Википедија:Трг/Архива/Википолитика/40

Erin, Sanja, Metodicar, DarkoУреди

Dakle, smatram da bi ovo cetvoro trebalo da budu administratori (Erin, S.sanja, Metodicar, Ml01172). Kako je pravilo ovde da se konkretne osobe moraju prijaviti same, ovo je moj poziv istima da to ucine odgovarajucoj strani. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:07, 23. мај 2008. (CEST)

Zaboravio sam i na Tonku. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:29, 23. мај 2008. (CEST)

Милоше, ево и овако јавно (мада је овде све јавно, без обзира на којој страни писало ) да ти се захвалим за овај предлог. И предухитрио си ме за Тонку, кога заиста веома ценим. Ја сам давно „преломио“ да сигурно нећу бити админ, (не фемкам се, стварно тако мислим ), али видевши да овде има много посла, а админа и не баш (макар не оних активних, да будем прецизнији), потпуно подржавам номинацију за остале предложене (Сања и Ерин су сјајне, а и ред је да се админ кругови мало „проженскиње“ , а и Дарко је вредан и много је урадио). Уколико до истих (номинација, јелте) дође, сви ови набројани ће сигурно имати мој глас. Дакле, поздрављам идеју.—Metodicar (разговор) 21:40, 23. мај 2008. (CEST)

Ја не знам како сте пропустили црног бомбардера и још неке друге миле нам чланове (није у реду све да откривам).   Михајло [ talk ] 22:10, 23. мај 2008. (CEST)
On je ili administrator ili je to jos odavno neopozivo odbio. Mislim, on je deo starije garde i mogao je (i moze) da postane administrator kad god mu padne na pamet. A i upucen je u rad na Vikipediji poprilicno... Ovde sam hteo da skrenem paznju na relativno novije saradnice i saradnike kojima nikad nije preporuceno da postanu administratori. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:38, 23. мај 2008. (CEST)
Никад не реци никад. :o) Поготово не у туђе име.   Михајло [ talk ] 22:52, 23. мај 2008. (CEST)

Да, и ја мислим да није у реду. :) —Metodicar (разговор) 22:26, 23. мај 2008. (CEST)

Takodje, zaboravio sam i na Drazetada. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:38, 23. мај 2008. (CEST)

Репродуктивно здравље, продужетак врсте и биографије живих особаУреди

Да ли бисмо могли да се договоримо да ли је прихватљиво или не да у чланцима стоји `нема деце`. Ово је заиста попримило ужасно смешне димензије, да ме кажем апсурдне димензије, али пошто видим да сада треба да нагласимо то и у другим чланцима, а ја лично не намеравам да примењујем дупле стандарде, може ли једно кратко изјашњавање по овом питању (знам унапред да не може :()? Сматрам такође да је врло битно да усвојимо политику о биографијама живих људи, па ћу покушати ових дана да је преведем. Ја лично не видим да има било шта ружно у навођењу такве информације, али је опет налазим потпуно сувишном. --Кале info/talk 00:12, 27. мај 2008. (CEST)

Mislim da je iznošenje takvih podataka apsolutno nepotrebno. Ovo nije mesto za vođenje (takve) politike i iznošenje svog ličnog stava o natalitetu i produžetku vrste političara (nadam se da neće neko u Neandertalce ubaciti »nisu imali dece i zato su izumrli«  )!!! Naravno - ne treba primenjivati duple standarde, smatram da takav i slične podatke treba brisati. Takođe smatram da je besmisleno navođenje imena supružnika (koji nije javna ličnost i kome se može ugroziti privatnost na ovaj način), kao i bilo kakvog komentara ili podatka koji vodi do diskriminacije, uvrede ili eventualno tužbe. I jedno pitanje: zar je od enciklopedijskog značaja to što živi u dvosobnom stanu? Naravno - bitno je da se usvoji politika o biografijama!!! (hehe.. da li se ovo smatra »izjašnjavanjem«  ) S.sanja (разговор) 00:37, 27. мај 2008. (CEST)
Што се тиче деце ту сам неутралан, али више нагињем ка неубацивању. Шти се тиче супружника, мислим да је сасвим уреду ставити његово име. Што се тиче стана, мислим да није битно, али код политичара би се могла навести имовина, уколико постоје поуздани подаци. Значи мислим да би са сваког политичара могло да стоји које некретнине поседује (ово је битно јер може кориснику да покаже да ли се дотични накрао/није, да ли је све тако како политичар говори и сл.). Ако би се нашао релевантан извор ја би за сваког политичара убацио имовинску карту. --Јован Вуковић (р) 01:00, 27. мај 2008. (CEST)

Evo da i ja kazem koju vezano za to: --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)

  1. Biografije zivih ljudi (ili skoro umrlih) su poseban slucaj. Tu se mora voditi racuna o licnom integritetu osobe koja se opisuje. Sve to stoji tamo na engleskoj Vikipediji i podrzavam Kaleta po pitanju ideje da to prevede ovde. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)
  2. Nemanje dece moze u nekim slucajevima da bude vazno (vec sam to i opisao na pomenutoj strani): (1) osoba dozivela tragediju u kojoj su joj sva deca umrla/poginula (uzmimo, to jeste bilo znacajno i za zivota Jovana Jovanovica Zmaja jer je zbog smrti dece napisao Djulice uveoke); (2) osoba se jasno politicki izjasnjava da nema dece zbog svog politickog stava prema imanju/nemanj dece; (3) i, uopsteno, nemanje dece jedne osobe ima sire drustvene implikacije (koliko se secam, valjda je to bio s japanskom i belgijskom ili holandskom kraljevskom lozom; ima puno takvih slucajeva kod bogatasa). Konkretno ubacivanje tog podatka u clanak o Biljani Srbljanovic je malicioznog karaktera i bez ikakvog sireg konteksta, nego "pokazivanja" da je ona u "potpunoj suprotnosti" s modelom "prave zene" kakvu konkretni psihopata zamislja. Lecenje posledica nedovoljne ljubavi u detinjstvu i sl. nije zadatak Vikipedije nego nadleznih strucnjaka i ustanova. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)
  3. Sto se tice imena supruznika, to treba da stoji. Ako su, kao u slucaju Biljane Srbljanovic, supruznici osobe poznate po necemu, treba da stoji i to po cemu su poznati (bivsi francuski ambasador), a verovatno i clanak o toj osobi. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)
  4. Imovinsko stanje moze biti relevantno, ali ne i u slucaju npr. Dinkica i Kostunice koji zive u stanovima prosecne velicine. Dokazima za njihovo postenje nije mesto na Vikipediji, nego pred sudovima ako ih neko optuzi. A jednoj enciklopediji ti podaci tek tad postaju interesantni. Uzmimo, mogao je biti zanimljiv podatak da je bivsi predsednik skupstine, Predrag Markovic, ziveo u garsonjeri, zato sto je to, fakticki, slucaj siromastva jedne od vodecih osoba u zemlji. Moze biti zanimljivo i da osoba zivi u izuzetno luksuznom stanu/luksuznoj kuci (sto ne podrazumeva npr. podatak da zivi u 120 kvadrata s petoro dece). Ono, 200-300 kvadrata u kojima zivi sam s mackama i kucicima moze biti zanimljiv za politicara koji se npr. zalaze za socijalnu ravnopravnost -- ako je potkrepljeno izvorima koji nisu zuta stampa. Moze biti zanimljivo, pod uslovom, opet, da su podaci potkrepljeni relevantnim izvorima, cinjenica da se politicar tokom svog mandata obogatio znatno preko okvira svojih legalnih primanja. Ono, ziveo u stanu od 50k EUR, a posle 4 godine mandata zivi u kuci od 2m EUR. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)

Jos jedna napomena: Smatram da treba usvojiti nacelno pravilo da u ovakvim slucajevima vazi najnovija verzija uputstva sa engleske Vikipedije, a da se mi trudimo da prevodimo sve relevantne izmene u clanku. Oni tamo imaju mnogo vise ljudi i mnogo bolje rade na tome. Stavise, to pravilo je doneto u saradnji s WMF i ovde ne treba praviti razlicitu verziju. Eventualno, dopunjenu nekim lokalnim potrebama ako za to postoje vrlo valjani razlozi. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:13, 27. мај 2008. (CEST)

Без залажења у остатак изложеног, желим овде да упутим оштру опомену кориснику Милош због изношења личних увреда најгрубље врсте. Називање људи психопатама и полемисање о њиховом детињству и евентуалним психичким проблемима који су из тог детинства потекли је потпуно неприхватљиво, и за ову или било коју другу расправу потпуно непродуктивно. Такође, подразумева се да евентуални одговор у сличном маниру неће бити толерисан, и да ће свако даље ад хоминем препуцавање бити сасечено у корену. Хвала на пажњи, и уживајте у конструктивној расправи. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:19, 27. мај 2008. (CEST)

:) --Милош Ранчић (р|причај!) 02:28, 27. мај 2008. (CEST)
I samo da se izjasnim preciznije: podrzavam ovakav stav administratora. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:32, 27. мај 2008. (CEST)

Лично се не слажем са идејом да је наш задатак овде да перемо и штитимо биографије заслужних грађана и мислим да је сваки податак који је нашла за сходно објавити, рецимо, не-жута штампа, довољно добар за нас. Ако нпр. Политика нађе за сходно да коментарише да ли Србљановић има деце, онда за то вероватно постоји разлог, у који није наш посао да улазимо. Ако ми овде констатујемо да то мора да је малициозно или се не уклапа у некакав калуп некаквог псхиопате (за шта се лично свакако слажем да је прилино психопатично), онда је то оригинално истраживање. Уосталом, рецимо да заиста живимо у друштву у којем то што неко нема деце представља ставку која личност поставља у другачију светлост пред једним делом јавности који није потпуно маргиналан. Онда је такав податак енциклопедијски релевантан. Колико сам ја разумео, основна консидерација приликом писања чланака о живим особама јесте да не наводимо ствари које могу угрозити конкретну особу - навођење адресе и броја телефона или изношење каквих скандала пре него што су темељно обрађени другде би спадали у осетљиве теме. Слажем се са идејом да се преведу правила са енвики и поведе разговор о њима. --Dzordzm (разговор) 02:26, 27. мај 2008. (CEST)

Dnevne novine su poprilicno problematicne kao izvor komentara i analiza, osim ako nisu u pitanju vrlo poznate licnosti koje drze do svog integriteta (u slucaju Politike Lazanski, Klajn). To je, jednostavno, zbog toga sto izlazak novina na dnevnom nivou predstavlja poprilican pritisak za sve; a da ne govorim o tome da i "novine od ugleda" posezu za senzacionalistizmima zbog tiraza. Nedeljne novine su vec druga prica... --Милош Ранчић (р|причај!) 02:51, 27. мај 2008. (CEST)
Takodje, u slucaju pominjanja nekog podatka, ja nisam neko ko ne razmislja i ne moze da sabere dva i dva. Ako Politika u istom malicioznom tonu navede da ovaj ima ili nema dece, da je "zbog svog brdjanskog porekla zauvek ostao neuklopljen u gradu" i slicne bljuvotine, svakako da ne smatram to dovoljno dobrim razlogom za iznosenje. Ako, pak, neko da relevantno povezivanje izmedju jedne cinjenice i sireg znacaja te cinjenice, onda je to, naravno, druga prica. Iliti, nije mi Politika relevantna per se, vec po tome sta i kako objavljuje. A sto se uklapa u gore navedene razloge za objavljivanje takvih podataka. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:51, 27. мај 2008. (CEST)
Sto se tice "dela javnosti kojoj je to bitno"... Hmmm... Ovo nije ad hominem napad: Vikipedija ne sluzi za lecenje frustracija tog dela javnosti. Kad relevantne enciklopedije (van Vikipedije) pocnu to da navode kao podatke znacajne za konkretne osobe, onda cemo moci da se bavimo revizijom svoje enciklopedijske metodologije. Do tada imamo neke metode koje su u suprotnosti s nekim delom javnosti, kao sto je u suprotnosti sa slicnim delom javnosti i cinjenica da na Vikipediji ne postoje "ravnopravne" teorije o postanku coveka, vec da je jedini validni skup tih teorija zasnovan na naucnom metodu. Sou, zao mi je tog dela javnosti, ako im to smeta, neka prave svoj projekat koji ce biti u skladu s njihovim principima o bitnosti imanja/nemanja dece i "proucavanju", eto, "svih relevantnih teorija o postanku coveka". --Милош Ранчић (р|причај!) 02:51, 27. мај 2008. (CEST)

Usput, Dzordze, pogledaj pravilo na en.wp. Ne govori se samo o brojevima telefona, vec upravo i o tome da se ne sme zadirati u licni integritet zivih i nedavno preminulih osoba. Politicki stavovi, licni zivot koji jeste znacajan sire i sl. su druga prica, naravno. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:54, 27. мај 2008. (CEST)

Само да напоменем да је велико питање које новине могу да потпадну под Џорџову категорију не-жута штампа. Мислим ако једне Вечерње новости са својим стажом од 55 година могу себи да дозволе да ваљају дечију порнографију... -- Обрадовић Горан (разговор) 03:01, 27. мај 2008. (CEST)

Недавно сам слушао једну дискусију на шпаснкој ТВ на тему "гдје је граница до које се може ићи у кршењу права на приватност јавних личности"? Учествовали су новинари различитих оприједељења/профила, почев од оних из жуте штампе (пренса роса у Шпанији), па до оних из конзервативнијих медија, како данас називају новинаре који држе до „неке етике“. Оно што је занимљиво је да новинари жуте штампе тврде да границе практично нема и да се заустављају једино када буду тужени и када изгубе неку парницу на суду..., а иначе скоро да нема медија у Шпанији који пралелено није у више судских процеса због кршења права на приватност. Само што им се и то исплати, јер у међувремену зараде новац на тиражу својих спекулације, који им омогућава и да плате судске трошкове, али и трошкове тиража. Једноставно то је једна посебна врста бизиниса у западном свијету..., а Викимедија и Википедија није у том бизнису, мислим да то сви знамо. Ови други, "конзервативнији", тврде да је такав приступ неприхватљив и да то што заговарају "новинари" жуте штампе више и није новинарство, са чиме се ја лично потпуно слажем.... ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)
Дакле, једна ствар. Иако код нас још увијек многе јавне личности не покрећу судске парнице против медија који прелазе границе толеранције у својим спекулацијама и хајкама, то не значи да се у неко будуће вријеме ситуација неће промјенити. С друге стране, очигледно је да поједини лобији дио хајке на неистомишљенике спроводе и преко Википедије, то сам већ раније једном помињао. Дакле, који биографски подаци су прихватљиви на енциклопедији? Па сви они који се не употријебе тако да је очигледно да је циљ да се одређена личност дисквалификује. Дакле, често није проблем у самим подацима него у контексту и начину на који су представљени. ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)
Рецимо, удата је за тог и тог и немају дјеце, сам по себи није проблематичан податак, али удата је за тог и тог и немају дјеце, па из тог разлога има политичке идеје које има (инсинуирање да су неке политичке идеје некоме неприхватљиве), или пошто је феминисткиња мрзи дјецу, те их из тог разлога нема, или користити извор у којем се нека особа блати и дисквалификује, за неки наизглед безазлен податак односно, опет наизглед безазлено линкован, јесте врло проблематично. ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)
Такође што се тиче имовине политичара. То питање дефинитвно није ствар енциклопедије. Штавише, не мислим да су сви политичари уопште заслужили да имају енциклопедијску одредницу. С друге стране, не знам ниједну енциклопедију, која се бави анализом имовине политичара, како би се утврдило да ли су крали за вријеме свог мандата или не. Ваљда је то задатак судова и судских институција, а не енциклопедије. Једном неки суд утврди да је неки политчар корумпиран, или је имао личну корист од свог мандата, то онда може бити валидан енциклопедијски податак. ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)

Samo se kod ovog poslednjeg ne slazem; tj. u tom slucaju se slazem sa Dzordzem da mi nismo zastitnici likova i delova ;) javnih licnosti. Ako postoji relevantna analiza koja ukazuje na to da je neko posle svog mandata dobio znatno vise sredstava, to jeste drustveno relevantno, pa time i relevantno za enciklopediju. Jedna kategorija je licni zivot javne licnosti, potpuno druga interakcija javne licnosti sa drustvom. Uzmimo, ma kako mi se ne svidjalo, imanje pistolja (cak i nelegalno) je licna stvar konkretne osobe. Potezanje tog pistolja u javnosti (cak i ako se pistolj legalno poseduje), potpuno je druga stvar (up. Seselja i Canka). Isto tako, sticanje imovine svojim radom je jedna stvar, potpuno je druga sticanje velike imovine na osnovu poverenog mandata od strane drugih ljudi. Naravno, sve to pod uslovom da se ne bavimo originalnim istrazivanjem. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:47, 27. мај 2008. (CEST)

Ни у ком случају ми не треба да будемо ничији заштитници, али ни они који ћемо пресуђивати. Овдје конкректно у питању је здрав разум. На примјер ако је ту "анализу" направио парламент Србије (неко његово тијело које би се тиме бавило или се бави), то је легитиман извор, надам се да није могуће да се било који орган републичког парламента бави хајком. Али на примјер, анализа од стране неког од тих политичара у неким новинама у сврху дискредитовања другог неистомишљеника, мислим да није довољно јак аргумент, да то постане релевантан енц. податак, све док се таква спекулација не потврди у неком државном органу, па био то суд, или нешто друго, али са довољним кредибилитетом. ---Славен Косановић- {разговор} 18:00, 27. мај 2008. (CEST)
Па наравно да ако није неки 100% проверен извор не стављамо податак том облику у чланак. Али стављамо у другом облику. Сви су вероватно чули у кампањи нападе радикала на Ђелића како има вилу на дедињу и не знам ни ја колико милиона на рачуну у банци. А упоређивали су то са његовим изјавама да живи на теткином каучу. Е сад то јесте релевантан податак, али се не може написати Ђелић има вилу на дедињу од 500 квадрата и 200.000.000 динара на рачуну у банци, а када је дошао у србију није имао ништа. Реченица би требала да изгледа нешто типа: У кампањи за прецедничке изборе 2008. радикали су оптуживали Ђелића да има вилу на дедињу од 500 квадрата и 200.000.000 динара на рачуну у банци, а да је пре доласка у Србију био без ичега. Наравно ово би морало бити потврђено референцама. —Јован Вуковић (р) 18:54, 27. мај 2008. (CEST)
То да Ђелић није имао ништа, када је дошао у Србију, може да прође код људи који су необавјештени. Иако је спавао на тектином каучу у Србији како је рекао у некој прилици, колико сам схватио, то није било зато што није имао лове... Свакако Ђелић је радио на многим пословима за значејне свијетске компаније, а те комапније плаћају оне који раде за њих са пет и више цифара. Према томе то лупетање о вилама, је тотално безвезе, а и комунизам је прошао тако да ће неминовно у Србији да се ствара богати слој друштва о чијем богатству ће већина грађана Србије само да сања. Један уређен стан у центру града од 150 квадрата, у Барселони на примјер, кошта 1.000.000 €, а има их чак и од 2 и више милиона евра, дакле сигурно више него та вила... Ја не вјерујем да би Ђелић могао да дрпа лову од државе, а да бивши коалициони партнери из ДСС нису знали ништа о томе и да они не би потегли ту причу прије радикала у самој кампањи. У сваком случају није довољно да се маше сликама вила и спекулативне процејне колико ко има на текућем рачуну, него је требао неки докуменат који би указао на нелигитимно поријекло његовог новца. ---Славен Косановић- {разговор} 19:14, 27. мај 2008. (CEST)
Па није битно да ли је то истина или не. У чланку би таква ствар ладно могла да опстане јер је то енциклопедијска информација. —Јован Вуковић (р) 19:54, 27. мај 2008. (CEST)
Без релевантних извора (а политичка пропаганда није релевантан извор), то би могло да стоји у делу који описује личне нападе у политичкој пропаганди на њега који нису утемељени на чињеницама. Начелно, чланци који побројавају такве нападе на било кога и могу бити занимљиви за сабирање. Какогод, то бих пре категорисао по онима који нападају него по онима који су нападани. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:20, 27. мај 2008. (CEST)
Па у сваком случају битно је напоменути да ђелића оптужују за то. Ја бих волео да видим оптужбе о сваком. Погледај ен вики. Свака познатија личност има одељак контроверзе (нпр. буш, клинтон, тони блер...). Постави се одељак контроверзе и пишу се такве ствари. Чим нешто има релевантно покриће у медијима треба да стоји и у чланку. Овде не говорим о конкретном примеру него уопштено. Мени се не убацују те ствари у чланак о ђелићу, али сматрам да и то треба да стоји, како на чланку о њему, тако и на чланку о било ком другом —Јован Вуковић (р) 21:23, 27. мај 2008. (CEST)
Kontroverze se u svetu uglavnom odnose na (bar relativno) proverive informacije koje konkretna osoba spori ili spore pristalice te osobe; ili sama cinjenica da je neko to uradio izaziva kontroverze (i niko to ne spori). U nasem politickom zivotu javne optuzbe se uglavnom sastoje od neistina i poluistina. To nisu kontroverze, vec politicka propaganda. A o politickoj propagandi se pise pod odrednicom strane koja se bavi politickom propagandom. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:34, 28. мај 2008. (CEST)
Па чињеница је да многи људи верују да ђелић има ту вилу и не знам колико милиона евра. Чињеница је да постоје оптужбе изнесене на његов рачун о томе. Ако се напише лепо (непристрасно) то треба да стоји у чланку о њему. као што стоји на чланку о Николају да га неки сматрају фашистом и антисемитом (иако постоје чврсти докази да није био ни једно ни друго). И наравно то треба да стоји тамо. Иако ја ценим николаја, мислим да на чланку треба да стоји и шта је нека будала рекла о њему. Исто тако је и са политичарима (ђелићем, шешељем, динкићем, милошевићем, јовановићем и свим осталима). —Јован Вуковић (р) 12:55, 28. мај 2008. (CEST)
Јоване, у питању су различите категорије. Да неко на основу Ђелићевих писаније изведе, нпр., да је он бољшевик и то бразложи -- то је нешто за шта постоји место у енциклопедији. С друге стране, на пример, пребацивање ма ком затворенику да је био у овако или онако повољнијим условима исто је нерелевантно све док је био затвореник и није био колаборациониста. Исто важи и за имовинско стање одређеног броја савремених свештеника; опет, све док не зађу у врло проблематичне воде (нпр. Филарет), али, опет, искључиво ако за то постоје валидне референце. --Милош Ранчић (р|причај!) 15:27, 28. мај 2008. (CEST)
Какво комуњарство још увијек влада у Србији, благо нама... :) Мислим да није спорно да је почео да гради неку вилу, не знам да ли је завршена (узгред већина људи средње класе на Западу има другу резиденцију која је величине тога што ви тамо зовете вила), сам је то рекао више пута. Оно што је спорно, је да без доказа/валидне и кредибилне референце изводите инференције по чланку и не само том, о било чијем поријеклу имовине. Ако постоји нека референца осим тамошње жуте штампе и политичке пропаганде у изборима, онда ОК. Друга ствар, ако радикали знају/имају доказ да је "корумпиран" зашто нису поднијели кривичну тужбу против њега, надлежним органима? Него су махали популистичком пропагандом пред изборе, а сад шуте. Каква је то борба против корупције, коју су најављивали, када се своди само на вријеме предизборне кампање. Дакле, изричито сам против таквих играрија у енциклопедији и преношења прљаве српске политичке сцене на Википедију. Ако треба гласаћемо и ако већина одлучи да је то енциклопедија коју жели, онда да не трошим слободно вријеме на њој. Не кажем да у овом тренутку нема смећа по чланцима Википедије и све што нема кредибилан извор треба да лети. Кога интересује смеће, пуни су киосци новина жуте штампе, а богами и електронски медији, па и Интернет. ---Славен Косановић- {разговор} 13:40, 28. мај 2008. (CEST)

Предлажем гласањеУреди

Потакнут недавним (туристичким) посјетом Београду и површним прегледом силних реклама на енглеском језику и натписа на нашем језику али на гајици, предлажем гласање о укидању транслитератора на српској Википедији, згог слиједећег:

  • писање чланака тражи више времена, стави овај таг овдје, стави ондје...
  • комплетан софтвер ради боље
  • ко не зна српски језик, свеједно му је да ли нешто пише на ћирилици или на латиници, једноставно не разумије; нпр. шта значи некоме ко не зна наш језик пише ли шишмиш или šišmiš.
  • Руси уводе домене на ћирилици, јер они који посјећују руске сајтове знају руски језик или се труде да га науче. Имају ли они потребу прилагођавати се тамо неком Американцу (полуписмени ждерачи хамбургерâ)
  • Ми Срби стално патимо на туђе, имамо обзира према онима којима је тешко утрошити два сата на учење ћирилице (Хрвати, тзв. Бошњаци и остала бивша јужнословенска браћа).
  • Устав Републике Србије каже у члану 10:

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

  • Култура и наша народна традиција („Вук на овцу своје право има ка' тирјанин на слаба човјека. Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија“) налажу заштиту онога што је угрожено. Ћирилица и српски језик су дефинитивно угрожени англофоном глобализацијом и „латиничарима“ и онима који „спикују инглиш вери вел“, који су наше данашње Феме, а латиница „нобл“.
  • Извињавам се за употребу гдјегдје неприличних ријечи. --Ban (разговор) 23:11, 11. јун 2008. (CEST)

Мислим да си у праву.--Obama (разговор) 23:18, 11. јун 2008. (CEST)

Предлог се одбија јер нема валидности. Већ икс пута је покретана прича о овоме и никад се није завршила "успешно". Проширење софтвера је уведено да би оба писма која су у српском језику валидна (на шта никоји Устав не може да приговори) могла бити равноправно коришћена. Већина тачака од горе не стоји. --ФилиП × 00:46, 12. јун 2008. (CEST)

Bane, kulturno nasledje se brani stvaralastvom, a ne zabranama. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:35, 12. јун 2008. (CEST)

Обама и Бан имају право, док екипа која се позива на права на употребу „наше латинице“ показује своју (интелектуалну?) лењост. Хајде баш да пишемо латиницом како лингвистички стандард налаже: Danas će se u Zurichu i Wienu održati novo kolo EP u fudbalu. —Јакша (разговор) 07:55, 12. јун 2008. (CEST)
To sto si naveo je uobicajeno u hrvatskoj varijanti. Ali, i kod njih postoji vrlo jaka "fonetska" struja. Kod nas ne samo da lingvisticki standard podrazumeva mogucnost i transkripcije i izvornog pisanja u oba pisma, vec je obicaj da se transkripcija radi i u latinici. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:01, 12. јун 2008. (CEST)
Usput, ni po hrvatskom Pravopisu nije Wien, nego Bec. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:02, 12. јун 2008. (CEST)
Пишите ћирилицом. Мислим да је то најбољи начин заштите. Википедија пружа могућност да се пише на оба писма али како видим велика већина уредника се опредељује да пише ћирилицом.--Војвода разговор 08:23, 12. јун 2008. (CEST)
Ја јесам за то да се чланци пишу на само једном писму. Барем док се не омогући нормално функционисање википедије људима који хоће д аје гледају на ћирилици. Ово је све било преурањено одрађено. Прво је требало решити багове и сл, па онда уводити латиницу. Али добро, шта је ту је. Сад треба радити на поправци многих ствари. —Јован Вуковић (р) 21:44, 12. јун 2008. (CEST)
  • Шта рећи на то да се приједлог одбија осим: каква је то демократија? Гласање, па се одбија?! --Ban (разговор) 19:33, 13. јун 2008. (CEST)
Oko ovoga bi se morala najpre ponovo pokrenuti rasprava, jer Vikipedija nije većinska demokratija. A o ovome se već više puta raspravljalo, evo recimo ovde, i na kraju su opet ostala oba pisma. Iz tvog uvodnog dela vidim da imaš lični problem s latinicom. Ako ćemo pravo, tehnički bi nam bilo mnogo jednostavnije da pišemo samo latinicom. Meni je recimo pravo smaranje kada treba da uređujem neki članak ćirilicom jer non-stop moram da menjam tastaturu. --loshmi (разговор) 19:53, 13. јун 2008. (CEST)
Немам никаквих проблема са латиницом. Живим у земљи гдје је латиница службено писмо. Жао ми је када видим како се у матици српски језик нагрђује англизмима, страним конструкцијама, измијењеним значењима (ужасно лијепо, страшно добро и сл.); ћирилица губи битку са гајицом. То су чињенице. Нисам ни за какве забране, само предлажем расправу и гласање (чисто анкетно) о укидању транслитератора. То сам и предложио. Овако стално неке "муке по софтверу". Ако је у српском језику по одлуци надлежних тијела (Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика) равноправна ћирилично са латиничним писмом, ја немам ништа против. Онда нека пише свак по вољи. Ако је неки чланак започет на једном писму нека остане на томе писму, али ово транслитерирање (пресловљавање) само ствара проблеме и одузима вријемезбог убацивања којекавих тагова.

Мој приједлог за јавну расправу је слиједећи: да се укине пресловљавање, да се остави од слободне воље сваком учеснику пројекта да започне чланак на једном од наведених писама; да се кажњава самовољно пресловљавање чланака са једног на друго писмо; да се чланак који је започетна једном писму уређује на том истом писму; да се након одређеног времена "подвуче црта" и види колико је чланака на којем писму, па која пракса претегне, да се према томе одреди само једно писмо за писање на српској Википедији. Мислим да је овај приједлог најдемократскији и најправеднији.

Лично ми је ћирилица најдража. Матерњи језик (са својим изворним ћириличким писмом) је ваљда дражи од касније наученог, али тако изгледа није код свих србозборућих! --Ban (разговор) 21:47, 13. јун 2008. (CEST)

Не видим како ће укидање пресловљивача ријешити проблем погрешних граматичких конструкција у чланцима... :) Што се тиче уређивања, чланци који су почети на једном писму се даље на том писму настављају, дакле то правило већ постоји. Не може се "подвлачити црта" на пројекту као што је Википедија. За тако нешто ти треба малтене стопостотна сагласност уредника, што као што сам видиш тешко да ће бити случај. Иначе, да би сада тражили од задужених за одржавање софтвера да се укине пресловљивач била би потребна такође малтене стопостотна сагласност, а и добри разлози да их убједимо зашто смо сада промјенили мишљење, јер су учињене и неке измјене у другим дијеловима софтвера. Осим тога једна добра ствар цијеле приче са пресловљивачем је да се успут дорадила и претрага чланака на оба писма, што раније није било могуће. Дакле, кључ цијеле приче је да су мишљења сарадника подијељена и тешко да ће се ситуација промјенити у скорије вријеме... ---Славен Косановић- {разговор} 22:06, 13. јун 2008. (CEST)

Slaven je objasnio uglavnom sve bitno. Da bi odluka o uklanjanju preslovljavaca uopste usla u ma kakvo razmatranje, potrebno je da postoji vecina od 70% (sto je naucna fantastika). Cak i tad, ako postoji neka znacajna manjina koja to ne prihvata (uzmimo, u prostoru izmedju 15% i 29%), opet bi odluka bila cin majorizacije, zbog cega zaposleni u WMF ne bi odluku sproveli u delo. Tek ako bi za odluku bilo preko osamdesetak posto saradnika ovde, bilo bi realnih izgleda da se izbaci preslovljavac. Drugim recima, ova rasprava je gubljenje vremena. --millosh (razgovor) 23:35, 13. јун 2008. (CEST)

Не знам колики је постотак оних који пишу чланке ћирилицом, али вјерујем да је већина чланака на ћирилици. Може ли се проверити тај постотак, па да онда на основу њега извуку се одређени закључци. Ако би постотак био 80 (у Црној Гори на референдуму је било 55%) на страни ћирилице онда не видим чему транслитератор и двоазбучност на Википедији. --Ban (разговор) 10:08, 14. јун 2008. (CEST)

Ovo se ne tice kako saradnici pisu, nego njihovih stavova povodom transliteratora. I ja, osim na stranama za razgovor, verovatno u 90% slucajeva pisem cirilicom, ali mi ne pada na pamet da kazem da treba izbaciti transliterator. --millosh (razgovor) 11:38, 14. јун 2008. (CEST)

Оваква дискусија се периодично јавља готово са некаквим сезонским циклусом и увек се своди на то да се ради искључиво о личној преференци. Желео бих само да нагласим да је за овај пројекат, у овом смислу, подједнако релевантан Устав Свазиленда колико и Устав Србије. Ово није национални, већ језички пројекат. Дакле, како се ствар своди на лично опредељење, једино је логично обезбедити равноправност писама омогућивши приказ чланака у оба писма. Гласање је на Википедији, када је реч о крупним и суштинским питањима, ствар потврде консензуса до којег се дошло дискусијом. Овакве дискусије никада нису довеле до консензуса, а пошто прегласавање не практикујемо, нити постоји значајан консензус (70-80%), мораћу да се сложим са оценом да ова прича једноставно није сврсисходна (осим у смислу утврђивања градива на тему поларизованости заједнице око питања ћирилица вс. латиница, што опет није превише неопходно :)). --Кале info/talk 13:39, 14. јун 2008. (CEST)

Па добро, да се не лажемо, ово је и уведено без концензуса, тј иако је већина била против. Али тада је милош ишао на неку политику о тиранији већине. Е сад, да не улазимо у расправу о валидности увођења транслитерације. Очигледно је да нам сада треба концензус за промене. Њега нема тако да остајемо на старом. Ја јесам за онемогућавање писања латиницом, али очигледно је да сви нису за то, тако да остаје садашње стање. Ако неко хоће може да покрене процедуру за гласање, али ја мислим да је то узалудан посао јер неће бити потребне већине —Јован Вуковић (р) 13:58, 14. јун 2008. (CEST)
  • Може ли се провјерити постотак чланака на ћирилици према чланцима на латиници. Ако је транслитератор уведен без општег консензуса - хајде да се утврди консензус око транслитератора - ако је већина била против увођења транслитератора, зашто је уведен? Да ли је у питању тиранија мањине? Постоји ли страх од откривања постотка чланака на ћирилици? Коме смета гласно размишљање на ову тему? --Ban (разговор) 15:07, 14. јун 2008. (CEST)
Може се утврдити, али пошто тренутно немам времена остављам своју процену да је оних на ћирилици доста више него оних на латиници. А са овим предлозима одозго се ич не слажем и нема `леба да ме неко нетера да се сложим. :-)   Михајло [ talk ] 15:27, 14. јун 2008. (CEST)
Није у питању тиранија никакве врсте јер никоме није забрањено да пише онако како жели, наравно придржавајући се прравила да се писма не могу мијешати у истом чланку, а чланци се могу читати и претраживати на оба писма. Мрзи ме да кликнем на дугме ћирилица како би ми се чланак приказао ћирилицом или мрзим да уређујем латиничне чланке, али и обратно, нису никакви аргументи. Дакле, тиранија је увођење забрана у један пројекат који је културно-језичке природе. И ћирилица и латиница су настале по узору на грчки алфабет и факат је да се користе у српском језику. Задатак Википедије није да мијења реалности него да их одражава. ---Славен Косановић- {разговор} 15:33, 14. јун 2008. (CEST)

Једина друга опција је отворити српску википедију латиницом, а одговор на то ће бити: Па, имате транслитератор. А у случају да је писање латиницом на српској Википедији забрањено, вероватно је да би се у одређеном тренутку "неко одозго" позабавио тим проблемом и увео привремене мере на исту. --millosh (razgovor) 15:36, 14. јун 2008. (CEST)

Што се тиче консензуса: За овакве ствари је, као што рекох, довољно да релевантна мањина сматра то потребним; за то није потребан консензус, јер би се ма какво гласање о томе свело на мајоризацију. Ето, има Срба који пишу латиницом, има значајан број таквих, и то је њихово основно право на пројектима општег типа, као што је Википедија. --millosh (razgovor) 15:36, 14. јун 2008. (CEST)

Такође, Бане, почињеш да опструираш пројекат смарањем. --millosh (razgovor) 15:36, 14. јун 2008. (CEST)

Једна ствар коју је Милош добро изразио у једном од горњих коментара је да се „култура брани стваралаштвом, а не забранама“. ---Славен Косановић- {разговор} 15:43, 14. јун 2008. (CEST)

Колико се ја сећам, није било не-консензуса за увођење конверзије. О њој се причало више од годину дана пре самог увођења и, иако је било људи који су били скептични, не сећам се да је ико изложио гласно и јасно негодовање апропо транслитерације и два писма на срњики. --ФилиП × 16:36, 14. јун 2008. (CEST)

Е, па сад се сетих. Имали смо ИРЦ сеансу са Анђелом везано за ово. И одлука је била врло једнозначна. Значи, било је консензуса. --millosh (razgovor) 17:14, 14. јун 2008. (CEST)

Глобална sysop овлашћењаУреди

Драге колеге Википедијанци,

Желео бих да вам скренем пажњу на политику која ће (бар је тако наведено) бити стављена на гласање у понедељак, 16. јуна, на Мети. Ова политика предвиђа увођење једне нове глобалне групе корисника која би, бар на техничком нивоу, имала овлашћења истоветна онима који имају локални администратори, с тим што би они та овлашћења имали на сваком Викимедијином викију. Између осталог, уколико та опција буде уведена, имали би додатно, заједно са стјуардима, и могућност глобалног блока (односи се само на ИП). Предложени назив те групе је глобални сисоп, па ћу их тако и називати, како би покушао да избегнем минско поље недовољно прецизне терминологије.

Наведени примарни циљ постојања ове групе је борба против вандализама који погађају мале викије, са недовољним бројем администратора и ниским капацитетом заједнице генерално да се са таквим потешкоћама ажурно бори (дакле, генерално нешто слично SWMT, само са широким дијапазоном алатки). Њихова овлашћења су поприлично либерално дефинисана, али се генерално наводи да је `вандализам` једино што се њих тиче. Није у потпуности јасно шта се подразумева под `малим викијем`, мада постоје покушаји да се ово дефинише, али није прецизирано да ли ће таква диференцијација бити део политике или смерница (заправо додато је :)). Наглашено је да се `локални пројекти морају поштовати` и да ће кршење такве праксе бити санкционисано уклањањем права по кратком поступку. Глобални сисопови би били бирани на Мети, постојала би пракса годишњег реизбора, али је евентуално уклањање права стављено на дискрецију стјуардима уз постојање странице за подношење жалби.

Да ја не бих агитовао на било коју страну (мада се нећу заваравати да бар мало нисам био претенциозан :)), кога ово интересује могао би да погледа политику у целости и нешто од дискусије на страни за разговор. Мислим да је оправдано што ово постављам овде (можда грешим), јер се ради о глобалној промени, а нисам сигуран колико ко посећује Мету. Право да гласају имају сви Викимедијанци са бар 500 измена укупно (небитно на којим пројектима) и бар 100 измена између 1. јануара и 31. маја ове године.

Уколико ствари остану у оквирно овом тумачењу, Википедија на српском ће бити једини Викимедијин пројекат на српском језику који ће моћи да одлучује о томе да ли жели, и у ком обиму, да се изузме из делокруга дотичних глобалних сисопова. Сви остали пројекти на српском ће по дифолту бити у оквирима `рада` ових корисника, уколико ова политика буде усвојена (додуше, то и није неоправдано, јер су поприлично неактивни).

Дакле, као тема за размишљање (опет, ако политика буде усвојена) — треба консензусом да одлучимо да ли желимо у потпуности да се изузмемо, да дозволимо само употребу ролбек опције или да им дозволимо употребу пуног спектра алатки на овој Википедији. Ово није нешто што треба да урадимо за две или три недеље, већ у некој догледној будућности.

Хвала --Кале info/talk 04:01, 12. јун 2008. (CEST)

Kale je uglavnom sve lepo opisao. Imam samo jednu primedbu: Stjuardi ce samoinicijativno uklanjati prava samo u slucaju krsenja nekih pravila (koriscenja prava na vecem projektu [sr.wp spada u "vece projekte", ostali projekti na srpskom ne spadaju; kao sto Kale rece] koji nije dao saglasnost za koriscenje konkretnih prava). U to ne treba biti sumnje, posto je uvek neko od nas lak na obaracu po pitanju skidanja prava (ja sam tu medju prvima; uzmimo, pre neki dan sam privremeno skinuo admin i biroktratska ovlascenja zbog zloupotrebe na luksemburskoj Vikipediji [lb.wp]). U svim ostalim slucajevima, reizbor mora proci, sto znaci da ce se za svakog globalnog sisopa glasati svake godine. I, naravno, to ce, svakako, biti ljudi od visokog poverenja i dovoljnog tehnickog znanja. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:29, 12. јун 2008. (CEST)
Sto se tice definisanja pravila za njihovo ponasanje na nasem projektu, licno sam za to da im se dozvoli da upotrebljavaju prava u skladu sa globalnom politikom (znaci, u borbi protiv vandalizama i u slucaju da nekom treba tehnicka pomoc). Znaci, ne limitirati ih dodatnim pravilima jer nema potrebe. Naravno, treba navesti da ce u slucaju zloputrebe svojih prava na sr.wp biti odmah blokirani i prijavljeni na Meti. Uostalom, u ovom trenutku mislim da sa ovih prostora jedine realne sanse za dobijanje tih prava ima upravo Kale (realne sanse ~ interesovanje za globalna desavanja). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:29, 12. јун 2008. (CEST)

За оне са ћириличним кор. именима: ја сам ево већ дуже време блокиран на тр.њики због мог кор. имена. Немам превише жеље за учешћем у овоме понајвише због недостатка времена, али мислим да је и ово тема која би се ваљала поменути у коме год контексту је потребно.   Михајло [ talk ] 15:20, 14. јун 2008. (CEST)

Покушаћу да средим то без буке. Иначе, такве ствари су недопустиве. --millosh (razgovor) 15:40, 14. јун 2008. (CEST)
На хр-вики ће вероватно бити уведено правило да се корисници у свом потпису морају транслитерисати. То ће бити ок, а мислим да би и ми то могли да тражимо (од кинеза, јапанаца, арапа и сличних). Значи корисничко име остаје исто, а потпис се транслитерише —Јован Вуковић (р) 16:17, 14. јун 2008. (CEST)
Транслитерација у потпису није доста. Нпр. мени је потпис био транслитериран од самог почетка, али су паметњаковићи тамо захтевали да поставим и пуну транскрипцију свог кор. имена на кор. страну. Чак и кад сам отишао на вики одмор и обрисао садржаје својих кор. страна (на свим њикијима), они су ми додали ту транскрипцију на кор. страну. Јединствени су по таквим комплексима; пардон, захтевима, и око тога су много ажурнији него нпр. приликом других административних и бирократских послова који им нису мили.   Михајло [ talk ] 16:30, 14. јун 2008. (CEST)
Мислим да нам то није потребно. Али ако постоји реалне заинтересованости за то, што да не. --ФилиП × 16:36, 14. јун 2008. (CEST)

Уууух, да, ни питање нисам приметио. ДА, никако некоме тражити такве ствари. Немам ништа против обраћања са ти ако корисник већ неће да ми да неко разумљиво име. :o)   Михајло [ talk ] 17:57, 14. јун 2008. (CEST)

Подржавам [Михајлов] став. Упућен сам у то шта планирају на хр.њп (хм. ово "њп" сам први пут сад употребио махилано :) па, добро, Њикипедија, стоји :) ). Елем, мислим да је то истеривање кривих дрина, мада је у границама прихватљивог. Такође, мислим да ће то срочити у форми молбе, а не у форми захтева. У сваком случају, не подржавам такве захтеве јер начелно представљају малтретирање сарадника који су чудом стигли на нашу Википедију и желе у њеном раду да учествују на ма који начин. Циљ нам је да овде добијемо неког Јапанца, Кинеза или Бербера, а не да им правимо препреке у учешћу у нашем раду. С друге стране, вероватно је да ће свако заинтересован за српски језик научити и ћирилицу и латиницу и да ће се потписивати на српском, а не на свом матерњем језику. У крајњем случају, увек остаје копи-пејст за цитирање имена. А ко нема инсталирану подршку за друге језике (па види квадратиће) може да се распита како се то доинсталира, а може и квадратиће да копи-пејстује. Ако неко нема подршку за јуникод, онда је то већ други проблем, а тешко да ће уопште моћи да чита нашу Википедију. --millosh (razgovor) 20:04, 14. јун 2008. (CEST)

Мала дигресија: Приједлог, препорука, обавеза или што већ, на хр.њики је прошла :-( Ко има воље да чита, ево овде. --Sanya (разговор) 21:47, 14. јун 2008. (CEST)

Ово ми личи увођење ср... на мала врата. Пример: Any WikiМedian with at least 500 edits (across all projects) total, and at least 100 edits (across all projects) between January 1 - May 31, 2008 may vote. Voter should have an existing user page at meta with a link to at least one content project. Нигде не пише колико дуго треба да си на ВикиМедији, можеш да се региструјеш сутра и опет си ок? Тотално је непрофесионално (правила са брда и са здола) а дају се озбиљна права која када се једном изгласају тешко да се скидају (не права, него систем који им то даје). Не видим како би ово унапредило њики на српском језику и на многим другим језицима. Једино што сам уочио је да Милош хоће да се кандидује   па да и ми имамо некога тамо да нас представља или не представља. У сваком случају, ако дође до тога, гласаћу да се не мешају у њики на српском, радимо добро и без њих, и гласаћу за неког из наше заједнице ако се кандидује.----László (talk) 20:40, 14. јун 2008. (CEST)
Drugi red: Having been a participant for at least 6 months on: --millosh (razgovor) 12:16, 15. јун 2008. (CEST)
A ti si citirao pravila za glasace. Znaci, nalog mora biti otvoren do 31. maja, do kad treba da ima odredjeni broj glasova. I to je nalog za glasace o politici. Procitaj malo pazljivije ceo dokument. --millosh (razgovor) 12:18, 15. јун 2008. (CEST)
I jos nesto, Milos nece da se kandiduje, posto je Milos stjuard, sto je visa funkcija od globalnog sisopa. --millosh (razgovor) 12:20, 15. јун 2008. (CEST)
Што се тиче подршке и ја се слажем са Лашлом. Гласаћу да им не дозволимо рад на ср-вики (тј овлашћења). Мислим да имамо довољно администратора, и да нам није потребно да неко са стране има администраторска овлашћења, а да заједница није гласала о томе да ли му се она одобравају или не. --Јован Вуковић (р) 15:35, 15. јун 2008. (CEST)
Ја се такође слажем са овим ставом. Мислим, вероватноћа да би они набасали на ср.вики поред једно 400-500 других, заиста малих пројеката, није значајна, али ми можемо и да им олакшамо тако што ћемо се навести у „не, хвала“ групу пројеката :) Могуће је да ће они стварно бити јако одговорни према тим овлашћењима, али је известан степен подозривости према глобалним овлашћењима, и поред претпоставке најбоље намере, оправдан и у том смислу ја сам ближи потпуном искључењу ср.вп или евентуално само ролбек опцији него давању потпуне слободе (у оквиру политике, наравно) на овом пројекту. Наш процес избора нових администратора није тривијалан, и само је логично да се тај корак не може прескакати преко Мете. --Кале info/talk 17:35, 15. јун 2008. (CEST)

Pa, ocigledno je da paranoisete. I svakako ce biti zabavno videti da je ova zajednica znacajno ucestvovala u blokadi politike koja ce koristiti mnogima. Rezonovanje je izuzetno sebicno, kad se uzme u obzir sve ostalo. --millosh (razgovor) 18:23, 15. јун 2008. (CEST)

Не разумем како ће ова заједница блокирати политику (ако мислиш доношење исте)? То никако није била моја намера, и мислим да у ономе што сам написао никоме нисам дао повода за то. То што је сентимент према овим овлашћењима такав није ствар менталитета ове заједнице, већ евидентно нешто у чему нисмо усамљени... --Кале info/talk 18:33, 15. јун 2008. (CEST)
Videcemo kako ce izgledati glasanje. Naravno da niste usamljeni, paranoja je opsteljudska osobina. Kakogod, isto sto vazi i za englesku Vikipediju, vazilo bi i za srpsku, a na engleskoj je vec usvojena politika koja se tice koriscenja ovih prava (znaci, tamo postoji konsenzus oko tih prava). Pritom, ocigledno je da ni Laslo ni Jovan nisu procitali ni politiku, a kamoli razgovore o tome. --millosh (razgovor) 18:37, 15. јун 2008. (CEST)
Мислим да се пре ради о суверенитету а не о параноји. Нисам приметио да је ико овде изразио озбиљну бојазан да би неко од корисника са тим овлашћењима штетио ср.вики. Ради се о принципу да ако нема изричите потребе за централизацијом моћи, а на овом пројекту те потребе нема, онда то не треба чинити. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:42, 15. јун 2008. (CEST)
Нисам сигуран да разумем у потпуности целу причу, али зашто би наша евентуална одлука да се не дозволи коришћење глобалних овлашћења на ср.вики блокирало тај поступак на неком пројекту где је евентуално потребан? Верујем да ће и многи други већи пројекти реаговати на сличан начин. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:35, 15. јун 2008. (CEST)
Pa, zar ne vidis da su se Jovan i Kale vec izjasnili da ce glasati na Meti protiv. --millosh (razgovor) 18:38, 15. јун 2008. (CEST)

Preko toga, Kale siri FUD. Globalni sisopi nikako nece biti administratori u pravom znacenju te reci, a, s druge strane, svaki globalni sisop ce morati da bude administrator, birokrata ili cekjuzer na bar dva projekta. Takodje, uslovi za postajanje globalnim sisopom na Meti su znatno strozi nego za postajanje administratorom na sr.wp. --millosh (razgovor) 18:41, 15. јун 2008. (CEST)

Па шта ако изражава своје мишљење у конструктивној дебати (да не искористим еуфемизам који си ти употребио)? Мислим то је поента, зар не. Ако има валидних оправдања за промовисање једноумља, шта ће свет рећи свакако није једно од њих. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:46, 15. јун 2008. (CEST)
Na redu je glasanje (od ponoci po UTC-u). Debata se privodi kraju, a Kale je izrazio samo svoju paranoju koju i ovde siri. Moze se videti tamo. --millosh (razgovor) 18:47, 15. јун 2008. (CEST)
Како год, ја само хоћу да кажем да није лепо понављати изнова и изнова да сте параноични зато што им се неки предлог не свиђа, и застрашивати људе како ће ето ср.вики заједница испасти свакаква јербо је блокирала пут општег прогреса (јер је то ноторна глупост и то је и теби јасно). -- Обрадовић Горан (разговор) 18:51, 15. јун 2008. (CEST)

Твоје арбитрарно називање мојих ставова паранојом не намеравам да разматрам јер осим што се косе са смерницама овог пројекта, такве оцене нису у оквиру твоје компетенције, јер ти, последњи пут када сам проверио, ниси ни медицински радник а свакако не психолог/психијатар. Ја разумем твоју пасионираност усвајањем предлога који си започео. Не разумем пак да то оправдава вређање људи и ниподаштавање њиховог мишљења само зато што се коси са твојим тренутним настојањима. Дангирати нешто параноичним икс пута није аргумент. Мој је једини циљ био и јесте да оваква гласања не прођу без адекватне заступљености глобалне заједнице, и због тога сам обавестио заједницу овог пројекта, на коме сам активан. Нико овде није спомињао да ли ће се, или како изјаснити на Мети, сви горњи коментари се тичу употребе споменутих овлашћења на овом пројекту. --Кале info/talk 19:05, 15. јун 2008. (CEST)

Hm. Kale, izivni. Nisam pazljivo procitao tvoju prvu poruku. --millosh (razgovor) 19:33, 15. јун 2008. (CEST)
Није проблем. Дакле, да не буде забуне — на Мети се не гласа о томе да ли подржавате или не потенцијалну употребу права на овом пројекту, већ се гласа генерално о увођењу ове нове групе корисника са овлашћењима и одговорностима дефинисаним предложеном политиком. --Кале info/talk 19:44, 15. јун 2008. (CEST)
U kontekstu donosenja politike ovde: To treba uraditi svakako. Nacelno, nisam za to da se globalnim sisopima ista limitira (jer je korisno da u jednom cugu blokiraju npr. otvorene proksije i slicne stvari i ovde), ali stagod da zajednica ovde odluci, sa stanovista globalne politike to je zakon. --millosh (razgovor) 20:01, 15. јун 2008. (CEST)
Милоше нико није рекао да ће гласати на мети против. Ја сам рекао да сам против тога да они овде имају та овлашћења (цитат: „Гласаћу да им не дозволимо рад на ср-вики“). На мети нећу гласати, јер ме мрзи да читам целу политику и све око тога. Ја ћу гласати за то да они на ср вики немају права да блокирају кориснике, да бришу чланке и сл. Ако може да им се омогући само ролбек дугме, то ћу подржати. И потпуно се слажем са калетом, да није лепо то што људе називаш параноичним и шта ја већ знам. —Јован Вуковић (р) 23:18, 15. јун 2008. (CEST)
Prvo, treba procitati politiku i treba procitati razgovore i treba tamo glasati. To je jedini nacin na koji je moguce omoguciti vece ucesce lokalnih zajednica (u ovom slucaju nase) u globalnim pitanjima. --millosh (razgovor) 23:39, 15. јун 2008. (CEST)
Rolbek je jednom globalnom sisopu na sr.wp, realno, poprilicno beskoristan, jer za tu funkciju mora znati srpski. A manje-vise svi koji znaju srpski su ovde, a uslov za postajanje globalnog sisopa je da osoba bude bar admin na bar dva projekta, sto znaci da ce u 99% slucajeva onaj kome bi ta funkcija bila korisna, vec bio admin na nasoj Vikipediji. Naravno, davanje toga moze da bude simbolicno pokazivanje dobre volje, sto podrzavam. --millosh (razgovor) 23:39, 15. јун 2008. (CEST)
Potom, problem je upravo u tome sto nisi procitao politiku. Globalni sisop nema prava da blokira korisnike cak ni na manjim Vikipedijama osim ako to nisu vandali, ili, iskljucivo u saradnji sa stjuardima, otvoreni proksiji. Brisanje strana, takodje, ne dolazi u obzir ni na malim projektima, osim ako to nisu vandalizmi. Stavise, oni nece biti u mogucnosti da brisu ni jedan skup clanaka koji se mogu okarakterisati kao spam. --millosh (razgovor) 23:39, 15. јун 2008. (CEST)
S vandalizmima se mozemo boriti sami jer smo dovoljno aktivni, tako da skup privilegija koji to pokriva (blokiranje IP adresa usled vandalizma i brisanje strana) nema svrhe za njih. Jedino sto ima svrhe je blokiranje otvorenih proksija, a vrlo korisno je da neko drugi vodi racuna o tome mesto nas. (Tj., ko bi, inace, vodio racuna o tome?) --millosh (razgovor) 23:39, 15. јун 2008. (CEST)
Sto se tice glasanja, tu se izvinjavam, mada mi u kontekstu tvoj stav nije bio previse jasan (gde ces glasati? jedino glasanje se odrzava na Meti). Kaletu sam se vec izvinio. --millosh (razgovor) 23:39, 15. јун 2008. (CEST)

miraš dedeićУреди

Šta bi s "Miraš Dedeić"? Naveo sam izvore. Da li je problem i činjenicama ilki u nečem drugom. Dajte, čovek ne jede malo decu a medijska je zvezda. Molim odgovor--Markus (разговор) 14:00, 18. јун 2008. (CEST)

Именовање чланака о особамаУреди

Не знам да ли је код нас усвојена политика о именовању чланака о људима. На енглеском се то налази овде: http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Naming_conventions_(people)

Укратко, пише да наслов чланка треба бити "најпознатије (или највише уобичајено) име које није у конфликту са неким другим именом". Такође треба повести рачуна о следећем:

  • Не употребљавати додатне титуле (попут "краљ", "свети", "др" и слично) осим када је то најједноставнији и понајвише ПОВ начин да се реши вишезначност
  • да су на српском
  • да нису увредљива

Углавном, код нас је потребно сређивање у складу са неким општеприхваћеним принципима. Ја сам пре пар месеци сређивао имена чланака из категорија свеци и светитељи, јер је стање тамо било поприлично лоше. Боље је да се донесе заједничка политика, па да се спочетка не праве такве грешке.--Дамјан /разговарајмо/ 21:18, 21. јун 2008. (CEST)

Trebalo bi. Imamo šarenilo u kategorijama vladari. Neki naslovi su prevodi naslova engleskih članaka poput Karlo od Španije, Ana od Velike Britanije, zatim imamo tradicionalne naslove Andronik I Komnin, kao i naslove sa nadimcima poput Petar Veliki. Napiši predlog pa da glasamo. Meni se sad najviše sviđa ovko: Ime Broj Dinastija, a mogu da prođu izuzeci kao Petar Veliki, Ivan Grozni-- Bojan  Razgovor  05:40, 22. јун 2008. (CEST)


Neki preliminarni predlog bi mogao da glasi:

  • Osoba se obično imenuje imenom i prezimenom (npr. Nikolaj Velimirović); ukoliko to nije moguće ->
  • Osoba se imenuje imenom i mestom porekla ili delovanja (npr. Nikolaj Ohridski ili Nikolaj Žički); ukoliko to nije moguće ->
  • Osoba se imenuje imenom i nadimkom (npr. Nikolaj Isposnik); ukoliko to nije moguće ->
  • Osoba se imenuje imenom i titulom (npr. Vladika Nikolaj ili Sveti Nikolaj).

Međutim, i ovde postoje izuzeci, jer iz dosadašnje prakse Vikipedije papa i patrijarsi se uglavnom imenuju titulom. I naravno, treba voditi računa o rasprostranjenosti imena u narodu, pa neke osobe treba zadržati sa titulom sveti (npr. Sveti Đorđe) ili nadimkom (Ivan Grozni), itd.--Дамјан /разговарајмо/ 19:00, 24. јун 2008. (CEST)

Не бих се упуштао у свеце,али се слажем са Бокицом да за владаре иде овај шаблон(име+број+династија(ако је нема надимак)),уз који евентуално треба додати надимак и титуларно име (ако их има).Нпр. Стефан Душан IV Немањић Силни. Црни Бомбардер!!!  (†) 19:08, 24. јун 2008. (CEST)

Pa hajde da napišemo Википедија:Правила именовања/Владари i da ako treba idemo na glasanje. -- Bojan  Razgovor  19:59, 24. јун 2008. (CEST)

Pogledajte pre toga još jednom dobro istu raspravu na engleskoj viki http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Naming_conventions_(people). Mislim da treba prvo doneti generalno pravilo za osobe uopšte, pa tek onda eventualno za vladare, svece i ostale ponaosob. Pogotovo zato što je neko poznat i kao svetovna osoba i kao svetac i kao vladar.--Дамјан /разговарајмо/ 20:37, 24. јун 2008. (CEST)

Отворио сам нову страну Википедија:Правила именовања/Људи па да на њој наставимо договоре.--Дамјан /разговарајмо/ 02:05, 12. јул 2008. (CEST)

Prošlo je 20 dana, niko nije reagovao. Dakle, niko nema ništa protiv? (da ne idemo džabe na glasanje) -- Bojan  Razgovor  11:43, 31. јул 2008. (CEST)

РеференцеУреди

Да ли мислите да је када се референцира податак на крају реченице боље ставити референцу пре или после тачке?

  • бла бла трућ.[1]

или

  • бла бла трућ[1].

Ја гласам за другу верзију, пошто понекад референце стоје и у сред реченице. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:23, 19. јул 2008. (CEST)

Ja stavljam posle tačke. Takva je praksa na većini Vikipedija, a i lepše mi izgleda. U sredini rečenice ne smeta da stoji posle reči, jer se referentni broj nekako stapa sa razmakom (zbog donje beline), posle koga ide druga reč. A ukoliko referenca stoji pre tačke izgleda mi kao da pre tačke na kraju rečenice postoji razmak (isto važi i za zarez). --loshmi (разговор) 17:29, 19. јул 2008. (CEST)
Ја стављам пре тачке, некако ми је лепше. --Јован Вуковић (р) 19:37, 21. јул 2008. (CEST)
Ја стављам пре тачке кад референцирам део реченице који је пре тачке, а после тачке кад референцирам целу реченицу, или пасус. Никола (разговор) 11:58, 25. јул 2008. (CEST)

Ја стављам пре тачке, али сад видим и разлоге за другачији став. Значи мени је изгледало логично да

  • хм, хм[1], бла, бла[2] трућ[3][4].

јер може бити више референцирања у истој реченици, а једна реченица је завршена тачком. Тачка је завршетак целине. Међутим, уколико референцу не сматрамо делом реченице, она се онда има издвојити после реченице и следити после тачке а односити се на целу реченицу или један њен део као у случају

  • хм, хм, бла, бла трућ.[1][2][3][4] -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 12:10, 25. јул 2008. (CEST)
Ја сам ономад и пребацивао после тачке кад видим да је пре. Сад и даље постављам после тачке. —Саша Стефановић ® 12:37, 25. јул 2008. (CEST)
Slazem se sa Nikolinim i Draganovim razmisljanjima. —ФилиП × 19:58, 30. јул 2008. (CEST)

УставУреди

чудиме да српска википедиаја има и на латиницом, све википедије пишу само својим писмо и поштују свој устав а у српском уставу ништа не пише и латиници?!?--80.144.219.31 (разговор) 15:15, 1. август 2008. (CEST)

Ovo nije srpska Vikipedija, već Vikipedija na srpskom jeziku. Razlika je ogromna. Stoga se mi ne rukovodimo prema Ustavu bilo koje zemlje, već prema Pravopisu srpskog jezika. M!cki talk 15:20, 1. август 2008. (CEST)
Аха па добро а Ћирилица је Аутентично српско писмо по целом свету као и грчки или руски!?--80.144.219.31 (разговор) 15:32, 1. август 2008. (CEST) нервираме само што ми седимо на две столице?!

Не седимо истовремено.Награисаловићкажи/лажи 15:40, 1. август 2008. (CEST)

Dva pisma su nam, valjda, prednost. M!cki talk 15:46, 1. август 2008. (CEST)
Па ја мислим да је лепше имати своје, а латиницу знају сви!?--80.144.219.31 (разговор) 15:49, 1. август 2008. (CEST)
Тај еродирани поглед на свет (а поготово у лингвистичком аспекту) је нешто веома лоше. Поседовањем више ствари (као што су писма) култура може само да се побољша. Латиницу не знају сви и није она писмо свих људи, иако је де факто најраспрострањенија. Уосталом, српски језик је само један од неколицине језика који се служе двама писмима или чак већим бројем писама. Азербејџански се може записати у латиници и ћирилици (али и арапском писму), казахстански се може записати у ћирилици и арапском писму (али и у латиници), а слична ситуација је и са узбекистанским, ујгурским језиком итд. --ФилиП × 23:58, 1. август 2008. (CEST)

Гласање о промени политике АдминистрацијеУреди

Отворио сам ново гласање које циља да у једној ставци измени политику Администрације. Сви корисници су позвани да гласају. --ФилиП × 21:15, 21. август 2008. (CEST)

Ја сам и раније подржао предлог, али зашто не постоји ставка против било каквих измена. Овако се корисницима оставља избор између два предлога која иду у истом правцу. Чисто да ствари буду јасне. --M!cki talk 21:37, 21. август 2008. (CEST)
Ах, исправио си се у међувремену   --M!cki talk 21:39, 21. август 2008. (CEST)

Википедија:Гласање/Предлог за измену политике АдминистрацијеУреди

Отворио сам дискусију за приједлог о измјени дијела политике Администрације који се тиче одузимања администраторских и/или бирократских права. Позивам све заинтересоване сараднике да прочитају приједлог и дају своје коментаре. Такође позивам Филипа да прекине текуће гласање о измени политике администрације, како би сви могли да се концентришу на дискусију о приједлогу и како не би морали да чекамо мјесец дана од завршетка текућег гласања за поновно покретање гласања на тему. ---Славен Косановић- {разговор} 19:47, 27. август 2008. (CEST)

Која је поента прекидати гласање један дан пре његовог завршетка? Дакле, не. --ФилиП × 20:18, 27. август 2008. (CEST)
Па поента је ваљда да се усагласи нешто што ће конснзусом већина усвојити, а не да се прегласавамо. Ваљда је то била поента рада на Википедији приликом усаглашљавња разних политика. ---Славен Косановић- {разговор} 20:52, 27. август 2008. (CEST)
Али не видим како затварање гласања 1 дан пре његовог завршетка помаже у томе. 1 дан мање-више сигурно неће донети богзнакакву предност. --ФилиП × 20:57, 27. август 2008. (CEST)
По садашњој политици о гласању, у случају да текуће гласање не успије, тј. неуспјешно се заврши, наредно је могуће покренути тек за мјесец или три мјесеца у случају да тема није од експлицитне важности за заједницу. Прекидање гласање се не сматра неуспјешним "завршетком", по мом мишљењу, мада, ако неко хоће креативно да интерпретира може и прекид гласања схватити неуспјешним завршетком, али мислим да таква "креативна" интерпретација није никоме у интересу у овом моменту. ---Славен Косановић- {разговор} 21:04, 27. август 2008. (CEST)
Будући да је из овог и ранијих гласања евидентно да је заједница по овом питању подељена, ја лично сматрам да није потребно срљати са новим гласањем, те да је период од месец дана до новог (а ово јесте таква, значајна, тема) сасвим прихватљив да се искристалише оптимално решење. Дакле, ја предлажем да се ово гласање регуларно заврши, па тих месец дана, или колико је већ неопходно, можемо натенане да усаглашавамо разне политике... --Кале info/talk 21:11, 27. август 2008. (CEST)

Слажем се са Калетом. Уосталом, видим већу потребу да изменимо саму политику гласања (и то ми је негде на годишњем реду :) ), јер је ем старија (па самим тим се можда не уклапа најсавршеније у тренутну заједницу) ем непрецизнија и неповољнија(?). Али о том потом. --ФилиП × 21:44, 27. август 2008. (CEST)

Ја не бих рекао да је заједница подијељена на пола око потребе измјене. Сви који су гласали или коментарисали на текућем гласању, било за било против, слажу се да се дио политике измјени, барем је то моја импресија на основу коментара, али се не слажу око приједлога који је стављен на гласање. Ако је само циљ да се начини измјена ради уклањања права дуго времена неактивним админима, онда вриједи покушати доћи до консензуса и не чекати један или три мјесеца. Али ако је идеја потпуна ремоделација политике, онда је за то дефинитивно потребмо дуже вријеме. Дакле шта је у питању? ---Славен Косановић- {разговор} 21:49, 27. август 2008. (CEST)
Ја доживљавам да је потребно изменити само ту ставку. Нисам приметио индиције да је цела политика погрешна или да је треба темељно мењати. Можда грешим. --ФилиП × 22:01, 27. август 2008. (CEST)
Па онда у чему је проблем да се усагласи та измјена док су људи још загријани за ту тему? Евидентно је да за само уклањање те ставке нема консензуса, а исто тако је евидентно да се већина слаже да начини пертинентна измјена у самој ставци која би омогућила да се обави оно зашта се већина залаже. ---Славен Косановић- {разговор} 22:19, 27. август 2008. (CEST)
Без обзира што се ради о измени само једне ставке, мора бити индикативно да кроз три гласања ниједан предлог није добио задовољавајућу већину, при чему је садржај другог веома близак садржају предложеног четвртог. Друга је чињеница, и важнија, да се људи умарају од гласања, и да се његово узастопно понављање око једне ствари у кратком року своди на избор који ће направити предана група појединаца (приметно је да број гласача опада), а мислим да је значајније да промене важних политика, па иако се ради о једној ставци, имају широк консензус, него што је значајно да се изведу што је могуће брже, јер у овом случају за то нема оправдања — не ограничавају нас икакви рокови. --Кале info/talk 22:15, 27. август 2008. (CEST)
Па колико видим у претходним гласањима разговарало се о приједлогу времена неактивности, 18 мјесеци је добило већину. Сада је само требало срочити измјену имајући у виду претхдне дискусије и гласања. Умјесто тога ишто се с приједлогом да се ставка која регулише у којим случајевима се може покретати гласање о одузимању права потпуно уклони, што није било предмет ранијих дискусија. ---Славен Косановић- {разговор} 22:19, 27. август 2008. (CEST)
Добило је већину, али Википедија није већинска демократија, већ се одлуке доносе консензусом, кога није било. Друго, нисам приметио посебну „загрејаност“ за тему, а и дискутабилно је да ли квалитетне измене произилази из моменталне загрејаности. Дакле, ОК, имали смо гласање, оно је било неуспешно (можемо га ми формално звати како год), најприкладније решење је да се сада о свему размисли и продискутује, па са одговарајућом временском дистанцом приступи коначном разрешавању проблема (не)уклањања права неактивним администраторима. Ово што предлажеш је једноставно форсирање нечега без преке потребе; супер, може оно и да добије већину, Бог зна да се свима смучило, али је то једноставно противно доброј пракси, ИМХО енивеј. За тих месец дана може да се договори тачна временска одредница (12, 18, XY месеци, строу полом, како год), начин обавештавања, начин изражавања противљења, аутоматско или неаутоматско уклањање/враћање права, дакле, све оно око чега су постојала или постоје опречна мишљења, па онда тек да се бави гласањем. Дакле, ја потпуно подржавам сваку дискусију на ову тему, али не и форсирано гласање. --Кале info/talk 22:42, 27. август 2008. (CEST)
Једанаесторо сарадника је гласало или коментарисало на текућем гласању, дакле ипак то није занемарљив број заинтересованих људи. Затим, ја нисам отворио поновно гласање, него дискусију на тему која траје седам дана. Могуће је да та дискусија не да резултате и да се не одазове довољно људи, при чему не би имало смисла отварати гласање по завршетку дискусије. Али ако се дискусија покаже конструктивна и падне консензус већег броја сарадника, онда не видим разлог зашто би чекали мјесец или три за покретање поновног гласања у случају да текуће гласање остане овако како јесте. Дакле, то је цијела поента. ---Славен Косановић- {разговор} 22:49, 27. август 2008. (CEST)
Још једна ствар око правила на Википедији уопште. Свакоме од нас се понекад може учинити да су неке процедуре и правила непотребне и то је сасвим нормално у ситуацијама када постоји добра намјера. Али та иста правила успостављају ред и спријечавају нас да због различитих мишљења по неком питаеу, што је такође сасвим нормално, проводимо сате дискутујући да ли је нечија одлука исправна или није, и да ли је могло овако или онако чак и у случајевима када постоји добра намјера. ---Славен Косановић- {разговор} 22:49, 27. август 2008. (CEST)
Па да, апсолутно се слажем. У овом тренутку се правило о чекању месец дана некоме можда чини потпуно непотребним, можда и контрапродуктивним, али је оно ту управо да би се осигурао максималан могући квалитет усвојених промена уз најшири могући консензус. Ми смо сада провели сате дискутујући да ли је прикладно то правило испоштовати, што је било сасвим несврсисходно јер је оно ту да би се успоставио ред и да се ми не би замарали на овај начин. Драго ми је да смо се око тога усагласили :) --Кале info/talk 22:59, 27. август 2008. (CEST)
Правило се не крши ако се гласање не заврши односно ако се прекине, то је била моја друга поента, пошто се неуспјешним гласање сматра само ако се заврши под одређним условима дефинисаним у политици. :) Иначе, овдје смо разговарали и о томе, зашто смо покренули гласање на тему која није била предмет ранијих дискусија, тј. нисмо дискутовали раније о томе да је регулисање услова под којим се могу одузимати права апсолутно непотребна ставка, него смо дискутовали о потреби скидања права потпуно неактивним админима дуго времена. Затим, ако цјепидлачимо можемо рећи да текуће гласање није покренуто по правилима гласања која подразумјвају приједлог, дискусију на приједлог и тек онда покретање гласања. Али нећемо да цјепидлачимо, пошто ранија гласања на тему можемо сматрати једном врстом дискусије и/или анкете. Једини проблем је што смо изашли на гласање и понудили људима опцију о којој нико раније није разговарао, а то је потпуно уклањање дате ставке... :) ---Славен Косановић- {разговор} 23:10, 27. август 2008. (CEST)

Да, да, све то има смисла, и баш зато — да не би додатно правили пречице, па иако су и ове наведене сигурно биле, а и ове предложене сигурно јесу у најбољој могућој намери — зато је најбоље да овај пут у потпуности све урадимо by the book, ако ништа друго, а оно зато што нам у овом случају та правила помажу да унапредимо Википедију. Ја ћу се у потпуности сложити са Филипом, а о томе је било речи и раније, да правила о гласању треба изменити, али до тада — ово су једина која имамо, па да их испоштујемо, ако ништа друго, а оно у част њиховог састављача :Р Толико од мене, и превише :) --Кале info/talk 23:30, 27. август 2008. (CEST)

Мене је заинтригирало како се ти и Филип одједном слажете да се цијела прича одложи настављањем текућег гласања (први коментари), када то није била импресија коју сам ја имао на основу Филипове е-поште. Сад ми ништа није јасно... :) Из цијеле приче одозго ја закључујем да је Филип за то да се правило о Администрацији модификује, а ти да се цијела ствар одложи не неко вријеме, што ће се десити ако се текуће гласање настави. Елем, није никаква пречица ако се не прекрши правило затварањем текућег гласања и на дискусији провјери консензус за евентуално гласање модификованог правила, које ће у случају консензуса на дискусији, беспотребно чекати мјесец или три у зависности да ли се сложимо да је тема од велике важности за заједницу или не. ---Славен Косановић- {разговор} 00:13, 28. август 2008. (CEST)
Није ме мрзело да проверим политику гласања. И у њој пише да је за понављање гласања потребно 3 односно 1 месец уколико је гласање "тесно", само је, по мени, недовољно прецизно дефинисано шта је то тесно гласање. Пише "када је однос гласова мањи од односа 70%-30% или 30%-70%". Сматрам да 50-50 (или било шта у тој околини) не може да се класификује као тесно. А и зашто би било "пожељно" понављати неуспела гласања? За случај да гласање не прође или се просто прекине, политика ништа не каже (бар не довољно експлицитно). Уосталом, чак и да иза неуспелих гласања треба понављати процес, овде је реч о сасвим другачијој поставци гласања, премда истој теми. Тако да тумачим да политика не налаже чекање које ви предлажете. Али, слажем се да би ипак било ваљано сачекати мало пре постављања следећег предлога. А за мејлове... хмм. Само толико. --ФилиП × 00:31, 28. август 2008. (CEST)

Измена корисничких права корисницима који две године овде нису помолили нос не може бити „од велике важности за заједницу“, јер је очигледно на сваки начин инконсеквентна. У том смислу, а) подржавам предлог да се правила испоштују без креативних интерпретација јер једноставно нема разлога да се уради другачије, б) подсећам да се неки од нас нису појављивали на расправама, не зато што нису заинтересовани, него зато што се по ко зна који пут питамо да гласамо о исправљању праве Дрине. --Dzordzm (разговор) 00:34, 28. август 2008. (CEST)

Колико ја знам, још никоме није пошло за руком да исправи Дрину, али богами ни да је искриви... :) Она је права или крива онолико колико њој воља, зависи како се гледа... :) ---Славен Косановић- {разговор} 01:49, 28. август 2008. (CEST)
Добро Филипе, математички није добро дефинисано, али ако прихватимо да је успјешно гласање 70 наспрам 30 или обратно или 80 наспрам 20 или обранто, у процентима, онда је 50 наспрам 50 или 40 наспрам 60 процената и обратно неуспјешно... Дакле правило је рађено у циљу постизања што већег консензуса или ако хоћеш скоро апсолутне већине, мада на Википедији префирерамо појам консензус, али је чињеница да када су у питању гласања на Википедији, онда се ту ради о вољи велике већине, иако имамо обичај да кажемо да Википедија није демократија..., исл.. ---Славен Косановић- {разговор} 01:28, 28. август 2008. (CEST)
Када би на гласањима преовладаво принцип 51 наспрам 49 процената и обратно, онда би се ту радило о класичном принципу који се примјењује у многим демокраијама и не би могли да причамо о "консензусу". Стога високе процентуалне разлике за успјешно гласање нам омоогућавају да кажемо да се ради о високом слагању или консензусу да се нешто усвоји... Мада никада неће сви остати задовољни, јер је то просто немогуће било гдје... ---Славен Косановић- {разговор} 01:40, 28. август 2008. (CEST)
Нико није доводио у питање проценте. Ствар је семантичке природе. Нигде се не наводи да после неуспешног гласања мора да постоји грејс-период у коме нема поновног гласања о истој теми. --ФилиП × 02:49, 28. август 2008. (CEST)
Па неуспјешно гласање смо у тој политици назвали тјесним. И та политика о гласању нам је функционисала тако већ двије године и свима је била "наизглед" јасна. Зашто смо онда чекали да прође вријеме између прошлог и текућег гласања... Дакле, циљ није била математичка теорема, :) али ако је досада функционисала на бројним гласањима то значи да су ставке у политици свима биле јасне... Не кажем да се не може боље срочити, или да се можда може смањити период између "тјесног" гласања и покретања новог. У сваком случају тамо се каже, "било би пожељно да се чека три мјесеца ако гласање није од велике важности и мјесец ако јесте, о чему одлучују гласачи на страници за разговор о гласању"... Дакле, то је оно што је поменуо Кале, али и Џорџ у вези форсирања нечега да прође или не, па када се неки гласачи заморе, одлучи мањи број гласача... У принципу то не би требао да буде циљ, јер касније увијек може да падне замјерка да је неколико људи одучило о нечему што се тиче цијеле заједнице, а мсилим да то никоме не иде у прилог. ---Славен Косановић- {разговор} 03:14, 28. август 2008. (CEST)