Прелазни национални савет (Либија)

Прелазни национални савет, Привремени прелазни савет[1] или Национални савет Либије (арап. المجلس الوطني الإنتقالي), политичко је тело створено да представља Либију од стране побуњеничких снага током Рата у Либији (2011).

Застава Прелазног националног савета.

Савет је основан у Бенгазију дана 27. фебруара 2011, а његова сврха је ангажовање као „лице револуције“. Дана 5. марта 2011, Савет је усвојио статут којим се проглашава „јединим легитимним представником либијског народа и државе“.[2][3][3][4]

Међународна признања

уреди

Списак држава чланица ОУН које су признале побуњенички Прелазни национални савет као легитимну власт:

  1. Француска (10. март 2011)[5][6]
  2. Катар (28. март 2011)[7][8]
  3. Малдиви (3. април 2011)[9]
  4. Италија (4. април 2011)[10][11][12]
  5. Кувајт (13. април 2011)[8][13][14]
  6. Гамбија (22. април 2011)[15]
  7. Сенегал (28. мај 2011)[16][17]
  8. Шпанија (8. јун 2011)[18][19]
  9. Аустралија (9. јун 2011)[20][21]
  10. Уједињени Арапски Емирати (12. јун 2011)[8][22]
  11. Немачка (13. јун 2011)[23]
  12. Канада (14. јун 2011)[24][19]
  13. Панама (14. јун 2011)[25][26]
  14. Аустрија (18. јун 2011)[27]
  15. Летонија (20. јун 2011)[28]
  16. Данска (22. јун 2011)[29][30][31][32][19][33]
  17. Зеленортска Острва (26. јун 2011)[34][35]
  18. Бугарска (28. јун 2011)[36]
  19. Хрватска (28. јун 2011)[36]
  20. Турска (3. јул 2011)[37][38]
  21. Пољска (8. јул 2011)[39][40][41][42]
  22. Холандија (13. јул 2011)[43][19]
  23. Белгија (13. јул 2011)[43]
  24. Луксембург (13. јул 2011)[43]
  25. Сједињене Америчке Државе (15. јул 2011)[44][45][46]
  26. Јапан (15. јул 2011)[47]
  27. Албанија (18. јул 2011)[48][49]
  28. Словенија (20. јул 2011)[тражи се извор]
  29. Црна Гора (21. јул 2011)[50][51]
  30. Уједињено Краљевство (27. јул 2011)[52][53][54]
  31. Португалија (28. јул 2011)[55]
  32. Габон (12. август 2011)[56]
  33. Тунис (20. август 2011)[57][58][59][60][тражи се извор]
  34. Нови Зеланд (22. август 2011)[61]
  35. Египат (22. август 2011)[62][63][64]
  36. Јордан (22. август 2011)[65][66][67]
  37. Мароко (22. август 2011)[68][69][70][71][72]
  38. Ирска (22. август 2011)[73][74][75][76]
  39. Нигерија (22. август 2011)[64][77][78]
  40. Оман (23. август 2011)[8][64][79]
  41. Бахреин (23. август 2011)[8][69][70][77][80]
  42. Малта (23. август 2011)[64][81][82][83][84][85]
  43. Ирак (23. август 2011)[86]
  44. Грчка (23. август 2011)[87][88]
  45. Норвешка (23. август 2011)[89][90][91]
  46. Либан (23. август 2011)[69][70][92]
  47. Јужна Кореја (24. август 2011)[93]
  48. Судан (24. август 2011)[94][95]
  49. Мађарска (24. август 2011)[96]
  50. Чад (24. август 2011)[97][98][99]
  51. Етиопија (24. август 2011)[100][101]
  52. Буркина Фасо (24. август 2011)[98]
  53. Босна и Херцеговина (25. август 2011)[102][103]
  54. Монголија (25. август 2011)[104]
  55. Џибути (25. август 2011)[105]
  56. Обала Слоноваче (25. август 2011)[106]
  57. Република Македонија (25. август 2011)[107]
  58. Колумбија (25. август 2011)[108][109]
  59. Кипар (26. август 2011)[110][111]
  60. Малезија (26. август 2011)[112]
  61. Руанда (26. август 2011)[113][114]
  62. Бенин (26. август 2011)[115][116]
  63. Естонија (26. август 2011)[117][118][119]
  64. Того (27. август 2011)[115][116][120]
  65. Нигер (27. август 2011)[115][116][121]
  66. Гвинеја (28. август 2011)[122]
  67. Чешка (29. август 2011)[123][124][125][тражи се извор]
  68. Словачка (30. август 2011)[126][127]
  69. Филипини (30. август 2011)[128][129]
  70. Јерменија (31. август 2011)[130][131][132]
  71. Русија (1. септембар 2011)[133]
  72. Украјина (1. септембар 2011)[134]
  73. Финска (1. септембар 2011)[135][136]
  74. Румунија (1. септембар 2011)[137][138][139]
  75. Боцвана (2. септембар 2011)[140][141]
  76. Азербејџан (2. септембар 2011)[142]
  77. Казахстан (5. септембар 2011)[143]
  78. Централноафричка Република (5. септембар 2011)[144]
  79. Комори (6. септембар 2011)[145]
  80. Сејшели (7. септембар 2011)[146]
  81. Гана (9. септембар 2011)[147]
  82. Кина (12. септембар 2011)[148]

Дана 16. септембра, већина држава чланица ОУН (њих 113) на заседању Генералне скупштине одлучиле су да признају Прелазни национални савет као либијског представника.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ |title=March 31st Updates | Libya February 17th}- http://www.libyafeb17.com/2011/03/march-31st-updates/title=March 31st Updates | Libya February 17th Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Приступљено 24. 4. 2013.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)[мртва веза]
  2. ^ „Ferocious Battles in Libya as National Council Meets for First Time”. NewsCore (via news.com.au). 6. 3. 2011. Архивирано из оригинала 22. 08. 2019. г. Приступљено 6. 3. 2011. 
  3. ^ а б The Interim Transitional National Council Decree 3, published 5 March 2011
  4. ^ „Founding Statement of the Interim Transitional National Council (TNC)”. Архивирано из оригинала 7. 3. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2011.  Текст „ The Libyan Interim National Council ” игнорисан (помоћ)
  5. ^ „Франция признала Национальный переходный совет законной властью Ливии”. Lenta.ru. 10. 3. 2011. 
  6. ^ „Париж и Лондон назвали условие авиаудара по Ливии”. Lenta.ru. 11. 3. 2011. 
  7. ^ „Lenta.ru: В мире: Катар признал власть ливийских революционеров”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  8. ^ а б в г д „Страны Персидского залива отказали Каддафи в легитимности”. Lenta.ru. 11. 3. 2011. 
  9. ^ „Maldives Recognises Libyan National Council as sole representative of the Libyan people”. presidencymaldives.gov.mv. 3. 4. 2011. Архивирано из оригинала 26. 7. 2011. г. Приступљено 11. 9. 2011. 
  10. ^ „Италия признала Национальный переходный совет законной властью Ливии”. Lenta.ru. 4. 4. 2011. 
  11. ^ „Италия стала второй европейской страной, признавшей повстанческое правительство Ливии”. Российская газета. 10. 3. 2011. 
  12. ^ „Ливийская община в Италии открыла представительство Переходного национального совета Ливии в Риме”. Euronews. 13. 3. 2011. [мртва веза]
  13. ^ „Kuwait to recognize Libyan government in Benghazi”. Agenzia Giornalistica Italia. 13. 4. 2011. Архивирано из оригинала 1. 1. 2017. г. Приступљено 4. 4. 2011. 
  14. ^ „Kuwait recognizes Libyan rebels”. The Voice of Russia. 22. 4. 2011. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 23. 4. 2011. 
  15. ^ „Gambia expels pro-Gadhafi Libyan ambassador” (на језику: енглески). FOX News. 22. 4. 2011. 
  16. ^ „Senegal grants diplomatic recognition to Libya rebels”. Star Africa. 28. 5. 2011. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 9. 6. 2011. 
  17. ^ „Senegal's Wade: rebels should lead Libya transition”. Reuters. 20. 5. 2011. Архивирано из оригинала 03. 09. 2011. г. Приступљено 11. 09. 2011. 
  18. ^ „Spain's FM says Libyan opposition NTC only representative of Libya”. Xinhua. 8. 6. 2011. Приступљено 9. 6. 2011. 
  19. ^ а б в г „Ливийские повстанцы соврали про свое признание Испанией, Данией и Нидерландами”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  20. ^ „Australia's FM says Libyan opposition NTC only representative of Libya”. Xinhua. 9. 6. 2011. Приступљено 9. 6. 2011. 
  21. ^ Oakes, Dan (10. 6. 2011). „Canberra backs new Libya”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 10. 6. 2011. 
  22. ^ „UAE recognises Libya's TNC”. Emirates News Agency. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 12. 6. 2011. 
  23. ^ Германия признала ливийских повстанцев законной властью, Lenta.ruDeutsche Welle
  24. ^ Канада признала Национальный совет ливийских повстанцев, РИА Новости (14.06.2011)
  25. ^ „Panamá reconoce al Consejo Nacional de Transición de Libia” (на језику: Spanish). La Prensa (Panama). Архивирано из оригинала 18. 06. 2011. г. Приступљено 14. 6. 2011. 
  26. ^ „Reconoce Panamá a Consejo Nacional libio” (на језику: Spanish). Prensa Latina. Приступљено 14. 6. 2011. 
  27. ^ „Австрия признала легитимность ливийской оппозиции”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011), РБК (18.06.2011)
  28. ^ „Латвия признала переходный Национальный совет ливийских повстанцев”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2011), ves.lv (20.06.2011)
  29. ^ „Libyske oprørere åbner kontor i København”. Danmarks Radio (на језику: Danish). 19. 4. 2011. Приступљено 19. 4. 2011. 
  30. ^ „Denmark denies officially recognising Libya rebels”. Reuters. 5. 5. 2011. Архивирано из оригинала 08. 05. 2011. г. Приступљено 6. 5. 2011. 
  31. ^ „Denmark expels Libya's consul general”. The Swedish Wire. 27. 5. 2011. Архивирано из оригинала 30. 5. 2011. г. Приступљено 2. 6. 2011. 
  32. ^ „Danmark anerkender libyske oprørere”. jp.dk. Архивирано из оригинала 24. 06. 2011. г. Приступљено 22. 6. 2011. 
  33. ^ „Denmark recognizes rebels as sole Libyan authority”. Lebanon News. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 22. 6. 2011. 
  34. ^ „Comunicado do Governo de Cabo Verde” (PDF). Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
  35. ^ „NTC Libya: Cape Verde reaffirms recognition of Libyan NTC”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2012)
  36. ^ а б „Bulgaria and Croatia recognise Libyas transitional national council”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2012. г. Приступљено 28. 6. 2011. 
  37. ^ „Turkey recognizes Libyan rebel council”. NOW Lebanon. 3. 7. 2011. Архивирано из оригинала 5. 7. 2011. г. Приступљено 3. 7. 2011. 
  38. ^ „Monday, July 4, 2011 — 09:38 Entry”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2011)
  39. ^ Dorian Pliszka (8. 7. 2011). „Poland officially recognized the Provisional Council in Benghazi”. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2011.  Непознати параметар |source= игнорисан (помоћ)
  40. ^ „Polish Foreign Minister Radoslaw Sikorski receives a warm welcome in Benghazi as the first senior representative of a Contact Group nation to visit”. ITN. 12. 5. 2011.  Текст „http://www.itnsource.com/jp/shotlist//RTV/2011/05/12/RTV1357011/” игнорисан (помоћ);
  41. ^ „Poland to open permanent office in Benghazi”. Polskie Radio dla Zagranicy. 21. 6. 2011. Архивирано из оригинала 06. 04. 2012. г. Приступљено 22. 6. 2011. 
  42. ^ „Polska otworzyła ambasadę w Bengazi, stolicy libijskich rebeliantów”. 7. 7. 2011. Архивирано из оригинала 09. 09. 2012. г. Приступљено 11. 09. 2011.  Непознати параметар |source= игнорисан (помоћ)
  43. ^ а б в „Страны Бенилюкса признали легитимность Переходного национального совета Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  44. ^ „США признали Переходный совет законным правительством Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  45. ^ „Lenta.ru: В мире: Ливийской оппозиции разрешили открыть представительство в США”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  46. ^ „Джон Маккейн предложил признать мятежное правительство Ливии”. Lenta.ru. 23. 4. 2011. 
  47. ^ „Libya Contact Group to recognize NTC as legitimate authority: FM”. Xinhua. 15. 7. 2011. Приступљено 15. 7. 2011. 
  48. ^ „Albania recognizes the Transitional Council of Libya”. 18. 7. 2011. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 18. 7. 2011. 
  49. ^ Likmeta, Besar (18. 7. 2011). „Albania Backs Libya’s Rebel Government”. Balkan Insight. Приступљено 18. 7. 2011. 
  50. ^ „Черногория признала легитимность Нацсовета Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  51. ^ „Montenegro recognizes the Transitional Council of Libya”. 21. 7. 2011. Архивирано из оригинала 02. 10. 2011. г. Приступљено 21. 7. 2011. 
  52. ^ „Великобритания официально признала легитимность оппозиции Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  53. ^ „Великобритания признала Национальный переходный совет Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  54. ^ „Великобритания больше не признает Муамара Каддафи”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  55. ^ „The Portuguese government recognizes the Transitional Council of Libya”. 28. 7. 2011. Архивирано из оригинала 29. 8. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2011. 
  56. ^ „Libyan rebels on offensive 6 months into uprising”. Starafrica.com. 12. 8. 2011. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2011. 
  57. ^ „Тунис официально признал правительство ливийских повстанцев в Бенгази”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  58. ^ „Tunis recognizes Libyan rebels as country’s rep”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  59. ^ „Tunisia says ready to recognise Libya rebels”. 15. 6. 2011.  Непознати параметар |source= игнорисан (помоћ)
  60. ^ „Tunis recognizes Libyan rebels as country's rep”. Seattle Post-Intelligencer. 20. 8. 2011. Архивирано из оригинала 08. 12. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2011. 
  61. ^ „New Zealand's Prime Minister says the Government will move to form diplomatic ties with the Transitional National Council in Libya.”. 22. 8. 2011. Приступљено 22. 8. 2011. 
  62. ^ „Египет признал Переходный нацсовет легитимной властью в Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2014)
  63. ^ „Egypt to send envoy to Benghazi”. News 24. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 27. 05. 2011. г. Приступљено 17. 6. 2011. 
  64. ^ а б в г „Nigeria, Egypt, Kosovo among Latest Recognizers of Libyan Rebels”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  65. ^ „Jordan has recognised the NTC as the sole representative of the Libyan people”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  66. ^ „Jordan recognizes Libyan rebels (ynetnews.com)”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  67. ^ „Jordan recognizes Libyan rebels (todayszaman.com)”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2011)
  68. ^ „Le Maroc reconnaît le CNT, visite du ministre marocain des AE à Benghazi”. 23. 8. 2011. 
  69. ^ а б в „Libya Contact Group: Chair's statement”. Foreign & Commonwealth Office. 
  70. ^ а б в „Contact Group declares Libyan rebels official govt”. France24. 15. 7. 2011. Приступљено 15. 7. 2011. 
  71. ^ „Morocco lets Libyan firms operate, with some limits”. Reuters. 2. 8. 2011. Архивирано из оригинала 03. 08. 2011. г. Приступљено 3. 8. 2011. 
  72. ^ „Правительство Марокко признало переходный национальный совет Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2011)
  73. ^ „Statement by the Tánaiste on developments in Libya”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  74. ^ „Secretary Clinton’s Remarks With Irish Foreign Minister Eamon Gilmore”. Still4Hill. 18. 3. 2011. Приступљено 21. 7. 2011. /
  75. ^ „Dáil Éireann Debate - Other Questions - Foreign Conflicts”. Houses of the Oireachtas. 22. 3. 2011. Архивирано из оригинала 21. 09. 2012. г. Приступљено 21. 7. 2011. 
  76. ^ Fitzgerald, Mary (21. 4. 2011). „Representative of Libyan rebels opposes EU force”. Irish Times. Приступљено 21. 7. 2011. 
  77. ^ а б „Бахрейн и Нигерия признали легитимность Переходного нацсовета Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2014)
  78. ^ „Nigeria Recognizes Libyan Rebel NTC as Legitimate Authority”. 23. 8. 2011. 
  79. ^ „Oman backs Libyan revolutionary council”. 23. 8. 2011. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2011. 
  80. ^ „Kingdom of Bahrain declares its recognition of Libya’s National Transitional Council”. 23. 8. 2011. 
  81. ^ „Malta recognises transitional council as Libyan government”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  82. ^ Calleja, Claudia (18. 7. 2011). „Malta mulls credit line to Libya rebel council”. Times of Malta. Приступљено 18. 7. 2011. 
  83. ^ „Australia and Malta recognise Libyan TNC as legitimate interlocutor”. 11. 6. 2011.  Непознати параметар |source= игнорисан (помоћ)
  84. ^ „Malta recognises Libyan Transitional Council 'as sole interlocutor'. timesofmalta.com. 1. 6. 2011. Архивирано из оригинала 16. 09. 2012. г. Приступљено 11. 09. 2011. 
  85. ^ „Malta to open office in Benghazi - Libyan embassy will not be closed”. Times of Malta. 2. 6. 2011. Приступљено 6. 6. 2011. 
  86. ^ „Iraq recognises Libyan rebel council”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2012)
  87. ^ „Greece recognises NTC”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  88. ^ „Greece to establish liaison presence in Benghazi”. 15. 5. 2011. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2011. 
  89. ^ „Norway recognizes Libyan opposition”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  90. ^ Corfield, Gareth (24. 6. 2011). „Norwegian diplomats plan Libyan rebels meet”. The Foreigner. Архивирано из оригинала 9. 10. 2011. г. Приступљено 17. 7. 2011. 
  91. ^ Sandelson, Michael (19. 4. 2011). „Norwegian MFA held secret Libyan rebel talks”. The Foreigner. Архивирано из оригинала 30. 4. 2011. г. Приступљено 17. 7. 2011. 
  92. ^ „Lebanon recognizes Libya’s National Transitional Council”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2011)
  93. ^ „S. Korea recognizes Libya’s rebel council”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  94. ^ „Sudan Recognizes Libya’s National Transitional Council”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2011)
  95. ^ „Sudan repudiates reports on occupying Libyan town”. Sudan Tribune. 4. 7. 2011. Архивирано из оригинала 07. 08. 2011. г. Приступљено 10. 7. 2011. 
  96. ^ „Hungary recognises rebel council as legitimate representative of Libya”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2012)
  97. ^ „Libya — Aug 24, 2011 — 20:25”. Приступљено 24. 4. 2013.  Текст „ Al Jazeera Blogs ” игнорисан (помоћ) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. август 2011)
  98. ^ а б „Burkina Faso offers Gaddafi exile”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2011)
  99. ^ Mahjar-Barducci, Anna (1. 7. 2011). „Chad: Gaddafi's Best Ally”. Hudson New York. Архивирано из оригинала 05. 07. 2011. г. Приступљено 5. 7. 2011. 
  100. ^ „Ethiopia recognizes Libyan rebels”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано [Date missing] на сајту Archive-It
  101. ^ „Libyan government, rebels to hold talks in Ethiopia”. Xinhua. 2. 7. 2011. Приступљено 5. 7. 2011. 
  102. ^ „Predsjedništvo BiH priznalo novu libijsku vlast”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
  103. ^ „Bosnia recognizes Libyan rebels”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2015)
  104. ^ „Монгол Улс Ливийн шилжилтийг дэмжихээ илэрхийлэв (Mongolia has said it will support the Libyan Transition)” (на језику: mongolian). Gogo News. 25. 8. 2011. Приступљено 25. 8. 2011. 
  105. ^ „Djibouti recognizes Libya’s transitional council”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2012)
  106. ^ „Ivory Coast recognizes Libyan rebels”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (27. август 2011)
  107. ^ „Македонија ја призна новата власт во Либија”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)
  108. ^ „Colombian president meets Libyan rebel representatives”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  109. ^ „Colombia reconoce legitimidad CNT, visite du ministre marocain des AE à Benghazi”. 23. 8. 2011. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 11. 09. 2011. 
  110. ^ „Кипр признал легитимность Переходного национального совета Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  111. ^ „Cyprus recognises the National Transitional Council (NTC) of Libya”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  112. ^ „Malaysia Recognises National Transitional Council As Libya’s Interim Government”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2012)
  113. ^ „Libya-NTC: National Transitional Council in Libya”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2012)
  114. ^ „Rwanda urges AU to back Libyan rebels”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2012)
  115. ^ а б в „Нигер, Того и Бенин признали Переходный национальный совет Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2014)
  116. ^ а б в „Niger, Benin and Togo recognize Libyan rebels”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2012)
  117. ^ „Estonia supports launching of democratic changes in Libya”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2012)
  118. ^ „European Union leaders call for Gaddafi to relinquish power”. Vabariigi Valitsus - Estonian Government. 11. 3. 2011. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 21. 7. 2011. 
  119. ^ „Estonia Wants End to Violence in Libya and Syria”. Välisministeerium - Estonian Ministry of Foreign Affairs. 18. 7. 2011. Архивирано из оригинала 5. 8. 2011. г. Приступљено 21. 7. 2011. 
  120. ^ „Le Togo reconnaît la victoire des rebelles”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  121. ^ „Saturday, August 27, 2011 - 14:09 GMT+3 - Libya”. Al Jazeera Blogs. 27. 8. 2011. 
  122. ^ „La Guinée reconnaît à son tour le CNT libyen”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  123. ^ „Prague recognises Libyan rebels as country´s legal representation”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  124. ^ Tom Jones (14. 6. 2011). „Foreign minister offers Libyan rebels support”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 11. 9. 2011.  Непознати параметар |source= игнорисан (помоћ)
  125. ^ „Czech Republic recognizes Libya's NTC, hands over aid”. CPC News. 30. 6. 2011. Приступљено 30. 6. 2011. 
  126. ^ „The Slovak Republic recognize the National Transitional Council of Libya”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2011)
  127. ^ „Declaration on the current developments in Libya”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2011)
  128. ^ „Власти Филиппин признали легитимность Переходного национального совета Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  129. ^ „Philippine Statement on Libya, 30 August 2011”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011)
  130. ^ „Армения признала Переходный национальный совет Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014)
  131. ^ „Армения признала новую власть в Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  132. ^ „title = MFA MFA Spokesperson Tigran Balayan’s answer to the question of «Hayastani Hanrapetutyun» daily”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  133. ^ „Заявление МИД России 1279-01-09-2011”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  134. ^ „Украина признала Переходный национальный совет Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  135. ^ „Foreign Minister Tuomioja to attend the Informal EU Foreign Ministers Meeting”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  136. ^ „Finland accepts rebels as representatives of Libyan people, but NTC not recognised as country’s legal government”. HELSINGIN SANOMAT. 10. 8. 2011. Архивирано из оригинала 10. 06. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2011. 
  137. ^ „Romania recognizes Libyan rebels”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано 2012-09-05 на сајту Archive.today
  138. ^ „Bucharest Recognizes Libyas NTC as Sole Partner”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  139. ^ „Delegation of Libya’s National Transitional Council invited to visit Romania”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2011)
  140. ^ „Government of Botswana recognises Libyan National Transitional Council”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2011)
  141. ^ „Botswana recognises Libya's rebel govt”. Mmegi Online. 12. 8. 2011. Архивирано из оригинала 19. 08. 2011. г. Приступљено 12. 8. 2011. 
  142. ^ „Азербайджан признал Переходный национальный совет Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2014)
  143. ^ „Казахстан официально признал Переходный национальный совет действующей властью Ливии”. Приступљено 24. 4. 2013. [мртва веза]
  144. ^ „La Centrafrique reconnaît les nouvelles autorités libyennes”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2012)
  145. ^ „Comores-Libye: Le gouvernement reconnaît le CNT libyen”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2011)
  146. ^ „Seychelles to recognise Transitional National Council of Libya”. Приступљено 24. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (30. март 2012)
  147. ^ „Ghana recognizes Libyan National Transitional Council”. Приступљено 24. 4. 2013. 
  148. ^ „China recognizes Libya's NTC as ruling authority, representative of people”. Приступљено 24. 4. 2013. 

Спољашње везе

уреди