. (CEST)

Ne, nego je taj koji je tebe vredjao bio vestiji. -- Bojan  Razgovor  11:39, 12. август 2011. (CEST)

А Верлор, вишегодишњи трол и архинепријатељ ове њикипедије, као нема појма да избегава чекјузере? Каман, тешко ми је поверовати у то ... Немој да смо деца, што би реко наш друг Жељко. Зашто нема чекјузер извештаја? Ако је Горан на одмору, па има и других чекјузера који би могли да саставе један бедни извештајчић у коме се каже да је "чекјузерском провером утврђено да је Мијут заправо Верлор". Не треба нам ништа више. Само то, и заједница ће опет мирно и спокојно дисати. Не треба нам да нам откривате тајне и системе за хватање оних који покушавају да изврдају те провере. Само потврда да је чекјузер провера одрађена и шта је уртврђено. Ништа више. --Јагода  испеци па реци 11:46, 12. август 2011. (CEST)

Obavljena je jos pre 7 dana, ali previse je vremena proteklo da bi se nesto naslo. Sa blokiranih naloga nije izbegavao. -- Bojan  Razgovor  12:16, 12. август 2011. (CEST)

Evo i slike, mozda je sada malo jasnije. --91.148.84.178 (разговор) 16:22, 13. август 2011. (CEST)

Извештај чекјузераУреди

У расправама око чланка „Потписани“ (на пример на „Википедија:Трг/Разно: Потписани - Подршка за постављање чланка на Википедију“) је учествовало неклико сумњивих налога. Чекјузер провером је утврђено следеће: Налог Rema9 представља сокпапет налог налога Drozim (молим администраторе да реагују у складу са овим). Корисник Gospodnetic се јављао са другог рачунара, али има идентичне обрасце понашања као и корисник Rema9, као и идентичну корисничку страну, тако да је извесно да и тај налог највероватније припада истој особи. На то треба обратити пажњу приликом оцењивања консензуса у расправама у којима су учествовали ови корисници. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:30, 20. август 2011. (CEST)

Dokazani lutak je blokiran na neodređeno, a osnovni nalog na sedam dana (politika jasno kaže: Поред вишеструког гласања, луци могу бити злоупотребљавани за довођење у заблуду, одвраћање пажње, или за стварање илузије шире подршке за неку позицију него што је она стварно има.) Što se tiče trećeg naloga, nisam ga blokirao jer zloupotreba nije 100% dokazana, ali treba obratiti pažnju i na doprinose tog korisnika. mickit 18:46, 20. август 2011. (CEST)
Дакле овако, члан Рема9 није никакав мој лутак већ налог мог брата! То што је мој брат, не умањује ваљда чињеницу да је равноправни члан заједнице (као и сви ми) као и то да је сликар који је студирао и архитектуту а бави се и филмском сценографијом (дакле, комплетна уметничка душа) те је његов глас (иако ми је брат) за ову тему (о независном филму у Србији) релевантнији од неких (неког) учесника у расправи који са таквим омаловажавањем и ниподаштавањем говори и пише о ауторском филму поредећи га са клиповима насталим снимањем преко мобилног телефона...--Drozim (разговор) 07:26, 5. октобар 2011. (CEST)

ЗаштитаУреди

У последње време ја и колико видим још доста википедијанаца налази се на константним ударима од стране корисника Јагоде. Не само да вређа и омаловажава нечији рад, што можете видети на мојој страници за разговор РРР, већ своје личне нетрпељивости ставља испред целог пројекта какав је википедија. На чланку који сам ја уредио и кандидовао за сјајан (реч је о овоме) у току пре гласања већина њених примедби је уважена. Међутим госпођи то није било доста већ је у моменту кад је почело гласање кренула да качи шаблоне по тексту и да игнорише сва могућа објашњења која сам ја или било ко од уредника поставио у вези са тим. Њен безобразлук превршио је све мере у коментарима на самој страници за гласање за сјајне чланке, у одељку посвећеном Јерменији, где не само да је омаловажила целокупан рад свих аутора на чланку већ је испрозивала и већину оних који су гласали за поменути чланак Јерменија. Уколико је у интересу ове заједнице да се појединци овде понашају тирански и користе википедију за забаву и омаловажавање осталих уредника, онда предлажем да се кориснику Јагоди, која има више него богат репертоар увреда на рачун многих уредника додели статус администратора па да жена лепо и службено преузме власт на целом пројекту. У противном желим да се дотичној скрене пажња да свој приватни живот и личне фрустрације остави за себе а да све остале пусти да раде на миру, јер јасно је да њен циљ није да унапреди чланак Јерменија са својим примедбама већ да у потпуности дискредитује рад других. Уколико уредници сматрају да на овој википедији нема места за чланке као што је овај онда ја завршавам са послом који сам започео овде. ХВАЛА --Никола (разговор) 15:47, 23. август 2011. (CEST)

Evo šta ja imam da kažem. Jagoda je trebala pre glasanja da uradi to. Moglo je ovo sve da se uradi pre glasanja Pogledao sam gde stoji šabloni za traženje

  • Јеврејска заједница у Јерменији има око 1.000 чланова[тражи се извор] - opravdano (statistički podatak)
  • Још у совјетско доба, у Јерменији је била развијена модерна индустрија која је снабдевала остатак СССР-а машинама, опремом и другим прозводима у замену за сировине и енергију[тражи се извор]. - delimično opravdano
  • Распад СССР-а, рат у Нагорно-Карабаху и затварање граница са Турском довели су до привредног колапса почетком 90-их година[тражи се извор]. - neopravdano. Potpuno logicno da privreda pukne u ovim okolnostima.
  • Након стицања независности у земљи се спроводе бројне тржишне реформе, укључујући и приватизацију државног капитала, да би се ублажиле последице транзиције на тржишну привреду[тражи се извор]. - delimicno neopravdano. U svakoj istocnoevropskoj drzavi se radi ovo.
  • Уз помоћ ММФ-а, Влада је 1994. покренула амбициозан програм економске либерализације што је помогло да се смањи сиромаштво и изузетно висока инфлација, стабилизована је национална валута, а интензивирана је и приватизација средњих и малих предузећа. -delimico opravdano
  • Грожђе је одличног квалитета за производњу десертних вина и ракија[тражи се извор]. Moje licno misljenje je da u clanku u jermeniji nepotrebno hvaliti njohov kvalitet grozdja.
  • Za sablon ispod ribolova - ne znam na sta se odnosi.

Svako od nas moze da da stavi sto sablona trazi se izvor, ali mene (verujem i druge) to jako nervira kada se to ne obrazlozi. Onda ljudi sumnjaju u dobre namere. -- Bojan  Razgovor  17:08, 23. август 2011. (CEST)

Бокице, као администатор, требало би да знаш да није битно да ли мене и тебе нешто нервира или не. Не слажем се са тобом Никола.
  • 1) За грожђе. Лично сам пре пар година хвалио глумицу Елијану Ђардини у једном чланку и јасно су ми ставили до знања (Јагода) да ти придеви субјективне природе (одлично, сјајно, дивно) не могу да се користе. Кад си га већ ставио нађи референцу или га промени.
  • 2) Након стицања независности у земљи се спроводе бројне тржишне реформе, укључујући и приватизацију државног капитала, да би се ублажиле последице транзиције на тржишну привреду. Како ти знаш да се то ради у свакој ие држави? Верујем да знаш, али зашто да ти верујем на реч? То су крупне речи.
  • 3) Распад СССР-а, рат у Нагорно-Карабаху и затварање граница са Турском довели су до привредног колапса почетком 90-их година. Логично је слаб аргумент.

Ето. Ништа лично. Ово ти кажем као неко ко је пре две године имао гадан конфликт са Јагодом, па сад супер сарађујемо. Болен (р) 17:16, 23. август 2011. (CEST)

Kao administratoru mi je bitno da se energija ne trosi na svadje. Iako i mi to mozemo da radimo, mi ne radimo. Ja preferiram razgovor, a ne stavljanje sablona. Ajde objasni mi kako je to moguce da usled ratova i sankcija ne propada privreda? Umesto da pare idu na razvoj, one se trose na rat. Sve istocnoevropske drzave su prosle kroz taj proces. -- Bojan  Razgovor  17:21, 23. август 2011. (CEST)

Толико земаља је профитирало од рата. О томе овде наравно није реч, али кажем, шта ако ја нисам знао да су све источноевропске земље прошле кроз тај процес. Шта ако ми треба нешто што ће ме упутитити на линк где ћу проширити своје знање. Нико не каже да он лаже или да то није тачно (мада логично јесте слаб аргумент), већ само да нечим поткрепи ту информацију. Болен (р) 17:27, 23. август 2011. (CEST)

Nemoj da postavljas pitanje sta ako nisi znao, vec stavljaj sablone na stvari koje su ti stvarno nepoznate. Neces isprovocirati drugog, neces biti smatran zlonamernim ili ne daj boze glupim i ustedeces mu vreme da popravi clanak, a ne da jurca okolo da ispunjava muzicke zelje. -- Bojan  Razgovor  17:34, 23. август 2011. (CEST)

Ја нисам музички уредник, а ово није радио да би ја (или било ко други) испуњавао осталима музичке жеље (јер ово њено се и своди на музичке жеље). Наравно да разумем потребе за референцама. И постоје референце. Међутим да не бих гушио чланак са по 10 референци у једној реченици за сваку област постоји одређен извор података у виду спољашње везе - која води ка службеним страницама. Зар треба ту једну те исту страницу да копирам у виду референце 50 пута? Зар је нормално да неко лепи шаблоне по тексту који се налази усред гласања? Јагодиним системом и логиком онда би се свака тврдња морала референцирати без обзира како банална била »Трава је зелена[тражи се извор], небо је плаво[тражи се извор], кокош има две ноге[тражи се извор] а пара је кондензована вода[тражи се извор]. Моја глава се налази на раменима[тражи се извор] зато што живо биће не може да живи без главе[тражи се извор]
Не видим у чему је проблем кад је госпоја толики перфекциониста (што поштујем) зашто и сама не пронађе коју референцу па окачи, кад већ сматра да су толико неопходне?
»Како ти знаш да се то ради у свакој ие држави?« 
Боленцееее, срећо постоји нешто што се зове ШКОЛА, а географија ми је струка. На крају крајева на шта би ово све личило кад би сви ми се понашали као она и шетали тако по свим чланцима и за све што нам није јасно правили измене и лепили шаблоне по својој вољи. За такве ствари постоје странице за разговор па нека се тамо све лепо договори а не овако иживљавати се над тастатуром.--Никола (разговор) 19:39, 23. август 2011. (CEST)

Ej, ja sam neutralan u ovome. I ja zadnjih par godina govorim da za trivijalnosti i lako proverljive stvari nije neophodno navoditi izvore (ali cini mi se da sam u manjini). Opravdavam neke stvari koje je uradila (ipak, niko u skoli ne nauci koliko ima Jevreja u Jermeniji), ne i nacin koji je uradila (nije ona jedina). -- Bojan  Razgovor  19:50, 23. август 2011. (CEST)

Извини грешкица, мислио сам на Боленов цитат. Да се разумемо ја уопште не спорим неке њене потезе, све је то у реду, али спорим начин на који је то урадила. На крају крајева можеш видети на страни за разговор тог чланка да је расправа била поприлично обимна, и да сам уважавао мање више све примедбе и сугестије. Али буквално заврши се расправа, све у реду ја ставим чланак на гласање, сви учесници у расправи се сложе да је чланак добар и да може на гласање. Ја сасвим случајно сутрадан одем на чланак и видим да је излепљен шаблонима на триста места, и на страни за гласање у коментарима видим њен заједљив коментар типа »не смете гласати за чланак који има излепљене шаблоне«. Није ми уопште било јасно у почетку о чему се ради. Данас сам искрено хтео да повучем чланак са гласања (па нек се слади и баш да видим да ли би га унапредила) и да избришем свој налог јер овакав рад просто није вредан нечијих живаца. Понављам не смета ми критика ни примедба, све је то позитивно и води ка напретку, али смета ми бахатост и непоштовање нечијег труда и рада (био то ја или било ко други).--Никола (разговор) 20:12, 23. август 2011. (CEST)

Никола, за тврдњу да је пара кондензована вода бих ти сигурно тражио референцу. Ето, ти сматраш, као и Бокица, да је у питању тривијалност, али при томе правиш материјалну грешку. Где ћеш бољи доказ да референце морају да постоје? Мој ти је савет да не схваташ све то лично, јер не верујем да је Јагода имала намеру да омаловажи твој рад. Твој рад је врло видан и завређује све поштовање. Референце су неопходне просто зато да би твој текст имао кредибилитет и био квалитетнији. Врло верујем да је и теби то у интересу.--Методичар зговор2а 20:43, 23. август 2011. (CEST)

М. нећеш ваљда тражити извор и чекати да се неко некад смилује или ћеш сместа исправити нетачност? -- Bojan  Razgovor  20:55, 23. август 2011. (CEST)
за тврдњу да је пара кондензована вода бих ти сигурно тражио референцу ето шта рећи хехе. Ето колико се изнервирах. А само ми реци да ли је потребна референца у реченици "У Јерменији расту кајсије, брескве, грожђе и бла бла"? Јер онда нам треба и референца сваки пут кад напишем негде да на ливади расте трава! Она је од мене тражила побогу да докажем да на Кавказу живи кавкаско говече побогу хееееј? И опет понављам свака тврдња у том чланку је поткрепљена одговарајућим извором, да ли као напомена, да ли као референца, није битно али извори постоје. Побогу па у свакој реченици се нешто тврди, ја све и да хоћу не могу да нађем толике референце да потврдим сваки, па чак и баналан детаљ. Па потрошио би више времена за писање таквог чланка него што је требало Вуку караџићу да скупи све епске народне песме.--Никола (разговор) 20:52, 23. август 2011. (CEST)


Au, tek sad vidim ovo! E, gde sve neće odvesti ljudska sujeta...cccc...  S Nikolom više uopšte neću da razgovaram dok mi se ne izvini za sve uvrede, ničim izazvane, koje mi je uputio, i to samo zat što sam želela da pomognem.

Kao administratoru mi je bitno da se energija ne trosi na svadje.

ne i nacin koji je uradila (nije ona jedina).

A kako da uradim, osim da stavim šablon, kad samu samom startu dobila šamarčinu da mi je zvonilo u ušima tri dana? Bokice, ako pogledaš stranicu za razgovor, ja sam se najljubaznije obratila i predložila izmene tj. referenciranje delova za koje sam mislila da treeba da bufdu referencirani, plus sam rekla "neću da stavljam šablon, ali ubaci reference, jer pojedini pasusi uopšte ih nemaju". I šta dobijem na to? Dobijem uvredu: Dosadna sam, ja njega napadam, i šta sve ne. Ti me Bokice poznaješ bolje nekog iko ovde, znaš da ja na nogu u stomak odogovaram nogom u glavu, a da kad mi se čovek ljudski obrati, umem da budem više nego ljubazna i spremna za saradnju i dogovor. Zar nije mogao da mi na lep način kaže ono što mi je rekao tek nakon sto i jedne uvrede, a to je da podaci đuture iz pojedinih delova potiču iz jednog te istog izvora? Šta košta biti pristojan? Ja mislim, ništa. Dakle, da sujeta i manija gonjenja nisu proradili kod gosn. Nikole, verovatno bi članak bio sad izreferenciran kao valja, ja dala punu podršku istom, jer zaista je dobro napisan, i ništa od svega ovoga ne bi bilo. Međutim, pošto gosn. Nikola ima viška sujete i manjka razuma, onda se dešava ono što se dešava. I da ne bude zabune: nije Nikola ni prvi ni poslednji koji ide đonom na mene bez ikakvog razloga. Međutim, ja imam debelu kožu, tako da me njegovo mahnitanje ič ne dotiče. Pošto je očigledno da njega sve ovo tangira mnogo više nego mene, neka stavi prst na čelo i neka dobro razmisli šta mu je činiti. Mene jedino što zanima jeste poboljšanje ovog projekta a sujete i pundravci pojedinih korisnika me se apsolutno ne tiču niti me zanimaju. --Јагода  испеци па реци 20:58, 23. август 2011. (CEST)

Нисам читао странице за разговор. Суд сам донео на основу места где су постављени шаблони за тражење извора. -- Bojan  Razgovor  21:05, 23. август 2011. (CEST)

E, molim te odna da baciš pogled na str. za razgovor tog članka. Videćeš onda ko je koga prvi napao, ko je kome odbrusio i sl. Rekoh, nisam imala nameru da stavljam šablone, jer znam kako negativno deluju na korisnike, naročito kad se radi o tekstovima koje su sami pisali, i zato sam i stavila komentar na str. za razgovor. A onda dobijem po nosu, plus me optuže da sam dosadna i maliciozna. Šta bi ti uradio na mom mestu?--Јагода  испеци па реци 21:09, 23. август 2011. (CEST)

У противном желим да се дотичној скрене пажња да свој приватни живот и личне фрустрације остави за себе а да све остале пусти да раде на миру, јер јасно је да њен циљ није да унапреди чланак Јерменија са својим примедбама већ да у потпуности дискредитује рад других.

I ti nakon ovih očiglednih ličnih napada očekuješ da te neko uzme za ozbiljno? Ccccc. Ličnih frustracija ima, ali ne mojih, to je jasno kao dan. I molim te da ne pretpostavljaš šta je meni cilj, jer ti to nikako ne možeš znati, osim ako nemaš neke natprirodne moći pa da mi čitaš misli... Ovo je pre svega otvoren bezobrazluk koji ne znam uopšte zašto se toleriše... --Јагода  испеци па реци 21:19, 23. август 2011. (CEST)

Па јел хоћеш да ја цитирам твоју листу увреда, кренувши од оног фамозног Гуама/Гвама на коме је све почело? Ти се толико правиш наивна и невина да је то просто феноменално! Није проблем сад ћу ја њих наћи све до једне па да видим шта ћеш онда рећи.

И побогу Јагода јел ја причам кинески? Изнела си примедбу у вези са референцирањем делова из историје и успут ставила шаблон {{чињеница}} на триста места. Јесам ти рекао да претерујеш, али сам исто тако навео изворе и поставио референце на неколико места где сам сматрао да требају. У праву си на страници за разговор све пише, не знам ни колико сам пута навео да сам поставио напомене одакле су подаци, али ти просто по свом, једноставно игноришеш све то.

I da ne bude zabune: nije Nikola ni prvi ni poslednji koji ide đonom na mene bez ikakvog razloga.

Па стави ти прст на чело зашто је то тако, зар је могуће да су сви "пундравци" (шта год то значило) и "сујетни" а ти једина исправна. Твоја вређања ме не занимају, пиши шта хоћеш, али не волим да у ручак који ја правим неко сипа со без мог знања, јер испадне бљутаво. Ако имаш примедбу са радом контактирај ме на мојој страни за разговор, или било где већ али немој ми радити иза леђа (ни ти ни било ко). Зашто ти просто ниси ставила референце на местима која су ти нејасна? Као што је теби добро познат књижевни опус рецимо Сервантеса па просто некада заборавиш да ставиш референцу на нешто што је теби више него очито, видиш тако се деси и мени и било коме. У том случају уместо што наруживаш чланак могла си за 5 минута да средиш то што ти смета. И крај приче. Да ти се извињавам нема потребе јер увреде су биле обостране. Ја би највише волео да се ми уопште не срећемо овде ни у каквим дискусијама. Ако ми затреба неки лингвистички савет знам где си, ако желиш одговори ако не желиш тражит ћу даље. Иата ситуација у вези са тобом кад је у питању географија. А што се тиче чланка о Јерменији, ти си рекла своје, гласала си како си гласала, остали су гласали како су гласали. Већина одлучује зар не?--Никола (разговор) 21:27, 23. август 2011. (CEST)

Ajde ovako: svrha referenci nije da ih ima najmanje jedna po pasusu, vec da zadovolje ono pravilo izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne izvore. Jagoda, objasnjavaj ljudima tako. Gubi se energija da se nadje izvor da su Jermeniju tokom zadnjih 3000 godina napadali ovi i oni, a dovoljno je samo videti njen polozaj na mapi i skontati da su tu bili i Asirci, Persijanci, Grci, Rimljani, Turci i Rusi. Nikola, kada ti neko objasni zasto je potreban izvor, duzan si da ispostujes. -- Bojan  Razgovor  21:36, 23. август 2011. (CEST)

Bokice, ja, kao što sam rekla, u početku sam ostavila njemu na izbor da odluči šta će da referencira, najuljudnije i najnormalnije. Ko je počeo da zakera, vidi se na razgovoru članka. --Јагода  испеци па реци 21:46, 23. август 2011. (CEST)

Па јел хоћеш да ја цитирам твоју листу увреда, кренувши од оног фамозног Гуама/Гвама на коме је све почело?

Rekoh, ja nikad ne počinjem prva. Vidi ti tamo ko je prvi počeo da omalovažava sirotog Prćića i pravopis uopšte zarad "to je tako uobičajeno".

али не волим да у ручак који ја правим неко сипа со без мог знања

Ovde je tvoja osnovna greška: shvati da članci ovde nisu ničiji, niti ima šta tebi da se sviđa ili ne sviđa da li neko nepto radi s člankom koji ti pišeš. Ovde se polazi od pretpostavke da svako ima pravo da u ručak ubacuje ono šta misli da je potrebno, i naravno, pretpostavlja se dobra namera, koju ti nikad (brojem i slovom, NIKAD) nisi pretpostavio šta god ja napisala ili učinila. Dakle, ako ne voliš da ti brljaju po čorbi, ovo onda nije mesto za tebe, najiskrenije ti kažem, jer sa takvim stavom, ovo ti neće biti poslednji put da dolaziš s nekim u sukob zbog toga, a takođe budi siguran da to neću uvek biti ja. Što se samog članka tiče, što stalno ponavljaš to glasanje? Zar misliš da se sad ja jedem od besa što će ti članak biti izabran? To je, u najmanju ruku, smehotresna izjava i samo govori zapravo o tebi i tvojoj sujeti. Članak je, kao što sam već rekla, odlično napisan, i fale mu reference. Tj. falile su, ali su na kraju ubačene. Sad, ja sam probala to na lep način, nije išlo, a ako ne ide na lep način, ja ne odustajem, jer smatram da je tekst zaista dobar i da bi bilo šteta da ostane faličan za tako trivijalnu stvar kao što je referenciranje. Dakle, ako nećeš na lep način, ima i ružan, ali si ti na kraju reference ubacio, zar ne? A to je bio moj jedini cilj, koji sam na kraju i postigla, i što se samog članka tiče, ja sam apsolutno zadovoljna, čak ću i glas da promenim. A sve i da nije, i da je ostao onako bez referenci, pa sve i da je izabran sa sve šablonima, veruj mi, san mi neće kvariti. Na kraju krajeva, tako je većina odlučila, a to je suština ovog prjekta i zajedničkog rada na njemu. Ovo ti čisto kažem da znaš, jer vidim da imaš potpuno pogrešnu sliku o meni i mom odnosu prema tvojoj čorbi. --Јагода  испеци па реци 21:44, 23. август 2011. (CEST)

Ajde ti Bokice, objasni lepo što si uradio ovo? --Јагода  испеци па реци 21:48, 23. август 2011. (CEST)

Јесам ја поставио референце и напомену у делу о историји на време? Шта ћу ти ја што ниси обраћала пажњу. Ја се својих грешака и својих ставова не стидим. Штавише зар нисам чак и тражио твој савет у вези са оним појмом "србифицирати" или како већ беше? Дакле то да те игноришем не пије воду. Побогу, па са колико уредника си тренутно у сукобу? Ја нисам ни с ким већ само са тобом. Ово јесте заједничко добро и наравно да сви имају право да доприносе истом. Али радити то у исто време је просто немогуће јер просто се погубиш и за неке ствари не знаш ни откуд ту. Е зато не ваља да сви истовремено соле једно те исто јело. --Никола (разговор) 21:57, 23. август 2011. (CEST)

М. нећеш ваљда тражити извор и чекати да се неко некад смилује или ћеш сместа исправити нетачност?

Бојане, ти врло добро знаш како ја радим и самим тим не морам да ти одговорим на питање, које је, претпостављам, било хипотетичко. Морам да те подсетим да си ти био тај који си из текста који има литературу уклонио податак. Шта даље рећи? Мени је жао што се Никола и Јагода свађају. Колико видим, обоје желе да побољшају квалитет Њикипедије, па самим тим је свађа обесмишљена још у старту. Ја најискреније не видим ни прави разлог; Никола је очигледно написао текст користећи литературу. Уколико било ко покаже бојазан да је било која тврдња проблематична, зашто је тешко убацити референцу на ту тврдњу, када већ та литература постоји? Забога, то је минут посла. У мом послу постоји мудрост/логика (како хоћеш); уколико је макар једној особи нешто нејасно/сумњиво, наћи ће се сигурно још њих много којима ће то тако исто бити нејасно/сумњиво. Те особе можда сада нису присутне, али појавиће се. То би значило да ће сутра, прекосутра, доћи друга Јагода која ће ти указати да референце недостају. Зашто би остављао отворен проблем и стално пролазио кроз исте ствари? Тек би ту губио енергију.--Методичар зговор2а 21:58, 23. август 2011. (CEST)

Metodije, ama ja ne bih bolje to sročila. Pogodio si ga, štono Dalmatinci kažu, u sriiidu!  Još da to našem Nikoli postane jasno, gde bi nam bio kraj... Ja pokušavam da objasnim, ali vidim, džaba. Stoga, odustajem od rasprave, ali upozoravam da se moje ponašanje i moji stavovi u vezi sa člancima neće promeniti, i da imam kožu poprilično otvrdlu na kojekakve munje i gromove tuđih sujeta. Pa kom opabnci kom obojci. --Јагода  испеци па реци 22:03, 23. август 2011. (CEST)
Није било хипотетичко. Питам те да ли би на што знаш да је СИГУРНО НЕТАЧНО ставио шаблон за тражење извора или би одмах обрисао. Да или не. Друго, морам да те подсетим, ти ниси тај коме је довољно да при дну тексту стоји литература, већ тражиш одамх референце у чланку. Што оно што сам обрисао није имало. Треће, ако ниси приметио, овде људи се свете једни другима стављајујући шаблоне „зарад добробити википедије“. Четврто, ако неком је сумњиво да је Београд главни град Србије, пи је 3,14, Други светски рат је почео 1. септембра 1939. жалим случај, постоји нешто што се зове основна школа. -- Bojan  Razgovor  08:03, 24. август 2011. (CEST)
Прво, увек примедбе износим на страни за разговор. Невиђено су ретке ситуације када поставим шаблон или нешто обришем (и то радим када су у питању анонимци). Друго,

Друго, морам да те подсетим, ти ниси тај коме је довољно да при дну тексту стоји литература, већ тражиш одамх референце у чланку.

ово није тачно. Ти увек можеш да нађеш линк да ме побијеш, односно можеш да пробаш. :) Прихватао сам и да текст има литературу и говорио да је то неки минимум. Треће јесам приметио и покушао да арбитрирам колико сам могао и четврто, ми не очекујемо од наших читалаца чак ни основно образовање и није у реду да очекујемо. Став да жалимо случај што нешто нису научили не приличи енциклопедији. То је потпуно у супротности са нашом струком. Ако ти гађаш едуковане читаоце, Бокице, омашио си место; почни да пишеш научне радове. Ми пишемо за све људе (и образоване и мање образоване) и чинимо све информације доступним. И проверљивим. Чак и елементарне.--Методичар зговор2а 17:22, 24. август 2011. (CEST)

Питао сам те да ли би ли би на што знаш да је СИГУРНО НЕТАЧНО ставио шаблон за тражење извора или би одмах обрисао. Пошто си рекао да прво продискутујеш на страници, то значи да би чекао. На моју другу констатацију се надовезује твоја четврта: како ти очекујеш да мање образовани људи нешто провере (читањем сваке спољашње везе или изнајмљивањем књига преко Амазона коју су углавном страном језику или изнајмљивањем књига у библиотеци). Википедија није научни рад, већ вики енциклопедија и њени чланци су исповезивани. Ако рецимо у чланку Србија прочиташ да је Београд њен главни град, кликнеш на Београд и у првој реченици добијеш да је главни град Србије или у чланку Земља прочиташ да она има само један природни сателит Месец, а у чланку Месец прочиташ да је једни природни сателит Земље, мислим да се са приличном сигурношћу то може узети као тачно, чак и да имаш само први разред основне школе и једва набадаш речи (иначе сигуран сам да немамо уреднике тог степена образовања; једини ко то могу да користе су тролови чија је сврха ремећења рада). Нисам против референцирања, већ против тога да се се тривијалне и лако проверљиве ствари референцирају јер то успорава рад и изазива свађе. Буди мало реалиста, не оптимиста. -- Bojan  Razgovor  17:47, 24. август 2011. (CEST)

Bojane ti brišeš podatke i za koje ne znaš da su sigurno netačni, čak svoje prilično sumnjivo znanje stavljaš iznad pisanja čoveka koji je stručan u temi. Ti i ja nemamo iste metode rada i po tom pitanju se nikada nećemo složiti. Što se tiče svega ostalog, slažemo se makar principijelno; svaki članak bi trebalo da ima makar literaturu, jer ako pišeš o Mesecu, podrazumeva se da će u toj literaturi pisati da je Mesec jedini prirodni sateliti Zemlje i samim tim si ti to na neki način referencirao, iako se radi o elementarnom podatku. Baj d vej, veliko je pitanje šta jeste elementarno i mislim da smo se ti i ja već sporili oko toga. Elementarno je recimo da pečurka nije biljka, ali ja iskreno sumnjam da ljudi čak i visokog obrazovanja, ali ne biološkog to znaju 100%. U obrazovanju, veruj mi, pojam opšte kulture je predmet sporenja mudrih ljudi.--Методичар зговор2а 18:35, 24. август 2011. (CEST)

Ne bih bas rekao. Čovek koji je stručan u temi je mogao da pogreši u kucanju, jedna nula viska i 10 puta veci broj vrsta izumre. I to jos dnevno. Nije problem literatura, problem je kad neko hoce bas "reference" za lako proverljive stvari, samo izlupa po celom clanku bez objasnjenja ili sa takvim da bolje da ih nema. Mislim, primer Moravska Srbija se nalazila u slivu tri Morave. Neko je stavio da se tu trazi izvor, a dovoljno je bio da procita clanak Moravska Srbija i tada je jos mapa postojala. Sto se tice gljiva, otkud tolika paranoja? Laici obicno ne pisu clanke o uskostrucnim temama kao sto su biologija ili kvantna mehanika. Tako da je verovatnoca da ce neko napisati da su biljke vrlo mala. Da li ce neko doci i reci da jesu biljke - ne znam na osnovu cega to moze smatrati. -- Bojan  Razgovor  19:01, 24. август 2011. (CEST)

Ја дозвољавам да је постојала грешка у куцању. Али оно што мене више брине је да ти податак уопште ниси проверио, ниси се ни консултовао са аутором, већ си једноставно обрисао, без задршке да грешиш можда ти. Наравно да није здраво свуда лупати референце, посебно ако у чланку постоји списак литературе, али свако има право да тражи референцу за сваки иоле сумњиви податак. То је требало и ти да урадиш. И није параноја. Ја сам ти навео пример шта се из биологије сматра елементарним податком и да имам искуства да и учени људи ту греше. Поента је; шта јесте заиста општа, елементарна ствар. Ту бисмо могли да дискутујемо. И лаици и те како пишу биологију на Њикипедији: Дарко и Лошми су написали сјајне чланке, пингвина и мачку, мали Влада, Смирноф и Зрно су само неки од корисника који су писали о животињама, а Филип и о цитологији, док је Ћика чак вршио масовни унос. Нико од њих није биолог. Ја ти их набројао седморицу, што је за Њикипедију приличан број, а и они нису једини. :)--Методичар зговор2а 20:43, 24. август 2011. (CEST)

Nisam, autorka nazalost nije aktivna godinama. Ako sam pogresio sto sam obrisao nesto po cemu ispada godisnje izumre milion vrsta (vrsta, ne jedinki), a nije ocigledno gde da trazim, onda neka gorim u paklu. Rekao bih da su gore nabrojani prevodili vec isrpoveravano sa engleske viki ili koristili knjige. -- Bojan  Razgovor  20:56, 24. август 2011. (CEST)

Usput, UN Environment Programme kaze da dnevno nestane 200 vrsta, sto je 180 puta manje od onog bez izvora sto sam obrisao. -- Bojan  Razgovor  21:03, 24. август 2011. (CEST)

Па, похвално је што си податак проверио макар сада. Овде је 16 у дану, овде је 35-150 у дану, овде је 72 по дану... Разликује се. Врло је могуће да је Нена требало да напише за годишњи, а не дневни ниво. Ипак, ја бих потрошио 15 секунди времена да је питам, јер изненадио би се када би добио одговор. :) Ипак, ја сам ја и нисам ти.--Методичар зговор2а 21:38, 24. август 2011. (CEST)


Veruj mi, i ja bih, da nisam imao razloga da mislim da je neistina. -- Bojan  Razgovor  04:12, 25. август 2011. (CEST)

Сви могу да виде да је разговор о чланку био доста обиман и да је било доста и примедби и савета. И да су све примедбе о свему решене на одговарајући начин. Зато што нико није хтео да самовољно уноси неке измене које би довеле до забуна. За разлику од Јагоде. Како би се било ко од вас осећао да дан накош што стави чланак на гласање на том истом чланку који су стрпљиво радио месец дана нађеш три шаблона на којима пише да тај и тај део не цитира никакве изворе (па и данас овај са сточарством где је требало да утврдим генеологију кавкаског говеда хехе) а два поднаслова изнад се налази напомена у вези са изворима података који се осносе на цео чланак. И како да не полудиш? ааа Ево, сада сређујем овај чланак па ко зна можда ћу чак и њега кандидоват за добар, нисам уопште мислио толико писати на ту тему, али просто сам се заинтересовао. Е сада ми тамо помоћ, поготово лингвистичка никако не може да шкоди. Јер има ту још доста да се ради. Али и у том случају треба навести за сваку измену зашто је до ње дошло, да аутор који је написао чланак зна зашто.--Никола (разговор) 22:13, 23. август 2011. (CEST)
Nikola, ajde ti meni lepo reci, zašto bre lažeš? Što bre lažeš kad na razgovoru se lepo vidi da ni janisam htela ništa da menjam nego sam ti isto kao i svi drugi,uputila napomenu šta mislim da bi trebalo da se popravi, ali za razliku od drugih, kojima si uljudno odgovorio, mene sipočeo da preskačeš i vređaš, a kad to nisi radio, jednostavno si moje napomene ignorisao? Pa šta si onda očekivao da uradim? Da se povučem? E, vidiš, tu si se grdno prevario. Taj film od mene nećeš gledati. Dakle, poslednji put te upozoravam: ne isplati ti se da ideš đonom na mene. Zaista ti se ne isplati. Budi pristojan, i sve će biti u redu. Ne tražim da budem ja uvek u pravu, daleko bilo, to niko ne može očekivati, jedino što tražim jeste pristojnost u ophođenju, ništa više. Budi pristojan i ne laži s ciljem da sebe uzdigneš i opravdaš, a mene da uniziš i ispljuješ, i sve će biti ok. Pošten odnos je uvek svima donosio samo dobre stvari. Zato apelujem na tebe još jednom, mani se gađenja i pljuvanja i sve će biti u redu. --Јагода  испеци па реци 23:11, 23. август 2011. (CEST)
Па како да не лажем кад сам неписмен, самољубљив, игнорант, мутав, психопат... шта ли сам прескочио. Боже па ја сам опасан за околину. Колико ја видим најбољи вид комуницирања за тобом је немати никакву комуникацију са тобом. И мислим да ћу се од сада, па на даље и убудуће држати е политике. --Никола (разговор) 23:32, 23. август 2011. (CEST)
Hm, dižem ruke, jer ti si beznadežan slučaj. Ja u klin, ti u ploču. I na kraju, kad ostaneš bez argumenata, kreneš da lažeš i da mi tu ironišeš. Svašta... Kakvih sve ljudi ima na ovom svetu... Bogo moj.  --Јагода  испеци па реци 23:58, 23. август 2011. (CEST)

Проблеми настају када неко оће да буде запршка ама баш свакој чорби. Онда је резултат оволика чорба.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.2.208 (разговордоприноси)


Прескочио си то да имаш мањак разума  . Јагода, заиста, и даље се понашаш као верификатор, иако смо ту играчку одавно укинули управо због оваквих свађа каквих је раније било у већем броју. Било би безболније да си упутила примедбе у току вођења расправе, и/или да си и сама помогла да се унесу референце. Никола је ипак релативно нов корисник, и свака му част што је за тако кратко време (видим да је ту тек месец и по) успео да у оволикој мери савлада вики синтаксу и технику. Треба му помоћи (на примерима му показати шта и како треба да ради), и подржати га да и даље пише овакве чланке као што је овај. --SmirnofLeary (разговор) 23:41, 23. август 2011. (CEST)

Smirnof, ne lupetaj. Uputila sam primedbe za vreme rasprave, dobila po nosu. Ja nisam dužna da unosim sama reference u članak koji je napisao neko drugi, pogotovu što taj drugi već ima reference, samo ih nije uneo. Šta sad, treba da izigravam budalu kako se ne bih zamerila takvima kaošto si ti, koji izgleda ne razumeju principe vikipedije i idu okolo pa popuju drugima kako su mogli da urade ovo ili ono umesto što su uradili ovo ili ono? Šta misliš da ćeš time postiči? Da se postidim i da mi budeloše? Ne vidim zašto bih to radila. Niti sam plaćena za to, i ovde sam, kao i svi drugi, zato što hoću, a ne zato što moram. I još nešto: Nikola nije uopšte nov korisnik, nego ti nisi bio tu, pa ti se to samo čini. I kave veze ima verifikacija sa svim ovim? Vidim da vam izgleda ponestaju argumenti pa počinjete da vadite stvari iz naftalina koje nemaju blage veze sa onim što se ovde diskutuje. --Јагода  испеци па реци 23:55, 23. август 2011. (CEST)

Smirnof, ne lupetaj. Лакше мало Јагода, смири мало тон. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:00, 24. август 2011. (CEST)
Evo i naše mirođije, već sam se pitala gde je, da mu se nešto nije desilo!  Pod jedan, nisi ti niko i ništa da mi kažeš da smirim ton, bolje bi ti bilo da kažeš svojim drugarima da ne lažu i izmišljaju kojekave budalaštine. --Јагода  испеци па реци 00:03, 24. август 2011. (CEST)

Ма где сам ја нови корисник, месец дана је хееееј знаш ти колико, ја сам већ метузалем на овој вики. Та мирођија бар има укус кад се стави у јело и побољшава укус јелу за разлику од неких непотребних зачина. И хвала што ме подсети да имам мањак разума, али ништа чудно видим да је и теби успостављена дијагноза  --Никола (разговор) 00:06, 24. август 2011. (CEST)

Hm, da. To sa ovim nalogom. I aj, ne zamajavaj me više svojim neuspelim šalama. Postaješ dosadan. --Јагода  испеци па реци 00:16, 24. август 2011. (CEST)

Сада имам и дупле налоге, јеботе па ја сам генијалац, просто се дивим самом себи--Никола (разговор) 00:18, 24. август 2011. (CEST)

Bla bla bla... --Јагода  испеци па реци 00:19, 24. август 2011. (CEST)

НаставакУреди

Дакле, да скратимо дискусију о свему овоме јер ово не води ничему. Ја сам ову дискусију отворио са циљем да се овој ђевојци скрене пажња на понашање, није ово њена спаваћа соба (језаааа) па да она заводи ред како жели, нити је ово Либија а дотична Гадафи да ради шта жели. Тражим од администратора да јој се скрене пажња због начина на који се опходи према мени и многим другим овде. Дакле, савети и примедбе су наравно свима добродошли, безобразлук и осионост никоме не доноси ништа доброга. Уосталом овде су сви видели све, нема потребе да ишта додајем.
А сада одох да правим лажне профиле а потом ћу да се завучем у рупу из које сам изгмизао--Никола (разговор) 00:27, 24. август 2011. (CEST)

Гласање је више него убедљиво. Ретко када је био толики одзив учесника, са лепим похвалама чланка и са резултатом од 20:1. Пустимо да истекне рок (27 овог месеца). Касније нико не брани да клине на „уреди“ и нека искористи своје право и могућност да измени оно што сматра да треба. Нећемо се свађати са неодмереним речником, не делимо заоставштину. Ако се овако не одмерено понашање настави, администратори морају потегнути „црвени картон“. За то је већ било разлога, више него у многим другим случајевима, ако се направи поређење.-- Сахараразговор 00:46, 24. август 2011. (CEST)

Дакле, савети и примедбе су наравно свима добродошли, безобразлук и осионост никоме не доноси ништа доброга.

Slažem se. Ja sam ti dala savet, ti si se poneo vrlo osiono i bezobrazno. Šta ćemo sad?

Ако се овако не одмерено понашање настави, администратори морају потегнути „црвени картон“.

Sahara, ko bre da vadi crveni karton i za šta? Da su smatrali da imaju osnova za tako nešto, ne boj se, odavno bi uradili, zar ne? Ovde se jednostavno radi o jednoj nevaspitanoj osobi koja kad je videla da nije postigla ono što je htela svojim bezobrazlukom, onda se javila ovde da tužaka, kuka i vuče za rukav administratore da ga vade iz papazjanije koju je sam zakuvao. --Јагода  испеци па реци 09:24, 24. август 2011. (CEST)

Ovde se jednostavno radi o jednoj nevaspitanoj osobi ...... svojim bezobrazlukom

Сви су неваспитани, безобразни, неписмени..... Ајд олади више са паметовањем и глумљењем жртве. Колико видим сви овде већ одавно знају каква си. А ко је шта овде закувао и кува и даље свима је јасно. Ти си се нашла да причаш о поштењу и васпитању, ти која сваки боговетни дан на овом сајту у просеку излајеш по десетак увреда на бар минимум три адресе. Ма како те није срамота? И још ту глумиш Девицу Марију.--Никола (разговор) 22:47, 24. август 2011. (CEST)

Не сви, само ти, што се уосталом из твоје поруке и лепо види. --Јагода  испеци па реци 22:59, 24. август 2011. (CEST)

Ја сам мислио да је још прекјуче заустављено разбацивање флејма овде (па нисам хтео да се јављам раније), али видим да сам погрешио. Очигледно је да имате неке несугласице, али међусобним вређањем овде нећете ништа постићи. Зато бих вас замолио, обоје, да престанете са тиме. Није ни прикладно, ни уљудно. --филип @ 11:31, 25. август 2011. (CEST)

ReligijaУреди

Ako osetite da se mozda gledista neke religije namecu na ovoj Vikipediji i da je ugrozena necija verska sloboda, kome se ovde i kako obratiti? Koja su ovde verska prava i slobode na Vikipediji i kakva su ona u odnosu na politiku i smernice Vikipedije? --Александар (поразговарајмо!) 16:56, 2. септембар 2011. (CEST)

Аман човјече, мани се празне приче и баци се на рад. Нема овдје нигдје угрожавање вјерске слободе и томе сл., основни принцип ти је да не можеш бити пристрасан, односно ништа доживљавати лично. Рекао сам ти већ, чланак можеш писати у оквиру тога да се ради о неканонској вјерској заједници, и епископима који нису канонски тј. самозванци. Даље од тога не може. Шта ти мислиш, да може проћи твоја теза да је ствар у томе да је патријарх јеретик, и да је ово једина истинска православна црква? Ајде, уозбиљи се и ради. Ако нећеш даље да радиш, да ретуширам чланак како ваља. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:16, 2. септембар 2011. (CEST) с. р.
Нисам се теби обратио и немој ме прогањати. Има ли још некога овде на Википедији или је он њен једини власник!? Опет понављам, не занимају ме твоји ставови и то шта ти мислиш. Не дозвољава ми се даље радити.--Александар (поразговарајмо!) 17:31, 2. септембар 2011. (CEST)

Нико тебе не прогони, него ти се даје савјет како да се уклопиш у рад овдје. Требао би слушати искусније кориснике од себе јер такво понашање те нигдје неће одвести. Википедија нема власнике, она има своје кориснике. Зашто би некога занимало твоје мишљење, ако тебе већ не занима нечије друго? Стога, мало се уозбиљи и прихвати моје савјете. То што си ти наумио, да прогласиш Православну цркву јеретичком, а ту твоју вјерску организацију најбољом, никако не може проћи. Стога, не претјеруј и баци се на посао. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:42, 2. септембар 2011. (CEST) с. р.

Не знам о чему се ради конкретно, али овде не може бити угрожена ничија слобода вероисповести јер тај избор нема везе са уређивањем. Ако пишеш о некој верској заједници која није канонска онда тај податак мораш и да напишеш и то је то. На пример, рецимо можеш написати чланак о ЦПЦ али мораш ставити и одредницу да је то неканонска црквена заједница (фактички секта) јер није призната од стране канонских цркава. И слично. Јер просто то је чињеница. --Никола (разговор) 17:55, 2. септембар 2011. (CEST)

Ни ја се не разумем у конкретну тему, али претпостављам да је једини исправан приступ да у писању чланка будеш неутралан, да представиш сва релевантна гледишта и да то уредно референцираш. У тој ситуацији тешко да ће бити места за личне несугласице. Ако неко други сматра да у чланку нешто није тачно, да нешто недостаје, онда тражи објашњење и референце за те измене. Значи, не мора обавезно да буде заступљена једна страна приче (једна истина) уколико се сва гледишта представе на одговарајући начин и ако се све тврдње поткрепе литературом. mickit 18:26, 2. септембар 2011. (CEST)
Ради се о чланку ГИПЦ који сам започео и кренуо да уређујем. Може се видети мој првобитни текст и касније Тодоровићеве измене. Првобитни чланак је био крајње објективан и покушај да се о нечему што је мало познато а доста и контраверзно да објективан приказ. Питање каноничности уопште нисам покретао јер је то нешто што сам кроз део о историји ГИПЦ хтео подробније да објасним. Међутим, Тодоровић је најашио и упорно кренуо да намеће да је та црква неканонична па чак и да то и није црква већ верска организација. Да ли је и како повређена верска слобода? О, да! Упорно намеће да је ГИПЦ неканонична иако је то ствар историје њеног настанка и само по себи мало и контраверзно питање. Не може се ни доћи до тога да се то објасни док неко стално намеће да је неканонична, што је становиште само једне, супротстављене јој стране. Уопште се не добија простор да се објасни да је питање њене каноничности спорно и да је мишљење једне стране да није канонична а друге да јесте. Није могуће дати објективан приказ проблематике ако овај самонаметнути судија стално намеће став једне од страна у спору. Стога, не могу радити ако ће неко константно ометати мој рад и преправљати сваку измену коју направим. Притом, не видим одакле оправдање за такву пристрасност према једној од страна. --Александар (поразговарајмо!) 19:14, 2. септембар 2011. (CEST)
Још једном наглашавам да се не разумем у ту проблематику, па нећу себи узимати за право да пресуђујем шта је исправно. Можда би најбезболније решење било да ти се остави неколико дана да завршиш чланак и да се потом види да ли је у чланку неопходно нешто променити. Ако се и Жељко слаже, онда нема проблема. mickit 19:19, 2. септембар 2011. (CEST)

Ја невидим ништа спорно у написаном текст, у тренутној верзији. И даље не разумем у чему је проблем. Не чини ми се да је игде угрожена неутралност --Никола (разговор) 19:47, 2. септембар 2011. (CEST)

Треба у уводу да се напише да није канонска. Не „неканонична“, него да није канонска. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:19, 2. септембар 2011. (CEST)

ГИПЦ је (самоиницијативно!) прекинула општење са ГПЦ а касније и васељенским патријархом, оптужујући га за исповедање и ширење јереси екуменизма. Стога, нити је тражила да је призна ГПЦ или васељенски патријарх нити би то желела. Заправо, обзиром да га оптужује да је прекшио каноне и да исповеда јерес, свакако јој није меродавно то да ли је канонска или не на основу тога да ли је признаје "васељенски патријарх". Са друге стране, на њеном челу су епископи који су канонски хиротонисани док епископи другим помесних цркава, па и сами патријарси мало-мало крше каноне. То је питање које сам и хтео да објасним у том чланку и да представим оба мишљења и поткрепим референцама. Сада, са друге стране, апсолутно немам намеру да то радим већ бих га најрадије обрисао кад би то могло. Јер боље да не пише ништа него да пишу глупости, написане и преправљане од људи који о самој проблематици ама баш ништа не знају. Постоје друге ствари на којима би овде требало порадити. --Александар (поразговарајмо!) 22:41, 2. септембар 2011. (CEST)

Зизовиц, то што ти причаш не може да прође и не знам зашто безвезе инсистираш на томе. Ниси ниједну референцу навео да се ради о цркви, ниси навео какав је њен статус у Грчкој (како је регистрована, као црква или нешто друго). Док нема правог статуса, сасвим је обичан термин вјерска заједница. Надаље, нису уредници мјеродавни да уређују која је црква канонска, а која не, то говори данашњи њихов положај у свијету. Каноничност ужива Православна црква. Свака која која се издаје за православну, а која није призната од Православне цркве, није канонска. То је јасно као дан. Сви епископи ГИПЦ су неканонски и стога су самозванци. То што ти тврдиш да су сви патријарси кршиоци канона, а ти самозванци савршени, твоја је прича, ништа друго. Стога, престани са својим понашањем, лоше ћеш проћи. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:26, 2. септембар 2011. (CEST) с. р.

Заправо, обзиром да га оптужује да је прекшио каноне и да исповеда јерес, свакако јој није меродавно то да ли је канонска или не на основу тога да ли је признаје "васељенски патријарх". Са друге стране, на њеном челу су епископи који су канонски хиротонисани док епископи другим помесних цркава, па и сами патријарси мало-мало крше каноне.


Е ово је већ пристрасно гледање и истраживачи став, а томе није место на енциклопедији--Никола (разговор) 00:02, 3. септембар 2011. (CEST)

Нема ништа мање пристрасног него код осталих који овде уређују. Није у питању никакво истраживање - свако ко је имало упућен у тему и чита новине зна за те ствари. --Александар (поразговарајмо!) 00:30, 3. септембар 2011. (CEST)

То гледање у новине управо и представља истраживање. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:24, 3. септембар 2011. (CEST) с. р.

Србија без "Косове" на ОставиУреди

Био сам тако слободан да на Остави вратим слику србије са самозваном Косова-ом. Аргумент ми беше да Србија без самозване Косова-е још увек не постоји као појам, док је Србија са Косова-ом споран појам до даљњег. Вероватно ће се `твари завршити са издвојеном Косова-ом, ал` тражим да заједница подржи некоришћење уклоњене верзије слике.

Заправо, та `твар би могла и да се брише до даљњег јер је сама по себи ПОВ-пушинг.

Михајло [ talk ] 17:32, 4. септембар 2011. (CEST)

Мислим да је у питању масовна акција дотичног корисника, ја сам синоћ вратио његове измјене на пар википедија, рецимо: [9][10][11] јер је покушао да ову слику замијени овом (коју је претходно направио). На администраторској табли на остави је покренута тема о његовим акцијама (невезаним за ово), али можда не би било лоше да се и ово спомене. И наравно, треба провјерити да ли је још нешто чачкао.--В и к и в и н дбла бла 18:07, 4. септембар 2011. (CEST)
Poprilično masovna akcija čini mi se. Bilo je još upotreba ove slike: na da, cs, hy, en i el. Koliko videh uglavnom na šablonima za klice o Srbiji. To je možda čak i donekle podmuklo. Vratih izmene koje mogah. -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:55, 4. септембар 2011. (CEST)
Империја је узвратила ударац. Сада примјењује другу тактику. Умјесто да замијени слике које му се не свиђају, обрисаће их.--В и к и в и н дбла бла 21:16, 4. септембар 2011. (CEST)

There is a user on Wikipedia who keeps reverting back to this file to further his support for Kosovo as part of Serbia.

Претпостављам да се ово односи на тебе, Викивинде. :-D--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 21:27, 4. септембар 2011. (CEST)

A i koliko vidim za sad su udarci u prazno. Čuj:

such behaviour

. -- Слободан KovačevićбиблброKS 21:43, 4. септембар 2011. (CEST)

Хвала Biblbrokse, дужан сам ти!--В и к и в и н дбла бла 22:34, 4. септембар 2011. (CEST)
Nemaš probljem. Imali smo edit rat na en. Ima blok "with an expiry time of 31 hours ‎ (Violation of the three-revert rule: on Belgrade anti-gay riot and LGBT rights in Serbia)". I ja sam malo okrznut, ali ostadoh živ.   -- Слободан KovačevićбиблброKS 22:55, 4. септембар 2011. (CEST)
Ipak sam i ja blokiran. Pih, birokratija.   -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:15, 4. септембар 2011. (CEST)

Pa mora da bidne ravnopravno.   I ja sam tamo glasala i rekla mu par prijateljskih reči. Valjda mogu da glasam iako nisam aktivna tamo?  --Јагода  испеци па реци 00:17, 5. септембар 2011. (CEST)

И ја сам гласао уз кратку опаску, па сад, ако признају, признају... Пера Којот Шта је, бре??? 09:08, 5. септембар 2011. (CEST)

Ево списка његових тренутних акција (које нису враћене):

  1. Овде затражио од CommonsDelinkera да замијени ову слику са овом
  2. Овде приликом додавања своје карте „случајно“ обрисао пар других.
  3. овде нетачно означио да је његова карта уствари SVG верзија постојеће карте, а ради се о два суштински различита фајла.
  4. иста ствар као и изнад с тим да је овде уклонио и категорије.
  5. овде је означио постојећу слику као превазиђену и уклонио категорије.
  6. овде је у галерији замијенио постојећу карту, умјесто да своју дода поред постојеће.
  7. иста ствар--В и к и в и н дбла бла 01:09, 5. септембар 2011. (CEST)

Sad jesu vraćene. --Јагода  испеци па реци 01:43, 5. септембар 2011. (CEST)

To nije srpska vikipedija, tamo broj glasova ne znaci nista, pa nema svrhe ici glasati. Da je odnos glasova obrnut, opet ne bi obrisali slike. Njih samo interesuju autorska prava. -- Bojan  Razgovor  09:20, 5. септембар 2011. (CEST)