Хронологија СФРЈ јануар 1991.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јануара месеца 1991. године.
.svg)
| ← децембар '90 | Хронологија СФРЈ током 1991. | фебруар → | ||||||||||||||||||||||||||||
| У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Догађаји
уреди3. јануар
уреди- У Перту (Аустралија), од 3. до 13. јануара, одржано VI светско првенство у ватерполу. Репрезентација Југославије, у саставу: Александар Шоштар, Ренцо Посинковић, Виктор Јеленић, Игор Милановић, Душан Поповић, Витомир Падован, Мирко Вичевић, Мислав Безмалиновић, Дубравко Шименц, Васо Суботић, Горан Рађеновић, Перица Букић, Анто Васовић и тренер Стаменић, освојила је златну медаљу (другу по реду, од укупно две на светским првенствима). Друго и треће место заузеле су репрезентације Шпаније и Мађарске.
4. јануар
уреди- Одлуком Милана Бабића председника Извршног већа САО Крајине формиран Секретаријат унутрашњих послова (СУП) Крајине, који је обухватао милицијске испоставе у Книну, Обровцу, Бенковцу, Грачацу, Титовој Кореници, Двору на Уни, Војнићу, Глини и Костајници. За начелника СУП Крајине постављен је Милан Мартић.
- У Загребу умро Звонко Лепетић (1928—1991), познати југословенски и хрватски глумац.
5. јануар
уреди- У Београду умро Васко Попа (1922—1991), песник, дописни члан Српске академије наука и уметности и један од оснивача Војвођанске академије наука и уметности. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[1]
- У Београду умро Југ Гризељ (1927—1991), новинар и уредник листа НИН, један од оснивача листа Време, филмски сценариста и бивши председник Удружења новинара Србије.[2]
6. јануар
уреди- На Плитвичким Језерима из Спомен-дома бораца и омладине Шесте пролетерске дивизије Никола Тесла, група припадника Српске демократске странке однела трофејно оружје из Другог светског рата.
- У Београду умро Марко Никезић (1921—1991), друштвено-политички радник, бивши савезни секретар за иностране послове (1965—1968) и председник ЦК Савеза комуниста Србије (1968—1972). Под оптужбом за „анархо-либерализам“, октобра 1972, смењен је са свих функција и пензионисан. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[3]
7. јануар
уреди- У Шидским Бановцима, код Вуковара, формирано Српско национално вијеће за Славонију, Барању и Западни Срем.
9. јануар
уреди- Председништво СФРЈ донело наредбу о разоружавању и расформирању свих оружаних формација на територији Југославије, које се нису налазиле у саставу оружаних снага СФРЈ или органа унутрашњих послова и чија организација није утврђена у складу са савезним прописима, у року од 10 дана (до 19. јануара). Власти Словеније и Хрватске одбиле су да изврше расформирање оружани формација правдајући се да су оне легалне. МУП Словеније и МУП Хрватске су 20. јануара потписали договор о међусобној сарадњи.
10. јануар
уреди- У Београду одржан састанак чланова Председништва СФРЈ са председником Савезног извршног већа Антом Марковићем и новоизабраним републичким председницима — Алијом Изетбеговићем (СР БиХ), Киром Глигоровом (СР Македонија), Миланом Кучаном (Словенија), Слободаном Милошевићем (Србија), Фрањом Туђманом (Хрватска) и Момиром Булатовићем (СР Црна Гора).
11. јануар
уреди- У Београду одржана прва седница новоизабране вишепартијске Народне скупштине Србије, на којој је за председника Скупштине изабран Слободан Унковић (на функцији га је 5. јуна заменио Александар Бакочевић). На истој седници је Слободан Милошевић, дотадашњи председник Председништва СР Србије, преузео дужност председника Републике Србије.[4]
- У Београду умро Ратко Сарић (1916—1991), познати југословенски и српски позоришни и телевизијски глумац.[5]
23. јануар
уреди- У Београду дошло до првог званичног сусрета председника Србије Слободана Милошевића и председника Хрватске Фрање Туђмана.
24. јануар
уреди- Тајним гласањем чланови Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) изгласали одлуку о преименовању академије у Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ).
25. јануар
уреди- На Телевизији Београд приказана специјална емисија Шта је истина о наоружавању ХДЗ у Хрватској у којој су објављени аудио и видео-снимци Мартина Шпегеља, пензионисаног генерал-пуковник ЈНА и министра одбране у Влади Хрватске, и његових сарадника из октобра 1990, које је снимила Контраобавештајна служба (КОС). Видео-снимци су били веома компромитујући за читав државни врх Хрватске (Афера Шпегељ), а посебно за Шпегеља и Јосипа Бољковца, министра унутрашњих послова у Влади Хрватске који су приказни на снимцима и који су активно учествовали у илегалном увозу наоружања преко Мађарске, Аустрије, Италије и лука на Јадрану. Савезне власти су захтевале хапшење Шпегеља, због чега се он склонио у Аустрију.
27. јануар
уреди- Собрање СР Македоније изабрало Киру Глигорова за председника СР Македоније, а Љупча Георгијевског за потпредседника.
Референце
уреди- ^ „Умро Васко Попа”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 1. 1991. стр. 9.
- ^ „Umro Jug Grizelj”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 7. 1. 1991. стр. 12.
- ^ „Umro Marko Nikezić”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 7. 1. 1991. стр. 12.
- ^ „Milošević položio zakletvu”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 12. 1. 1991. стр. 13.
- ^ „Преминуо Ратко Сарић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 14. 1. 1991. стр. 12.
Литература
уреди- Хронологија 1990—1995. Бања Лука: Документациони центар Републике Српске. 2002. COBISS.SR 71272457
- Модерна српска држава 1804—2004 хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
- Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184.
