Саво Бурић (Загреда, код Даниловграда, 11. јануар 1915Београд, 16. јун 1963), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

САВО БУРИЋ
Savo Burić.jpg
Саво Бурић
Датум рођења(1915-01-11)11. јануар 1915.
Место рођењаЗагреда, код Даниловграда
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти16. јун 1963.(1963-06-16) (48 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија СР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411963.
Чингенерал-потпуковник
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 11. јануара 1915. године у Загреди, код Даниловграда. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у Даниловграду, а гимназију на Цетињу. Потом је студирао на Правном факултету у Београду и припадао револуционарном студентском покрету на Београдском универзитету. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1939. године.

После Априлског рата и окупације Југославије, 1941. године, вратио се из окупираног Београда у родни крај и тамо активно учествовао у припреми Тринаестојулског устанка. После првих борби, истакао се као храбар борац, због чега је убрзо постављен за командира чете, у Ловћенском партизанском батаљону. После формирања Црногорско-санџачког одреда ушао је у његов састав, а 21. децембра 1941. године је постао командир Друге чете у Првом ловћенском батаљону Прве пролетерске ударне бригаде.

Августа 1942. године постао је командант Првог ловћенског батаљона, јула 1943. године командант Пете пролетерске црногорске ударне бригаде, а септембра 1943. године командант Друге далматинске ударне бригаде. После извесног времена постављен је за команданта Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде, а у јулу 1944. године за команданта Треће ударне дивизије.

Први официрски чин — чин потпуковника, добио је када су 1. маја 1943. године уведени официрски чинови у НОВЈ. Октобра 1944. је унапређен у чин пуковника, 22. децембра 1944. у чин генерал-мајора, а чин генерал-потпуковника добио је 1947. године.

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА). Завршио је Вишу војну академију ЈНА и обављао низ одговорних дужности.

Умро је 16. јуна 1963. године у Београду. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима и Орден за храброст. Орденом народног хероја је одликован 20. децембра 1951. године.

Фото галеријаУреди

ЛитератураУреди