Портал:Позориште/Изабрано позориште
Изабрана позоришта
уреди
Јануар уреди
Битеф театар је основан 1989. у реконструисаној немачкој евангелистичкој цркви у близини Бајлонијеве пијаце. Испред је мали трг назван „Трг Мире Траиловић“ Улога Битеф театра од првих дана била је, поред реализације Битеф фестивала и ширење ефеката фестивала и нових позоришних тенденција током целе године.
Концепт Битеф театра остао је исти до данас. Отворен је за све врсте нових израза, за превазилажење утврђених граница, за истраживање и давање подршке уметницима који су спремни на храбре искораке. Битеф театар покушава да покаже како је позориште институција која и ствара културу, а не она која само повлађјује одређеном културном моделу.
Фебруар уреди
Народно позориште у Нишу је позориште смештено на Синђелићевом тргу у Нишу, Србији.
Историја тврди да је Ниш имао позориште још у четвртом веку. Темељи овог позоришта још нису пронађени, али се отприлике зна где су били. Историчар Јован Никиски пише да су 609. године Обри и Словени заузели Ниш и до темеља га разорили. Тада су страдали сви храмови, тргови па и позориште. Ниш је тако остато без позоришта пуних тринаест векова. Тек у 16. веку бележи се постојање првих путујућих позоришних трупа. Први познати позоришни догађај забележен је 1883. године на плакату, за једну од представа путујуће дружине, која је изведена пригодно, поводом годишњице ступања у брак краља Милана и краљице Наталије Обреновић.
Март уреди
Народно позориште у Београду је позориште у Београду које се налази на Тргу републике, у самом центру града. Основано је 1868. године, а у садашњу зграду, на месту тадашње Стамбол капије, уселило се 1869. године. У оквиру њега функционишу уметничке јединице Опера, Балет и Драма, а представе се одигравају на Великој сцени и Сцени Раша Плаовић. Данас представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.
Април уреди
Београдско драмско позориште (БДП) (раније Савремено позориште Београд) основано је августа 1947. и било је прво градско позориште формирано у Београду после Другог светског рата. Прва премијера „Младост отаца“ Бориса Горбатова у режији Петра С. Петровића изведена је 20. фебруара 1948. у сали Народног позоришта.
Зграда на Црвеном крсту, у којој се ово позориште данас налази, отворена је у сезони 1948/49, а прва премијера одиграна на овој сцени је „Сумњиво лице“ Бранислава Нушића, у режији Салка Репака, 20. марта 1949. У периоду од 1959. до 1975. БДП је са Београдском комедијом чинило једну позоришну кућу - „Савремено позориште“, да би децембра 1975. поново постало Београдско драмско.
Мај уреди
Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште. На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...
Јун уреди
Позориште на Теразијама је основано 1949. године као „Хумористичко позориште“ стална, репертоарска установа позоришне културе, музичког и комедијског жанра. Од 1954. до 1959. године зове се „Београдска комедија“. Спајањем са Београдским драмским позориштем 1959. године добија име „Савремено позориште“. Коначно, у позоришној сезони 1975/76 поново постаје самостално и добија садашње име „Позориште на Теразијама“.
Као јединствено позориште у нашој земљи има стални административно-технички и извођачки састав који чине: глумачки, балетски, хорски и оркестарски ансамбл, укупно око 200 људи, као и већи број спољних сарадника широког спектра уметничких и сценских делатности. Током више од пола века постојања, увек одлично прихваћено од стране најшире публике, али и критике, Позориште на Теразијама је својом доследном репертоарском политиком пратило збивања на светској музичкој и комедиографској сцени. Посебно се негује и развија домаће драмско стваралаштво, комедије, оперете и музички комади ("Столица која се љуља“, „Сплитски акварел“, „Уби ил ' пољуби“, „Мала Флорами“...), као и светске хитове ("Оклахома“, „Прича са западне стране“, „Хело Доли“, „Виолиниста на крову“, „Цигани лете у небо“, „Човек од Ла Манче“, „Моја љупка дама“, „Кабаре“, „Неки то воле вруће“...).
Јул уреди
Позориште „Добрица Милутиновић“ је културна установа великог значаја у Сремској Митровици. Позориште „Добрица Милутиновић“ у Сремској Митровици смештено је у здање Српског дома у самом срцу старог дела града, једино је професионално позориште у Срему и члан је Заједнице професионалних позоришта Војводине.
Иако нема званичних доказа може се прилично сигурно утврдити да је на тлу Сремске Митровице било позоришног живота још у старо, римско доба. Зато се може рећи да је Позориште „Добрица Милутиновић“, мада установљено тек после Другог светског рата, настало је на традицији позоришног живота Сремске Митровице, старој више векова и представља једну од најзначајнијих вредности грађанске културе друге половине 19. века и прве половине 20. века.
Август уреди
У каректеристике Суботице, као града, поред мултикултуралности, мултиетничности и мултиконфесионалности, свакако спадају и културне традиције града у које су уграђене и претходно наведене карактеристике.
Културне традиције Суботице су веома дуге, а централно место у њима припада позоришној уметности односно – позоришту. Почеци позоришног живота у Суботици везују се за 1741. годину, када је и одиграна прва позоришна представа у тадашњој Фрањевачкој Граматикалној школи на хрватском језику.
Први писмени акт о изградњи професионалног позоришта у Суботици потиче из 1793. године. Одлуку о градњи позоришне зграде Магистрат града доноси тек 1847. године, а нова зграда позоришта је завршена и отворена 1854. године.
Септембар уреди
Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци, Врбаска бановина, Краљевина Југославија је основано 2. септембра 1930. године као „Народно позориште Врбаске бановине“ (касније као „Народно позориште Босанске Крајине“) и од тада је важан носилац развоја драмске умјетности у граду, а и цијелој регији.
Највеће заслуге за настанак овог позоришта припадају првом бану Врбаске бановине, господину Светиславу Милосављевићу, личности која је својом визијом и енергијом поставила темеље модерној Бањој Луци. Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана и високих званица, одржана је 18. октобра 1930. године, а на репертоару су били Нушићев «Хаџи Лоја», Одавићеви «Хеј, Словени» и Швабићев «Повратак».
Октобар уреди
Звездара театар је београдско позориште основано 1984. године. До јесени 2009, када је позориште прославило двадесет и пет година рада, у Звездара театру је одржано 65 премијера.
Звездара театар је основан са специфичним циљем да промовише комаде савремених југословенских писаца, а да у организационом погледу окупља редитеље, глумце и друго особље по пројекту, дакле без ангажовања сталног ансамбла. Просторије позоришта усељене су у просторије Дома културе „Вук Караџић“ на чијој је сцени 8. октобра 1984. године изведена прва представа, комад Александра Поповића „Мрешћење шарана“ у режији Дејана Мијача.
Новембар уреди
Југословенско драмско позориште основано је 1947. године као репрезентативно позориште нове Југославије. Многи најзначајнији глумци из Загреба, Новог Сада, Сарајева, Сплита, Љубљане и других градова позвани су да учествују у стварању овог позоришта.
1947. године, редитељ Бојан Ступица је постављен на чело куће као уметнички руководилац. Он и критичар Ели Финци поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. То ће остати као основна оријентација ЈДП-а до данашњег дана, с тим да је, поред литерарног, елемент сценског добио равноправно место. Тада је сакупљено око 60 пробраних глумаца, међу којима су последњих петоро живих били Марија Црнобори, Мира Ступица, Бранка Веселиновић, Млађа Веселиновић и Капиталина Ерић. Југословенско драмско позориште је настало на месту јахачке школе, адаптирана је коњушница и претворена у сцену Прва представа је одиграна 3. априла 1948. а реч је о комаду „Краљ Бетајнове“ Ивана Цанкара у режији Бојана Ступице. Овај дан се обележава као дан ЈДП-а и тог датума се додељују годишње награде.
Децембар уреди
Академско позориште је после Народног позоришта најстарије позориште у Београду, пето у Србији и најстарије студентско позориште у Европи. Основала га је група студената Београдског универзитета у кафани хотела „Москва" 15. септембра 1922. године. Потписници оснивачког акта су Божидар Ковачевић и први управник позоришта Александар Јанковић. Предвођено Матом Милошевићем, Миланом Дединцем, Бранимиром Ћосићем... од свог настанка било је авангардно и окренуто новим писцима и модернијем театарском изразу.
На предлог Министарства просвете, а од стране Краља Александра I Карађорђевића, Академско позориште 1932. добија орден Светог Саве IV степена. По завршетку Другог светског рата, позориште делује у оквиру АКУД „Бранко Крсмановић" када Соја Јовановић наставља са радом који није прекидан ни за време окупације.
Успон Академског позоришта везан је за редитеља Мирослава Беловића, који као дугогодишњи уметнички руководилац, писац и редитељ делује готово две деценије. У то време веома успешно су деловали млади писци: Александар Обреновић, Јован Ћирилов, Боро Драшковић, а са њима и редитељи: Огњенка Милићевић, Стево Жигон, Бода Марковић, Душан Макавејев, Раша Попов као и многи други.