Списак победника Тур де Франса

списак на Викимедији

Тур де Франс је друмска бициклистичка трка, која се одржава у јулу у Француској. Основана је 1903. од стране часописа Лото. Тур је најпознатија и најпрестижнија од три гранд тур трке, друге двије су Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања.[1] Трка углавном има око 3,500 километара, пролази кроз Француску и државе у окружењу, као што је Белгија.[2] Трка је испрекидана дневним сегментима, који се зову етапе. Времена на крају сваке етапе се рачунају и одређују побједника на крају Тура. Рута је другачија сваке године, али је последња етапа увијек у Паризу, од 1975. крај Јелисејских поља.

Мигел Индураин, на Тур де Франсу 1993. године, петоструки узастопни побједник.

Возач са најбољим временом на крају сваке етапе носи жуту мајицу, која представља лидера генералног пласмана. Ту су и друге мајице: зелена за лидера класификације по поенима, тачкаста за лидера брдске класификације и бијела за лидера најбољег младог возача.

Ленс Армстронг је освојио Тур седам пута заредом, од 1999. до 2005.[3] али су му све побједе одузете у октобру 2012. од стране Свјетске бициклистичке уније UCI, након што је доказано да се допинговао.[4] Жак Анкетил, Еди Меркс, Бернар Ино и Мигел Индураин су освојили Тур по пет пута, а Индураин је једини освојио пет пута заредом. Анри Корне је најмлађи побједник, освојио је Тур 1904. недуго послије 20 рођендана. Фирмен Ламбо је најстарији побједник Тура, освојио га је 1922. са 36 година и 4 мјесеца.[5]

ИсторијаУреди

Тур де Франс је успостављен 1903. од стране часописа Лото, који су на тај начин жељели да повећају продају часописа. Први побједник је Морис Гарен. Гарен је освојио и наредне године, али му је побједа одузета након оптужби да се пребацивао аутом и возом. Осим Гарена, дисквалификована су још тројица и побједа је припала Анрију Корнеу, који је и најмлађи побједник Тура. Након скандала 1904. систем рачунања побједника је промијењен, није се гледало вријеме, већ поени које су возачи добијали на крају сваке етапе. Систем по поенима је трајао до 1912. када је враћено рачунање по оствареном времену на крају етапе. Французи су били доста успјешни првих година, први не-француски побједник био је Луксембуржанин Франсоа Фабе 1909.[6]

 
Отавио Ботекја, први италијански побједник Тура.

Белгијски бициклисти били су успешни пре и после Првог светског рата (који је прекинуо Тур од 1915. до 1919) Двадесетих година доминирали су комерцијални тимови, а након победе Мауриса де Валеа 1929. директор Тура, Анри Дегранж, увео је националне тимове. Због Другог светског рата Тур де Франс је био прекинут од 1940. до 1946.[7]

Након рата, нико није доминирао Туром до Луизона Бобеа који је освојио Тур три пута заредом, од 1953. до 1955. први који је то постигао.[8] Његов учинак је поправио Жак Анкетил, који је освојио Тур пет пута, од тога четири пута заредом, од 1961. до 1964.[9] Анкетилових пет побједа је достигао Еди Меркс, који је освојио четири Тура заредом, од 1969. до 1972. док је пети пут освојио трку 1974. Меркс је једини који је освојио генерални пласман, брдску и класификацију по поенима исте године (осим њих освојио је и класификацију комбинације и награду за најагресивнијег возача), то је урадио 1969. кад је освојио свој први Тур.[10]

Меркс је ишао ка рекордној шестој побједи на Туру 1975. када га је побиједио Француз Бернар Тевене. Тевене је освојио и 1977. али наредних година доминирао је други Француз, Бернар Ино, који је освојио 1978. и 1979. Ино је освојио Тур у свом првом наступу 1978. и тако је постао један од 11 бициклиста који су то постигли.[11] Ино је био на путу да освоји и трећи Тур заредом, 1980. али је морао да се повуче због тендинитиса и Тур је освојио Јоп Зутемелк.[12] Ино се вратио 1981. и освојио, као и наредне године. Ино није учествовао 1983. и освојио је други Француз — Лоран Фињон. Фињон је освојио и наредне године, побиједивши Иноа, који се опоравио 1985. и освојио пети Тур.

Американац Грег Лемонд постао је први неевропљанин који је освојио Тур 1986. Лемонд је пропустио Тур наредне двије године, али се вратио 1989. и побиједио Фињона за осам секунди, што је најмања разлика у историји Тура. Лемонд је освојио и 1990.[13] Шпанац, Мигел Индураин, освојио је први Тур 1991. а затим је наставио доминацију још четири године, поставши први који је освојио Тур пет пута заредом.[14] Покушао је да освоји рекордни, шести Тур, али је поражен 1996. од Данца Бјарнеа Риса, који је касније признао да је користио еритропоиетин.[15] Године 1997. Јан Улрих је освојио трку, док је 1998. освојио Марко Пантани, али је његова побједа остала под сјенком допинг скандала.[16]

Године 1999. Ленс Армстронг је освојио свој први Тур, а након њега још шест, чиме је поставио рекорд од седам побједа заредом. Побједе су му одузете 2012. због допинга.[4] Флојд Ландис је освојио 2006. али му је побједа одузета због допинга[17] и додијељена је Оскару Переиру.

Алберто Контадор је освојио Тур 2007. са екипом Дискавери чанел, а трка је протекла и у допинг скандалу тима Астана. Контадор је прешао у Астану на крају сезоне и није могао да вози трку 2008. јер је Астани било забрањено учешће. Тур је освојио Карлос Састре.[18] Контадор се вратио и освојио је Тур 2009. и 2010. али му је побједа из 2010. одузета због допинга и приписана Андију Шлеку.[19] Кадел Еванс је 2011. постао први аустралијски побједник,[20] док је Бредли Вигинс 2012. постао први британски побједник.[21] Крис Фрум је постао други британски побједник заредом, освојивши 2013. стото издање трке.[22] Године 2014. освојио је Винченцо Нибали,[23] а затим је Крис Фрум освојио трипут заредом.[24]

Герент Томас је освојио 2018. поставши трећи британски побједник, а први који је рођен у Британији.[25] Године 2019. Еган Бернал је освојио Тур; жуту мајицу први пут је узео на етапи 19, сачувао је до краја и освојио трку, поставши тако први Колумбијац и први Латиноамериканац који је освојио Тур, а други са простора цијеле Америке, након Грега Лемонда.[26] Године 2020. Тадеј Погачар је освојио Тур на хронометру на последњој такмичарској, етапи 20, против Приможа Роглича, након што је заостајао 57 секунди.[27] Такође, освојио је брдску и класификацију за најбољег младог возача, поставши први возач након Маркса који је освојио три класификације на једном Туру.[28] Године 2021. Погачар је освојио Тур други пут заредом, освојивши поново брдску и класификацију за најбољег младог возача, поставши тако први возач који је освојио три класификације на једном Туру двије године заредом.[29]

ПобједнициУреди

Година   Побједник Екипа Други Трећи
2021.   Тадеј Погачар (2) УАЕ тим емирејтс   Јонас Вингегард   Ричард Карапаз
2020.   Тадеј Погачар УАЕ тим емирејтс   Примож Роглич   Ричи Порт
2019.   Еган Бернал Скај   Герент Томас   Стивен Кројсвајк
2018.   Герент Томас Скај   Том Димулен   Крис Фрум
2017.   Крис Фрум (4) Скај   Ригоберто Уран   Ромен Барде
2016.   Крис Фрум (3) Скај   Ромен Барде   Наиро Кинтана
2015.   Крис Фрум (2) Скај   Наиро Кинтана   Алехандро Валверде
2014.   Винченцо Нибали Астана   Жан Кристоф Перо   Тибо Пино
2013.   Крис Фрум Скај   Наиро Кинтана   Хоаким Родригез
2012.   Бредли Вигинс Скај   Крис Фрум   Винченцо Нибали
2011.   Кадел Еванс БМЦ   Анди Шлек   Френк Шлек
2010.   Алберто Контадор (3)
  Анди Шлек
Астана
Саксо Банк
  Денис Мењшов
  Самуел Санчез
  Јирген ван ден Брук
2009.   Алберто Контадор (2) Астана   Анди Шлек   Ленс Армстронг '
  Бредли Вигинс
2008.   Карлос Састре ЦСЦ Саксо Банк   Кадел Еванс   Денис Мењшов
2007.   Алберто Контадор Дискавери ченел   Кадел Еванс   Ливај Лајпхајмер
2006.   Флојд Ландис (3)
  Оскар Переиро
Фонак
Кес д'Епарњ-Ил Балеар
  Андреас Кледен   Карлос Састре
2005.   Ленс Армстронг (7) Дискавери ченел   Иван Басо   Јан Улрих
2004.   Ленс Армстронг (6) Ју Ес Постал   Андреас Кледен   Иван Басо
2003.   Ленс Армстронг (5) Ју Ес Постал   Јан Улрих   Александар Винокуров
2002.   Ленс Армстронг (4) Ју Ес Постал   Хосеба Белоки   Рајмондас Румсас
2001.   Ленс Армстронг (3) Ју Ес Постал   Јан Улрих   Хосеба Белоки
2000.   Ленс Армстронг (2) Ју Ес Постал   Јан Улрих   Хосеба Белоки
1999.   Ленс Армстронг (7) Ју Ес Постал   Алекс Циле   Фернандо Ескартин
1998.   Марко Пантани Меркатоне уно   Јан Улрих   Боби Џулик
1997.   Јан Улрих Телеком   Ришар Виренк   Марко Пантани
1996.   Бјарне Рис Телеком   Јан Улрих   Ришар Виренк
1995.   Мигел Индураин (5) Банесто   Алекс Циле   Бјарне Рис
1994.   Мигел Индураин (4) Банесто   Пјотр Угрјумов   Марко Пантани
1993.   Мигел Индураин (3) Банесто   Тони Ромингер   Зенон Јаскула
1992.   Мигел Индураин (2) Банесто   Клаудио Кјапучи   Ђани Буњо
1991.   Мигел Индураин Банесто   Ђани Буњо   Клаудио Кјапучи
1990.   Грег Лемонд (3) З   Клаудио Кјапучи   Ерик Брекинк
1989.   Грег Лемонд (2) АДР   Лоран Фињон   Педро Делгадо
1988.   Педро Делгадо Рејнолдс   Стивен Рокс   Фабио Пара
1987.   Стивен Роуч Карера   Педро Делгадо   Жан Франсоа Бернар
1986.   Грег Лемонд Ла Виј Клер   Бернар Ино   Урс Цимерман
1985.   Бернар Ино (5) Ла Виј Клер   Грег Лемонд   Стивен Роуч
1984.   Лоран Фињон (2) Рено   Бернар Ино   Грег Лемонд
1983.   Лоран Фињон Рено   Анхел Аројо   Петер Винен
1982.   Бернар Ино (4) Рено   Јоп Зутемелк   Јохан ван дер Велде
1981.   Бернар Ино (3) Рено   Лусин ван Импе   Робер Албан
1980.   Јоп Зутемелк ТИ Рилеј   Хени Којпер   Ремон Мартен
1979.   Бернар Ино (2) Рено   Јоп Зутемелк   Жоаким Агостињо
1978.   Бернар Ино Рено   Јоп Зутемелк   Жоаким Агостињо
1977.   Бернар Тевене (2) Пежо   Хени Којпер   Лусин ван Импе
1976.   Лусин ван Импе Житан   Јоп Зутемелк   Ремон Пулидор
1975.   Бернар Тевене Пежо   Еди Меркс   Лусин ван Импе
1974.   Еди Меркс (5) Молтени   Ремон Пулидор   Висенте Лопез Карил
1973.   Луис Окања Биц   Бернар Тевене   Хосе Мануел Фуенте
1972.   Еди Меркс (4) Молтени   Феличе Ђимонди   Ремон Пулидор
1971.   Еди Меркс (3) Молтени   Јоп Зутемелк   Лусин ван Импе
1970.   Еди Меркс (2) Фаемино   Јоп Зутемелк   Геста Петерсон
1969.   Еди Меркс Фаема   Роже Пенжон   Ремон Пулидор
1968.   Јан Јансен Холандија   Херман ван Спрингел   Фердинанд Браке
1967.   Роже Пенжон Француска   Хулио Хименез   Франко Балмамион
1966.   Лисјен Емар Ford   Јан Јансен   Ремон Пулидор
1965.   Феличе Ђимонди Салварини   Ремон Пулидор   Ђани Мота
1964.   Жак Анкетил (5) Сан Рафаел   Ремон Пулидор   Федерико Бамонтес
1963.   Жак Анкетил (4) Сан Рафаел   Федерико Бамонтес   Хосе Перез Франсес
1962.   Жак Анкетил (3) Сан Рафаел   Јозеф Планкарт   Ремон Пулидор
1961.   Жак Анкетил (2) Француска   Гвидо Карлези   Шарли Гол
1960.   Гастоне Ненчини Италија   Грацијано Батистини   Јан Адријансенс
1959.   Федерико Бамонтес Шпанија   Анри Англад   Жак Анкетил
1958.   Шарли Гол Холандија-Луксембург   Вито Фаверо   Рафаел Жеминиани
1957.   Жак Анкетил Француска   Маркел Јансенс   Адолф Кристијан
1956.   Роже Валковјак Nord-Est-Centre   Жилбер Бовен   Јан Адријансенс
1955.   Луизон Бобе (3) Француска   Жан Бранкар   Шарли Гол
1954.   Луизон Бобе (2) Француска   Фердинанд Киблер   Фриц Шер
1953.   Луизон Бобе Француска   Жан Малжак   Ђанкарло Аструа
1952.   Фаусто Копи (2) Италија   Стан Окерс   Бернардо Руиз
1951.   Хуго Коблет Швајцарска   Рафаел Жеминиани   Лисјен Лазарид
1950.   Фердинанд Киблер Швајцарска   Стан Окерс   Луизон Бобе
1949.   Фаусто Копи Италија   Ђино Бартали   Жак Маринели
1948.   Ђино Бартали (2) Италија   Брик Схоте   Гај Лапеби
1947.   Жан Робик Уест   Едуар Фашлетнер   Пјер Брамбила
1940—1946. Други свјетски рат
1939.   Силвер Мас (2) Белгија   Рене Вијето   Лисјен Фламинк
1938.   Ђино Бартали Италија   Фелицин Верваке   Виктор Косон
1937.   Роже Лапебје Француска   Марио Вичини   Лео Амберг
1936.   Силвер Мас Белгија   Антонен Мањ   Фелицин Верваке
1935.   Ромен Мас Белгија   Амброђо Морели   Фелицин Верваке
1934.   Антонен Мањ (2) Француска   Ђузепе Мартано   Роже Лапебје
1933.   Жорж Спеше Француска   Леарко Гвера   Ђузепе Мартано
1932.   Андре Ледик (2) Француска   Курт Штепел   Франческо Камусо
1931.   Антонен Мањ Француска   Јеф Демојсер   Антонио Пезенти
1930.   Андре Ледик Француска   Леарко Гвера   Антонен Мањ
1929.   Маурис де Вале Алсијон   Ђузепе Панчера   Јеф Демојсер
1928.   Николас Франц (2) Алсијон   Андре Ледик   Маурис де Вале
1927.   Николас Франц Алсијон   Маурис де Вале   Лусин Верваке
1926.   Лисјен Бис Ауто-мото   Николас Франц   Бартоломео Ајмо
1925.   Отавио Ботекја (2) Ауто-мото   Лисјен Бис   Бартоломео Ајмо
1924.   Отавио Ботекја Ауто-мото   Николас Франц   Лисјен Бис
1923.   Анри Пелисје Ауто-мото   Отавио Ботекја   Ромен Беланж
1922.   Фирмен Ламбо (2) Пежо   Жан Алавоан   Феликс Селер
1921.   Леон Сјер Ла Спортив   Хектор Хесгем   Оноре Бартлеми
1920.   Филип Тис (3) Ла Спортив   Хектор Хесгем   Фирмен Ламбо
1919.   Фирмен Ламбо Ла Спортив   Жан Алавоан   Ежен Кристоф
1915—1918. Први свјетски рат
1914.   Филип Тис (2) Пежо   Анри Пелисје   Жан Алавоан
1913.   Филип Тис Пежо   Гистав Гаригу   Марсел Бојсе
1912.   Одил Дефраје Алсијон   Ежен Кристоф   Гистав Гаригу
1911.   Гистав Гаригу Алсијон   Пол Дибок   Емил Жорж
1910.   Октав Лапиз Алсијон   Франсоа Фабе   Гистав Гаригу
1909.   Франсоа Фабе Алсијон   Гистав Гаригу   Жан Алавоан
1908.   Лисјен Пети Бретон (2) Пежо   Франсоа Фабе   Гистав Гаригу
1907.   Лисјен Пети Бретон Пежо   Гистав Гаригу   Емил Жорж
1906.   Рене Потје Пежо   Жорж Пасерје   Луј Труселије
1905.   Луј Труселије Пежо   Иполит Окутирје   Жан Батист Дортињак
1904.   Анри Корне Бицикла ЈЦ   Жан Батист Дортињак   Алоис Като
1903.   Морис Гарен Ла Франс   Лисјен Потје   Фернан Огре

По државамаУреди

Побједници Тур де Франса по државама
Позиција Држава Број бициклиста који су побиједили Број побједа
1   Француска 21 36
2   Белгија 10 18
3   Шпанија 7 12
4   Италија 7 10
5   Уједињено Краљевство 3 6
6   Луксембург 4 5
7   Сједињене Америчке Државе 1 3
8   Холандија 2 2
   Швајцарска 2
  Словенија 1
11   Данска 1 1
  Њемачка 1
  Ирска 1
  Аустралија 1
  Колумбија 1

КласификацијеУреди

Година   Брдска класификација   Класификација по поенима   Најагресивнији возач   Најбољи млади возач   Најбољи тим
2021.   Тадеј Погачар (2)   Марк Кевендиш (2)   Франк Бонамур   Тадеј Погачар (2)   Бахреин—викторијус
2020.   Тадеј Погачар   Сем Бенет   Марк Ирши   Тадеј Погачар  ] Мовистар
2019.   Ромен Барде   Петер Саган (7)   Жилијен Алафилип   Еган Бернал   Мовистар
2018.   Жилијен Алафилип   Петер Саган (6)   Данијел Мартин   Пјер Латур   Мовистар
2017.   Ворен Барги   Мајкл Метјуз   Ворен Барги   Сајмон Јејтс   Скај
2016.   Рафал Мајка (2)   Петер Саган (5)   Петер Саган   Адам Јејтс   Мовистар
2015.   Крис Фрум   Петер Саган (4)   Роман Барде   Наиро Кинтана (2)   Мовистар
2014.   Рафал Мајка   Петер Саган (3)   Алесандро де Марки   Тибо Пино   Аг2р ла Мондијал
2013.   Наиро Кинтана   Петер Саган (2)   Кристоф Риблон   Наиро Кинтана   Саксо—Тинкоф
2012.   Томас Воклер   Петер Саган   Крис Анкер Серенсен   Тиџеј ван Гардерен   Рејдиошек Нисан
2011.   Самуел Санчез   Марк Кевендиш   Жереми Роа   Пјер Ролан   Гармин-сервело
2010.   Антони Шарто   Алесандро Петаки   Силван Шаванел (2)   Анди Шлек (3)   Тим Рејдиошек
2009.   Франко Пелицоти[а]
  Егои Мартинез[31]
  Тор Хусховд (2)   Франко Пелицоти
нико[а]
  Анди Шлек (2)   Астана
2008.   Карлос Састре   Оскар Фреире   Силван Шаванел   Анди Шлек ЦСЦ Саксо—Банк
2007.   Маурисио Солер   Том Бонен   Аметс Чурука   Алберто Контадор Дискавери канал
2006.   Мајкл Расмусен (2)   Роби Макјуен (3)   Давид де ла Фуенте   Дамијано Кунего Ти-Мобајл тим
2005.   Мајкл Расмусен   Тор Хусховд   Оскар Переиро   Јарослав Попович Ти-Мобајл тим
2004.   Ришар Виренк (7)   Роби Макјуен (2)   Ришар Виренк (2)   Владимир Карпец Т-Мобајл тим
2003.   Ришар Виренк (6)   Бејден Кук   Александар Винокуров   Денис Мењшов ЦСЦ Тим
2002.   Лоран Жалабер (2)   Роби Макјуен   Лоран Жалабер (2)   Иван Басо Онце Ероски
2001.   Лоран Жалабер   Ерик Цабел (6)   Лоран Жалабер   Оскар Севиља Келме
2000.   Сантјаго Ботеро   Ерик Цабел (5)   Ерик Декер   Франсиско Мансебо Келме
1999.   Ришар Виренк (5)   Ерик Цабел (4)   Жак Диран (2)   Беноа Салмон Банесто
1998.   Кристоф Ринеро   Ерик Цабел (3)   Жак Диран   Јан Улрих (3) Кофидис
1997.   Ришар Виренк (4)   Ерик Цабел (2)   Ришар Виренк   Јан Улрих (2) Тим Телеком
1996.   Ришар Виренк (3)   Ерик Цабел   Ришар Виренк   Јан Улрих Фестина
1995.   Ришар Виренк (2)   Лоран Жалабер (2)   Ернан Буенаора   Марко Пантани (2) Онце Ероски
1994.   Ришар Виренк   Џамолидин Абдужапаров (3)   Ерос Поли   Марко Пантани Фестина
1993.   Тони Ромингер   Џамолидин Абдужапаров (2)   Масимо Гирото   Антонио Мартин Карера
1992.   Клаудио Кјапучи (2)   Лоран Жалабер   Клаудио Кјапучи   Еди Баувманс Карера
1991.   Клаудио Кјапучи   Џамолидин Абдужапаров   Клаудио Кјапучи   Алваро Мехија Банесто
1990.   Тјери Клаверола   Олаф Лудвиг   Едуардо Чозас   Жил Делион З - Пежо
1989.   Герт Јан Тхенисе   Шон Кели (4)   Лоран Фињон   Фабрис Филипо ПДМ
1988.   Стивен Рокс   Еди Планкарт   Жером Симон   Ерик Брекинк ПДМ
1987.   Луис Ерера (2)   Жан Пол ван Попел   Режис Клер   Раул Алкала Систем и -житан
1986.   Бернар Ино   Ерик Вандерарден   Бернар Ино (2)   Ендру Хампстен Ла вије клер
1985.   Луис Ерера   Шон Кели (3)   Мартен Дикрот   Фабио Пара Ла вије клер
1984.   Роберт Милар   Франк Хосте   Бернар Ино   Грег Лемонд Рено
1983.   Лусин ван Импе (6)   Шон Кели (2)   Серж Демијер   Лоран Фињон Ти — Ралејх
1982.   Бернар Вале   Шон Кели   Режис Клер   Фил Андерсон Коп — Меркије
1981.   Лусин ван Импе (5)   Фреди Мартенс (3)   Бернар Ино   Петер Винен Пежо
1980.   Ремон Мартен   Руди Певенахе   Кристијан Левавасер   Јохан ван дер Велде Мико — Меркије
1979.   Ђовани Батаљин   Бернар Ино   Хени Којпер   Жан Рене Берноде Рено
1978.   Маријано Мартинез   Фреди Мартенс (2)   Пол Веленс   Хенк Лубердинг Мико — Меркије
1977.   Лусин ван Импе (4)   Жак Екласан   Гери Кнетеман   Дитрих Турау Ти — Ралејх
1976.   Ђанкарло Белини   Фреди Мартенс   Ремон Делисл   Енрике Мартинез Кас
1975.   Лусин ван Импе (3)   Рик ван Линден   Еди Меркс (4)   Франческо Мозер Ган Мекирје
1974.   Доминго Перурена   Патрик Серку   Еди Меркс (3) Кас
1973.   Педро Торес   Херман ван Спрингел   Луис Окања (2) Бик
1972.   Лусин ван Импе (2)   Еди Меркс (3)   Сирил Гимар Ган Мекирје
1971.   Лусин ван Импе   Еди Меркс (2)   Луис Окања Бик
1970.   Еди Меркс (2)   Валтер Годефрот   Еди Меркс (2) Салварини
1969.   Еди Меркс   Еди Меркс   Еди Меркс Фаема
1968.   Аурелио Гонзалез   Франко Битоси   Роже Пенжон Тим Шпаније
1967.   Хулио Хименез (3)   Јан Јансен (3)   Дезир Летор Тим Француске
1966.   Хулио Хименез (2)   Вили Планкарт   Руди Алтиг Кас
1965.   Хулио Хименез   Јан Јансен (2)   Феличе Ђимонди Кас
1964.   Федерико Бамонтес (6)   Јан Јансен   Анри Англад Пелорт
1963.   Федерико Бамонтес (5)   Рик ван Лој   Рик ван Лој Сен Рафаел
1962.   Федерико Бамонтес (4)   Руди Алтиг   Еди Павуелс Сен Рафаел
1961.   Имерио Масињан (2)   Андре Даригад   Тим Уст – суд – Уст Тим Француске
1960.   Имерио Масињан   Жан Гразик (2)   Жан Гразик Тим Француске
1959.   Федерико Бамонтес (3)   Андре Даригад   Жерар Сен Тим Белгије
1958.   Федерико Бамонтес (2)   Жан Гразик   Федерико Бамонтес Тим Белгије
1957.   Гастоне Ненчини   Жан Форестје   Николас Бароне Тим Француске
1956.   Шарли Гол (2)   Стан Окерс (2)   Андре Даригад Тим Белгије
1955.   Шарли Гол   Стан Окерс   Шарли Гол Тим Француске
1954.   Федерико Бамонтес   Фердинанд Киблер   Лисјен Лазарид и Франсоа Мае Тим Швајцарске
1953.   Хесус Лороњо   Фриц Шер   Ваут Вагманс Тим Холандије
1952.   Фаусто Копи (2) Тим Италије
1951.   Рафаел Жеминиани Тим Француске
1950.   Луизон Бобе А Тим Белгије
1949.   Фаусто Копи А Тим Италије
1948.   Ђино Бартали (2) А Тим Белгије
1947.   Пјер Брамбила Тим Италије
1940—1946. Други светски рат
1939.   Силвер Мас Б Тим Белгије
1938.   Ђино Бартали Тим Белгије
1937.   Фелицин Верваке (2) Тим Француске
1936.   Хулијан Берендеро Тим Белгије
1935.   Фелицин Верваке Тим Белгије
1934.   Рене Вијето Тим Француске
1933.   Висенте Труеба Тим Француске
1932. Тим Италије
1931. Тим Белгије
1930. Тим Француске

По државамаУреди

Позиција Држава       Укупно
1   Француска 9 22 8 39
2   Белгија 19 11 0 30
3   Шпанија 1 16 5 22
4   Италија 2 12 5 19
5   Њемачка 8 0 4 12
6   Холандија 4 2 5 11
7   Колумбија 0 5 5 10
8   Словачка 7 0 0 7
9   Луксембург 0 2 3 5
  Аустралија 4 0 1
  Уједињено Краљевство 2 2 1
  Ирска 5 0 0
13   Словенија 0 2 2 4
14    Швајцарска 2 1 0 3
  САД 0 0 3
  Узбекистан 3 0 0
17   Данска 0 2 0 2
  Норвешка 2 0 0
  Пољска 0 2 0
  Русија 0 0 2
21   Мексико 0 0 1 1
  Украјина 0 0 1

Укинуте класификацијеУреди

 
Учешће земаља у победама на Туру.
Година   Класификација комбинације   Спринт класификација
1990.
1989.   Стивен Рокс   Шон Кели
1988.   Стивен Рокс   Франс Масен
1987.   Жан Франсоа Бернар   Жилбер Дикло Ласал
1986.   Грег Лемонд   Герит Солевелд
1985.   Грег Лемонд   Јозеф Ликенс
1984. Није се додељивала   Жак Ханеграф
1983. Није се додељивала   Шон Кели
1982.   Бернар Ино   Шон Кели
1981.   Бернар Ино   Фреди Мартенс
1980.   Лудо Петерс   Руди Певенах
1979. Није се додјељивала   Вили Тејрлинк
1978. Није се додјељивала   Жак Босис
1977. Није се додјељивала   Пјер Ремон Вијемиан
1976. Није се додјељивала   Роберт Минткијевиц
1975. Није се додјељивала   Марк Демејер
1974.   Еди Меркс   Бери Хобан
1973.   Јоп Зутемелк   Марк Демејер
1972.   Еди Меркс   Вили Тејрлинк
1971.   Еди Меркс   Питер Насен
1970.   Еди Меркс
1969.   Еди Меркс
1968.   Франко Битоси

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ а б Франко Пелицоти је освојио брдску класификацију и награду за најагресивнијег возача на Тур де Франсу 2009, али су му, у марту 2011, поништени сви резултати које је остварио од 7. маја 2009, због нерегуларних података у биолошком пасошу.[30]

РеференцеУреди

  1. ^ FAQ. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2009. Приступљено 28. 2. 2017. 
  2. ^ Dauncey, Hugh; Hare, Geoff (2003). Tour de France: 1903-2003. Routledge. стр. 149. ISBN 978-0-7146-5362-4. 
  3. ^ „Armstrong seals seventh Tour win”. BBC Sport. 24. 7. 2005. Приступљено 28. 2. 2017. 
  4. ^ а б „Armstrong stripped of all seven Tour de France wins by UCI”. BBC Sport. 22. 10. 2012. Приступљено 28. 2. 2017. 
  5. ^ Scholiansky, Christopher (6. 7. 2009). „Will He? Won't He? Can Armstrong Win Tour de France?”. American Broadcasting Company. Приступљено 28. 2. 2017. 
  6. ^ „=1903–1914: Pioneers and 'assassins'. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  7. ^ „1930–1939: Adapt to survive”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  8. ^ „1947–1956: Post-war rivalries”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  9. ^ „1957–1966: Anquetil 5–0 Poulidor”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  10. ^ „1967–1977: Tragedy before a Cannibal's feast”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  11. ^ „1978–1984: The Badger's golden era”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  12. ^ Армихо, Вик (1999). Идиот води бициклизам. Алфа букс. стр. 28. ISBN 0-02-862929-9. 
  13. ^ „1985–1990: American, Irishman and Spaniard”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  14. ^ „1991–1995: Big Mig's masterclass”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  15. ^ Duff, Alex (25. 5. 2007). „Riis, Tour de France Champ, Says He Took Banned Drugs”. Bloomberg L.P. Приступљено 28. 2. 2017. 
  16. ^ „1996–2000: Doping and the great recovery”. BBC Sport. 5. 6. 2001. Приступљено 28. 2. 2017. 
  17. ^ Macur, Juliet (5. 8. 2006). „Backup Sample on Landis is positive”. The New York Times. Приступљено 28. 2. 2017. 
  18. ^ „Sastre wins Tour de France crown”. BBC Sport. 27. 7. 2008. Приступљено 8. 9. 2009. [мртва веза]
  19. ^ „Alberto Contador found guilty of an anti-doping rule violation by the Court of Arbitration for Sport (CAS): suspension of two years” (PDF). The Court of Arbitration for Sport. 6. 2. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 02. 11. 2012. Приступљено 28. 2. 2017. 
  20. ^ „Tour de France: Cavendish wins historic green jersey”. BBC Sport. 24. 7. 2011. Приступљено 28. 2. 2017. 
  21. ^ „Bradley Wiggins wins Tour de France for Team Sky”. BBC Sport. 22. 7. 2012. Приступљено 28. 2. 2017. 
  22. ^ Thompson, Anna (22. 7. 2013). „Tour de France:Chris Froome wins 100th edition of race”. BBC Sport. Приступљено 28. 2. 2017. 
  23. ^ „Tour de France: Vincenzo Nibali completes race victory”. BBC Sport. 27. 7. 2014. Приступљено 28. 2. 2017. 
  24. ^ „Chris Froome wins fourth Tour de France title”. usatoday.com. 23. 7. 2017. Приступљено 4. 8. 2021. 
  25. ^ Walters, Mike (29. 7. 2018). „Geraint Thomas wins Tour de France 2018 and toasts victory with glass of champagne on way to finish line”. mirror.co.uk. Приступљено 4. 8. 2021. 
  26. ^ „Egan Bernal Finishes Off Tour de France Victory”. nytimes.com. 28. 7. 2019. Приступљено 4. 8. 2021. 
  27. ^ Windsor, Richard (19. 9. 2020). „Tadej Pogačar snatches Tour de France 2020 victory from Primož Roglič in dramatic time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 4. 8. 2021. 
  28. ^ „Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx”. web24.news. 20. 9. 2020. Приступљено 4. 8. 2021. 
  29. ^ Bonville-Ginn, Tim (18. 7. 2021). „Tour de France standings: The final results from the French Grand Tour”. cyclingweekly.com. Приступљено 4. 8. 2021. 
  30. ^ „The Court of Arbitration for Sport (CAS) imposes a two-year ban on the Italian cyclists Pietro Caucchioli and Franco Pellizotti” (PDF) (Саопштење). Lausanne: Court of Arbitration for Sport. 8. 3. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 5. 2011. Приступљено 4. 8. 2021. 
  31. ^ „Results – Tour de France 2009 – Mountain Classification”. Приступљено 4. 8. 2021. 

Спољашње везеУреди