Кумане (Нови Бечеј)

Кумане (мађ. Kumán) је насеље у Србији у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. године било је 3284 становника (Према попису из 2002. године 3814, а према попису из 1991. године било је 4068 становника).

Кумане
Centar Kumana.jpg
Православна црква на главној улици
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаНови Бечеј
Становништво
 — 2011.Пад 3284
 — густина39/км2
Географске карактеристике
Координате45°32′12″ СГШ; 20°13′25″ ИГД / 45.536666° СГШ; 20.223666° ИГД / 45.536666; 20.223666Координате: 45°32′12″ СГШ; 20°13′25″ ИГД / 45.536666° СГШ; 20.223666° ИГД / 45.536666; 20.223666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 м
Површина98,8 км2
Кумане на мапи Србије
Кумане
Кумане
Кумане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23271
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

ИмеУреди

Кумане је добило назив по номадском азијском народу татарског порекла, Кумани, који је у 11. веку продро чак до Мађарске. Под данашњим називом село се први пут помиње у Пећком катастигу, списку прилога Пећке патријаршије из 1660. и 1661. године.

ИсторијаУреди

На основу археолошких налаза утврђено је да је подручје села било настањено још у неолиту, а неки налази указују да су у 6. и 7. века овде боравили Авари и Словени.

Кумане није увек било на данашњој локацији (Црни песак). До 1801. године село се налазило 4 километра према западу, уз некадашњу леву обалу Тисе (тај део атара се сада зове Старо село).

Најстарији писани споменик који се чува у куманској цркви је протокол рођених из 1757. године. У њему се село води као Шанац Кумани. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Куман" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Године 1797. "Куман" има два православна свештеника. Били су то пароси, поп Стефан Секулић (рукоп. 1756) и поп Стефан Веселинов (1791).[2]

У Куманима је избио пожар априла 1858. године у једној кући од рогоза. Једна домаћица је после печења хлеба око три сата поподне бацила гар, који је велики ветар распирио. За кратко време изгорело је 146 кућа. Погинуле су четири особе, међу којима Танасије Николић који је кренуо да спасава друге.[3]

Село је депопулацијско (1936. године у селу је живело 6.537 становника, а 2002. године — 3.806).

Кроз Кумане пролази друм ЗрењанинМеленци — Кумане — Нови БечејНово МилошевоКикинда, а пре Новог Бечеја један крак друма се одваја преко реке Тисе за Бечеј. Поред Кумана пролази железничка пруга Кикинда — Зрењанин.

ЗанимљивостиУреди

  • У центру села налази се споменик подигнут 1. јуна 1952. палим борцима Другог светског рата. Тај дан се слави сваке године као слава села.
  • Село је познато по биоскопу названом „куманачки синемаскоп“, са најширим биоскопским платном у Банату.
  • У куманачком атару, у дворишту црпне станице на банатској обали Тисе налази се храст лужњак стар преко 300 година. По елаборату војвођанског Завода за заштиту природе храст је најлепши примерак ове врсте у Војводини.
  • Недалеко од Кумана налази се Бања Русанда позната по лековитом својству минералног пелоида (блата) из језера.

Познати житељиУреди

Црква Светог АрхангелаУреди

Сеоска црква грађена је у периоду од 1820. до 1830. године. Посвећена је светим архангелима Михаилу и Гаврилу. То је једнобродна грађевина са звоником на западној фасади, који се подиже из прочеља фасаде. Иконостас и зидне слике рад су сликара Николе Алексића из 1854. године

Основна школа „Станчић Милан — Уча"Уреди

НекадаУреди

Школство у Куману почело је да се равија почетком 20. века. Како није постојао адекватан простор, настава се одвијала у зградама Месне заједнице и Дома културе. Нова школска зграда почела је са изградњом почетком 60их година прошлог века, да би отварање наступило 29. новембра 1965. године. Отворена је нова Основна школа са називом „Станчић Милан — Уча", у част учитељу погинулом у рату. Новоизграђена школа, са опремљеним учионицама и кабинетима била је активна у међушколским такмичењима, а имала је и бројне секције: фотосекцију, аероклуб, школски хор, школски оркестар, литерарну секцију...

СадаУреди

Данас, куманачка Основна школа, једна је од најопремљенијих. Располаже опремљеним кабинетима за: музичку културу (са музичким инструментима), информатику (са рачунарима), биологију(са биолошким инструментима и препаратима), физику и хемију (са адекватним прибором за рад); као и фискултурном салом са пратећим справама. У школи се сваке године организују ђачки спортски турнири, ђачки крос, школски хор, школски оркестар, литерарна, рецитаторска, новинарска секција, а у оквиру „Дечије недеље" и маскенбал, изложба паса, игра без граница, часови у природи, волонтирање по селу, замена улога ученика и наставника, као и ђачка журка. У оквиру школског простора, налазе се два кошаркашка терена и два фудбалска, за велики и мали фудбал. Школа располаже савременим методама осигурања и обезбеђења ученика.

Манифестације у оквиру школеУреди

Сваке године у новембру, обележава се Дан школе полагањем цвећа на гроб Милана Станчића-Уче, који се налази у школском дворишту. Учитељи и натавници, са својим ученицима приређују манифестацију мештанима Кумана у виду представе, која се обично одвија у сеоском Дому културе.

Дом културеУреди

Адаптација Дома Културе у Куману извршена је током зиме па све до јуна 1986. године, за шта је утрошено је преко 50 милиона динара. Отворена је биоскопска сала (са највећим платном у Банату), бина, гардеробер, простор улаза и простор за одлазак на спрат. Биоскопска-позоришна сала, са око 300 места, модерно је уређена, а под са падом од 15 степени, нова седишта, простор за кино-пројектор, ново осветљење.

КУД „Јован Аћимац"Уреди

Културно-уметничко друштво „Јован Аћимац" спада у ред најстаријих културно уметничких друштава у околини. Основан је средином 20-их година 20. века у Куману.

Сеоска библиотекаУреди

Сеоска библиотека у Куману огранак је Народне библиотеке у Новом Бечеју. Основана је пре више од 100 година и садржи више десетина хиљада књига.

ИндустријаУреди

  • Становништво у Куману, претежно се бави пољопривредом. Мештани обрађују своја и туђа земљишта у Атару Кумана, а баве се и узгојом стоке.
  • Непољопривредници у Куману, запослени су у хемијској индустрији "Бисер АД". Ова компанија основана је 1978. године, а основна делатност јој је производња кућне хемије, козметичких средстава, као и производња индустријске хемије.

ДемографијаУреди

У насељу Кумане живи 2958 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (37,8 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 1366 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. |

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.201
1953. 5.288
1961. 5.233
1971. 4.778
1981. 4.321
1991. 4.068 4.040
2002. 3.814 3.869
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
3.296 86,41 %
Роми
  
198 5,19 %
Мађари
  
127 3,32 %
Југословени
  
65 1,70 %
Хрвати
  
15 0,39 %
Руси
  
5 0,13 %
Словаци
  
4 0,10 %
Румуни
  
3 0,07 %
Македонци
  
3 0,07 %
Црногорци
  
2 0,05 %
Чеси
  
1 0,02 %
Словенци
  
1 0,02 %
Немци
  
1 0,02 %
непознато
  
3 0,07 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  4. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1939.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди