Википедија:Трг/Архива/Википолитика/50

РјечникУреди

Завршио сам Рјечник, тако да је свршен тај дио посла. У рјечнику се налазе ријечи које сам нашао претражујући све преведене поруке на системским порукама на преводиоцу Медијавикија. Можда ми је нека ријеч промакла, али ако јесте, с временом се може лако исправити, тако да то не представља никакав проблем. У Рјечнику се разликују ријечи с великим и малим почетним словом, будући да је то тако у системским порукама. Један корисник ми је рекао да оставим само све на малом слову, да је лако боту да то исправља, па да ли да онда побришем двојне ријечи с великим и малим словом? То сам радио више ради неке своје личне евиденције и памћења, како бих касније неке поруке ручно исправио.

Надаље, желио бих да знам ко је од корисника вољан да изврши даљи технички дио посла? И уколико има таквих, да ли могу укратко представити начин на који ће то урадити, да мени и осталим учесницима то не буде потпуно нејасно, а уосталом треба ми та информација како би касније могао неке ствари ручно исправљати. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:45, 30. август 2010. (CEST) с. р.

Михајло се јавио као добровољац. Пошаљи му поруку па види када може да почне. --Мирослав Ћика (разговор) 15:48, 5. септембар 2010. (CEST)

Мени је изгледало да ти говориш о новом табу за конверзију језика, а с овим можеш једино Медијавики да преведеш. Шта ти је у ствари замисао? 本 Михајло [ talk ] 00:11, 7. септембар 2010. (CEST)

БирмингемУреди

Администратори, појавио се вандал који поново отвара рат измена око чланка Бирмингем. Та прича је одавно прежвакана и установљено је да Правопис каже Бирмингем. Тражим да се умешате и онемогућите вандализам и поновно отварање беспредметних расправа (проклети Прћић).--Јакша (разговор) 23:12, 30. август 2010. (CEST)

Два предлогаУреди

Будући да је сајтнотис претрпан, обавјештење о изјашњавању и дискусији о два предлога премјештам овдје. Ради се о сљедећа два предлога:



Изјашњавање и дискусију о предлозима немојте водити овдје него на одговарајућим страницама. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:59, 31. август 2010. (CEST) с. р.

Mislim da bi bilo dobro da u sajtnotisu ostaviš link ka ovom podnaslovu jer je mala verovatnoća da će korisnici redovno prelistavati izmene na vikipolitici na trgu a potrebno je da se omogući svim članovima zajednice da učestvuju u raspravama. --Antidiskriminator (разговор) 15:15, 31. август 2010. (CEST)

Možda bi još bolje bilo kada bi se gore navedeni linkovi postavili na Википедија:Гласање, jer se na toj stranici nalaze podnaslovi sa spiskom glasanja u prirpremi, glasanja u toku.... Naravno i ova stranica je nažalost u haosu, zanemarena i neaktuelizovana, kao i mnogo toga na vikipediji. --Antidiskriminator (разговор) 15:19, 31. август 2010. (CEST)

До пре пола године, мало шта се стављало у Сајтнотис. Било је довољно да се остави обавештење на Тргу и већина корисника би видела ту или у Скорашњим изменама уколико је покренуто неко гласање или расправа. Осим тога, није увек лако ни одредити шта је важно а шта није, односно шта би требало ићи у Сајтнотис а шта не. Због тога ја лично не видим потребу да се заједница о свакој расправи и сваком гласању обавештава коришћењем овог механизма, јер та секција лако може постати претрпана и незграпна, односно може постати сметња. У таквој ситуацији, већина корисника ће је просто искључити, јер превелик Сајтнотис смета приликом уређивања чланака и обављања свакодневних активности. Моје досадашње искуство ми говори да је постављање обавештења на Трг код расправа и гласања која трају барем 7 дана сасвим довољан механизам обавештавања и да ће број корисника којима таква расправа промакне бити занемарљиво мали. Другим речима, Антијева бојазан да ће заједница остати необавештена је само донекле оправдана, односно теоретски је оправдана, али је пракса показала нешто друго. Не тврдим категорично да човек није у праву, али просто износим своје (на искуству утемељено) мишљење. Чак нема потребе ни за оним „дрибловањем“ предлога да би стално био видљив у СИ или слањем масовних обавештења корисницима на њихове разговорстране. Није ово критика на било чији рачин (да ме не схватите погрешно), већ заиста добронамеран савет. mickiτ 16:07, 31. август 2010. (CEST)
Постоји и страница Википедија:Актуелности па се требају и ту додавати новости. Иначе слажем се са микијем да не мора баш све да иде у сајтнотис. --Јован Вуковић (р) 16:11, 31. август 2010. (CEST)


Ја сам мишљења да када заједница о нечему одлучује да се треба обавијестити на сајтнотису, било то расправа или гласање. Али наравно, када постане пренатрпано, мора се одредити приоритет, и ја сам тако и поступио овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:02, 31. август 2010. (CEST) с. .р

Мислим да нема разлога да то шта ће и када бити стављено у сајтнотис буде и даље резултат нахођења појединих администратора, посебно што се и они између себе не слажу по овом питању. Као што знате било је случајева да неко неће да стави у сајтнотис ни гласање о администраторским овлашћењима а било је случајева да то неко после неколико дана од покретања гласања ипак постави у сајтнотис, а затим неко трећи да то поново скине из сајтнотиса иако није био пренатрпан (гласање за одузимање овлашћења МА). Није у реду да негујете хаос јер сте ви (администратори) овде да стварате ред (уредници), па стога предлажем да преиспитате мој предлог правила за коришћење сајтнотиса (дат на страни за разговор сајтнотиса) измените тамо где сматрате за сходно, и усвојите правило консензусом на тој страни и на тај начин избегнете размимоилажења која очито имате и између себе по овом питању и различите интерпретације такве ситуације која може да иде све дотле да неко сутра може да тврди да неко гласање није било регуларно јер је спречено информисање заједнице о том гласању. У овом тренутку не постоји консензус заједнице о коришћењу сајтнотиса ни консензус самих администратора и потребно је постићи га. --Antidiskriminator (разговор) 22:40, 31. август 2010. (CEST)

Администратори се савршено слажу када је у питању сајтнотис. Поновно започињеш причу о својим троловским захтјевима, и ту су администратори у праву, када нису хтјели да објаве на оглас. Дакле, изостави више ту причу, овдје нико не подржава те твоје поступке. Ово није суд па да се гласање можете оспоравати на основу неких бирократских пропуста или сл. Овдје је дух правила у питању, не слово закона. Нема овдје адвоката који ће оборити случај због рупе у закону. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:55, 31. август 2010. (CEST) с. р.


Ја посматрам ситуацију овако. Кад својим послом одем на енглеску Википедију, ако бих тамо видео гласање о неком администратору или о некој некруцијалној политици, у најбољем случају бих се изнервирао, а у најгорем бих искључио сајтнотис. Ја се трудим да не искључујем сајтнотис јер очекујем да ће се ту наћи заиста битне информације које не желим да пропустим, али то за мене представља оптерећење јер радим са лаптопа (као и све више корисника) који по вертикали нема превише пиксела, и тих пар редова ми доста кваре искуство рада на Википедији.
Суштина је да ту постоји и тај додатни трошак. Циљ сајтнотиса је да се сви обавесте о нечему. Али ако се пречесто користи, све више људи ће искључивати сајтнотис, и губимо могућност да корисници буду информисани о заиста битним стварима. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:07, 31. август 2010. (CEST)

(сукобљене измене већ други или трећи пут :)) Одговор Жељку: Заједница одлучује свакодневно о нечему што се тиче пројекта на бројним страницама, Трговима, ЧЗБ, гласањима о сјајним и добрим чланцима, админ табли и на још многим местима. Мени лично је Сајтнотис раније био укључен и добијао сам преко њега обавештења која су била важна, а од пре пар месеци је искључен јер ми је постао сметња у раду. Не знам какав је став других, али сматрам да се Сајтнотис користи понекад (и то све чешће) и без велике потребе и да је то постала пракса у скорије време. Просто, моје мишљење је да мало одмеренија употреба тог механизма обавештавања вероватно не би била на одмет. Приче о (не)легалности гласања због (не)истицања обавештења у Сајтнотис нећу ни да коментаришем. Мишљења сам да администраторима треба оставити право и обавезу да у међусобном договору (дакле, да не одлучује једна особа) уређују ту секцију и да треба мало смањити притисак да се све и свашта у њу поставља. Дакле, треба нам мало више разборитости, а не још правила. mickiτ 23:20, 31. август 2010. (CEST)

Ја се слажем с тиме, сајтнотис не треба претрпавати, али никако нису ни потребна правила о томе. Договор око тога могу постићи два-три администратора и ништа више ту није потребно. Ја сам увијек уважавао приговоре других администратора по том питању, и увијек сам се скоро у потпуности слагао с њима. Дакле, ни ја овдје немам супротно мишљење. Потребан је само договор, а не некакви бирократски обрасци. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:37, 31. август 2010. (CEST) с. р.
Ево да се и ја сложим (ако је потебно). И само да додам да нестављање информације о гласању није "необавештавање заједнице" о гласању, с обзиром да политика гласања подразумева само да се на одговарајућој страни постави линк ка предлогу/гласању и ништа више. --филип ██ 01:43, 1. септембар 2010. (CEST)

Било би добро да је ова дискусија вођена на страни за разговор сајт нотиса и предлажем да се тамо премести јер се и односи на сајтнотис и јер је овом дискусијом (за сада) постигнут консензус (који сам и предложио да треба да се постигне) учесника у дискусији да сајтнотис не треба пренатрпавати информацијама и да не треба доносити посебна правила о томе већ препустити администраторима да по свом нахођењу одлучују које ће информације постављати у сајтнотис. Са друге стране нисте коментарисали моје мишљење да није добро да се смернице чије се гласање предлаже постављају само овде, већ и на неку адекватнију страницу, као што је горе предложена страница за гласања или посебна страница по овом основу. Молим неког од администратора да уколико се слаже са мојим предлогом премести овај текст на страну за разговор сајтнотиса јер се у овом тексту налази постигнути консензус учесника о начину рада са сајтнотисом, и молим да се тамо наведу и коментари по питању мог предлога да се поред википолитике расправа о гласању постави и у оквиру поднаслова гласања у припреми у оквиру странице са гласањима. --Antidiskriminator (разговор) 10:40, 1. септембар 2010. (CEST)

Блокада корисника AntidiskriminatorУреди

Након опсежних консултација са колегама администраторима, блокирао сам корисника Antidiskriminator на месец дана.

разлози за блокирање су:

  1. троловање,
  2. изношење лажних информација,
  3. узнемиравање корисника понављаним захтевима за блоковима и претњама чекјузеровањем,
  4. неосноване оптужбе на рачун многих корисника о злоупотребама и малтретирању,
  5. игнорисање неколико упозорења.

Образложења за појединачне тачке:

  1. тролом се означава аутор, чији је једини циљ да својим прилозима изазове што већу пажњу посетилаца и што обимнију реакцију других аутора. Тролови обично нису тематски заинтересовани, него наступају агресивно са покушајем стварања раздора у постојећој заједници, дискредитовања особа са другачијим мишљењем или усмеравања тока дискусије у непродуктивном правцу. Како би заједница стекла увид у свеукупно понашање корисника, доле наводим опсежнији списак примера његових проблематичних измена
  2. [1], [2]
  3. [3], [4], [5], [6], [7], [8]
  4. [9], [10], [11], [12], [13]
  5. [14], [15], [16], [17]

Троловањем се може окарактерисати његово свеукупно деловање у претходном периоду, јер је очигледно да његова настојања нису усмерена на побољшање пројекта, већ на стварање раздора у заједници, завођење некакве спољашње диктатуре на пројекат, обесмишљавање и погрешну интерпретацију правила и смерница, уз упорно игнорисање било каквих противаргумената. Више пута је изнео лажне информације, иако му је предочено чињенично стање које је игнорисао. Дуже време узнемирава кориснике који му се нађу на путу претећи блоковима и слично, што доприноси лошој атмосфери и одвраћа кориснике од писања чланака и уопште доприношења Википедији. На покушаје других корисника да ситуацију врате у уобичајене токове, константно износи неосноване оптужбе о злоупотребама и малтретирањима, иако заправо он сам то чини према другима. Неколико пута је замољен, а затим и упозорен да се окане оваквог понашања и врати редовном раду, што је он такође игнорисао. Због свега, овога изриче му се блокада од месец дана. Након истека блока је слободан да се врати раду на Википедији, али раду којим неће узнемиравати друге кориснике и уносити раздор у заједницу, јер је доказао да може да буде и конструктиван и користан члан заједнице. Са друге стране, наставак деструктивног понашања ће довести до моменталног и то дужег блока, без нових упозорења. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:44, 4. септембар 2010. (CEST)

Antidiskriminator (Троловање и остало, списак примера)Уреди

  • захтеви за измену резултата гласања која су завршена пре 4 (четири) године

-- Обрадовић Горан (разговор) 20:44, 4. септембар 2010. (CEST)


Zanimljivo. OK, čak i da sve to što si naveo jeste tačno (iako lično mislim da si ga debelo preterao, koristeći vrlo teške reči, al ajde), veoma je interesantno da kad je isto to (dosađivanje i maltretiranje korisnika) radio jedan administrator, bila sam blokirana ja, jer sam se pobunila protiv takvog ponašanja uz obrazloženje manje više isto kao što je dato sad za Antidiskriminatora. Takođe, kad je vaš pajtaš i drug otkrio moje lične podatke na njiki, opet mu se ništa, ama baš ništa nije desilo. Da odmah predupredim komentare tipa "sama si kriva, bla bla", ponoviću šta je Dungo rekao: korisnik koji je to uradio nije smeo to da radi na Njikipediji. Šta se dešava van vikipedije to se ovde nikog ne tiče. Dakle, ja ni u jednom momentu nisam otkrila svoje podatke OVDE, pa samim tim, niko nema pravo da ih objavljuje OVDE. No, nema veze. Kad neko staje na žulj, vređa, maltetira i čini čak legalne prestupe prema Jagodi, to je ok. Štaviše, kad se Jagoda pobuni protiv toga, blokirana je ONA, a ne prestupnik. Ali, kad vam dosađuje neko poput AD, koji očigledno nema pametnija posla, onda se sedne presavije tabak, izvuku se iz malog mozga navodni primeri navodnih "zlostavljanja, lažnih informacija, lažnih optužbi, kleveta" i sl. sve e to uvije u debele i preterane optužbe sa vrlo dobro poznatim i karakterističnim rečnikom, e da bi se samo opravdao realno gledano, ničim opravdan blok od mesec dana, samo zato što vam je AD eto, dosadan i ne razume princip rada vikipedije. Ovim postupkom si, Gorane, samo još jednom potvrdio da vi, administratori, i te kako sudite i po babu i po stričevima. Da nije tužno, bilo bi smešno. --Јагода  испеци па реци 22:05, 4. септембар 2010. (CEST)

Колико видим, твоје критике се суштински односе не толико на овај конкретан блок, већ на одсуство других блокова, тј. на неравномерне критеријуме. Моје лично мишљење је да је са АДом показан изузетан (можда и превелики) степен толеранције. Речима једног корисника (не администратора), који ми је послао мејл: И било је време!
Што се тиче епизоде са Каштером, сматрам да то није било на месту, и осуђујем такво понашање. Администратори су реаговали прилично брзо, и све измене су уклоњене. Уколико би ти инсистирала, ја бих се лично заложио и за оверсајт. Да ли је то Каштер урадио из зле намере или не о томе може да се прича, али претпостављам да то неће урадити поново. Ако би урадио, био би блокиран. У сваком случају, то што је он урадио осликава природу Интернета. Такве ствари се дешавају на нету, и треба бити врло пажљив са личним подацима. Он је те податке посредно објавио (ја у ствари нисам ни видео шта је он написао у тој измени јер је била уклоњена пре него што сам ја дошао, а није ме занимало да је гледам обрисану) а многи злонамерници би и без тога могли да дођу до њих. Сад си податке заштитила и то је то.
Суштина је у следећем: АД није блокиран да бисмо га казнили због тога шта је до сад радио, већ да би се прекинуло његово такво понашање у будућности. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:40, 4. септембар 2010. (CEST)
Hm, da. Nisam ni sumnjala da ćeš naći neko opravdanje za svog druga Kaštera, naizgled vrlo logično. Ne mislim da je Kašter toliko nevešt da nije znao šta radi koliko ti pokušavaš da ga prikažeš. Samo jedna mala ispravka: ne, ne žalim se ja na odsustvo bloka u prošlosti (nisam ga ni tražila, a i da jesam, šta bi mi vredelo). Čak i da je blokovan za vjeke vjekova, šta ja imam od toga? Šteta je već načinjena i ne može se popraviti. Ja se žalim upravo na blokovanje, bilo koga (opet nisi pažljivo čitao). Ako ti misliš da se blokom može uticati da se čovek promeni, teško se varaš. Lično mislim da ponašanje AD nije nikom nanosilo neko veliko zlo, osim što je malo dosađivao. Ignorisanjem takvog ponašanja bi se vrlo brzo postiglo ono što blokom sigurno nećeš postići: da prestane da se tako ponaša. Da ponovim: mislim da je blok AD nešotreban i neopravdan, pogotovu dužina bloka, i da je učinjen iz lične netrpeljivosti, a ne zato što je zaslužen. --Јагода  испеци па реци 22:47, 4. септембар 2010. (CEST)

Hm, da. Nisam ni sumnjala da ćeš naći neko opravdanje za svog druga Kaštera, naizgled vrlo logično.

Иначе, овакав увод просто вришти од објективности и непристрасности.

Ако ћемо за право, Каштер и није објавио твоје податке директно, већ је показао регистар у коме се налазе подаци које си ТИ дала свом хостингу (не) знајући да ће они бити јавно повезани са твојим сајтом. Да ли је крив онај ко `леба даје или онај ко га узима? Подсетићу те и да је цела та прича покренута на твоју иницијативу, где је основна теза у твоју одбрану била да ниси открила своје податке ни на који начин (а показало се супротно). На крају, Каштер није тај линк објавио из обести већ зато што сам му ја тражио да покаже везу између ВП и твојих података (верујући да тога нема). 本 Михајло [ talk ] 23:15, 4. септембар 2010. (CEST)

Mihajlo, nisi u pravu. Niko nema pravo da na bilo posredan bilo neposredan način na njiki daje tuđe podatke bez saglasnosti osobe u pitanju. Dakle, nije smeo ni taj link da daje. To što si mu ti tražio, ne menja stvar: nije smeo da daje taj link. Da li je on to iz obesti učinio ili nije, neću da ulazim (iako imam svoje mišljenje o tome), jer nema svrhe. On to nije smeo da uradi, uradio je, zašto je uradio neću da ulazim, šteta je sanirana, verujem, prilično brzo (ne znam, jer nisam tu bila nekoliko dana), i to bi bilo to. Ovo nije samo moj stav, nego je i stav drugih administratora koje ti, verujem, ceniš, tako da ne bi bilo loše da malo staneš i porazmisliš o svemu i preispitaš svoje stavove. --Јагода  испеци па реци 23:27, 4. септембар 2010. (CEST)

Немаш ти појима о праву ни о свом статусу са становишта да о праву причаш. Приде тролујеш. 本 Михајло [ talk ] 11:16, 5. септембар 2010. (CEST)

Важно је да ти имаш појма. Ко и твој друг Каштер и остали администратори, кад изгубиш аргументе, прибегаваш вређању и лажним оптужбама. Најлакше је свог неистомишљеника прогласити тролом и блокирати га. То је општепозната администраторска пракса. Овај блок АД је савршен пример за то. --Јагода  испеци па реци 11:34, 5. септембар 2010. (CEST)

Аргумената у ствари ти немаш, иначе би већ неки изнела. Само малтретираш целу страну јер је блокиран твој пајташ АД, па немаш где да истресеш фрустрацију. 本 Михајло [ talk ] 11:37, 5. септембар 2010. (CEST)

Блок јесте заслужен и могао је бити и већи. У принципу, Анти више од месец дана фура свој фазон и за то време је приличан број корисника (колико сам видео на његовој разговор-страници и бројним другим страницама Википедије) улазио у дискусију са њим и покушао да га уразуми просто аргументима. Његово понашање штетно делује на друге људе на овом пројакту (који су ту да би нешто написали, средили, сарађивали на нечему) и нисам присталица игнорисања и чекања да њему досади да се игра са Википедијом. Блок није уследио одмах, видео сам пар упозорења, а и данашњим понашањем је показао да не смањује свој темпо. Екстремно бирократисање није добро, а када се томе још дода тврдоглавост и (рекао бих) инат и нетрепељивост према одређеним људима (што се види из авиона), све заједно испадне веома лоше и некако се морало или променити или зауставити. То је моје мишљење о овоме и мислим да он итекако може да настави да ради на пројекту ако искористи ово време да се одмори и размисли о свему. Поздрав, Википедијанци :) mickiτ 23:05, 4. септембар 2010. (CEST)
Znam šta ti misliš, to si pokazao nedvosmisleno nekim svojim komentarima na raznim stranicama gde je AD rajnzovao, tako da nisam ni sumnjala da ćeš podržati blok. Međutim, moram te pitati:da li ti zaista misliš da će se nakon mesec dana bloka AD promeniti? Ja ne verujem. Sve dok mu bilo ko od nas ovde bude pridavao pažnju, on će da fura svoj fazon. Na kraju ćete morati da ga blokirate na beskonačno, ali nisam sigurna da je to pravo rešenje. Trebalo je da ga svi iskulirate i sam bi od sebe prestao. --Јагода  испеци па реци 23:13, 4. септембар 2010. (CEST)
Немам појма, јер то зависи искључиво од њега. Видео сам и једну и другу страну његове личности, па се надам да може и жели да се промени и опет постане конструктиван уредник. Чак мислим да би био изабран за админа да је било гласање пре месец и по дана. Углавном сам се слагао са његовим ставовима, јер ми се чинио одмереним, мада мало „зеленим“. Ово у последње време ме је искрено запрепастило :( Уверен сам да се он не би зауставио у својим походима још доста дуго, а немој да заборавиш да је то остављало последице и на пројекат и на друге људе. Блок никада није најбоље решење и треба га користити у крајњој нужди и тек када се покуша разговором и аргументима утицати на понашање корисника који омета пројекат. Можда је тим људи могао да избалансираним приступом, уз доста уложеног труда и живаца, донекле да га уразуми. Али ко ће то да ради? И сама си видела да смо сви редом покушавали, па ништа. Ако је избор између блока и чекања да видимо хоће ли му једног дана досадити да вршља по Википедији, онда бирам ово прво. Он не би требао да се промени због страха од блока, али би могао да искористи ову присилну паузу да размисли о свему и да се промени ради тога. Штета је ако изгубимо њега као сарадника, али је штета и ако други људи ради њега омрзну Википедију или ако његово вршљање лоше утиче на новајлије или потенцијалне нове кориснике. Не треба ни то заборавити. Нећу се више јављати (немој погрешно да ме схватиш) јер мислим да нема сврхе да дискутујемо даље о њему. Мислим, претпостављао сам твоју реакцију, као што си и ти претпоставила моју, а то је вероватно зато што се добро познајемо. Поззз mickiτ 23:39, 4. септембар 2010. (CEST)

Не бих улазио у проблем самог блока (Јагода, преобратио сам те ), али имам молбу да се прекину саркастични коментари на админ-табли. Ружно је, посебно што су упућени особи која не може да реагује. Подсетио бих да је до АД-овог понашања довело између осталог и понашање појединих корисника, управо на начин који се тамо може видети. Ако већ се трудите да санирате штету, онда будите темељни.--Методичар зговор2а 23:16, 4. септембар 2010. (CEST)

Apsolutno se slažem. Vrlo je nisko likovati i podjebavati (sori unapred na izrazu, ali to je jedini pravi izraz za ono na AT) nekog ko ne može da odgovori. --Јагода  испеци па реци 23:19, 4. септембар 2010. (CEST)

Да се надовежем на Микејев коментар, и ја са само једном скренуо пажњу Антидискриминатору да не покреће гласање десет пута на дан, пошто ме је то ометало да враћам вандализме. Ометало је доста корисника који су пратили скорашње измјене ради спречавања вандализама. Колико сам видио, и Јагода му је указала на то да не тролује и да се радије посвети чланцима. Ево само данас је покренуто безброј нових разговора [39], без икакве потребе. Ваљда није циљ википедије да неко иде од чланка до чланка и покреће разговоре. Нећу да се мијешам, али ово што се дешавало у посљедње вријеме је заиста било тешко троловање. Не бих се упуштао у расправу о томе да је сам Антидскриминатор инсистирао да се блокира већи број корисника. Сам је био доста ригорозан у својим захтјевима де се други корисници блокирају. Надам се да ће заједница у цјелини да извуче поуку из овога. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:39, 4. септембар 2010. (CEST)

Они коментари на АТ јесу беспотребни. mickiτ 23:42, 4. септембар 2010. (CEST)

Челични, када кажеш да се надаш да ће заједница извући поуку из овога, претпостављам да мислиш и на себе? Мислим, ти си део заједнице. :) Захваљујем Михајлу на брзом реаговању.--Методичар зговор2а 23:46, 4. септембар 2010. (CEST)

Да, мислим на све нас без посебног издвајање одређених индивидуа. Идем сада да пишем чланке. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:00, 5. септембар 2010. (CEST)
BČ, stvarno si sam sebe nadmašio.  Pod jedan, ni u jednom trenutku ja AD nisam rekla "da ne troluje". To je tvoje veoma slobodno tumačenje mojeg pokušaja da mu ukažem da pogrešno shvata neke Vikipedijine smernice i sistem rada na istoj. Ja ne mislim da je AD ikada trolovao, jer trolovanje se uvek radi s namerom da se minira projekat, što sam sigurna da AD nije ni na kraj pameti. On iskreno želi da poboljša Vikipediju, ali je krenuo pogrešnim putem. Pod dva, zaista mi nije jasno kako to tebe ili bilo koga može da OMETA neko ko piše po razgovor stranicama nekih stranica koje te ič ne interesuju? Da li je AD pisao po tvojoj stranici za razgovor bez prestanka (kao što su to radili neki administratori)? Nije. Da li ti je smetao pri uređivanju ekog članka, npr. namerno pravio sukobe izmena, vraćao tvoje izmene, dosađivao na stranici za razgovor? Nije. On je pisao po nekim stranicama za koje ti verovatno nisi ni znao da postoje. Zaista ne vidim kako bi on mogao time da "ometa dosta korisnika koji su pratili skorašnje izmjene radi sprečavanja vandalizma", pogotovu kad znamo da je AD autopatrolisani, tako da se njegove izmene uopšte ne nalaze među izmenama koje treba patrolisati...--Јагода  испеци па реци 23:54, 4. септембар 2010. (CEST)

Metodije, nemoj to "Čelični", uvek pomislim da se obraćaš tamo nekom Olimpovcu, a ne našem BČ...--Јагода  испеци па реци 23:55, 4. септембар 2010. (CEST)

Истина. Увек се штрецнем. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:05, 5. септембар 2010. (CEST)
Јагода, ја сам око 99% увјерен да си му скоро рекла да не тролује и нервира остале уређиваче, те да се радије посвети писању чланака. Ако ти негираш да си то рекла, онда прихватам твој став, јер да будем искрен, не могу да тражим гдје си то написала. Тако да прихватам твој став, јер нема смисла да се сада надмудрујемо. Једино што могу да кажем је да се надам да ће заједница да извуче поуку. Мање конфликних расправа, више рада и више добрих односа. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:08, 5. септембар 2010. (CEST)
BČ, to je tvoje tumačenje onog što sam mu ja rekla. Ja ni u jednom momentu nisam mislila niti mislim da je AD trolovao, jer kao što rekoh, trolovanje je namerno ometanje rada zajednice, a AD nije to namerno radio, već je bio ubeđen da radi za dobrobit njikipedije. --Јагода  испеци па реци 00:33, 5. септембар 2010. (CEST)

Мени је фрапантно како неки људи овде прећутно подржавају клевете и лажи које је АД износио на разним местима. У већини (ако не и свим) јурисдикција, могао би да буде кривично гоњен због таквих изјава. Оно што мене највише погађа је његова убеђеност да је он у праву и да поред сувих доказа и даље тера по свом. У сваком случају, блок је заслужен. Пошто не видим ниједног администратора да се буни против блока, претпостављам да нико неће хтети да га одблокира. Стога, ова расправа постаје беспредметна, јер смо сви свесни шта се догодило (само су неки извукли једне, а неки друге закључке), а ламентирање око тога нам неће помоћи. Sapienti sat. --филип ██ 01:02, 5. септембар 2010. (CEST)

Hm, i Kaster je mogao da bude krivicno gonjen za ono sto je uradio, pa nije blokiran. Ajde, Hermese, ne uzivljavaj se previse u svoju olimpovsku ulogu. To je samo zezanje, ne zamisljaj da se samo vi, administratori pitate ovde. Pa sta ako se ni jedan administrator ne buni? Pa valjda se racuna i misljenje drugih korisnika. A i da ima, zasto bi ga odblokiraoÇ? Niko nije lud da krsi pravila vikipedije. Zna se kako se postupa ukoliko neki admin ima nesto protiv: izrazi svoje misljenje isto kao i svaki drugi korisnik. --Јагода  испеци па реци 01:14, 5. септембар 2010. (CEST)
Гони кривично, па ћемо видјети ко ће извући дебљи крај. И немој више да ме спомињеш било гдје, јел ти јасно? --Каштер (разговор) 01:45, 5. септембар 2010. (CEST)
Не, Каштер није могао да буде кривично гоњен, јер није прекршио никакав закон. Све што је урадио је било легално. Осим, можда, што се то коси са моралним начелима појединаца. И у том погледу није требало то да уради, али далеко од тога да је то поредиво са АД-овим стварима. Слажем се да евентуални администратор који се не слаже са овом одлуком не би требало да самоиницијативно изврши деблокаду и слажем се да се рачунају мишљења и других корисника. ОК, чули смо твоје мишљење и чули смо мишљење још неких корисника. Па ако немате ништа више паметно да кажете, или препустите подијум ономе ко има, или да пустимо да дискусија умре природном смрћу. :) --филип ██ 01:48, 5. септембар 2010. (CEST)
Hm, opet ne reagujes ni ti, niti bilo koji drugi administrator na vrlo grubo Kasterovo obracanje mojoj personi. Kao sto rekoh, ovde se sudi samo po babu i po stricevima, nikako po pravdi Boga. Kastere, pominjacu te gde ja hocu, i kad ja hocu, jel tebi jasno? Ako ti se ne svidja, a ti me tuzi.  --Јагода  испеци па реци 01:58, 5. септембар 2010. (CEST)
Замјена теза. Ти си пријетила тужбом а не ја. Рекох да ти скренем пажњу, да не кукаш после опет са оним дјетињастим "јао, па ја то нисам знала", као код личних података која си сама објавила. А да ти не причам о архивирању интернета, доступним копијама базе података и другим стварима, за која и не очекујем да их познајеш. Али, не мора значити да не постоји нешто што не познајеш. Сматрај ме својим савјетником по питању заштите личних података. --Каштер (разговор) 02:32, 5. септембар 2010. (CEST)
Nije zamena teza, nego tvoje proizvoljno tumacenje tudjih reci kako tebi odgovara (znamo se, Kasteru, isuvise dobro, mene ne mozes folirati). Ja nigde nisam PRETILA, samo sam replicirala na ono sto je Dungo rekao. To se zove diskusija, a ne pretnja, FYI. I nemoj molim te da me vise savetujes. Od tvog savetovanja i konji crkavaju. --Јагода  испеци па реци 02:50, 5. септембар 2010. (CEST)
Јеси пријетила. Немој сад да се извлачиш. А метафоре остави за Хомера и његове Илијаде. На његовим страницама су бар у природном окружењу, док овдје представљају само одраз исфрустрираности и недостатка аргумената. А кад смо већ код Хомера, требам му јавити да сада знам ко је у ствари Хад. И питање је да ли је Сизиф у ствари Кербер у посебној мисији за Хада. Пошто су им циљеви исти. Мени је само нејасно како ће да заврши Хомер, пошто је слијеп и од дрвета не види шуму)? У подземном или надземном свијету. Али, ко зна, како знам Хомера, он ће да ипак оде код Посејдона на море и да буде ни на небу ни на земљи. Али то је већ друга прича. :) --Каштер (разговор) 03:29, 5. септембар 2010. (CEST)
Hehe... Stvarno si neverovatan, čak mi postaješ simpatičan u svojim očajnički upornim pokušajima da zapodeneš kavgu. Da te ne znam, sad bih ti tražila da dokažeš da sam pretila, ali neću, jer znam da samo izazivaš i provociraš. Što se frustracija tiče, bolje ti preispitaj sebe i svoje motive javljanja na ovoj stranici (obratiti posebno pažnju na onaj poslednji deo "јел ти јасно?"). A što se Hada tiče, nemoj sebi laskati, Homer nije tu mislio na tebe. Zapravo, nisam sigurna da te je uopšte i pomenuo. Ostali deo priče je totalno nerazumljiv, bez glave ni repa, te na isti nemam komentar. --Јагода  испеци па реци 03:41, 5. септембар 2010. (CEST)
Ма знам ја да ти немаш капацитета да то разумијеш. А за Хада и нисам милио на себе. Ваљда ће Хомер разумјети. А ако не ... свеједно. --Каштер (разговор) 10:07, 5. септембар 2010. (CEST)
Pre će biti da ti nemaš kapaciteta da se izraziš. Heh, samo se ti teši, drugo ti i ne preostaje. --Јагода   испеци па реци 10:41, 5. септембар 2010. (CEST)
Да ... најприје да ће бити то ... увијек ти мораш задња да коментаришеш ... ма нека ти буде .... бла бла ... трол трол. --Каштер (разговор) 11:17, 5. септембар 2010. (CEST)
А јел ти криво што није твоја? Не заборави да си ти био тај који је почео ову малу расправу између тебе и мене. Вређаш и провоцираш да ти одговорим, а онда ће да ускочи Микајло и блокира ме под изговором да сам трол. Много сте провидни и предвидиви. --Јагода  испеци па реци 11:37, 5. септембар 2010. (CEST)
Знамо сви да Јагода воли да њена буде задња, па макар писала потпуно смеће. Уосталом њена моћ изражавања је позната: данас каже једно, стура ради друго, као када је више пута одлазила са пројекта и на њега се враћала. Нема ту ни части ни морала. 本 Михајло [ talk ] 11:41, 5. септембар 2010. (CEST)

Ја захтјевам од заједнице да се администратори Горан Обрадовић и Филип блокирају јер корисника Антидискриминатора називају АД, што значи пакао, и тиме га вријеђају! Глупост, зар не? Да оставимо на страну и то што администратори некад играју своју игру, и то што подржавамо једни друге и то што понекад и ми забрљамо... али неко ко константно, свакодневно, извлачи оптужбе ништа логичније од ове моје оптужбе изнад, хватајући се за сламку неких недиференцираних правила Википедије... зар тај не заслужује блок? Јер Википедија није само систем изграђен на три стуба, нити пет стубова, ни хиљаде правила... срж википедије је прије свега идеја тимског рада, идеја заједничког стварања. А свако ко је успио на себе навући гњев половине заједнице, треба да се запита поштује ли бар минимум принципа тимског рада. Заједница ће увијек дати нову шансу ономе ко поштује те принципе, али питање је хоће ли АД сам себи дати ту шансу... --Бановић (разговор) 02:15, 5. септембар 2010. (CEST)

Да оставимо на страну и то што администратори некад играју своју игру, и то што подржавамо једни друге и то што понекад и ми забрљамо...

Ponekad? haha, zasluzio si onu zutu spomenicu sa nasmejanim cveticem, Banovicu...  Na stranu to sto pokusavas da umanjis ozbiljnost sistematicne pristrasnosti koja je postala pravilo u odlucivanju svakog od vas.

зар тај не заслужује блок?

Ne, jer se time nista ne postize. I sam si lepo uvideo da je vecina AD-ovih izjava potpuno besmislena, dakle, jos je besmslenije reagovati na iste. Blok moze da postigne samo suprotan efekat. Zivi bili pa videli kad se bude vratio.

срж википедије је прије свега идеја тимског рада,

O, da, ali timski rad ne podrazumeva izigravanje boga i batine ako clanovi tima ne igraju kako ste to vi zamislili, zar ne? Ovo jeste tacno, ali izgleda da bi to prvo trebalo da naucite vi, pa onda da drugima solite pamet. --Јагода  испеци па реци 02:22, 5. септембар 2010. (CEST)

Додајем овај шаблон јер распарава више нема смисла. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:45, 5. септембар 2010. (CEST)

(сукобљене измене)
Ок. Ја изричем своје извињење Јагоди, јер сам грубо износио ствари из прошлости. Реаговао сам тако због тога што ме се дотакло поређење између онога што је радио АД и шта је урадио Каштер. 本 Михајло [ talk ] 14:11, 5. септембар 2010. (CEST)

Каже се Хад а не Ад (Ад је само пјесничка форма). Друго ја сам га звао АДМ зато јер му је корисничко име предугачко. Као што и мени пишу Ћика иако ми то није комплетно корисничко име. Свашта господине Бановићу, некога блокирати само због скраћивања кор. имена. --Мирослав Ћика (разговор) 15:55, 5. септембар 2010. (CEST)

Ćiko, Banović je tu bio ironičan.  --Јагода  испеци па реци 00:42, 7. септембар 2010. (CEST)

Блокада корисника KasterУреди

Због личних увреда и изазивачког понашања, корисник Kaster је блокиран на три дана. Образложење овде -- Обрадовић Горан (разговор) 14:08, 5. септембар 2010. (CEST)

Administrator Kale je zakljucao stranicu Birmingem (ime potvrdjeno u Pravopisu) na nekom apsurdnom obliku koji ne postoji u srpskom jeziku. Trazim intervenciju (razumnih) administratora. Koga interesuje, lako ce otkriti koji konfliktni korisnik ga je nagovorio na taj nerazumni potez.--Јакша (разговор) 15:36, 14. септембар 2010. (CEST)

BirmingemУреди

Administrator Kale je zakljucao stranicu Birmingem (ime potvrdjeno u Pravopisu) na nekom apsurdnom obliku koji ne postoji u srpskom jeziku. Trazim intervenciju (razumnih) administratora. Koga interesuje, lako ce otkriti koji konfliktni korisnik ga je nagovorio da na taj nerazumni potez.--Јакша (разговор) 15:40, 14. септембар 2010. (CEST)

Добро је поступио, а требало је то и раније урадити. Нажалост, закључавање је једина опција када корисници не желе да на страници за разговор постигну договор, већ намерно улазе у рат измена и сваких пар минута мењају наслов чланка. То крши и правило о 3РР, па би једина алтернатива закључавању била блокада корисника који то раде, како би остали (разумни) корисници имали могућност да доприносе на чланку и евентуалне проблеме решавају разговором. mickiτ 15:57, 14. септембар 2010. (CEST)
Zar ovako nesto ne treba da se stavlja na administratorsku tablu? Vikipolitika je nesto sasvim drugo.--Војвода разговор 16:20, 14. септембар 2010. (CEST)
Овако нешта не сме да се поставља нигде. Називањем других корисника неразумним једино шта може да се постигне јесте да се попије блок (да, ово је упозорење). -- Обрадовић Горан (разговор) 16:30, 14. септембар 2010. (CEST)

Морам да приметим да је овде присутан и елеменат провокације, јер се имплицира да су сви администратори који не желе да интервенишу неразумни. Ја немам проблема са тим да се нешто учињено назове неразумним, јер то колоквијално значи да је реч о нечему што није требало да се уради. Ок. Али нисам за то да се тај епитет даје и људима. 本 Михајло [ talk ] 16:41, 14. септембар 2010. (CEST)



Јакша:

budite minimalno dosledni i postujte bar ono sto pise u Pravopisu.

(наставак) ... као што сам доследан ја који поштујем Правопис ево већ три дана".

--Sly-ah (разговор) 16:54, 14. септембар 2010. (CEST)

Да ли ово треба да се схвати као стављање речи у уста? 本 Михајло [ talk ] 21:47, 14. септембар 2010. (CEST)

Mislio da je najbolje da se pravopisne diskusije prebace na odgovarajuce mesto ili sto je najlakse da se sve resava na stranici za razgovor clanaka.--Војвода разговор 18:24, 14. септембар 2010. (CEST)

Ја видим проблем у томе што је администратор закључао верзију коју подржава мањина. --Звездица (разговор) 20:33, 14. септембар 2010. (CEST)

Postoji mesto gde je moguće žaliti se na rad administraotra a to nije ovaj trg i postoji način kako to da se uradi a to nije korišćenje uvreda u porukama. Stranice se zaključavaju sa ciljem da se izbegnu nekonstruktivne izmene i eventualni lični sukobi (koji su kod nas abnormalno česti). To nije državni udar gde manjina preuzima vlast nego je u pitanju tehnička stvar. Administartor je po mom mišljenju sasvim ispravno odlučio da stvar pusti da odleži. Nadam se da će korisnici uspeti da nađu rešenje u skladu sa normama srpskog jezika i pravilima pristojnog ophođenja.--Војвода разговор 21:37, 14. септембар 2010. (CEST)

Да. У принципу админ је најнеутралнији ако једноставно прекине рат измена и не меша се у уређивање. Можда је то био Калетов мотив. 本 Михајло [ talk ] 21:47, 14. септембар 2010. (CEST)

Што се тиче мог закључавања споменуте странице, она је закључана на тренутној ревизији не зато што сам узео да вагам и пребројавам да ли већина или мањина подржава то решење (што у крајњој линији и није релевантно, јер Википедија није демократија) већ: 1) зато што је садашња ревизија она која ја настала као производ разговора на страни намењеној за то; када корисник не учествује у расправи, сачека дан истека заштите и онда аутоматски почне са враћањем оспорене ревизије игноришући садржај стране за разговор, такве измене је могуће само ревертовати; 2) зато што је премештање странице извршено на начин на који се страница не премешта и којом се губи њена историја, тако да би закључавање те верзије са техничког аспекта имало мање смисла. Уколико било ко сматра да сам закључавањем ове странице (арбитрарно) злоупотребио своја администраторска права, нека слободно покрене изјашњавање заједнице о мом опозиву. --Кале info/talk 21:52, 14. септембар 2010. (CEST)

Звездице, правопис није нешто о чему се одлучује, гласа, или се иде по кључу коме се допада а коме не па кога има више, тако ће да буде. Правопис се поштује, свидело се то нама или не (ако смо се у принципу договорили да га поштујемо, а јесмо). А то та "већина" на коју ти циљаш, упорно одбија да уради, и поред тона и тона бајтова и година и година утрошених да им се по милионити пут објасни зашто је то тако. Ја лично мислим да се ту више не ради о неспособности да се разуме, већ о инату. А то већ није лепо. Што се адмнистратора тиче... Потпуно подржавам његов поступак, и исто бих урадила чак и да је закључао на Бирмингем. Оно што не може да буде је да се премешта чланак копипејстовањем, ван свих правила Википедије, јер се на тај начин губи историја чланка. Зна се како се премешта чланак, а ако не може, онда се пита админ да обрише преусмерење, а ако админ нађе за сходно да то не уради онда се води расправа на разговору док се не дође до неког решења. Ако се икад дође. --Јагода  испеци па реци 21:53, 14. септембар 2010. (CEST)
Јасно је да се на Википедији по неписаном правилу углавном поштује Прћић, јер му је систем практичан и прихваћен у Одбору за стандардизацију српског језика. Међутим, појединим корисницима некада засмета одређено рјешење јер су, ето, цијели живот говорили другачије, и онда траже да се поштују старе транскрипције у Правопису (ако се којим случајем слажу с њиховим слухом). Погледајте само колико се крши Правопис у случају имена Џејмс. Зар ово не одражава договор корисника Википедије?
Позивање на Правопис није никакво рјешење. Без обзира на то користимо ли Прћићева рјешења или Правопис, увијек ће некоме засметати понека транскрипција, али се на то мора навићи, јер не може један чланак по Правопису, други по Прћићу, трећи по слуху, у зависности од договора заинтересованих корисника. Не. Или ће све бити по Правопису, или ће све бити по Прћићу, или ће све бити по слуху. Једноставном претрагом можемо провјерити да се транскрибује с енглеског по Прћићу, осим када дође до расправе, али не пишемо чланке за себе него за читаоце и друге уреднике. Зато уопште није битно да ли појединим корисницима природније звучи овај или онај облик. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 22:02, 14. септембар 2010. (CEST)

Хоћу само да поменем да имамо могућност да спајамо историје страна. Можда нам још увек нису увели алате, али са мало крпљења је могуће спојити историје две стране, тако да се лоше премештање може довести на неку кохеренцију када се укаже на такве случајеве. 本 Михајло [ talk ] 22:05, 14. септембар 2010. (CEST)

Добро је да постоји та могућност, јер грешке постоје (случај од пре неки дан корисника који је отворио нови чланак на исту тему, а није знао да такав чланак већ постоји), али то ипак не значи да сад можемо да копипејстујемо кад нам падне на памет и из чистог хира. Поготову кад се то ради из побуда као што је упорно рађено на Бермингаму. То стварно није у реду. --Јагода  испеци па реци 22:34, 14. септембар 2010. (CEST)

Зар сам ја некога увредила? --Звездица (разговор) 22:49, 14. септембар 2010. (CEST)

Можда се неки коментари налазе близу или након твојег, али верујем да су упућени тексту у врху одељка. 本 Михајло [ talk ] 23:08, 14. септембар 2010. (CEST)

То је рекао Војвода у одговору на мој коментар. Није у реду да ме на тај начин неко дискредитује у расправи. Види се из мојих прилога да никога нисам вређала. --Звездица (разговор) 23:18, 14. септембар 2010. (CEST)

Онда немаш разлога да се осећаш прозваном, поготово што већ имаш потврду да се тај део одговора није тицао тебе. 本 Михајло [ talk ] 23:25, 14. септембар 2010. (CEST)

Vojvoda nije odgovarao samo na tvoj komentar, nego na sve što se do tada reklo. Nisi nikog uvredila, niti ti je to prebačeno. Kao što reče Mihajlo, ima komentara pre tvog koji zaista prozivaju i vređaju. --Јагода  испеци па реци 23:38, 14. септембар 2010. (CEST)
Komentar se odnosio na početak diskusije, odnosno prozivanje administatora, i šire na prebacivanje diskusija na lični nivo.--Војвода разговор 07:53, 15. септембар 2010. (CEST)

Приметио самУреди

Да админи више не извештавају на тргу када неког блокирају. Надао сам се да смо постигли договор, али очигледно то није тако. Да ли то значи да ће половина админа бити коректна, а половина не или је оно по трговима била пролазна фаза која се није показала успешном (може ту да се спекулише којекако још, али претпостављам најбољу намеру, па верујем да сам процес није био успешан)?--Методичар зговор2а 21:16, 21. септембар 2010. (CEST)

А можда је све ствар ненавикнутости и заборава. --филип ██ 23:48, 21. септембар 2010. (CEST)
Ko je sad blokiran? --Јагода  испеци па реци 00:15, 22. септембар 2010. (CEST)
А можда су у шуми. :) Па ако је тако, ево што се мене тиче, Горан и Миксајло могу такође да се препусте забораву, јер никакве сврхе нема да они обелодањују кога су блокирали, а да други админи то не раде. Блокиран је Јакша, Јагода, па ваљда си видела да се админ-табла већ неко време не користи. =) --Методичар зговор2а 00:27, 22. септембар 2010. (CEST)
Nisam u toku, sori. Znam da je nešto spamovao Admin tablu pre podne, ali nisam kasnije svraćala. Imaš pravo. Objavljivanje bloka na Trgu je dobra praksa, kao i obrazloženje zašto je to urađeno. Ne bi trebalo da se zaboravlja niti previđa. --Јагода  испеци па реци 00:34, 22. септембар 2010. (CEST)

@Методичар: Џаба и јавна објава ако је блок сам по себи неаргументован, непримјерен или не дај боже скроз погрешан. Дакле, боље не глумити политичку коректност и протоколе, стварне разлоге, контрааргументе и све остало што је претходило блоку - оставити на техничким администраторским странама, или још боље - у самој нирвани. --Каштер (разговор) 01:17, 22. септембар 2010. (CEST)

Каштере, слажем се са тобом. Иначе не подржавам блокирање никако, али то је друга прича, мада без обзира на сопствену пристрасност по том питању, не могу да тврдим одговорно да су сви блокови до сада били коректни. Међутим, један од механизама да блокови постану аргументовани, примерени и мање погрешни јесте да се „јавно“ објављују на тргу. На тај начин и онај ко блокира, хтео не хтео, мора да изнађе неке аргументе и заједница ће их проценити. Као што рекох, сав труд узалуд, ако се то не практикује, а изговора, хвала богу, увек има. Не видим разлог да их и не прихватим. :)--Методичар зговор2а 01:25, 22. септембар 2010. (CEST)

Заједници није пружен реалан (!) механизам провјере аргументованости, примјерености и уопште оправданости блока. Уз то долазе фактори незамјерања админу, пасивности чланова заједнице као и "законска регулатива" блокирања гдје је доста недорјечености, двосмислености итд. Црни би рекао "иди ми - дођи ми" :) --Каштер (разговор) 01:44, 22. септембар 2010. (CEST)

Будући да претпостављам да се ово односи на моје блокирање Јакше, ја ћу образложити мој став по овом питању. Као прво, ја нисам био свестан да постоји консензус око неопходности објављивања спроведених блокирања на Тргу, те сам иницијално сматрао да се заиста ради о мојој грешци. Међутим, увидом у архиву овог Трга, схватам да заправо и не постоји консензус заједнице о тако нечему, већ се ради о томе да је један корисник изложио оно што он сматра бонтоном блокирања, да се с једним делом тог бонтона начелно сложило 3 корисника, да је о томе покренуто а затим и прекинуто гласање. Не сматрам себе некоректном половином администратора због некомплијансе нечијем индивидуалном виђењу бонтона блокирања. Блокирање које сам спровео, спровео сам у складу са званичном политиком блокирања. Објављивање краткотрајних блокада на Тргу лично сматрам лошом праксом и праксом која дугорочно није вијабилна са растом заједнице. Блокирани корисник, па и сваки други, има могућност да на Тргу покрене дискусију о спорним блоковима а сваки корисник има увид у записе блокирања. Посебно у вези са овом другом могућношћу, свако блокирање је у целости транспарентно. Додатно, за блокирања за која се може аргументовати злоупотреба администраторских права, ту је гласање о опозиву. Ја, сасвим лично, дакле, не видим потребу за још једним аутлетом за дебате о блокирању. Уколико заједница успостави консензус о неопходности тако нечега, ја ћу се таквог правила свакако придржавати. Подржавам сваку дискусију о формализовању додатних начина да се блокираном кориснику омогући да оспори блок или, како то Каштер наводи, развитку механизма провере аргументованости блокова. До тада, лично, намеравам да будем „некоректан“ и не започињем непотребне дискусије на Тргу. --Кале info/talk 02:43, 22. септембар 2010. (CEST)

"Механизми провјере аргументованости" би требали да спријече блокирање само зато што "се некоме ћефнуло", "што има кратак фитиљ", "што је тренутно нерасположен" или "му тренутно не иде на факсу". Мислим да би се свако добронамјеран сложио са тим минималним циљем. Наравно да неће ни један администратор накнадно признати да је и једном блокирао "иако можда није требао" и да је одлука "можда могла пасти и другачије". Ту не треба да има било какве дилеме. Јер ако дилема постоји, онда се потражи мишљење других... Друга прича је да су механизми доношења тј. озваничења одлука овдје прилично неефикасни, па било какви разумни захтјеви или идеје превише често не могу пријећи у реалност и то највише из бирократских разлога. Наравно да се све треба сагледати у глобалном свјетлу (премали број администратора, неактивност великог броја администратора, итд.), али и те ствари су само посљедица таквог стања. Не обрнуто. --Каштер (разговор) 08:53, 22. септембар 2010. (CEST)

Кале, непотребна дискусија на тргу је већ започета, тако да је необјављивањем блокирања нико неће спречити. Нисам ја ни сугерисао да је у питању било чија грешка. Међутим, ако и поред изнетих аргумената, ти немаш жељу да објављујеш кога блокираш (краткотрајно, шта год то значило, јер сам увек мислио да је посента блокирања оно што ти поручујеш блокираном кориснику, а не на колико га кажњаваш и колики одмор узимаш од његових активности, а које увек могу да се наставе и после блока), ја тек немам жељу да те приморавам на било шта, посебно не на волонтерском пројекту. Зато сам и одустао од гласања за блокирање, јер ако сами админи не виде зашто би то било у реду, беспредметно је да то и раде. Главни разлог зашто сам се јавио заправо и ниси ти, с обзиром да ме много не занима мишљење људи које туђе мишљење не занима, већ тај што се осећам одговорним да сам узрок што су неки админи почели да објављују блокове на тргу. Зато сам желео да их те обавезе ослободим (јер као што рекох, не видим разлог да они то раде, а други не, што обесмишљава цео поступак).--Методичар зговор2а 18:07, 22. септембар 2010. (CEST)

Каштере, ја нисам довољно паметан да осмислим механизам против злоупотреба, али могу да се утешим да ни други то у овој ситуацији тешко могу да одраде. Дао сам предлог за нешто што би могло колико-толико да унормали процес (који, чим је процес, мора да траје), неки админи су пристали, једно време су примењивали, показало се да не иде и ћао. Ево и ја ћу да будем дипломата за промену; подржавам сваку дискусију и све што изгласате, а што ће да учини да се на овој Њики осећају пријатно и админи и они који то нису, а до тада ме не занима у животу шта ко коме овде ради и шта се дешава. :)--Методичар зговор2а 18:07, 22. септембар 2010. (CEST)

Правилна категоризацијаУреди

Дакле, Корисник:CrniBombarder!!! и ја се расправљамо како би требало правилно категоризовати чланак Банат, односно да ли га треба ставити само у категорију "Банат", која би онда била подкатегорија других категорија ("Области Србије", "Географија Војводине", итд) или га поред категорије "Банат" можемо ставити и директно у ове категорије. Замолио бих друге кориснике да прочитају нашу дискусију на страни за разговор чланка Банат: http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Банат - а потом и да напишу своје мишљење овде и ако је могуће да заједно утврдимо неке стандарде око категоризације, односно да ли сличне чланке треба стављати само у истоимену категорију или и у друге категорије за које су такви чланци релевантни. PANONIAN (разговор) 23:20, 23. септембар 2010. (CEST)

Ne vidim zašto na primer članak Srbija ne bi bio istovremeno u kategoriji Srbija, Države Evrope, ili još neka pogodna kategorija. --Војвода разговор 21:23, 1. октобар 2010. (CEST)

Политичка провокацијаУреди

Какав је ово шаблон? {{Тиб}}--Јакша (разговор) 23:34, 23. септембар 2010. (CEST)

Блокиран корисник ЈакшаУреди

Корисник Јакша је поново блокиран. Овог пута на недељу дана. Ред је да се дужина блокада повећава. Разлог: учестала минирања заједнице својим испадима. Конкретно, мислим на ово. Више пута му је указано да тако нешто не ради, а он опет наставља. Поготово када је у току гласање о овоме. Блокирање је, вероватно, једини лек. --филип ██ 00:40, 25. септембар 2010. (CEST)

Blokiran korisnik LAz17Уреди

Korisnik LAz17 je blokiran zbog rata izmena na sat vremena. Objašnjenje je na njegovoj stranici za razgovor ovde.----László (talk) 00:57, 1. октобар 2010. (CEST)

Оџаци i Бачки ГрачацУреди

Molim vas da neko pogleda stranicu i razgovor. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%86 Nikako da postognemo sporazum sa korisnikom http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:PANONIAN pa najbolje bi bilo da zajednica pomaze.

Narocito pretnje u razgovu http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9E%D1%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8

--Ssh in use (разговор) 07:35, 5. октобар 2010. (CEST)

Дакле, корисник Ssh in use је очигледно трол и на википедију је дошао да би је претворио у политички форум, а не да би урадио било шта корисно и конструктивно. Овај корисник је склон фалсификовању извора, изношењу нетачних података, брисању података из чланака, увредама на националној основи, ширењу међунационалне мржње, игнорисању онога што кажу други корисници и понављању једних те истих ствари на странама за разговор без обзира на то шта су му други корисници на то одговорили, док су измене које уноси у текстове са правописне тачке гледишта катастрофа - корисник не познаје ни речник српског језика ни граматику, у тексту меша ћирилицу и латиницу, а користи "ошишану" ћирилицу без појединих слова, тако да су други корисници принуђени да његов "рад" касније поправљају како правописно тако и контекстуално. Нема никакве сумње да је овде у питању трол који је дошао да провоцира и да наметне свој политички став, а не да допринесе овом пројекту. PANONIAN (разговор) 12:00, 5. октобар 2010. (CEST)
Mislim da korisnik PANONIAN laze u ovom slucaju, pa vi odlucite. Nisam falsifikvao nijedan izvor, nisam stavio netacne podatke. I nisam trol. I dalje mislim, da u 21. veku ne postoje vise tajne o cemu se ne pricati. Radi se o zlocinima komunisticke uprave posle drugog svetskog rata. Nemam poljma, zasto to neko tumaci kao antisrbsko, kad je bas najvise srba ubijeno. To su moji argumenti, pa vi odlucite.--202.147.43.153 (разговор) 12:54, 5. октобар 2010. (CEST)
Hm, ja moram da kažem da mi se odmah upali provokatorsko-nacionalističko-šovinistička lampica čim vidim napisano "srBski" a ne srPski.Bez čitanja svih linkova koji su ovde dati, sklona sam da verujem Panonijanu, samo na osnovu te jedne jedine reči koju si napisao. A sigurno nisam jedina. Pa ti vidi sad.--Јагода  испеци па реци 15:47, 5. октобар 2010. (CEST)

користи "ошишану" ћирилиц

Mislis, latinicu... --Јагода  испеци па реци 15:50, 5. октобар 2010. (CEST)

Ја не тврдим да сам ја анђео кад је понашање у питању и ако је проблем што сам пар пута реаговао мало "емотивно" на понашање корисника Ssh in use, потрудићу се да сопствено понашање поправим. Али стојим и даље иза онога што сам овде написао о кориснику Ssh in use, који је овде дошао са очигледном намером да Србе представи као "геноцидан народ". PANONIAN (разговор) 16:43, 5. октобар 2010. (CEST)

А ако су потребни докази троловања корисника Ssh in use, ево на пример ово: [40] - иако сам одавно презентовао извор да је 95% Немаца било учлањено у Културбунд и цитирао тај извор у чланку (књига Јелене Попов), корисник Ssh in use овде тврди да се ја правим блесав и да нисам дао извор за то а и оптужио је мене лично да сам убио Немце иако сам рођен тек пар деценија после рата. PANONIAN (разговор) 17:43, 5. октобар 2010. (CEST)

Нисам био ту пар дана,тако да нисам у току како се ова ствар развила у међувремену,али могу рећи да је дотични корисник (ССХ) уносио референце које нису имале везе са ониме што се тврдило (нпр. тврдио је да је 7.000 Немаца побијено извором у коме се наводи да је 6.500 Мађара умрло од болести,глади итд исл итр) или су дебело биле извучене изван контекста (нпр. помиње да је у (поратном) логору страдало 7.322 цивила,а у извори се наводи да је у том месту,током читавог рата и после њега,умрло толико људи),на шта сам му више пута указивао на страницама за разговор.На крају сам од њега затражио да своје изворе и њихове цитате прво изнесе на страницама за разговор о спорним чланцима,а тек после постизања договора о тим изменама,да оне буду унете у сам чланак.(Као што рекох,не знам како се ова ствар после тога развијала,али је моје лично мишљење да је корисник због свог деловања морао бити блокиран на неко време.) Црни Бомбардер!!!  (†) 17:55, 5. октобар 2010. (CEST)

Izvinite, radi se u veome ozboljne teme. Prema tome razliciti izvori daju razlicite cifre. Pogledajte stranicu za Jasenovac ima bar 5-6 cifara, sto se tice zrtava. To nije problem, moze da se napise, prema ovom izvoru 7322, itd. To nije razlog, da se sve brise. Sto se Kulturbunda tice, mislim, da u istoriji Odzaka, nije relevantno, koliko nih je bio clan, osim ako imamo podatke o kulturbundu u Odzaku. A da ispravim gospodina PANONIAN, nije mi problem kulturbund, nego trazim njegom izvor, da su nemci sebe deklarisali drzavljanima 3 rajha. To je nemoguce, posto je ovaj grad bio okupiran od strane madjarske, i tako mislim, da njegov izvor govori o Banatu. A sto se mene tice, ja nisam vazan, pa mozete da me napadate slobodno. Ja sam trazio pomoc zajednice, da se postize sporazum oko Odzaka i Backog Gracca, a ne da se pretvori trg a bojiste izmedju mene i PANONIANa. --Ssh in use (разговор) 21:36, 5. октобар 2010. (CEST)
У извору који сам ја користио дословно стоји ово: "огромна већина војвођанских Немаца се декларисала за држављане Трећег Рајха", као и "научно је доказано да је 95% припадника немачке народносне групе било учлањено у Културбунд" (мисли се на Немце на подручју Југославије). То су дословни цитати, а као што сам већ рекао на страни за разговор дотичног чланка (а присиљен сам овде да понављам од стране корисника схс), аутор тог извора, Јелена Попов је докторирала историју на филозофском факултету у Новом Саду и стога се њена поузданост као аутора не може оспорити - ако је потребно, могу скенирати насловну страну те књиге, страну где пише о Немцима и страну са биографијом аутора... PANONIAN (разговор) 00:03, 6. октобар 2010. (CEST)
Иначе, схс, као што сам већ такође написао, не противим се да се о логорисању Немаца пише, већ само да се пише на такав начин и то у чланцима о насељима. Ако хоћеш о томе да пишеш онда напиши нов чланак са насловом типа Логорисање Немаца после Другог светског рата, где можеш навести податке о свим логорима уместо што један по један податак убацујеш у чланке о насељима, нарушавајући при том структуру и концепцију тих чланака. PANONIAN (разговор) 00:25, 6. октобар 2010. (CEST)
Gospodin PANONIAN, Zahvaljujem se tvome trudu, da se nesporazum resi. Na stranici za Gracac pise: чињенице да је 95% југословенских Немаца било учлањено у профашистичку организацију "Културбунд" [3] и да је себе декларисало као држављане Трећег рајха. Ovako napisano, to znaci, da je 95% југословенских Немаца себе декларисало као држављане Трећег рајха. To nije isto kao "огромна већина војвођанских Немаца се декларисала за држављане Трећег Рајха" ,jer to nije bio moguce u Backoj. Goran Nikolic pise u "NEMCI U VOJVODINI IZMEDU DVA SVETSKA RATA" ( mozes procitati ovde, strana 147: http://drustvosns.org/nemacka%20manjina/stefanovics/Goran%20Nikolic,%20Nemci%20u%20Vojvodini%20izmedju%20dva%20svetska%20rata.pdf )da

Citiram: "Broj clanova Kulturbunda je sve do pocetka Drugog svetskog rata rastao, tako da je krajem 1940. godine u njega bilo ukljuceno vise od 60 procenata svih pripadnika nemacke nacionalnosti u Jugoslaviji (preko 300.000). Ovaj priliv je bio, pre svega, uslovljen krupnim uspesima Tre}eg rajha (prisajedinjenje Rajnske oblasti, Austrije, Sudeta, u skladu sa firerovim geslom „Svi Nemci u jednoj drzavi, izlazak iz velike ekonomske krize itd.), ali i intenzivnom propagandom i organizacionim radom." Broj se odnosi za celu Jugoslaviju, i prema tome odkud taj podatak o 95%?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 202.147.43.153 (разговордоприноси) 01:44, 6. октобар 2010 Znaci, kako dalje? Nismo postigli nikakav dogovor, i nema ogovora ne moja pitanja.Nema podataka, da je 95% nemaca iz Backog Gracca bio izrazio sebe drzavljanima 3 rajha. PANONIAN mesa babe i zabe. --Ssh in use (разговор) 03:42, 8. октобар 2010. (CEST)

Па ваљда могу имати који дан вики одмора? Ја сам цитирао извор везан за чланство Немаца у културбунду и држављанство рајха, а ако неки други аутори тврде другачије, онда је правилан википедијски начин решења тог питања навођење тврдњи свих тих аутора у одговарајућем чланку. Дакле, као што сам већ рекао, напиши нов чланак о логорисању Немаца који сам ти предложио, па ћемо онда у тај чланак убацити мишљења свих аутора о чланству у Културбунду и држављанству Немаца. Чланци о насељеним местима нису место где таква питања треба да се решавају. PANONIAN (разговор) 00:25, 9. октобар 2010. (CEST)
Хм, очито је да ти Нијемци нису били у затвореничком логору из туризма. Слушај ССХ, па што не би нашао неку добру књигу на њемачком у библиотеци, па да фино референцираш своје тврдње? Немој брисати туђе референце, али додај то у чланке. Или још боље направи нови чланак Протјеривање Нијемаца из Србије послије Другог СР или тако некако. Сигурно је неко од Нијемаца исељених из Србије написао књигу о томе. --Мирослав Ћика (разговор) 05:26, 8. октобар 2010. (CEST)
То сам му и ја предложио: да не брише референцу коју сам ја користио и да напише нов чланак. Заиста не видим шта може бити спорно у таквом решењу. PANONIAN (разговор) 00:30, 9. октобар 2010. (CEST)
Ok, prihvacam predloge, pa cu napisati novi clanak, pa cemo moci tu temu tamo da razmatramo. Ali hteo bi da dodjemo do resenja, sta napisati o mestima gde su oni ziveli, i vazan su deo istorije. Naprimer Apatin, Backa Palanka, itd. Ne vidim razlog, zasto ubaciti svugde " zato sto su bili clanovi Kulturbunda, itd, otisli, logorisani, itd. Isto taki, hteo bi samu ubaciti samo jednu recenicu u istoriji mesta, gde su bili to logori: Backi Jarak, Gakovo, Kruševlje, Molin, Knicanin i Sremska Mitrovica. U tim mestima, osim Molina, vec ima i spomenika zrtava, a u Gakovu sa natpisom " Concentration camp"

A u vezi izvora: Hronološki najpre sledi rad Stevana Mačkovića, zaposlenog u Arhivu u Subotici, o koncentracionom logoru u Sekiću. Ovo je prvi rad koji je napisan na osnovu novog, do tada neupotrebljenog arhivskog materijala. Još jedan korak u istom pravcu učinio je somborski lekar Dr Branislav Danilović koji je najpre istraživao zdravstvo u Somborskom okrugu u periodu od 1944. – 1947. godine. U svojoj prvoj knjizi skoro 40 strana posvetio je zdravstvenom stanju u logorima Gakovo i Kruševlje. Citirao je brojna, iako nepotpuna dokumenta, o stanju zarobljenih Podunavskih Švaba i o nastojanju ustanova da poboljšaju to stanje. Opširne analize uzroka umiranja, učestalosti bolesti itd. sastavljene su na osnovu arhivskih izvora. Istu temu kao i ovaj pasus obrađuje i druga knjiga Dr Danilovića, koja je u potpunosti posvećena logorima Gakovo i Kruševlje. Ova knjiga napisana je na osnovu dokumenata iz Somborskog arhiva, registarskih knjiga iz Gakova i Kruševlja kao i drugih izvora. Nakon dužeg uvoda pisac opisuje život u tim logorima, zdravstveno stanje, mere koje su preduzimale vlasti i smrtnost. Uzroci smrti se takođe analiziraju. Iako je njegova namera bila da pokaže da je bilo i humanih lekara i organa vlasti , koji su se iskreno trudili da umanje patnje zarobljenih Nemaca, on ipak ne krije da je ukupan broj žrtava u ova dva logora bio veći nego što to navode spisi Podnavskih Švaba. Kod Danilovića je broj žrtava u Gakovu manji, a u Kruševlju veći nego što je navedeno u knjizi »Zločin nad Nemcima u Jugoslaviji od 1944. – 1947. godine«. On odlučno tvrdi da nisu postojali meseci umiranja: prema Danilovićevom mišljenju je umiranje zarobljenika bilo kontinuirano i prvenstveno je zavisilo od broja zarobljenika. Ja nemam te izvore, ali neko bi mogao da nadje.--Ssh in use (разговор) 02:22, 11. октобар 2010. (CEST)

Одлично, пронађите неку литературу и наводе можете употријебити за главни чланак о тим затворима/логорима и протјеривању из Југославије. Када тај чланак буде сређен, ваљало би додати линк на њега из чланака о самим мјестима. У Види још сигурно, а вјероватно и као једну реченицу у чланак. Нпр. послије Другог СР у селу се налазио заробљенички логор ... --Мирослав Ћика (разговор) 06:10, 12. октобар 2010. (CEST)

Блокада корисника АнтидискриминаторУреди

Горане Обрадовићу: Као што је Кастер урадио када је истекао блок који си му дао, и ја ћу изнети свој коментар поводом тога што си ме блокирао, али не на твојој страници за разговор већ тамо где му је и место. На тргу.

Мислим да при давању блока Википедија:Трг/Википолитика#.D0.91.D0.BB.D0.BE.D0.BA.D0.B0.D0.B4.D0.B0_.D0.BA.D0.BE.D1.80.D0.B8.D1.81.D0.BD.D0.B8.D0.BA.D0.B0_Antidiskriminator ниси био коректан. Ако си се консултовао са другим администраторима, важи и за њих исто - сваки администратор који је одобрио тај блок није био коректан.

  1. Троловање – Коментари којима си покушао да поткрепиш своје ставове о (непостојећем) троловању су неприкладни како за мене тако и за још неке кориснике (златна медаља за троловање, врхунац троловања, зли Филип и Верлор…, врли Борис Малагурски…, злонамеран, …). Већина линкова води ка коментарима на мојој корисничкој страни (коју у складу са правилима википедије имам право да уређујем на начин који ми одговара уколико је то у циљу унапређења википедије, што и јесте био случај) и стога се никако не могу назвати троловањем којим корисник вандализује пројекат па га стога треба блокирати.
  2. Изношење лажних информација – ову тврдњу си аргументовао линковима ка мојим изменама поводом предлога за расправу о политици Биографије живих људи. Расправа је успешно окончана уз 100% подршку учесника у расправи и процес гласања о политици чије је усвајање захтевала викимедија задужбина је у току. Сматрам ту моју активност веома корисном за википедију и уколико сам нешто погрешно превео (енглески језик ми није матерњи) или изнео нешто што није тачно (нисам правник па не искључујем да сам нешто погрешно протумачио у појединим општим актима) то сам могао да урадим само грешком на коју ми је требало указати. Неоправдана блокада, усред веома корисног посла расправе и припреме за гласање ове политике и усред гласања поводом моје кандидатуре за администратора, је штетнa за википедију.
  3. Узнемиравање корисника понављаним захтевима за блоковима и претњама чекјузеровањем – Мислим да су сви корисници који нису администратори или бирократе а чију сам блокаду молио (никад захтевао) на администраторској табли и били блокирани.
  4. Неосноване оптужбе на рачун многих корисника о злоупотребама и малтретирању. – Мислим да су моји наводи били поткрепљени аргументима и линковима које сам навео на за то предвиђеном месту (АТ), а уколико си сматрао да су моји наводи неосновани, требало је да их тамо оспориш а не да ме блокираш после скоро месец дана у моменту када је то не само некоректно већ и веома штетно за википедију. Добро знаш да си некима од њих и ти лично писао поводом тога што „користе сваку прилику да ме нападну“ што, уз горе изнету чињеницу да су сви корисници, који нису администратори или бирократе, чију сам блокаду молио (никада захтевао) и били блокирани, додатно оспорава овај разлог за блокаду.
  5. Игнорисање неколико упозорења – Имајући све горе наведено у виду, мислим да је очигледно да је и овај аргумент за блокаду неоснован поготово имајући у виду да је ово једини пут да сам (уверен сам неоправдано и штетно за википедију) блокиран после скоро годину дана мог рада на википедији на који сам поносан.

Било како било, иако мислим да блок није био коректан, да није био усмерен на спречавање (непостојећег) вандализовања пројекта википедије већ је последица личног анимозитета који је кулминирао када сам на својој корисничкој страници констатовао да ти је заједница на гласању (са 100% гласова за) одузела администраторска овлашћења Википедија:Захтеви_за_администрирање/Уклањање/Обрадовић_Горан па стога нема основа да их поседујеш. Упркос свему наведеном, од тебе нећу захтевати да се блок ревидира и да се историја са тим везана избрише (као што је то Каштер учинио иако је скадалозно то што није блокиран за откривање личних података) јер мислим да је добро да постоји у евиденцији тако да те молим да историју везану за овај блок не бришеш чак и ако увидиш своју грешку и покајеш се због ње.


Закључујем да си ме блокирао а да за то ниси имао ниједан разлог јер:

  • нисам прекршио ниједно правило,
  • нисам вандализовао википедију, већ је напротив унапређујем како у погледу текстова које пишем тако и у погледу политика и правила на којима активно радим и уљудном комуникацијом са осталим корисницима члановима заједнице.


Иако је правилима википедије предвиђено да се корисници у случају потребе прво блокирају на краће периоде, а затим постепено дуже, то што си ме одмах блокирао на 30 дана иако никада раније нисам био блокиран, показује да ти није ни била намера да спречиш да кршим правила и вандализујем википедију, што наравно нисам ни радио. Намера ти је очигледно била да ме понизиш и отераш јер ти се једноставно не допадају оне моје активности које су усмерене на побољшавање википедије јер си свестан да у побољшаној википедији нема места анархији и непоштовању правила на којима ти засниваш овлашћења која поседујеш. Предлажем ти да прочиташ поново оно што си написао на страници за гласање на којем су ти одузета овлашћења: Желим да дам један пример - не правило, не предлог за правило, не позив... само пример. Не по праву, већ по моралу. Не по закону већ по чојству. Само да бих СВИМА овде кроз уши провукао један појам, појам који је понос српства - ЧОЈСТВО.... чојство је штитити другог од себе…. Предлажем ти да својим примером демонстрираш појам који је, како си навео, понос српства, да покажеш да поседујеш морал и чојство и одрекнеш се администраторских и чекјузерских овлашћења јер немаш право да их поседујеш. Много ће теби лично бити лепше и лакше да на здравим и правилним темељима учествујеш у унапређивању википедије јер је то једино тако и могуће. Размисли о томе и прихвати мој предлог.--Antidiskriminator (разговор) 11:01, 5. октобар 2010. (CEST)

Зашто је блокиран Верлор?Уреди

Нигде не могу да нађем због чега је блокиран Верлор. Може ли неко од оних који су упознати са разлозима његове блокаде да наведе линк ка изменама које су узроковале његову блокаду? --Antidiskriminator (разговор) 00:20, 6. октобар 2010. (CEST)

Пронашао сам гласање овде Википедија:Захтеви за администрирање/Уклањање/Verlor. Не треба ми линк. --Antidiskriminator (разговор) 15:04, 7. октобар 2010. (CEST)

Погрешио сам. Ово је линк ка страни где је неко покренуо гласање о одузимању његових администраторских овлашћења, али не види се зашто је блокиран. Ипак бих молио некога од оних који су упознати са разлозима његове блокаде да наведе линк ка изменама које су узроковале његову блокаду и линк ка неком обавештењу о разлозима блокаде.--Antidiskriminator (разговор) 15:09, 7. октобар 2010. (CEST)

ЛогоУреди

Да ли је дошло време да променимо лого у складу са глобалним преласком на вектор као подразумевани скин? Анализирао сам како том питању стоји 50 првих Вики пројеката (по броју чланака). На 42 пројекта су заменили лого, док на преосталих осам и даље стоји стара варијанта. Википедије које још увек држе стари лого су: sr, vo, war, new, simple, roa-rup, hi, ht. Морам да нагласим да су неки од ових осам пројеката веома слабо одржавани. Цитираћу и један од Сабатеових коментара на ову тему: Колико сам схватио нови лого није толико везан за нови скин колико за актуелизацију. Рецимо, за текст се у новом користи слободан фонт (Linux Libertine, који је заиста одличан, препоручујем), глобус је сада 3D моделован, избачен је клингонски карактер, а уместо руског „Й“ као представник ћирилице је стављено општећирилично „И“, лоша перспектива је поправљена и разне друге ствари. Због свега тога, мислим да бисмо и ми требали да се прикључимо већини. mickit 22:39, 6. октобар 2010. (CEST)

Слажем се. --Новак (разговор) 23:03, 6. октобар 2010. (CEST)

Ако је у питању напредак, онда се слажем. Да ли уопште постоји неки разлог да не промијенимо лого у нову верзију? --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:33, 6. октобар 2010. (CEST)

Куд сви, ту и мали Перица. :) Слажем се. Куцнуло је време! ;) --филип ██ 00:42, 7. октобар 2010. (CEST)

Такође се слажем, треба урадити одмах. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:23, 7. октобар 2010. (CEST) с. р.

А ко ће то да уради :) ? Уз то, из неког разлога, на Википедија:Лого линкује 2104 странице... Видите овђе Корисник:FelixBot/тражене/1. --Мирослав Ћика (разговор) 16:37, 8. октобар 2010. (CEST)

Једино админи имају могућност да промене лого :) mickit 16:44, 8. октобар 2010. (CEST)
Па ето разлога да се кандидираш :) И кад постанеш, да нам додаш оне транск. заграде у дугмиће глобално :) --Мирослав Ћика (разговор) 17:21, 8. октобар 2010. (CEST)

Википедија:Лого везује на све странице које користе Шаблон:Лого, јер је Википедија:Лого садржана у самом шаблону. А шаблон Шаблон:Лого се користи на страницама многих слика. пс Шта конкретно треба да се уради? Да ли скика већ постоји или треба да се направи? Ако је већ урађена, шта тада треба да се уради? Ево је се нудим да помогнем, ако знам и могу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:21, 8. октобар 2010. (CEST)

Добра питања. Немам појма. --Мирослав Ћика (разговор) 17:23, 8. октобар 2010. (CEST)
Једино админи могу да промене лого. Потребно је да се ова слика скине на рачунар и потом пошаље као нова верзија ове слике. То је све. Иначе, за оне које занима, постоји истоветан лого у СВГ формату. mickit 17:34, 8. октобар 2010. (CEST)

Та је сувише мала. Требало би скинути једну од верзија СВГ ,и пребацити је у ПНГ, промијенити име, и поставити као нову верзију на постојећу слику. То је све пар минута посла. Једно што нико од нас вриједних није администратор.   --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:39, 8. октобар 2010. (CEST)

ОМГ, није мала. То је сада стандардна величина :) mickit 17:41, 8. октобар 2010. (CEST)

Уреду онда, то је још мањи посао. Значи админ треба да сачува на свој рачунар и пошаље као нову верзију. То је два минута посла. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:52, 8. октобар 2010. (CEST)

Лого је сада промењен. Мораћете да очистите кеш вашег браузера да бисте уочили промену. --филип ██ 19:53, 8. октобар 2010. (CEST)

Одлично. Још само да неко среди Википедија:Лого или објасни шта би ту требало да буде. --Мирослав Ћика (разговор) 20:33, 8. октобар 2010. (CEST)

Написао сам ја горе, али ево: Википедија:Лого везује на све странице које користе Шаблон:Лого, јер је Википедија:Лого садржана у самом шаблону. А шаблон Шаблон:Лого се користи на страницама многих слика. Мислим да је ово, али ако гријешим, нека ме неко исправи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:41, 8. октобар 2010. (CEST)

Примећујем да је наптис „слободна енциклопедија“ на старој верзији више одговарао српском писму, него овај натпис на новој верзији. Ко је у то више упућен могао би да нам појасни и да видимо да ли се може натпис поставити да буде у српској верзији слова. --Ђорђе Стакић (р) 23:20, 9. октобар 2010. (CEST)

Не знам на шта си конкретно мислио. Мени мање-више изгледа исто. Знам да је уместо старог фонта, сада у употреби Linux Libertine. mickit 08:45, 10. октобар 2010. (CEST)
Упоредити садашњи и претходну верзију ове слике, посебно слова б, д, п и л. Стара варијанта је српска, а нова руска (или нека друга) ћирилица. --Ђорђе Стакић (р) 09:29, 10. октобар 2010. (CEST)
Не знам, сада је стандардно у употреби тај фонт на свим Википедијама. У принципу, ми можемо да вратимо стари фонт, али мислим да нема потребе да будемо изузетак :). Осим тога, мени су ова слова „српска“ подједнако колико и она претходна. У питању је само други фонт, који мало другачије изгледа. Можда је и ствар навике јер је претходни фонт дуго времена био у употреби. mickit 09:54, 10. октобар 2010. (CEST)

Мицки, ово шта сад стоји је руска ћирилица а не српска. Погледај овде за пример. Невоља је што Јуникод није одвојио та слова српске и руске ћирилице, па ствар мора да се решава на нивоу фонтова. Израда фонтова је јако скупа и велики је проблем недостатак српских фонтова. Али они постоје, и треба их користити. Поготово кад је лого Википедије у питању. Иначе, ово је друга тема, али кренули смо да расправљамо о томе како да у наредном периоду обезбедимо да се на српској Википедији (не само у логотипу) користи српски курзив (тренутно је руски). -- Обрадовић Горан (разговор) 00:08, 11. октобар 2010. (CEST)

Мислио сам да је свеједно :) Очигледно је да нисам упућен у то о чему сте причали. Иначе, још једна ствар у вези самог логоа је употреба курзива или обичних слова. Ваљда је дизајнерима изгледало лепше да код ћириличних логоа оставе Слободна енциклопедија у курзиву, што није случај са латиничним логоима. mickit 08:07, 11. октобар 2010. (CEST)
Вратио бих се онда још једанпут на Ђорђетово питање, јер нисам био довољно информисан о конкретној ствари. Да ли ми можемо да употребимо други фонт ако желимо да користимо српску ћирилицу? Сабате је у једном од претходних коментара рекао да су Руси тражили да се на њиховом логоу уместо курзива стави обичан текст и да је то одбијено. У светлу тога, колико је реално очекивати да бисми ми могли користити други фонт на логоу? Покушао сам да исчепркам ту расправу на Мети, али без успеха. mickit 21:10, 11. октобар 2010. (CEST)

Блокада корисника Antidiskriminator (2)Уреди

Пошто је након истека првог блока (од месец дана) корисник наставио троловање несмањеном жестином (погледајте тренутни изглед Админ табле за пример), као што је речено приликом првог блокирања, поново је блокиран. Овај пут на шест месеци. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:51, 8. октобар 2010. (CEST)

Уз то, имао је све јачу тенденцију да преправља осјетљиве чланке како му се ћефне, брише референце које му нису по вољи, крши правило о три враћања (Покољ у Вишњици) итд. Ја јесам тврдоглав, али морам рећи да ме надмашио. --Мирослав Ћика (разговор) 05:17, 8. октобар 2010. (CEST)

Блокада корисника SerbianУреди

  • 05:34, 9. октобар 2010. BokicaK (разговор | прилози) одблокирао "Serbian (разговор | прилози)" ‎ (moja greska)
  • 04:01, 9. октобар 2010. BokicaK (разговор | прилози) блокирао „Serbian (разговор | прилози)“ са временом истицања блокаде од 1 недеља ‎ (Рат изменама)

Према договору, свака блокада се евидентира и износи на тргу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:56, 9. октобар 2010. (CEST)

КатегоријеУреди

Данас сам приметио да се систематски испражњавају категорије које садрже људе из Босне и Херцеговине. Образложење је било да је вољом већине одлучено да такве категорије и не треба да постоје. Мени није јасан разлог зашто категорије БиХ не треба да постоје, па бих молио да и други кажу своје мишљење о овој теми. По мени те категорије треба да постоје и у њима треба да се нађу људи из Босне и Херцеговине (као географске одреднице). Видим да су те категорије систематски замењене другим категоријама или по националном кључу или по другим географским одредницама, па с обзиром да и овде нема неког правила, предлажем да се изврши правилна рекатегоризација. Уколико заиста постоји воља да БиХ категорије не треба да постоје, онда је то друга прича и овај пост можете да игноришете. Уколико не постоји таква воља, онда предлажем или промену имена и ботовску замену категорија или пак да се испражњене категорије врате у првобитно стање. Уколико постоји проблем у опису саме категорије, онда проблем треба ту решити. mickit 12:30, 21. октобар 2010. (CEST)

ОК, ипак је било реакције :) Направљене су категорије под другим именом :) Међутим, мишљења сам да је од једног проблема направљен већи. Али, то је друга тема, коју немам времена сада да покрећем. mickit 13:05, 21. октобар 2010. (CEST)

Шаблон:ИјекавицаУреди

Због чега се на странице за разговор чланака који су написани на ијекавици, ставља овај шаблон. Ја то доживљавам као удар на равноправност ова два изговора. Зашто нема еквивалентног шаблона за екавицу?--В и к и в и н др е ц и 17:46, 27. октобар 2010. (CEST)

Постоји и шаблон {{екавица}}. Повремено имамо случајеве пребацивања чланака из ијекавице у екавицу, па неки корисници стављају шаблон који си поменуо као неки вид обавештења. Наравно, није забрањено ни слично означавање чланака писаних екавицом, али већина уредника то не ради. Претпостављам, из практичних разлога, да не би губили време на означавање чланака на екавици, као и онако већина уредника пише екавицом и случајеви пребацивања чланка из екавице у ијекавицу су далеко ређи. Дакле, није у питању никаква теорија завере :) mickit 17:53, 27. октобар 2010. (CEST)
Ако постоји сличан шаблон за екавицу, онда добро, ја сам крив што га нисам пронашао. Али ипак мислим да је употреба ових шаблона сувишна, посебно зато што се онај за екавицу ријетко употребљава, али се зато овај употребљава веома често. Мислим да би та обавјештења требало ставити само ако је претходно на неком чланку извршено недозвољено мијењање са ијекавице на екавицу или обрнуто, па да се спријечи понављање таквог поступка.--В и к и в и н др е ц и 18:07, 27. октобар 2010. (CEST)

Проблем поштене употребеУреди

Какав је статус поштене употребе на нашој Википедији. Наиме на ен.вики сам приметио (не нам да ли је до краја спроведено) да се коришћење оваквих слика што је могуће више смањи. Примери где је и даље примењива су када треба илустровати чланак о неком уметничком делу па се онда убаци репродукција тог уметничког дела иако није под јавним власништвом али се иста та слика не користи за илустрацију чланка о уметнику или нечега што је на слици приказано. Приметио сам да код нас постоји приличан број слика са поштеном употребом а питање је да ли су критеријуми задовољени (пример у чланку Конкордатска криза). Уз то постоје и слике где је лиценцирање очигледно погрешно. Прати ли неко шта се дешава са сликама да не повећавамо безразложно проблематичан материјал.--Војвода разговор 09:07, 21. новембар 2010. (CET)

П. С. Истоветну тему сам покренуо и на форуму Ауторско право али пошто то мало ко прати рекох да отворим и овде, лакше ће да се примети.--Војвода разговор 09:07, 21. новембар 2010. (CET)

Znamo za to, ali sve sto se radi su inicijative par korisnika. Dungogung je pre par dana napravio spisak clanaka sa puno takvih slika. -- Bojan  Razgovor  09:12, 21. новембар 2010. (CET)

Јел би могао да поставиш линк ка списку (хвала што си ми скренуо пажњу на његово постојање) да би могли да се укључимо у систематско решавање тог проблема? Поздрав,--Војвода разговор 09:19, 21. новембар 2010. (CET)

To je tekstualni fajl. Poslacu postom. -- Bojan  Razgovor  09:34, 21. новембар 2010. (CET)

  • Ако списак таквих чланака постоји, није лоше да се негде постави линк до тога, да би се могло порадити на решавању статуса слика. --Ђорђе Стакић (р) 19:23, 22. новембар 2010. (CET)

Evo spiska. Ovako veliki broj slika u nekim clancima je posledica upotrebe neslobodnih slika u sablonima. -- Bojan  Razgovor  04:39, 23. новембар 2010. (CET)

Mislim da prvi korak treba da bude uklanjanje neslobodnih slika iz šablona jer je tu jasno da ne može biti govora o poštenoj upotrebi. Za ostale slučajeve moraćemo pažljivo da vidimo da li može ili ne.--Војвода разговор 07:08, 23. новембар 2010. (CET)

Ево где се ја двоумим око оправданости употребе једне врсте слика под ПУ. Ради се о омотима музичких албума, корицама књига и сл. По мом уверењу, такве слике би требало да се користе искључиво у чланцима о конкретним албумима/књигама. Могу евентуално да се користе и у чланцима о извођачу/књижевнику, али само уколико се у тексту говори о нпр. дизајну конкретног омота па се слика убацује како би се то и илустровало. Тренутно имамо доста чланака где се омоти албума стављају у чланке о извођачу у одељак „Дискографија“, а понекад чак и у шаблон за биографије. Мислим да би употребу таквих слика требало строго ограничити и дозволити њихово присуство у чланцима о извођачима/писцима само уколико постоји јако образложење. Има још оваквих слика, али и ово је доста за почетак :) mickit 09:31, 23. новембар 2010. (CET)

Још једна ствар где поштена употреба не важи су слике мапа, мада смо ми то до сада толерисали. Требало пи по угледу на Википедија:Потребне слике направити и Википедија:Потребне мапе. Па ако има заинтересованих да цртуцкају... -- Bojan  Razgovor  10:33, 23. новембар 2010. (CET)
Da dodam da nas zakon o autorskom i srodnim pravima ne prepoznaje postenu/pravicnu upotrebu onako kako je to slucaj u SAD. Obrazovne institucije, biblioteke i slicno, kod nas su obavezne da plate naknadu autoru za javno saopstavanje primjeraka/fragmenata djela, odnosno reprodukovanje, u bilo kom obliku, cak i kada je u pitanju cinjenje dostupnim fragmenata djela u svrhu naucnih istrazivanja i obrazovne svrhe. Konzervativno da konzervativnije ne moze biti. Tako da sa djelima nastalim na nasim prostorima i zasticenim autorskim pravom treba biti posebno obazriv i ne voditi se principima pravicne upotrebe koja vazi u SAD. Ovdje imate kompletan zakon iz 2004 (clan 53.). --Славен Косановић {разговор} 10:02, 23. новембар 2010. (CET)

Славене, није баш тако. Прочитај чланове 42 и 43 Закона који си управо цитирао. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:33, 23. новембар 2010. (CET)

Ти чланови (42 и 43) тачно дефинишу услове под којим је могуће користити одломке дјела (претпостављам текст, музика, или филм, пошто ”одломак” једне фотографије, слике, илустрације и сл., тешко могу да замислим као нешто употребљиво на викију). Међутим члан 53 је експлицитан када су у питању слике; фотографије, илустрације, дијаграми, и сл. било када је у питању репродуковање машином за фотокопирање или фотографисање истих, тј., оно што нас овдје интересује. Е, сад. Ја не знам каква је правна пракса (што подразумјева пресуде у судским процесима), код нас, односно, овдје гдје сам ја, правна пракса неријетко допуњује и појашњава законе када је у питању ауторско право. Вјерујем да ће слично бити и код нас, када се обаве неки судски процеси на ту тему. Сам закон на пипиру је тешко интерпретирати ако не знамо конкретне случајеве гдје је примјењен овако или онако, тј. у пракси. (Барем је мене тако информисао пријатељ који је стручан за област). --Славен Косановић {разговор} 15:17, 25. новембар 2010. (CET)
Прецизније речено, оно нашта сам ја хтио да ставим акценат је да у нашем закону не видим никакву доктрину изузећа по овом питању нити ријечи поштена/правична употреба нашта се може позвати по америчком закону. По члану 45 из нашег закона, ми као физичка лица, пошто свако од нас овдје дјелје као физичко лице под псеудонимом или не, немамо никакво право да било које дјело заштићено АП пуштамо у промет, јавно саопштавамо, без дозволе аутора. По том члану, као физичким лицима дозвољено нам је само да радимо копију за приватне сврхе. Ови остали чланови се односе на институције (образовне, медије комуникације, библиотеке, архиве, када се научни и истраживачки радови раде под окриљем неке институције у некомерцијалне сврхе - школе/универзитета, итд.) У сваком счучају, било би добро када би добили једно јасно појашњење од некога ко се код нас бави овом облашћу. Ово што сам ја писао је моје лично схватање и не мора бити исправно. --Славен Косановић {разговор} 15:54, 25. новембар 2010. (CET)

Мики то са омотима књига и албума се подразумева. Ја сам у једном чланку (Радомир Константиновић) на то већ био скренуо пажњу. Друго што бих одмах могли да искључимо су слике коришћене у шаблонима. Слике подведене под поштену употребу могу се (уз ограде које уз то иду) користити само у чланцима. Морам да напоменем да чак и међу сликама које су обележене као да је ауторско право истекло има оних где је то врло упитно (на пример велики број случајева где се не наводи име аутора и време када је слика снимљена а онда се каже како је од тог, незнаног тренутка ауторове смрти, прошло седамдесет година! Ваљда би се за такву тврдњу морао обезбедити неки доказ, односно једноставно навести име аутора и време његове евентуалне смрти. У супотном верујем да се то може подвести под погрешно лиценцирање. Треће, у неколико чланака о српским књижевницима које сам недавно прегледао (Исидора Секулић, Милан Ракић, Петар Кочић и тако даље) користе се фотографије којима ауторско право у сваком случају није истекло а затим се у истом чланку користе и слике биста које се налазе у јавном простору а самим тим су слободно доступне за фотографисање (чак иако се не користе могле би бити искоришћене јер сигурно постоје). Можемо од ових неколико случајева да почнемо са сређивањем (ја бих пре свега средио те слике у шаблонима а затим и ове омоте албума односно корице књига).--Војвода разговор 07:28, 24. новембар 2010. (CET)

Док сам био админ, повремено сам брисао слике које су биле сумњиве. И данас саветујем људима да на Википедију шаљу искључиво слике које нису на било који начин сумњиве и за које су сигурни да не крше нечија АП. Дакле, терет доказивања да су ауторска права истекла је на самом пошиљаоцу и ако постоји оправдана сумња да над неком сликом она нису истекла, онда је то довољан разлог за брисање слике и не треба бити превише попустљив по том питању. Увек сам се руководио мишљу да је боље спречити него лечити, односно да је далеко мања штета од брисања сумњиве слике у односу на потенцијалну штету по пројекат. Прихватам позив за сређивање и вероватно ћемо већи део посла морати ручно да одрадимо, али важно је почети. mickit 09:19, 24. новембар 2010. (CET)

Извињавам се што се нисам јављао неколико дана у вези са порекнутом дискусијом. Ако будемо хтели (а морали би) да се овим позабавимо требаће нам доста времена. Треба да отворимо једну посебну страницу за бележење и дискусију проблематичних случајева. Напомињем да има и наизглед правилно лиценцираних фотографија чији је статус упитан: Датотека:Peko Tito Koča.jpg Наиме, овде се каже да је уредник Википедије аутор фотографије а то би морао бити неки штабски фотограф или репортер (?) из времена ратних дешавања. Оваквих фотографија сам такође регистровао неколико десетина. --Војвода разговор 17:39, 26. новембар 2010. (CET)
Ја сам јуче означио пар десетина неслободних слика за брисање. Слажем се да би се могла отворити једна страница за координацију и разговор о спорним случајевима, како би посао био одрађен што квалитетније и потпуније. mickit 17:47, 26. новембар 2010. (CET)

Српски глифови на ВикипедијиУреди

Зато Српска Википедија не користи OpenType значајкама да би тачно приказивала српске глифове, особито у курзиву? Сада већина браузера подржавају OpenType и већ постоје много бесплатних фонтова који садржавају српске глифове, као породица DejaVu на Убунтуу и породица ClearType на Виндоузу. --AleCes (разговор) 23:52, 22. новембар 2010. (CET)

Ако би се користио фонт који није инсталисан на рачунару посетиоца онда не промена фонта не би имала сврхе. Овај проблем превазилази font-face правило у ЦССу, које омогућава да се браузер упути на УРЛ са ког може да скине фонт и затим да га прикаже. Тек од недавно сви релевантни браузери подржавају ово правило, тако да су се тек недавно стекли услови да српска Википедија добије српски курзив. У Викимедији Србије смо свесни овог проблема и начина на који он може да се реши и у неком наредном периоду ћемо порадити на решењу (проналажење адекватног фонта и његова примена на Википедији). Уколико желиш да помогнеш, дај списак свих (бесплатних) фонтова са српском курзивом за које знаш. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:18, 23. новембар 2010. (CET)

Сабраћу листу фонтова за које знам. Ипак, највећи је проблем активирање OpenType значајки: немојмо очекивати да ће аутоматски ови фонтови приказивати тачне спрске глифове. Треба браузер да приступа OpenType значајкама локализације: само тако ће моћи да точно приказује српски курзив (а не само онај, немојмо заборављати да у српској типографији, б треба да има глиф сличан грчкој делти). Иначе ће браузер настављати да приказује погрешне (то су руске) глифове мада су инсталисани фонтови о којим је реч. Од вашег одговора ми се не чини да сте разумели овај потребан услов. Него се можда преварим. Поздрав. --AleCes (разговор) 21:44, 23. новембар 2010. (CET)

Решење које подразумева подешавања са стране браузера нам не ради посао - морало би да ради аутоматски. Ни ја нисам сигуран да смо се разумели. Уколико имамо фонт који у свом распореду на месту за слово б има српско б и на месту за курзивно п има српско п, и уколико преко font-face правила дефинишемо да се на Википедији приказује тај фонт, сви посетиоци Википедије би требало (осим ако имају неки браузер који не подржава ово ЦСС правило или ако нису изричито поставили другачија подешавања у браузеру) да виде фонт исправно, онако како треба. Такви фонтови постоје (на пример, Тајмс њу роман са српским курзивом може да се скине овде). Што се тиче font-face правила, пре пар месеци сам написао текст о њему где и илуструјем начин коришћења. Текст можете наћи овде, а није тешко наћи још материјала о тој теми. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:19, 24. новембар 2010. (CET)

Нисмо се разумели зато што се нисам добро изразио. Молим вас, опростите ми: покушаћу боље објавити питање. Пре свега треба да точно назначим да нисмо разговарали о истом решењу! Ви волите најлакше али за мене, најгоре решење: наћи нестандардне фонтове који поседују српске глифове уместо стандардних, то су руских. За мене је боље да се клонимо тог решења јер је куђено од Unicode конзорција. Философија Unicode је да сваком карактеру треба да подудара јединствен код. Вид карактера, оно што се у типографији зове глифом, није узет у обзир. Сада, враћајући се претходном примеру, било стандардни (руски) било српски б јесу исти карактер, јер имају исто порекло и исти изговор. Што се мења је само вид на екрану, глиф! OpenType пружа солуцију за наш проблем, уводећи контекстуалне варијанте. У нашем случају је контекст који нас занима језик. Ако буде језик српски, Opentype фонт садржећи таблицу замена, омогућиће да програм пројектован за OpenType прикажи српске уместо стандардних-руских глифова. Када сам рекао аутоматски, хтео сам казати да не сви програми задовољавају те услове: није била реч о ручној модификацији браузерних подешавања са стране корисника. Будући да у OpenType фонтовима српски глифови нису стандардни него садржани у горе споменутим таблицама, употребљавати фонт који садржава српске глифове не јамчи да ћемо аутоматски добити српске глифове. Треба програм да буде у стању приступити OpenType значајкама. Браузери би требало да ураде то уз font-face функцију која сте описали. Нажалост засада немам времена да прочитам ваш чланак, обећам да ћу га прочитати што је пре могуће и вратићу расправити о овој проблематици. Укратко, мој је предлог наћи OpenType фонтове који поседују српске глифове заједно са стандардним. Ускоро ћу постовати листу OpenType фонтова који сам нашао. --AleCes (разговор) 22:14, 24. новембар 2010. (CET)

Разумем, треба размотрити и то решење. Чуо сам за контекстуалне варијанте али само овлаш.. имате ли неку литературу о томе? Наравно, треба наћи што писменије решење, и није проблем потрудити се мало више, само је важно да се не ослањамо на појединачна подешавања корисника (тј. да се што мање ослањамо на њих), јер онда нећемо далеко догурати. Онај текст нема потребе да читате јер се ради о чисто уводном прегледу за некога ко се није сретао са тим. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:12, 26. новембар 2010. (CET)

Ја знам да користим контекстуалне варијанте без проблема са XeLaTex, типографским мотором који садржава OpenType функције таман да бих реализовао квалитетне српске текстове са тачним глифовима. Па је XeLaTex програмски језик који интерагује са OpenType функцијама кроз такозвану имплементацију. Али имплементације разликују и у нашем случају, не верујем никако да браузери користе исти начин имплементација него XeLaTex. С обзиром на OpenType фонтовима који садржавају српске глифове, ево мале листе: Cambria, Calibri, Consolas, Constantia (породица ClearType): дистрибуирани са Windows Vista + / DejaVu Mono, DejaVu Sans, DejaVu Serif: дистрибуирани са Ubuntu & OpenOffice бадава / Ubuntu: дистрибуиран са Ubuntu бадава / MinionPro (одлични, мој најдражи фонт!) дистрибуиран са Adobe Acrobat Reader бадава / Јасно је да је у Убунтуу подржавање за српске глифове боље јер су DejaVu и Ubuntu системски фонтови, употребљени у, например, браузерима, и зато и за приказивање Википедије. --AleCes (разговор) 22:28, 26. новембар 2010. (CET)

Ево добре вести! Четврта верзија Фајрфокса ће подржати ОпенТајпне функције, укључујући српске глифове! Веза: http://hacks.mozilla.org/2010/11/firefox-4-font-feature-support/ Гледајте секцију именовану LANGUAGE SENSITIVITY Превод: много језика често користе опште писмо и временом настају природно разлике у употреби. Српски, Македонски и Бугарски сви користе ћириличко писмо али са помало различитим глифским формама по неким обичним карактерима. ОпенТајпни фонтови подржавају вештину да би спецификовано руковање специфично за језик и писмо. Тако, будући да има тачни језични атрибут у сигнализирању странице, Фирефокс 4 ће сада приказати текст на језичноспецифчни начин. --AleCes (разговор) 20:52, 27. новембар 2010. (CET)

То су заиста врло добре вести. На састанку википедијанаца у недељу смо причали о ова два решења. Јасно је да је решење са дефинисањем новог фонта са одговарајућим глифовима ружније и прљавије. Али проблем са писменијим решењем је што још увек није изводљиво. Фајерфокс 4 још није изашао, а колико видим ни у осталим браузерима још увек нису подржане контекстуалне варијанте, тако да нам решење које више од 50% посетилаца неће имати прилику да искуси не одговара. За једно 2 године ће вероватно то бити најбоља опција, али ако се пре тога снађемо да одаберемо фонт, вероватно је боље да привремено радимо са дефинисаним фонтом. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:23, 30. новембар 2010. (CET)

Као желите ви. Па ја, уместо да присилим кориснике да инсталишу нестандардне фонтове, желио бих ништа радити, ионако нисмо имали српске глифове већ од дебија Српске Википедије. Али, ако бисте одлучили да то радити, моћићете се ослонити на моју помоћ. Ипак треба да не запустимо ОпенТајпне солуције. Нашао сам неке мане у DejaVu Serif и MinionPro фонтовима, односне на српске глифове. FreeDesktop (пословођа породице фонтова DejaVu) је рекао да ће радити на том. Adobe, као што је обично на монополистичким фирмама (као Microsoft), није чак ни одговорила. Осим тога, контактирао сам пословође пројеката Gentium, FreeSerif и LinuxLibertine (сви су ти бадава) да бих знао да ли намеравају уводити српске глифове у својим фонтовима. Ставићу вам новости до знања. --AleCes (разговор) 22:10, 30. новембар 2010. (CET)

Блокада корисника LAz17Уреди

Због ове измене, а након игнорисања ових упозорења, блокирао сам корисника LAz17 на три дана. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:30, 28. новембар 2010. (CET)

Извештај чекјузераУреди

Чекјузер провером је утврђено да кориснички налози Корисник:Filoloski.fakultet и Корисник:Sandra.serbia припадају истом кориснику који је са тих налога и са ИП адресе Корисник:212.200.65.74 направио четири враћања за период мањи од 24 сата на чланку Саша Миливојев. Видети ову измену, ову, ову и ову у историји чланка. Предлажем администраторима да реагују блокирањем у складу са Википедија:Правило о три враћања. -- Ђорђе Стакић (р) 15:43, 30. новембар 2010. (CET)

Јован И. ДеретићУреди

``Многи признати српски историчари и професори критиковали су ненаучне тврдње Деретића и осталих неоромантичара и упозоравали на опасност оваквог произвољног тумачења извора и историје уопште, као на пример, академик Божидар Ферјанчић који је у НИН-у од октобра 1994. (бр. 28) устао у одбрану Георгија Острогорског који је био предмет напада неоромантичара, и при том истакао да тезе о Србима као најстаријем народу на свету и српском језику као прајезику свих других, немају никаквог научног основа и на њих се (...)не треба обазирати. (...) зато што су такве тезе засноване на делима која доносе ненаучно засноване хипотезе.[16]

Један од најупечатљивијих критика неоромантизма дао је проф. Радивој Радић, професор историје на Филозофском факултету у Београду. У својој књизи „Срби пре Адама и после њега“, која је настала као одговор на бројне нападе и тешке оптужбе које су неоромантичари почетком деведесетих година упутили институцијама као што је САНУ[17] као и ауторитетима српске историографије[18], Радић је изложио темељну и обимно референцирану критику ставова не само Деретића, него и других припадника неоромантичарске аутохтоне школе.``

Ово је део из чланка Јован И. Деретић. Сад бих желео само да напоменем, нису то Деретићеве тврдње, то су тврдње многих старих писаца и историчара. Набројаћу само неке домаће, као што су Реља Новаковић, Милош Милојевић, Пантелија Срећковић, Јован Рајић, Ђорђе Бранковић...

Знам да је Википедија окарактерисала господина Деретића као неког неисторичара, али бих молио да се мало размисли, и да се пре писања оваквих ствари користе литературе које је Деретић писао, и да се види шта он наводи као изворе.

--95.180.18.58 (разговор) 16:18, 14. децембар 2010. (CET)

Svi ti koje si nabrojao pripadaju romantičarskoj školi 19. veka čija dela danas nemaju ama baš nikakvu istoriografsku vrednost, jer svoje tvrdnje o istoriji srpskog naroda zasnivaju na tako nenaučnim metodima i izborima kao što je npr. narodna tradicija i predanja. Kritička škola iz 19. veka kojoj su pripadali i npr. Ilarion Ruvarac ili Jovan Rajić (ne znam što njega strpa u isti koš sa Milojevićem i Srećkovićem, al ajd), oštro su kritikovali te stavove i metode koje su obilato koristili i Miloš Milojević i Panta Srećković i ostali. G. Deretić JESTE neistoričar jer se sigurno zna da je završio mašinstvo i time se uglavnom bavio u svom životu, dok mu nije palo na pamet da počne da budi nacionalnu svest i da izigrava istoričara, pa je sebi izmislio neke navodne titule. A sve i da ima titulu istoričara (koju nema), ono što on tvrdi u svojim delima nema ama baš nikakve veze sa stvarnošću niti istinom. --Јагода  испеци па реци 17:16, 14. децембар 2010. (CET)

Da si pročitala neko njegovo delo, znala bi. U svojoj poslednjoj knjizi ISTORIJA SRBA I RUSA, na 500 strana navodi 1600 izvora. Ali ajde to, zašto onda Ivan Gundulić u epu Osman kaže za Aleksandra Velikog da je Lesandar Srbljanin ? Koje delo pre Porfirogenita nam svedoči o Slovenima u prapostojbini ? Ima li bilo kakav dokaz o doseljavanju Slovena na Balkan osim nesrećnog Porfirogenita ? Zašto je njegovo delo De Administrando Impeio štampano tek 1711 u Parizu ? Uzmi to što je štampano 1711 i pročitaj, i videćeš da mu svaka druga rečenica obara prvu. Deretić je morao od nečega da živi, titulu doktora je dobio u Americi a član je Petrovske akademije nauka, i možeš videti, pošto je prisustvovao na Kongresu prošle godine. Imaš na njegovo sajtu snimke sa Kongresa. Pročitajte njegova dale pa sudite o njegovim izvorima, ali u seobu Slovena me ne možete ubediti, jer je to i fizički nemoguće, a i nemamo izvora o tome. --95.180.18.58 (разговор) 18:27, 14. децембар 2010. (CET)

Да ли Деретић стварно цитира 1600 извора или, може бити, 1600 библиографских јединица међу којима има и извора и дела литературе? Ја сам рецимо на прескок гледао понешто од Деретићевих радова и он нпр цитира дела Острогорског, Бјурија и бројних других признатих историчара у којима, наравно, нема ни помена Срба...народа најстаријег у Старом Египту, Вавилону, Риму и сл. Шта тачно Деретић цитира онда?

Ми овде на вики до сада нисмо могли да утврдимо ни када је Деретић рођен, а камоли где је тачно стекао докторат и на коју тему. Сложићеш се да није свеједно ако је рецимо докторирао на Принстону или Јелу или на неком опскурном универзитету. Друго, шта ћемо ако је докторирао на некој теми из нпр 20. века која са античком или средњовековном историјом нема ама баш никакве везе.

Какве везе има сада уметничко дело, тј Гундучићев спев Осман из 17. века и порекло Александра Великог који је живео у 4. веку пре н.е? Може ли се уметничко дело користити уопште као историјски извор? И Иво Андрић је, рецимо, иако је био историчар по струци, у На Дрини ћуприја учинио Мехмеда Соколовића дечачићем у тренутку када су га Османлије одвеле од куће путем данка у крви, иако је Бајо Соколовић (будући Мехмед) у ствари био момак од око осамнаест година у том тренутку. Можемо ли ми сада да одбацимо изворе из 16. и 17. века и да ставимо на прво место Андрићев роман писан у 20. веку и намерно написан у складу са уметничком слободом, а не фактима.

Какве везе има што се ДАИ први пут појавило у штампаном облику 1711? Па нпр дело Данила II Животи краљева и архиепископа српских је први пут приређено у 19, а нпр Рударски законик деспота Стефана у 20. веку? На који начин датум тј време приређивања дела утиче на његову веродостојност? Уосталом, тренутно је референтно издање које су приредили Моравчик и Џенкинс jош 60тих година 20. века. ерго, у научном погледу то барокно издање из 1711. није више релевантно.

Историја није оно што бисмо ми желели, већ оно што се десило, како је говорио Ранке, српски Хомер.--ClaudiusGothicus (разговор) 23:53, 14. децембар 2010. (CET)


Ако сматраш да његови ставови нису довољно јасно образложени, прошири чланак и детаљно опиши његове ставове, наравно уз коришћење референци, али не дирај дио који се бави критикама, он је добро референциран и нема потребе да се било шта из њега брише.--В и к и в и н др е ц и 18:36, 14. децембар 2010. (CET)
Ovo za istoriju, Porfirogeneta, pre i posle njega, Sloveni na Balkanu, od kada itd... nije ovo mesto za to. Ono što bi bilo dobro je da se radi na tom članku o sudaru neoromantičara i kritičara. Možda je bolje mesto za to članak o Srpskoj autoktonoj školi. --Алекс (разговор) 19:35, 14. децембар 2010. (CET)
O neoromantičarima u posebnom članku o neoromantičarima, o kritičkoj istorijskoj školi, opet, u članku o njima. G. nepoznati, takođe nema izvora ni za to što vi tvrdite, tj. da seobe nije bilo. Srbi se prvi put u nama dostupnim izvorima pominju kod Porfirogenita, što naravno ne znači da oni nisu ranije postojali, ali mi za ono pre Porfirogenita izvora nemamo, tako da dok se ne pronađe nešto novo, Porfirogenit ostaje za sada jedini pouzdani izvor o prvom pomenu Srba na Balkanu. Deretić sa svojom obskurnom titulom istoričara citira izvore, svakako, ali iz strahovito pogrešno i proizvoljno tumači, što namerno, što iz neznanja, o čemu je Radić vrlo detaljno pisao. Pročitajte vi Radićevu knjigu, pa onda možemo da diskutujemo. --Јагода  испеци па реци 23:25, 14. децембар 2010. (CET)
А прочиташте ли ово, ја остадох без текста, колико људска машта може бити развијена када има националистички подстицај.--В и к и в и н др е ц и 12:50, 15. децембар 2010. (CET)
:-) Treba nam članak i o Dejanu Lučiću. --Алекс (разговор) 15:21, 15. децембар 2010. (CET)
Misliš, o čoveku koji zna?   Mislim, može, ali da se otvori kategorija Kategoprija:Što je babi milo... --Јагода  испеци па реци 15:37, 16. децембар 2010. (CET)

Корисничке страницеУреди

Примијетио сам у доста случајева да неки нови придошли корисници направе своју корисничку страницу гдје изнесу податке о себи, некој фирми, неком бенду и томе сл. Такве корисничке странице у многим случајевима нико није дирао, па тако их нисам ни ја брисао. Да ли треба одмах такве странице брисати, као нпр. ову, јер она по мени представља очигледну рекламу/промоцију. Подаци изнијети на тој страници нису никако неки кратки подаци како би заједница знала нешто више о википедијином кориснику, него представљају чисто описивање каријере, што је наравно реклама, уколико човјек није релевантан. Ја сам да се такве корисничке странице одмах по виђењу бришу, и мислим да је такво нешто и једино исправно. Шта остали мисле о овоме? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:03, 15. децембар 2010. (CET) с. р.

Izvini, Željko, ne bih da opet izgleda da te napadam, ali pitaš nešto što bi svakom administratoru trebalo da bude savršeno jasno pre nego što uopšte postane administrator. Korisničke stranice, ukoliko ne sadrže uvrede ili govor mržnje, ne diraju se. To je privatan prostor korisnika koji ima pravo na njoj da nbapiše šta god mu padne na pamet, pod uslovom da nikog drugog ne ugrožava. Osim toga, korisničke stranice ne pripadaju GIP-u, pa samim tim nema opasnosti da na njih naleti neko ko je slučajni prolaznik na njiki, tj. ne izlaze u pretrazi. Dakle, ne diraj korisničke stranice osim kad vidiš da sadrže nešto što vređa neku socijalnu grupu, poziva na mržnju i sl. što je u suprotnosti sa stavovima njikipedije. --Јагода  испеци па реци 22:35, 15. децембар 2010. (CET)

Да нисам упознат с тим што говориш, не бих овдје ни питао друге за мишљење о томе. Ја се не слажем да корисничке странице не могу бити вид одређене рекламе, јер није у потпуности тачно да се неко не може рекламирати преко википедијине корисничке странице. Тачно је да неће излазити када се укуцава у википедијин претраживач, али када се укуца рецимо у Гугл, прво што излази је Википедија. Када се укуца овај назив Misa1724 прво ће изаћи Википедија, а на исти начин ће изаћи и име неког бенда уколико тако гласи назив корисничке странице. Неко може савршено на својој корисничкој страници средити чланак о свом бенду, или било којој организацији која није ни најмање релевантна, а то ће прво излазити на свим претраживачима. Ја то не видим као нешто сасвим обично. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:57, 15. децембар 2010. (CET) с. р.

Да нисам упознат с тим што говориш, не бих овдје ни питао друге за мишљење о томе.

Misliš, da JESI upoznat s tim što govorim ne bi ovde pitao? OK, izlazi u Guglu, ali ti i ja tu ne možemo ništa. Korisnička strsnica je nepovrediv prostor osim u slučajima koje sam već navela. Pa šta i ako sredi članak na svojoj stranici o svom bendu? Korisnička stranica i služi za to: da korisnik kaže nešto više o samom sebi, ako želi. Ne razumem uopšte što ti to smeta. --Јагода  испеци па реци 23:43, 15. децембар 2010. (CET)

Тачно је да би требало сензибилизирати администраторе по том питању. Рецимо, сигурно није у духу википедије да се појави 10000 корисника са једним те истим промотивним текстом неког продукта, веб портала, књиге, програма или било којег другог продукта. Наравно да се зна шта представља промотивни текст и тако нешто, по мени, треба спријечити и на корисничким страницама. Исто тако, о томе постоје вјероватно различита гледишта (читај:не постоји јасна смјерница која те ствари регулише), тако да ПРВА појава тако нечега не би требало да се санкционише/брише, али при сваком следећем би требало реаговати. Имамо неке кориснике који рекламирају своје веб портале, своје програме итд. али само оне садржаје чисто комерцијалног типа (здрав разум нам говори гдје је граница) би требало уклонити, тј. опоменути корисника на забрану рекламирања на википедији (па и на корисничким страницама). Интересантно би било чути шта остали мисле о томе. (неко са одмора или --87.167.7.20 (разговор) 00:04, 16. децембар 2010. (CET))

Мислим да, гледајући и раније расправе око корисничких кутијица, не постоји и неће постојати сагласност за брисање корисничких страница, осим у оним случајевима које је навела Јагода, а ја бих још додао и ако се ради о кршењу ауторских права, или било чему противзаконитом. Рекламирање није противзаконито. а осим тога овде се не ради о класичном рекламирању, него о постављању текстова о неким догађајима или организацијама које из неког разлога (често субјективног) нису релевантне за Главни именски простор. Прочитао сам негдје мишљење да је кориснички именски простор нека врста личног домена сваког корисника, и слажем се с тим мишљењем, дакле корисничке странице, подстранице, подподстранице НЕ ТРЕБА брисати осим у горе наведеним случајевима.--В и к и в и н др е ц и 15:01, 16. децембар 2010. (CET)
Погледати овде. Ово је и даље правило. Мало испод и изнад има још правила која треба прочитати. Уз дужно поштовање према свакоме и највећу могућу толеранцију у односу на кориснике, екстрими се морају брисати. Хвала----László (talk) 23:46, 16. децембар 2010. (CET)

Руска википедија има много прецизније формулисане одредбе гдје се тачно види шта може бити, а шта је све сувишно, односно забрањено. На овој је прецизно разрађен принцип тога, и тако је уосталом и на свим википедијама, само се код нас овдје љубоморно штите корисничке странице, а заправо оне не би уопште требале да садржавају нити једну одредницу која подсјећа на личну веб страницу или блог. То треба по виђењу брисати или упозоравати кориснике да своје странице преуреде у складу с политиком. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:53, 16. децембар 2010. (CET) с. р.

Dobro, ni englezi/ameri nisu loši. --В. Бургић (реци...) 09:16, 17. децембар 2010. (CET)


Не знам да ли је овако било и раније (летос нисам то примећивао, а раније нисам био активан), али у задње време имам утисак да рекламирање на Википедији ескалира. Већ сам то помињао пре неколико дана када је Жељко поставио слично питање у вези са ГИП-ом. Дакле, као да су се маркетинг одељења фирми помамила да убацују којекакве корпоративне приче за малу децу у чланке о разним фирмама (синоћ сам рецимо видео да је у чланак о НИС-у убачен поприличан такав текст, и рекао бих да је од наслова Подела акција па до краја све у том фазону, нисам хтео да ревертујем па ни да испатролирам јер нисам имао времена све то да читам а вероватно има и нека за енциклопедију корисна информација па да не избацим бебу са водом).

Ово са кориничким страницама је само друга страна медаља — паметњаковићи су вероватно схватили да би такви садржаји у ГИП-у брзо били обрисани, па на све то гледам као на изигравање правила. Апсолутно се не слажем да је кориснички простор у том смислу неповредив, јер ово једноставно није простор за хостовање личних сајтова. Приметите да сви ти примери изгледају као чланци у ГИП-у, и мислим да то није уопште случајно. Поред тога, по правилу се ради о корисницима којима је та корисничка страница (уз понеки покушај постављања истог садржаја у ГИП-у) једини допринос овде! Дакле, једини разлог њиховог битисања овде је самопромоција (или рекламирање клијената). Мислим да то не треба дозволити. Да, рекламирање није противзаконито (начелно гледано), али Викивинде, да ли би ти у том смислу дозволио да ти дође нека фирма или појединац и завије кућу/зграду у рекламно платно без питања и накнаде? Википедија нема ни праве рекламе и не видим што би дозволили некоме да се још и бесплатно рекламира и арчи сервере на ствари које немају ама баш никакве везе са енциклопедијом. EOF; [sabate]talk; 09:33, 17. децембар 2010. (CET)

Релевантно. Никола (разговор) 10:08, 17. децембар 2010. (CET)

Брисање корисничких страница је контроверзно питање, иначе не би било потребе да се отвара ова тема, већ би се те странице једноставно брисале. Волио бих да видим линкове ка нашим политикама и смјерницама, уважавајућу и енглеске и руске, а ако тих смјерница нема онда узети најбоље са википедија на руском и енглеском, превести и ставити на расправу и гласање. Ако постоје код нас политике које налажу да се ове странице бришу, онда их бришите а немојте питати нас за мишљење. Кад смо код реклама, ја не знам да ли је важна сама порука (реклама), или форма у којој је она написана (рецимо у форми чланка на википедији), јер постоје рекламе и у другим формама, примјер 1 и 2. Наравно говорим о корисничким страницама, а не о главном именском простору. Осим тога, неки корисници имају галерије слика, воде дневнике, разне спискове, и све то на корисничким подстраницама. Ја нисам за то да се све ово брише.--В и к и в и н др е ц и 11:38, 17. децембар 2010. (CET)

Мислим да брисање таквих страна у овом контексту уопште није контроверзно, и да је Жељко само са добром намером хтео да буде опрезан постављајући ово питање. Уосталом, ево, Никола је обрисао поменуту страницу с пуним правом. Шаблони о којима говориш, иако су потпуно бескорисни у контексту енциклопедије (као и многе друге корисничке кутијице) не могу се никако ставити у ову категорију о којој разговарамо. Њих по правилу користе корисници који доприносе Википедији и мислим да имају неко право на мало одушка (мада се и о томе може дискутовати). Такође, од дневника које сам ја видео овде реч је искључиво о стварима које имају везе са Википедијом и уређивањем исте, исто важи и за спискове. Корисничке странице баш и служе таквим стварима. Све се то уопште не може помешати са најогољенијом самопромоцијом и рекламом о којој ми овде причамо. Ствар је, како је ја видим, врло јасна и правила и смернице по том питању постоје (и код нас, в. линк који је Никола дао)! Зашто је то до сада толерисано, друго је питање. EOF; [sabate]talk; 11:55, 17. децембар 2010. (CET)
Страница је обрисана због кршења ауторских права. Могао бих се сложити с тобом да се бришу оне странице када је корисник дошао на википедију само да би на својој корисничкој страници оставио рекламу, а осим тога није дао никакав допринос, али ја се плашим да би се то могло екстензивно тумачити, и да би на удар могле доћи и неке корисничке странице које су направили корисници који доприносе википедији.--В и к и в и н др е ц и 12:02, 17. децембар 2010. (CET)
Од десетина хиљада корисничких страница занемарљиво мали број садржи промотивни материјал. Када неко наведе податке из своје каријере или форме за коју ради не видим у томе никакав проблем. Такође, када су неки текстови процењивани као промоција (бендови, фирме) администратори су их пребацивали у кориснички простор како би спречили промоцију! То што се појављује у претраживачима или што корисник може на неком форуму да постави линк ка тој страници не треба претерано да нас брине јер не нарушава садржај Википедије. На истом овом форуму сам поставио питање слика које крше ауторска права и њихово уклањање а оне су део енциклопедијског а не корисничког дела. Мало ко је показао интересовање (част изузецима) да се позабави овим далеко већим проблемом а овом дискусијом се промовише један ситуација коју, верујем, највечи де оадминистратора и корисника уопште не сматра проблематичном.--Војвода разговор 12:16, 17. децембар 2010. (CET)

@Вики: Та опасност постоји вероватно за свако правило не само на Википедији већ уопште у било ком сегменту живота — и закони могу да се тумаче на овај или онај начин, строжије или блаже итд. Понављам, овде причамо о примерима очигледне самопромоције/рекламе која нема никакве везе са радом на Википедији (а за процену тога је довољно приментити здрав разум, није то „ракетна наука“). У таквим случајевима и странице оних који доприносе треба да дођу под удар. Ипак, искуство показује да они који су овде због писања енциклопедије не раде такве ствари. Ево, који то овде „сврсисходан“ корисник може доћи под удар због овога? EOF; [sabate]talk; 12:28, 17. децембар 2010. (CET)

@Војвода: Зависи шта подразумеваш под нарушавањем садржаја Википедије. Пази, пример који наводиш иде директно против онога што пише у „Шта Википедија није“. Ако некоме треба простор за личну страницу има безброј начина да га на нету добави. Што се слика тиче, то је мукотрпан и досадан посао и природно је да нема много заинтересованих, али на томе се ипак активно и редовно ради: погледај чиме се рецимо Мики бави. EOF; [sabate]talk; 12:28, 17. децембар 2010. (CET)

@Сабате: Имао сам на уму чланке који су због пријетње брисањем или брисања пребачени у кориснички именски простор, а не ради се о очигледној реклами.--В и к и в и н др е ц и 12:42, 17. децембар 2010. (CET)

Блок Слаје и ЗрнеУреди

Ова два корисника су блокирана на период од месец дана. Разлог за блок је међусобно вређање, а на њиховим страницама за разговор су дати и линкови ка спорним изменама. С обзиром да обојица имају историју блокирања због сличног понашања и да се ради о врло искусним корисницима, који су били свесни консеквенци таквог понашања (о чему сведочи и овај коментар), нисам сматрао неопходним да их прво упозорим. Блок је последња ствар коју треба користити за решавање проблема, али смо практично доведени пред свршен чин. Такво понашање, посебно због чињенице да се понавља, није могло остати несанкционисано. Дужина блока је таква због чињенице да имају историју блокова, а не због жеље коју је један од њих изразио, чисто да не буде забуне. mickit 23:30, 27. децембар 2010. (CET)

Рекламирање и промоција на Википедији (ГИП) ... вебсајтови, комерцијални блогови, итд.Уреди

У свјетлу скорих дешавања (1, 2 и 3) ... мислим да је крајње вријеме да званично изгласамо Википедија:Спољашње везе (евентуално и са амандманима/пооштрењем правила). Да ли постоји сагласност да се ту нешто уради? --Каштер (разговор) 10:14, 29. децембар 2010. (CET)

Персу ти је мерпри.Мислио сам да већ негде постоји усвојена политика о блокади комерцијалних линкова,ал` изгледа да јок.По мени је логично да се гледа информативнос` неког линка и да се на основу тога доноси одлука да ли он треба или не треба да се нађе међу спољашњим везама.Просто речено,ако у Луковској Бањи,постоји хотел под именом,рецимо,Луковска Бања и он има сајт,океј ми је да се у спољашњим везама о Луковској Бањи нађе линк ка њему,уколико на том сајту поред информација о самом хотелу има података и о самом месту.(Занимљиво је да је сајт ПОРТ оцењен као релевантан и постоји чланак о њему,али су везе ка њему поизбациване из Спољашњих веза,јер су оцењене као рекламирање.) Црни Бомбардер!!!  (†) 10:41, 29. децембар 2010. (CET)
Па логично је да, ако се ради о чланку о комерцијалном продукту (и он је релевантан), постоје спољашње везе према презентацији тог продукта у Интернету. Примјер са ПОРТ-ом, показује какав хаос (у опхођењу према овој проблематици) влада тренутно. --Каштер (разговор) 10:47, 29. децембар 2010. (CET)

Апсолутно подржавам! (доношење правила, а текст још нисам прочитао) Баш сам хтео и ПОРТ да наведем, поготову што има корисника који га и даље додају (и уопште није јасно шта са тим да се ради, нит да оставим, нит да вратим...). Такође, ко каже да је оцењен као релевантан! Баш сам хтео да га предложим за брисање :) (уз још неке сличне) кад се мало рашчисте ЧЗБ (биле су оне силне партије)! EOF; [sabate]talk; 10:55, 29. децембар 2010. (CET)

Podržavam donošenje smjernica, a o samom tekstu naravno treba posebno raspravljati. Slično mislim kao i Sabate što se tiče kriterijuma informativnosti. Recimo, ja sam nailazio na članke o nekim selima sa jedva 100 stanovnika, i onda u spoljašnjim vezama vidim neki blog/sajt sa nazivom tog sela, otvorim ga i nađem sve podatke o tom selu (trenutni broj stanovnika, kojim putevima se može doći do sela, pa čak i trenutnu temperaturu u selu), mislim da su takvi sajtovi relevantni. Naravno, problem nastaje kada o nekoj temi postoji mnogo izvora koji zadovoljavaju kriterijum informativnosti, pa se može desiti da imamo i po nekoliko desetina spoljašnjih veza, a sve po principu: ako može onaj sajt, može i ovaj! Gdje u tom slučaju povući granicu?

  • Što se tiče Porta, moje mišljenje je da je tu trebalo konsultovati zajednicu, i ja još nisam "progutao" tu epizodu. Ja sam bio prisutan kada je počelo dodavanje linkova prema tom sajtu, i odmah sam provjerio o čemu se radi, i odlučio sam da ne vraćam izmjene. Pretpostavljam da i ostali nisu bili sigurni šta da rade s tim sajtom. Onda se pojavi neko i bez ikakvih konsultacija počne da vraća izmjene. Što se tiče samog članka o Portu, on je po meni relevantan jer govori o PORT mreži (port.hu, port.ro, kamo.hr, port.cz, port.rs). Port.hu je, ako je vjerovati Aleksi, 13. sajt po popularnosti u Mađarskoj, odmah iza Vikipedije koja je na 12. mjestu. 1В и к и в и н др е ц и 13:40, 29. децембар 2010. (CET)

Оно на шта треба обратити пажњу и посебно продискутовати, је и проблематика конфликта интереса самих аутора. Неки се могу видјети повремено у својим маркетиншким походима и лако су препознатљиви, док су други пуно перфиднији и злоупотребљавају своје "уредништво" у доста дужем периоду. Наравно, растом значаја Интернета као економског фактора, расте и потреба за промоцијом у Википедији као једном од најважнијих релевантних сајтова у Интернету. Нормално је да свако хоће да буде линкован са ње. Морамо одредити позицију и према тим (систематским) појавама и таквим ауторима. --Каштер (разговор) 14:13, 29. децембар 2010. (CET)

Прочитао сам предлог правила за спољашње везе. Ако то буде усвојено, има неколико ствари због којих ПОРТ вероватно не би требао да се додаје у спољашње везе. Прва ствар је: Не треба повезивати на материјал који крши ауторско право других. На том сајту су описи филмова неретко копирани са других места на интернету, а код филмова се може наћи и приличан број снимака екрана без икакве ознаке о ауторским правима. Пример је филм „Борнов идентитет“. Чисто сумњам да су за сваки филм платили накнаде за објављивање тих информација. Друга ствар: Требало би да избегавате да повезујете на место које Ви поседујете, одржавате или представљате — чак и ако се чини да би смернице Википедије говориле да би се на место иначе могло везати. Ја бих још додао да не видим поенту да у спољашње везе додајемо линкове ка страницама на којима се не може прочитати ништа више од онога што је већ написано у чланку. Ово не важи за све обрисане ПОРТ-ове везе, али је било доста и таквих. Осим тога, као нешто што може бити проблематично, а није посебно издвојено у поменутом предлогу, јесте стављање веза ка новинским чланцима у спољашње везе. То је у реду за изворе, али мислим да није за спољашње везе. mickit 14:26, 29. децембар 2010. (CET)


Значи да за сада имамо пет гласова за изгласавање предлога какав је тренутно? Шта је са допунама или другим мишљењима? Оставићу ово да се крчка, али потребно је мало више мишљења или бар сигнала о слагању. --Каштер (разговор) 21:18, 30. децембар 2010. (CET)

Па, ето, може да се посебно издвоји/нагласи то за новинске чланке. У последње време сам приметио тенденцију убацивања веза ка новинским чланцима у спољашње везе. Може се рећи да је то обухваћено неколицином других ставки, али можда није згорег то ипак издвојити. Данас свака медијска кућа има свој интернет сајт, вести се неретко користе као извори, а сад имамо и ту ситуацију да се убацују као спољашње везе. Вероватно ће бити и ретких изузетака када ће новински чланак моћи да се стави у тај одељак (да не будем искључив), али је боље да се нагласи да смо генерално против тога, осим ако се не ради о чланку о конкретној медијској кући. mickit 23:38, 30. децембар 2010. (CET)
Нема потребе уопште за спољашњим везама у виду којекаквих „новинских чланака“ објављених на страницама/блоговима са којих се нема шта ново сазнати. Иначе, велико је питање одакле су они сазнали за то и то. Није свака брља на интернету толико вредна да би на Википедији стављали везу ка њој. Узгред, док сте се ви лепо расправљали и безвезе трошили живце, успео сам да чланак проширим и да извучем референце, како их волите називати.--Џингис-кан (разговор) 01:52, 31. децембар 2010. (CET)

Ми их тако волимо називати зато што је најлакше називати ствари њиховим именом. :) Не мислим да треба бити искључив у вези са новинским чланцима у спољашњим везама.--Методичар зговор2а 01:59, 31. децембар 2010. (CET)

Где си се тога у'ватио?! Нећемо о фуснотама и подели научне апаратуре, то сам иначе одслушао и очистио... Новине се не могу фалсификовати, али оно што у њима пише најчешће не мора да буде објективно, другим речима речено — не садржи чињенице које су нама битне за састављање чланака. Друга прича ти је са научним часописима, чије чланке пишу особе потврђене, тј. оне са факултетском спремом. Истина, постоји и међу таквима свакојаких, али на крају крајева зна се чија је реч пресудна... Да резимирам, ја не видим ништа у чланку о тофуу што би се могло назвати новинским чланком. Један текст на хрватском са неког боже питај каквог сајта који ни не наводи одакле та информација. Можда звучим блесво, али данас се и на оној жваки од 2 динара утискује код, јер је то пракса данашњице. Исто тако, ма био неко и доктор наука, он МОРА да наводи одакле је ту и ту ствар преузео. Уосталом, зато се пишу књиге.--Џингис-кан (разговор) 02:16, 31. децембар 2010. (CET)

Само да напоменем Џингис-кану, да ми овде не говоримо о његовом чланку, него уопштено о википедији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:36, 31. децембар 2010. (CET)

Слажем се са Методичаром, а и расправа је скренула у погрешном правцу. Ако је разговор започео о рекламирању, онда треба да се задржимо на томе. Посебно ако је повод био тај да је један корисник масовно (сигурно стотињак) уносио везе само ка мрежном мјесту ПОРТ, и никакве друге прилоге није чинио. Дакле, то је рекламирање, и такве ствари би требале да се спријече. Поред тога, неко је напоменуо да тај сајт ПОРТ није чак ни садржао додатне информације. Тако да због овога екстремног примјера не треба да доносимо неке екстремне закључке који ће да забране употребу спољашњих веза. Врло јасно може да се раздвоји шта је рекламирање од онога што је корисно и релевантно за сам чланак. Под рекламирањем може да се наведе оно што је само себи сврха, а нема директне користи за чланак. Као што је нпр. поменутом кориснику једини циљ био да масовне унесе везе ка одређеном сајту, а не да оплемени чланке на википедији. То је дакле промоција тога сајта. И то је злоупотреба „Спољашњих веза“. Док се „Спољашње везе“ могу користи као и све друго на википедији, у корист чланка. Дакле, спољашња веза која доноси додатне корисне информације је сасвим оправдана. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:34, 31. децембар 2010. (CET)
Разумем ја овде о чему је реч, и ја сам, између осталог, један ТАЈ који је рекао „да тај сајт ПОРТ није чак ни садржао додатне информације“, тј. на њему нема ништа што би нам било од користи. Поред тога, нагласио сам да се не треба сваке онлајн новине цитирати јер у већини случајева не мора да значи да је то и то тако. Ја пре свега мислим на оне са контрадикторним темама, међу којима можемо сврстати оне које ти сматраш толико вредним да буквално преписујеш ЦЕ0 њихов садржај у cite web и тиме кршиш ауторско право и при том мислиш да је то ОК. Што да не, кад је већ доступно на нету, зар не?--Џингис-кан (разговор) 02:45, 31. децембар 2010. (CET)
А ја опет мислим да су медији одличан извор информација, и да их википедије на свим језицима користе, као и корисници који пишу чланке. Исто тако се користе и шаблони cite web на википедијама на свим језицима. Што се тиче твог предлога да се медији не узимају као извори, мислим да тај твој предлог не може да прође на википедији, пошто све википедије на свим језицима користе медије као изворе. Што се опет тиче твоје оптужбе о кршењу ауторског права, сигурно ниси упознат са тим шаблоном, а и тему си промашио. Најбоље да се задржимо на овој теми о рекламирању и промоцији а за неке друге теме можеш да отвориш посебан наслов. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:13, 31. децембар 2010. (CET)
Добро, добро, у праву си, али за разлику од тебе мене нису учили да се извори наводе КРУПНИМ СЛОВИМА к‘о да је реч о слогану БРАТСТВО-ЈЕДИНСТВО ([41]). Не знам шта ти мислиш, али по мени ни најобичнија вест са било којег програма из БиХ не може да прође а да неко са стране не добаци Додику а овај њима узврати на још лепши начин и да се при том раја у Бањалуци весели к‘о да је Тито васкрснуо... Али, као што рекох, у праву си по том питању, јер видим да је теби циљ доказати ми да је оно што каже новинар или којекакав блогер релевентно онолико колико и оно што предаје мој доктор професор на факултету. Ето, ја ћу да ти олакшам, рећу ти да си у праву, јер друкчије не можеш замислити свет.--Џингис-кан (разговор) 03:37, 31. децембар 2010. (CET)

Него, ви трошите безвезне речи, ја ћу да се бавим конкретним стварима.--Џингис-кан (разговор) 03:38, 31. децембар 2010. (CET)


Молим вас, молим вас, без личних напада... Имао бих и ја штошта рећи о новинским чланцима као изворима на Википедији, али то није сада тема па дајте да јој се вратимо.

Значи да за сада имамо пет гласова за изгласавање предлога какав је тренутно? Шта је са допунама или другим мишљењима? Оставићу ово да се крчка, али потребно је мало више мишљења или бар сигнала о слагању.

— Каштер

Најбоље би било да се расправа о овоме настави на страници за разговор предлога и да се конкретно ради на њему. Чини ми се да има довољно заинтересованих за предлог и да би могло да се уђе у ту фазу? EOF; [sabate]talk; 06:31, 31. децембар 2010. (CET)

Мало сте помешали изворе и спољашње везе. Новински чланци понекад (не увек) могу да прођу као извори, али мислим да нису за одељак Спољашње везе. Ако убациш један такав чланак (о нпр. томе да је асфалтирано 150 метара пута у неком селу), онда се поставља питање зашто не убацити још 50 или 100 других новинских чланака о том месту, јер сваки од њих доноси по неку нову информацију (колико год она била тривијална или не). Сматрам да не треба убацивати везе које не садрже значајну количину информација о некој теми. Новински чланци у 99,9% случајева не задовољавају тај критеријум, али верујем да то у предлогу (ако се слажемо око тога) треба и посебно да се нагласи (ради оних којима то можда неће бити јасно). То може и тако да се формулише да се остави могућност додавања оних чланака који су информативни у толикој мери да их треба ставити у Спољашње везе. Важно је и нагласити да се овај предлог не тиче само рекламирања на Википедији, него и низа других ствари, попут ауторских права и сл. Може расправа да се настави и на другом месту, али се ово тиче горњих коментара, па сам мислио да је боље да овде одговорим. mickit 07:46, 31. децембар 2010. (CET)

Ја бих само замолио некога од администратора да реагују у вези коментара који се односе на Милорада Додика, а и на мене, пошто Милорад Додик није предмет дискусије. Ипак није коректно да се ова расправа злоупотребљава за личне нападе и расправе о дневној политици. Хвала --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:58, 31. децембар 2010. (CET)
Reagovano je, siguran sam da će Džingis sada da se vrati temi i ne moraš dalje da tučeš mrtvog konja. EOF; [sabate]talk; 08:07, 31. децембар 2010. (CET)

Ако је Џингис-кану скренута пажња, онда захваљујем на реакцији. Иако не знам чиме је таква његова реакција изазвана, пошто га први пут видим у животу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:22, 31. децембар 2010. (CET)

  • Наравно да самопромоције, промоције, рекламе и слично нису у духу Википедије и нису пожељене, не само у спољашњим везама него ни у чланцима иначе. Што се тиче спољашњих веза у чланцима јасно је да ту треба да постоји неки договор шта се препоручује ту да стоји а шта не. У тој расправи свако од нас посматра ствари из свог угла и угла чланака на којима највише ради. Логично је да ако неко обрађује неку научну одредницу нпр. челик да онда нема смисла да трпа спољашње везе ка новинским чланцима, осим као референце на неке тврдње. Ако је у питању биографија неке сада живе особе, нпр. Мира Бањац која је дала интервју за неки часопис по мени је сасвим ок да стоји у спољашњим везама линк до тога. Нису ни сви новински чланци истог значаја ни квалитета, као ни све новине. Или на пример када се о некој значајној личности појави фељтон, то је веома згодно додати у спољашње везе, нпр. Лаза Костић. Да се разумемо не сматрам да треба додати сваки новински чланак сваких новина о свакоме ко је у том чланку поменут нити да то треба пропагирати, али у мери која не нарушава основне принципе Википедије мислим да је постојање новинских чланака у спољашњим везама корисно и може допринети бољој информисаности читаоца. Ово кажем из угла писања биографија јер сам лично на томе највише радио. --Ђорђе Стакић (р) 10:40, 31. децембар 2010. (CET)
Да се сложим са Стакићем, пошто имам искуства из више области. Медији су извор за све догађаје о којима нису написане књиге. Неки догађају не доживе да о њима буду писани уџбеници, па су у том случају медији једини извори. Исто тако у вези биографија, медији су често једини извори за писање биографија, јер многе важне личности немају своје биографе да би се чланак написао на основу биографских или аутобиграфских дјела која су штампана, па су опет медији главни и једини извор. Исто тако и вијести које се објављују на нашој википедији, и оне користе медије као једине изворе. Исто тако ми имамо доста чланака који су писани на основу енциклопедија које су превазиђене прије више од двадесет година, и у том случају су медији једини извор, до можда издања неке нове енциклопедије. Саме енциклопедије се праве по десет и више година, и чим изађу, оне су већ застариле. Посебно ако је случај са ециклопедијама Југославије, које су писане у духу времена, и политичког система, па су самим непостојањем државе и система тотално изван духа овога доба. У основи, медији и интернет су главни извор за википедију уопште, и ту ср википедија не може да буде другачија од других. Исто тако постоје и различити медији, и по мени увијек треба користити званичне медије, као што су РТВ куће. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:01, 31. децембар 2010. (CET)
БЧ, није то спорно. Прочитај у свом претходном коментару колико пута си употребио реч „извор“ (7 пута, ако се не варам). Нико не говори да новинске чланке не треба користити као изворе, већ расправљамо о томе да ли их треба додавати међу спољашње везе. Надам се да не треба посебно истицати да те две ствари нису исто. И све остало што си написао се односи на изворе, а не заправо на оно што је тема разговора. Дакле, слажем се са тобом, али не разговарамо о томе. Донекле се слажем и са Ђолетом. Али овако како је он то формулисао, а како је и у овом тренутку, постоји јако велики простор да свако тумачи то онако како њему одговара. Дакле, нема везе ако се и не усвоји мој предлог, али ће тај део онда де факто остати нерегулисан (без обзира да ли правило буде усвојено), па ћемо можда касније видети да ли постоји потреба да се то некако регулише или да се решава од случаја до случаја. Лично мислим да тај одељак треба да буде нешто попут Препоручене литературе у књигама, али прилагођен Википедији. mickit 11:27, 31. децембар 2010. (CET)
Добро, видим да ти циљаш на секцију Спољашње везе. Међутим, један корисник може да стави 30 веза ка свом властитом сајту, а да уопште не дода у чланак поднаслов Спољашње везе. Ево примјера: чланак Битка на Неретви, сајт http://www.znaci.net . Ствар је у томе да кад неко баш хоће да унесе гомиле и гомиле веза, онда му оно Споњашње везе не прави препреку. Може дакле то исто да уради тако што ће да гомиле и гомиле стави у Изворе, или Литературу. Значи ствар је у начину на који неко нешто ради, а не у наслову поднаслова који неко користи. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:35, 31. децембар 2010. (CET)
Ако је неко користио све то као изворе/литературу, онда то и треба да се нађе у одељку са тим насловом. Овако како је сада набацано, ми не можемо то знати без да изгубимо пола дана или читав дан да све то прочитамо и изанализирамо. Сећаш се нашег разговора од јуче када сам рекао да је боље референцирати конкретну реченицу, тако да тачно знамо на шта се односи сваки појединачни извор? Ово је само екстреман пример тога. Да су у питању спољашње везе, ситуација би била другачија. Дакле, реклама је реклама и око тога се сви слажемо, без обзира који одељак је у питању. А тежиште моје приче се односило на предлог о којем би требали да гласамо и који се не тиче извора, већ искључиво спољашњих веза и тога шта ми препоручујемо за даље читање. mickit 11:52, 31. децембар 2010. (CET)
Проблем је у томе да ако изгласамо нешто за Спољашње везе, онда ће сви као у наведеном примјеру, претпостављам, да умјесто у Спољашње везе, унесу исту ствар у Изворе или Литературу. И даље остаје на ономе ко уређује, да сам одлучи гдје ће шта да унесе. Мислим да је боље да изгласамо нешто универзално, што би спријечило драстичне примјере гдје имамо 30 извора од којих сваки води на исти сајт, и то још приватни сајт онога ко уноси везе. По мени би било боље да прихватимо неко генерално и опште правило, да не треба у ничему претјеривати, посебно у промоцији властитог сајта, и да дамо смјерницу да је сврха спољашњих веза да обогате чланак, а не да се злоупотребљавају за промоцију или товаре потпуно нерелевантним садржајем. пс Што се тиче референци, најбоље је кад се користе референце. Али референце користи јако мали број корисника, и то углавном само искусни корисници, а и оне уређивачу одузимају доста времена. Овде можда дневно имамо око 20 редовник корисника који знају да користе референце, а имамо и милион потенцијалних корисника који не знају. А и нису пријеко потребне у сваком чланку, мада су боље од обичних извора. Ја лично подржавам референце, али не можемо никога да натјерамо да у сваком чланку користи само референце. Уосталом, претпостављам, обични читаоци можда и не провјеравају референце. Да се не удаљавам од теме, суштина је у томе да посебно правило за Спољашње везе оставља простор да се исто унесе у Изворе или Литературу. Ствар је на ономе који уноси, да сам одлучи који поднаслов ће да користи. И у случају да не може то да уради у Спољашње везе, он ће онда, ако се баш заинати, уњети у Изворе или Литературу. А тиме не рјешавамо проблем промоције. Због тога би нам требало опште правило, али јасно правило, да не буде недоумица. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:13, 31. децембар 2010. (CET)

Јуче смо имали одличан примјер коришћења медија, јер је јуче преминуо политичар Владан Батић. За ту вијест смо сазнали у медијима, и те информације смо уњели у чланак. Да смо чекали да се изда књига о томе, онда би и сама википедија била беспотребна. Суштина је да енциклопедија буде покретна, и да се стално надопуњује. И ово што је напоменуо Стакић, сваки чланак и свака категорија има другачији карактер. И кад смо већ код самопромоције, један наш колега је унио хиљаде спољашњих веза ка свом властитом приватном сајту. Ради се о колеги Горану, који је у буквално хиљаде чланака унио везе ка свом приватном сајту http://www.znaci.net . О овоме је већ било говора, али се ништа конкретно није десило. У појединим чланцима постоји и по више од десет спољашњих веза ка сајту http://www.znaci.net . Ово би исто могло да се подведе под промоцију. Чак мислим да је тај сајт http://www.znaci.net одскочио у рангу претраге на Гуглу, јер има много веза на нашој википедији. пс Ево једног примјера Битка на Неретви гдје се користи сигурно преко 20 спољашњих веза ка сајту http://www.znaci.net . --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:14, 31. децембар 2010. (CET)

Ја бих те замолио да се вратиш теми, ако уопште имаш нешто да кажеш о њој, и да престанеш са овим одвлачењем офтопиком. Овде је тема политика у вези са спољашњим везама а не са навођењем извора и формом навођења истих што су две битно различите ствари. Такође ово није ни време ни место да за разрачунавање са политичким противницима — све то што је наведено у Битка на Неретви је литература, тј. у питању су извори на основу којих је чланак писан колико могу да видим. Јесте веома неуредно наведено, али читава ствар нема никакве везе са спољашњим везама. Дајте људи, немојмо да и ова тема пропадне због бескрајних офтопика и личних препирања. EOF; [sabate]talk; 12:40, 31. децембар 2010. (CET)
Поштовани Сабате, ја сам се јавио на тему Рекламирање и промоција на Википедији (ГИП) ... вебсајтови, комерцијални блогови, итд., а не на тему Спољашње везе, те се стога у потпуности држим теме. У сваком случају ћу да се повучем ако си одлучио да моји прилози нису добродошли. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:47, 31. децембар 2010. (CET)
У види молим те, ја сам одлучио... шта ми наприча :) Онда се ради о томе да си прочитао само наслов, а не шта је Каштер у ствари написао. Дакле, ради се о доношењу политике Википедија:Спољашње везе и то је тема, а ти све време причаш о референцама и изворима што су две различите ствари. Замолио сам те да се вратиш на тему ако желиш јер је ово доста битна ствар и било би јако лоше да се сада данима замајавамо другим стварима. Не мораш баш у свему да видиш напад на своју персону. EOF; [sabate]talk; 19:05, 31. децембар 2010. (CET)
Разговор о референцама је покренуо Мицки, а Кастер је овај разговор покренуо у вези са масовним уношењем једног сајта који се зове ПОРТ. Мој коментар о масовном уношењу сајта ZNACI.net је по мом мишљењу релевантан, колико и разлог покретања теме, а и њен наслов. Али опет кажем, ако ти као нови администрато не желиш да пишем, ја се повлачим. На крају крајева, ти као нови администратор доносиш одлуку чији су коментари релевантни, а чији нису. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:17, 31. децембар 2010. (CET)
Хехе, Каштер је покренуо разговор због случаја Тофу, што и лепо пише, а Црни је поменуо ПОРТ... Па повуци се ако си баш запео, шта сад мислиш да ћеш да ме покуњиш некаквим бесмисленим прозивањем... Да неће бити да зато што сам админ не смем да апелујем да се држимо теме? Мало морген. EOF; [sabate]talk; 19:30, 31. децембар 2010. (CET)
Поштовани Сабате, ја мислим да су једино твоји коментари потпуно невазени за тему, и да су ове апсолутно непотребни. Тако да не видим смисао да даље одговарам. Све најбоље. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:36, 31. децембар 2010. (CET)

Хајде да будемо практични и да не запоставимо Каштеров предлог који је добра иницијатива. Најпре предложени текст треба прерадити. Уочио сам правописне грешке, што значи да језичар мора да прође кроз њега. Такође, текст је нејасан, већ друга реченица је заправо бесмислена. Морали бисмо да разумемо то што читамо, како бисмо могли да донесемо било какво правило. Лично бих избегао, односно поизбацивао све непотребне додатке типа „у смислу форматирања“ и сл. Дакле, да видимо шта конкретно људи из Америке предлажу, па да видимо да ли то игра код нас или евентуално да преформулишемо.--Методичар зговор2а 01:54, 4. јануар 2011. (CET)

E narodeУреди

Večeras je Nova godina. Ajde da se narednih par dana suzdržimo od dugačkih i stresnih akcija i rasprava. Hohoho, vaš -- Bojan  Razgovor  19:46, 31. децембар 2010. (CET)

У то име, срећна Нова. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:51, 31. децембар 2010. (CET)
Srećna Nova godina dragim VIkipedijancima :D--Војвода разговор 05:14, 3. јануар 2011. (CET)

СокпапетиУреди

Обавештавам администраторе да кориснички налози:

припадају истој особи. Ово је што се тиче чекјузера релевантно у контексту овог гласања. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:14, 3. јануар 2011. (CET)

Evo još jedne opomene da se laganje ne isplati i da drugi korisnici nisu sisali vesla. -- Bojan  Razgovor  01:49, 3. јануар 2011. (CET)
Због очигледне злоупотребе, блокирао сам основни налог на период од месец дана, док су сви други налози блокирани на неодређено. Узимајући ово у обзир, мислим да је оправдано посумњати и у валидност дозволе коју смо недавно добили. Стога би можда требало још једном проверити све у вези тога, па ако има потребе писати директору музеја и поново тражити дозволу. mickit 01:52, 3. јануар 2011. (CET)
Хех, штета, сад ће пропасти чланак о тофуу. Да, у светлу овога дозвола је крајње сумњива, а измрцвари ме преварант око тога... :) Да прекратимо муке, ако неко има воље да се још цима око тога нека се цима, али мој предлог је пошто су слике ионако обрисане да је читава ствар бескорисна и да се дозвола обрише. EOF; [sabate]talk; 02:11, 3. јануар 2011. (CET)

Блок корисника DespotovićУреди

Блокирао сам на неодређено корисника Despotović, због упућивања правних претњи, у складу са Википедија:Без правних претњи. Након упозорења није одустао. Обавештење кориснику о блоку. EOF; [sabate]talk; 00:38, 18. јануар 2011. (CET)

Мислим да ниси требао да га блокираш, него да му објасниш зашто се појавило оно „Без релевантног садржаја“. Радило се о новом и неискусном кориснику који је оно „Без релевантног садржаја“ схватио као увреду, и то због тога што није свјестан да се та порука не односи директно на њега. И генерално сматрам да не треба напречац посезати за блокирањем. А новим корисницима треба изаћи у сусрет што више. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:12, 19. јануар 2011. (CET)
Напречац?! Па он од првог дана прети тужбом. Молим те, политика је што се тиче овога јасна. Његова намера је да забрани писање чланка о себи, а то му не можемо испунити па прети тужбом. Ово су врло озбиљне ствари које могу имати последице у стварном животу и не може се дозволити да неко иде овуда и застрашује било кога тужбама и ултиматумима у по ноћи. Врло раду ћу га одблокирати када се мане претњи односно када се ствар реши итд. нема потребе да понављам стоти пут. Кориснику није блокирано слање мејлова и може нас у сваком тренутку контактирати. Што се тиче излажења у сусрет, бесмислено је да мени о томе причаш што се може видети из моје и његове комуникације. EOF; [sabate]talk; 01:31, 19. јануар 2011. (CET)
Сабате је поступио потпуно исправно. Деспотовић је од првог дана у фазону да он прави сајт о себи, а не енциклопедијски чланак, и да такав текст може постојати једино ако је то у складу са његовом вољом. Одмах је почео са правним претњама, упозорен је, а последња је била таква да је сасвим оправдано добио блок док се не разјасни да ли и против кога подноси тужбу. Лично мислим да је требало да буде блокиран и раније, али сам се уздржавао од блокирања у нади да ће конструктивно допринети другим чланцима из своје сфере интересовања. Међутим, испоставило се да је најбитније да у историји брисања чланка о њему пише да је чланак обрисан на лични захтев, а ако то не напишемо, све ће нас пре суд. --В. Бургић (реци...) 08:20, 19. јануар 2011. (CET)
Такође сматрам да је блок оправдан из разлога који су већ наведени. Основна је ствар када дођеш на неки (било који) пројекат да покушаш да се уклопиш и да се упознаш са правилима тог пројекта. За то је потребно одређено време. У том смислу треба бити стрпљив са новајлијима који још увек нису упознати са правилима и смерницама и који често нехотице праве грешке. Ономе ко дође на Википедију и почне да прети тужбама треба указати на грешку, али не треба бити превише попустљив. Корисник о коме је реч је био упозорен, тако да је блок био логичан след догађаја. Правне претње су врло озбиљна ствар, тако да и пројекат и друге кориснике треба заштити од људи који прибегавају тим средствима. Са друге стране, подржавам и његово одблокирање уколико је спреман да се мане тих (најблаже речено) неконструктивних поступака и да доприноси Википедији заједно и равноправно са свима другима. mickit 15:37, 19. јануар 2011. (CET)

Може ли неко ко је водио разговор са поменутим корисником да објасни како је дошло до брисања његовог чланка и због чега, а и како је након тога уопште дошло до правних пријетњи и којим поводом? И кад смо код тога, шта може да буде разлог да се нови корисник не прилагоди, пошто имам утисак да се број корисника смањио. Можемо ли нешто да побољшамо да се ово не понови? --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:50, 19. јануар 2011. (CET)

До брисања чланка је дошло спонтано. Предложен је за брисање, а из ког разлога може се видети у архиви 35. То је Деспотовића јако увредило и он је већ тада почео са правним претњама. Дакле, првобитни разлог за правне претње је било само предлагање за брисање, тачније, претња да ће останак чланка изазвати тужбу. Да поновим да буде кристално јасно: Деспотовић је хтео да тужи ако чланак о њему (који је сам написао) не буде избрисан! Не знам како се то уклапа са чињеницом да је исти садржај сам копирао на своју корисничку страницу, али ајде.
Након неколико дана поново је започет чланак од стране анонимног корисника у коме је писало само: који је смисао писања чланка који је већ обрисан (или нешто у том смислу, мрзи ме да сад вадим из архиве тачну формулацију). Мики је то обрисао са поменутим стандардним разлогом, јасно по правилима. То је изазвало други налет претњи што се може видети на страници за разговор корисника Деспотовића.
Шта може да буде разлог неприлагођавања? Сто људи, сто ћуди, на то се не може дати једнозначан одговор. Што се тиче превенције понављања:
  1. Не можемо да спречимо ниједног корисника да неки чланак предложи за брисање јер немамо никакво правило о томе, а о ту чињеницу си се и ти вала пар пута окористио. То је што се тиче првог дела.
  2. За други део не видим како би могли нешто принципијелно да урадимо јер то зависи од случаја. Можемо једино да поновимо флоскулу о томе да новајлије не треба уједати, али то ништа не значи јер је сувише апстрактно. Из мог искуства, са неколико нових сам у пар наврата био прилично „званичан“, али због валидних разлога (не кажем да тако треба наступати редовно), и по правилу су ти корисници увиђали да је критика оправдана и брзо су се укључивали у нормалне токове рада и комуникације (и то је био случај са Деспотовићем у међупериоду). Али увек ће постојати особе које из овог или оног разлога једноставно нису у стању да прихвате правила и обичаје који овде важе и који ће бити упорни у дисруптивном понашању и то не може да се реши овде и не зависи од нас. Од овог пројекта не треба правити обданиште, бар ја тако мислим. EOF; [sabate]talk; 16:35, 19. јануар 2011. (CET)
Слажем се и ја да од пројекта не треба правити обданишне, нити од корисника малу дјецу. Треба стално имати на уму да администратор није супериорна особа. По мом мишљењу разлог за предлагање чланка поменутог корисника за брисање није био добар. Чланак се предлаже за брисање ради садржаја а не ради онога ко га је писао. И то је био повод за све остало. То је требало имати на уму, уз оно да новом кориснику треба изаћи у сусрет. Не треба дозволити да дође до пријетњи. Са људима треба полако. Обични корисници који овде дођу да нешто напишу не размишљају о хиљаду правила овога пројекта. И не пишем ово да се неко осјети позваним, пошто сви правимо грешке, али генерално треба бити пријазнији према новим корисницима. Блокирање исто тако не смије да буде средство рјешавања сваког проблема. И јунак из каубојских филмова Џон Вејн није увијек потезао. И треба имати на уму да можда неко разговара са особом која има доста година, која можда има потомство и унуке, и коме треба времена да схвати како овај пројекат ради. Има доста људи који и не схватају шта је то блок. А овај пројекат се не проширује количином блокова, него количином корисника и написаних чланака. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:14, 19. јануар 2011. (CET)
Čeliče, sve razloge protiv brisanja si mogao da izneseš na VP:ČZB. Stav zajednice je bio da članak treba obrisati. Stav autora je bio da članak treba obrisati, inače će on da preda slučaj nadležnima. Članak je obrisan, ne zbog stava autora već zbog stava zajednice. Zatim je započet članak sa istim naslovom a bez sadržaja, pa je obrisan sa odgovarajućim pratećim komentarom. Komentar je autora/predmeta članka uvredio, pa je ponovo počeo sa pravnim pretnjama, a zatim je blokiran. Ne razumem šta ti hoćeš? --В. Бургић (реци...) 20:08, 19. јануар 2011. (CET)

Биографије живих људиУреди

Недавни догађај са Јованом Деспотовићем ме је поново навео да прочитам о биографијама живих људи, смерницу коју ми немамо. Ми имамо предлог смернице, и требало би га усвојити (евентуално пре тога превести са хрватског шта још треба). Штавише, мислим да би требало на врх свих чланака овог типа додати шаблон, у стилу Ово је биографија живе особе. Имајући у виду да је ово енциклопедија а не таблоид, све измене које нису покривене неутралним изворима биће обрисане по кратком поступку. Детаљно упутство – како треба а како не треба уређивати биографије живих људи – прочитајте одговарајућу смерницу. --В. Бургић (реци...) 21:35, 18. јануар 2011. (CET)

Против сам тога да усвојимо правило по којем је забрањено да жива особа на овој википедији пише сама о себи. Ствар је само у томе да се не ради о промоцији или самопромоцији. Ако неко напише нешто о себи, и ако је релевантан за википедију, не треба га одмах прогањати и оптуживати за самопромоцију. Да не буде забуне и нејасноћа, ја сам за то да обришемо ако неко сам себе промовише, ради неке очигледне користи, и ако је још субјективан и сам себе преувеличава, онда је то друга ствар. Али ако је неко релевентан, и жели да уреди чланак о себи, онда уопште не видим проблем. И ово са овим Јованом Деспотовићем је испало јако ружно. Уосталом овде има јако мало преосталих уређивача, па не знам ни ко ће више да поштује правила. Треба генерално мало побољшати атмосферу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:51, 18. јануар 2011. (CET)
Ne sviđa mi se ideja o postavljanju šablona u članke koji sadrže biografije živih ljudi, a ne vidim ni svrhu takvih šablona. Epizodu sa Jovanom Despotovićem ću nazvati njenim pravim imenom - smijurija. Neka mi neko objasni zašto je potrebno da pored svih pravila, smjernica i ustaljene prakse, gdje se traži da tema članka bude relevantna, da članak mora odražavati neutralnu tačku gledišta, da navodi u članku moraju biti provjerljivi i potkrijepljeni izvorima, dakle, zašto je, imajući u vidu sve ovo, potrebno brisati biografske članke za koje pretpostavljamo da su ih napisale osobe o kojima govori članak? Samopromocija je kada neko nerelevantan napiše članak o sebi, ili kada neko relevantan napiše članak o sebi, pa ga nakiti neprovjerenim tekstom i tvrdnjama, a ovo je, po meni, demonstracija sile urednika vikipedije. Sasvim je druga stvar bahato ponašanje Jovana Despotovića (ili nekoga ko se predstavlja kao on), potcjenjivanje i prijetnje (zbog čega je zasluženo blokiran), takve stvari treba odmah sankcionisati.В и к и в и н др е ц и 00:34, 19. јануар 2011. (CET)

Promašujete temu obojica. Smernica o biografijama živih ljudi nije o tome da ne treba pisati autobiografije, već o pristupu pisanju biografija živih ljudi (kao što joj, na kraju krajeva, i samo ime kaže). I pravila za njih treba da budu stroža: nema stravljanja šablona [тражи се извор] već se neproverene informacije brišu i sl. Preporučljivo je prvo pročitati smernicu koja je tema diskusije, pa se onda upustiti u diskusiju. --В. Бургић (реци...) 00:42, 19. јануар 2011. (CET)


Pročitao sam predlog smjernice, a izjasnio sam se o tvojoj ideji za postavljanje šablona na vrh članaka koji sadrže biografije živih ljudi, tako da ipak nisam promašio temu, na kraju krajeva, ti si prvi pomenuo Despotovića.В и к и в и н др е ц и 01:02, 19. јануар 2011. (CET)

Ако може неко од администратора да уклони овај дио гдје корисник Викивинд назива корисника Јована Деспотовића бахатим. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:15, 19. јануар 2011. (CET)

Ako misle da treba neka uklone, ja sam govorio o ponašanju a ne o čovjeku. Kako to da se ti uvijek nađeš da savjetuješ administratore šta da rade?В и к и в и н др е ц и 01:38, 19. јануар 2011. (CET)

Смерница нам је неопходна и у том смислу подржавам иницијативу. Ово је један од најбитнијих проблема на ен.вики рецимо, а код нас ће како време пролази постајати такође све битнији. Што се тиче шаблона, то је занимљива идеја и то би могло бити врло корисно као напомена „случајним пролазницима“ у уређивању. Немам априори ништа против такве идеје. EOF; [sabate]talk; 14:44, 19. јануар 2011. (CET)

Слажем се са претходним коментаром, па да се не понаљамо :) Није лоша та идеја о шаблону, стим што бих ја то направио тако да шаблон буде што неупадљивији (можда чак да садржи само текст без икаквих графичких елемената) и да буде на дну чланака (а не на врху), попут оног медицинског упозорења. Не допада ми се када већ на почетку чланка стоје нагомилани разни шаблони и упозорења. mickit 15:43, 19. јануар 2011. (CET)

PseudosrpskiУреди

Ima gomila članak koji su napisani na guglovom dijalektu srpskog jezika a koje je postavio Корисник:Hypuxylun (prilozi). Očito da je u pitanju veliki fan Kajli Minog, ali ja sam mišljenja da ovakve članke treba brisati za najviše 24 sata. Šta mislite na tu temu? --В. Бургић (реци...) 20:13, 19. јануар 2011. (CET)

Ја мислим да их не треба баш брисати, него само избацити лоше преведене реченице или их добро превести ако има одакле.--Vlada talk 20:21, 19. јануар 2011. (CET)
Мислим да ово треба да иде на Википолитку  . Рекох већ на ЧЗБ, када су у питању доприноси овог корисника мислим да би брисање било претеривање, не знам... Мада такве измене у већ постојећим чланцима свакако треба ревертовати или одмах исправити. Узгред, какве везе има што је фан Кајли Миног? Зар нисмо сви? :) EOF; [sabate]talk; 20:24, 19. јануар 2011. (CET)
Ima veze, jer je sve člankove o albumima napravio na isti fazon. A zašto to stoji skoro godinu dana, ne mogu da objasnim. Inače, ne zanm koje je nacionalnosti, ali je aktivan na španskoj, francuskoj, portugalskoj i ruskoj viki, i nigde nema ništa na korisničkoj strani. --В. Бургић (реци...) 20:33, 19. јануар 2011. (CET)
Слажем се са Флотом, односно Владом да треба радије обрисати лоше преведено и оставити клицу. Довољно је да нам остане шаблон, и подаци о рођењу. пс Постави списак чланака које је тај корисник направио, па ће можда неко од над да среди понеки чланак. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:39, 19. јануар 2011. (CET)
Pa eno ti link na njegove priloge, ili odeš na njegovu korisničku stranu (eno ti link) pa klikneš "prilozi". --В. Бургић (реци...) 21:27, 19. јануар 2011. (CET)

Блокада корисника Баш ЧеликУреди

Блокирао сам корисника Баш Челик на две недеље, због непрекидног троловања и уношења размирица по Википедији на српском језику. Досада је због сличних ситуација био блокиран равно десет пута и то од пет различитих администратора. Ко хоће да чита шта је овај пут било нека погледа странице његових прилога у задњих месец дана. Ево овде----László (talk) 01:27, 1. фебруар 2011. (CET)

Шта је био повод? Немогуће ми је да си тако наједном решио да га блокираш.--Методичар зговор2а 01:38, 1. фебруар 2011. (CET)
У првој реченици је рекао шта је повод и потпуно подржавам његову одлуку, чак сматрам да је био преблаг. Пре само пар недеља БЧ је упозорен због тих ствари, толерисано му је више него било којем другом кориснику, али је очигледно да њему ни то није довољно и да једино на овакав начин може да се успостави каква-таква радна атмосфера. mickit 07:21, 1. фебруар 2011. (CET)
Verujem da podržavaš, ali ja baš i ne. Razlozi su suviše magloviti, odnosno bolje rečeno uopšteni, ne znače mnogo i odnose se na poduži period kada se dešavalo svašta. Veza sa ranijim izgredima mi je nejasna. Takođe, vrlo verujem da čovek ne zna šta ga je snašlo jer nije bilo naznake upozorenja. I još nešto; ja znam najmanje dva korisnika, od čega jednog admina, kome je tolerisano više nego Čeličnom. Žao mi je što iznosim stav suprotstavljen odluci baš vas dvojice, ali bi mi bilo još žalije da to nisam uradio.--Методичар зговор2а 12:39, 1. фебруар 2011. (CET)

Имам протест када администратори раде овакву врсту блокирања. Нећу да улазим у то да ли је оправдано или не, али администратори требају више да се ангажују када се ради о оваквим ситуацијама. Мислим на то, да би неко претходно требао добити службену опомену, поготово када се ради о вриједним сарадницима, корисницима који доприносе више мјесеци и који су написали преко 100 чланака. Овакав начин блокирања није сасвим чист, и они се требају избјегавати. Овакво блокирање би се могло употријебити за неке нове кориснике, вандале, који не схватају циљ Википедије и истјеравају нешто своје. Ако чак и вриједни корисник скрене с правог пута, он треба да добије службену опомену на својој страници за разговор, а не по разноразним мјестима. Ако неко у жару дискусије другом говори да тролује, да је завриједио блокаду итд. то се не може сматрати за службену опомену. Она иде искључиво на страницу за разговор и тек тада се неко може блокирати, ако настави кршити правила. Рекао сам већ, нећу да улазим због чега је администратор нешто тумачио као троловање, то је његова лична оцјена, и свако има своје погледе, али на овакве ствари (мислим на опомене пред блокаду) се мора водити рачуна. Не ради се ту о неком почетнику, некоме који нема никакав допринос, ради се о активном кориснику, којих је у задње вријеме веома мало. Дакле, да би све било чисто, треба пазити на неке одређене процедуре. Ништа не кошта администратора да умјесто дугмета блокирај пошаље поруку, а ако примијети да овај наставља, лако му је опет отићи на блокирај. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:48, 1. фебруар 2011. (CET) с. р.


Овде није било разлога за блокаду, чак и образложење то доказује. Какав тек блок заслужује тврдња, за целу групу људи, да су „Хипернационалисти“. То је исто као да је рекао фашисти. Један и други појам значе врхунац национализма (даље не постоји). Да али ми имамо двојне аршине, које стално замагљујемо.-- Сахараразговор 23:03, 2. фебруар 2011. (CET)


Једног Србина хипернационалисту је блокирао извесни Ласло, чије су име и разговор обојени мађарским националним бојама. И то све на википедији на српском језику. Оптужите ме за фашизам и блокирајте доживотно !--Zrno (разговор) 23:49, 2. фебруар 2011. (CET)

Независно од тога ко је и зашто блокирао Баш Челика, ти немаш право никога да вређаш по националној нити било којој другој основи. Ја те нећу блокирати, али сматрај ово последњим упузоренем у складу са Политиком нулте толеранције --В. Бургић (реци...) 23:57, 2. фебруар 2011. (CET)
Није он избацио такву кривичну квалификацију, већ човек од кога се то најмање очекује.-- Сахараразговор 23:57, 2. фебруар 2011. (CET)
Sahara, nemoj da ga podržavaš. Ovo je prešlo sve granice. Sram da te bude Zrno. Ovakve izjave te samo srozavaju i iskreno, razočaran sam.--Методичар зговор2а 00:11, 3. фебруар 2011. (CET)
Ти си професор или наставник и знаш читати и писати где сам ја кога овде подржао. Ако и јесам то је Ласла, пошто то човек није рекао, чак је ту човек поштено између редова признао да нема конкретно оправдање за блокаду челика. То што је 10 пута раније блокиран није разлог за 11. Молим те нестављај ми у уста оно што нисам рекао нити урадио.-- Сахараразговор 00:19, 3. фебруар 2011. (CET)
Izvini Sahara, zaista sam pogrešno protumačio. Moja greška. Inače sam nastavnik. Nisam profesor.--Методичар зговор2а 00:32, 3. фебруар 2011. (CET)
Прихваћено, у журби сам се можда и сувише лаконски изразио. -- Сахараразговор 00:38, 3. фебруар 2011. (CET)

Ево, опет је на дјелу да администратор не шаље службену опомену на страницу за разговор. Опомена мора ићи тамо, јер не може неки други администратор знати да је том кориснику за нешто упућена опомена на тамо некој страници. Када погледа његову страницу за разговор, зна да је за то био опомињан, и може предузети одговарајуће мјере, сходно томе. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:14, 3. фебруар 2011. (CET) с. р.

Željko, složićeš se da je ovaj put Zrno preterao. Da li je potrebno da mu Burga pošalje dopisnicu sa leptirićima na kojoj piše „dragi korisniče, molimo vas, ako je ikako moguće, da ne budete šovinista“? Da li ti imaš predstavu šta je prioritet i da li uopšte umeš da izvagaš šta je teži prestup?--Методичар зговор2а 00:22, 3. фебруар 2011. (CET)
То јесте тежи преступ, нигдје нисам до сада ни коментарисао тежину. Ваљда се подразумијева да се не смије вријеђати на такав начин. Али, ако он сутра опет некога тако увриједи, администратор који није гледао ову страницу, опет ће му опростити као неку грешку коју је направио по први пут. Када се неко опомиње на страници за разговор, то олакшава знатно посао другим администраторима. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:28, 3. фебруар 2011. (CET) с. р.
Apsolutno se slažem s Željkom. Pogotovu kad se radi o težim prestupima kao što je vređanje po nacionalnoj osnovi, kao što je ovde slučaj, u suprotnom, ako su opomene rasute po raznim stranicama za razgovor, postoji velika mogućnost da se neko provuče uspešno bez bloka, čime upozorenja postaju prazne pretnje, administratori deluju neozbiljno, a drugi korisnici su prisiljeni da trpe nedolično ponašanje određenog korisnika. S druge strane, treba barem da postoji određena procedura koju će slediti svi administratori, onda bi bilo manje duplih aršina pri blokiranju. A i sve bi bilo evidentirano na jednom mestu. Ako već ne možemo da postignemo pravedan odnos administratora prema nama običnim smrtnicima, mogu barem toliko da se potrude i da naprave određeni protokol blokiranja koji bismo svi sledili. --Јагода  испеци па реци 13:20, 3. фебруар 2011. (CET)

А што смо Алекс, Сахара и ја названи хипернационалистима (читај фашистима) то ћемо заборавити: Алекс, Сахара и Ђоле су глуви, слепи и глупи, на њих свако може да се истреса. Зрно је рекао да су к.страна и разговор Ласла обојени мађарским бојама. Можда је стекао такав утисак мада такве говоранције треба избегавати. Мени је Ласло је стварно помагао у невољи и квалитетан је сарадник. Али ако ћете стрељати, да се стреља по тежини казне, без обзира на униформу. Јер ако се овако настави одређене особе ће се толико осилити и одсећи од заједнице да ће тренутни догађаји у Египту бити летњи излет у поређењу са устајањем куке и мотике. АФГ (разговор) 00:32, 3. фебруар 2011. (CET)


Да спустимо лопту, исхитрено и нетактички направили сте преступ према Челику. Кажем у множини, дуго сам овде и знам да то Ласло није урадио на своју руку и вољу, сам. Тражим да се одмах скине та блокада и да се јавно Филип извини овим људима које је непримерно сврстао међу фашисте, зато што му се не свиђају њихови ставови. Није трговина, већ је то једини пут да се иде даље. Оставите сада Зрно истрчао се, добио је опомену и довољно. Памет у главу.-- Сахараразговор 00:46, 3. фебруар 2011. (CET)


Извињавам се ако сам некога увредио. Није ми то била намера. Не слажем се да постоји знак једнакости између термина хипернационализам и фашизам. Нисам имао намеру било кога да назовем фашистом. Већ ми јако сметају националистички испади који превазилазе национализам, па стога термин хипернационализам. Ако ће те се осећати боље, повлачим да сте хипернационалисти и стављам уместо тога да сте обични националисти. Што не мења мој поглед на целу ствар, нити оправдава чопоративно иживљавање над Википедијом. Хвала. --филип @ 01:06, 3. фебруар 2011. (CET)

Oбраћам ти се лично и ако то никад не радим. Јеси се извинио, али суштински ниси. Теби нико не забрањје да ти нешто смета, али то није довољан услов да га вређаш са кривичном тежином. Хипертензија је врх притиска, а и Хипернационализам је врх национализма исто што је и врх фашизам, слагао се ти или не, то је то. Ја сам мање националиста сигурно од тебе, имам мешовити брак, мешовиту децу, мешовите унучиће, мешовиту родбину и пријатеље. Ниси се на фер и витешки начин извинио и ту причу ти не могу прогутати. Много сте се осилили и изгубили критеријуме. -- Сахараразговор 01:17, 3. фебруар 2011. (CET)
Онда се фундаментално не слажемо и ту је крај дискусији. --филип @ 01:20, 3. фебруар 2011. (CET)
Наравно да се не можемо сложити да јавно кажеш да сам фашиста и да будем срећан. Не дозвољавам ни да ми кажеш да сам и националиста, када то нисам и моје окружење зна да нисам и овде то нисам демонстрирао. То што си научио да пресуђујеш по своме, не може променити суштину. -- Сахараразговор 01:34, 3. фебруар 2011. (CET)
Суштина је оно што је изнесено на странама за разговор на Википедији. Нисам се обраћао само теби, већ свима вама који сте довели до тога да ситуација ескалира. Ваше групно понашање је било националистичко. Не знанима ме да ли си лично националиста или ниси, нити је то битно за ову дискусију. Доста времена сте ми већ одузели. Ако се било ко осећа повређеним због мојих речи, извињавам се још једном, није ми била намера да вређам. Збогом --филип @ 01:38, 3. фебруар 2011. (CET)
Извини, твој тон и у овој ситуацији је осоран, „не занима те да ли сам националиста“, али залепи колективну етикету да смо фашисти, и ја сам гласао изван твоје матрице, ко каже да је националистичко. Ти зато што другојачије мислиш, или хоћеш да тако буде. Свашта, ово нисам још до сада доживео.-- Сахараразговор 02:01, 3. фебруар 2011. (CET)

Морам да се јавим због оне опаске о хипертензији :) Артеријска хипертензија није увек „врх притиска“, односно тај термин се користи за све вредности артеријског притиска изнад 140/90 mmHg, па имамо распон од благе до тешке или малигне хипертензије. Не делим мишљење да су хипернационализам и фашизам синоними и слажем се са Филипом у погледу његове оцене да испади последњих дана излазе из оквира здравог национализма, без обзира какви су мотиви појединаца били. Чак су ми далеко увредљивије биле оне инсуинације о Гестапоу и убијању метком у потиљак, јер чисто сумњам да ту има превише простора за различита тумачења. Извињења ту неће пуно помоћи тако да бих ја замолио да се то не ради, односно да се не износе било какве квалификације или поређења увредљивог карактера, јер постоје далеко бољи начини и да се изрази незадовољство и да се води дијалог. Толико од мене. mickit 07:33, 3. фебруар 2011. (CET)

Хипернационализам, антисемитизам, фашизам. Мики и Филипе, извините молим, али нездрави национализам иде директ у ове три категорије. И када нас неко назива оваквим именима шта човек да помисли: радиће се ликвидације корисника по Гестапо систему. Срамота господо Википедијанци. Брука и срамота. То што волим нашу земљу и народ ма које вере, расе, религије, сексуалне или било које друге припадности био, се изврће и лепи се етикета. Извињаваш се по систему "извините али и даље сте фашисти". Један носиоц Ордена за заслуге у области одбране и безбедности 3. степена се назива фашистом. Хвала вам колеге. АФГ (разговор) 08:58, 3. фебруар 2011. (CET)
Не треба се декларисати, ко је за што. То се види из авиона. Као и наменски блок Челика, који је требао да има психолошко дејство на гласање о одузимању овлашћења Бокици, као надлетање војних авиона изнад демонстраната у Египту. То да ли је Хипернационализам =фашизму, препустићемо професионалцима да процене. Гестапо је тако исто радио у глуво доба ноћи, без најаве, као што је Челик блокиран ноћу у пола два без најаве, када сви спавају. Сада је сасвим јасно да је само блокиран у функцији заштите Бокице у гласању. Разлог да је већ 10 пута имао блок и да је нормално и 11, није за образложење ни за обданиште. Наведите моје националистичко иступање у гласању о брисању чланка или при гласању о Бокици. Нема националистичке изговорене ни речи са моје стране. Упозоравао сам да онај нечасни чланак, који некоме изгледа треба у оном облику, јесте бомба раздора. Моја реакција на метод, разлоге и начин блокирања Челика јесте била и понављам је. Сада је и свима јасно да је тако. Уосталом Бокица је и знао за то па је све време и претио и размахивао са тиме што следи. То све минимизирате, а од длаке правите слона у некој нефер функцији.-- Сахараразговор 09:14, 3. фебруар 2011. (CET)