Књажевац

Књажевац
Књажевац;
	Књажевац
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Књажевац
Становништво
— 2022.	16.350
Географске карактеристике
Координате	43° 34′ 03″ С; 22° 15′ 25″ И / 43.56744° С; 22.25688° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Књажевац Књажевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19350
Позивни број	019
Регистарска ознака	KŽ / КЖ

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 16.350 становника. Налази се у долини реке Тимок.

У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу. Овде се налазе Техничка школа (Књажевац), Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу. Туристичка знаменитост и препознатљиви мотив града је Стара чаршија, старо градско језгро на десној обали Сврљишког Тимока.^[1]

Историја

Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.

Турско време

За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.

Други балкански рат

Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је очевидац прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.^[2] Град су Бугари разрушили и опљачкали.

Пруга нормалног колосека Ниш–Књажевац је у саобраћају од 15. августа 1922.^[3] Рударска школа је отворена 1931.^[4] Народни дом у Књажевцу је освећен пред крај 1935.^[5]

Знамените личности

Аца Станојевић, истакнут политичар Народне радикалне странке.
Драгомир Раденковић, бригадни генерал Југословенске војске.
Владимир Станковић, познати новинар.
Мирослав Милисављевић, српски и југословенски генерал.
Тихомир Ђорђевић, етнолог, фолклориста и културни историчар, професор београдског универзитета.
Живојин Станковић, пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.
Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Неда Арнерић, позната српска и југословенска филмска и позоришна глумица. Народна посланица у првом сазиву Народне скупштине Републике Србије (2000—2004).
Стојан Богдановић, факултетски професор у пензији (доктор математичких наука) писац и математичар. Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу, касније се школовао у Београду, Паризу и Новом Саду. Објавио је велики број научних радова а као писац више од двадесет књига поезије, прича и есеја. Био је председник СО Књажевац и поред тога дао велики допринос многим културним институцијама и догађајима у Књажевцу. Почасни је грађанин Књажевца од 2006. године.^[6]
Милош Милојевић, фудбалски тренер, шеф стручног штаба ФК Црвена звезда
Градимир Миловановић српски математичар, редовни члан САНУ професор универзитета у пензији. Завршио основну школу у Зоруновцу а гимназију у Књажевцу. Био професор и декан на Електронском факултету у Нишу и ректор Универзитета у Нишу.

Саобраћај

Железничка станица у Књажевцу.

Књажевац поглед са Тресибабе

Књажевачки фестивал омладинског стваралаштва

Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:

Београд 254 km
Зајечар 40 km
Ниш 60 km
Прахово - Дунав 103 km
Сокобања 41 km
Пирот 64 km
Софија 147 km

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у Књажевцу је живело 16.350 становника што је за 2.052 мање у односу на 2011. када је на попису било 18.404 становника. У насељу живи 13.789 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,20 година (44,71 код мушкараца и 47,58 код жена).^[7]

У насељу по попису из 2022. има 7.752 стана од којих је 6.276 насељених.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	4.862
1953.	5.906
1961.	7.448
1971.	11.249
1981.	16.665
1991.	19.705	19.523
2002.	19.351	19.941
2011.	18.404
2022.	16.350

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	18.477	95,48%
Роми	299	1,54%
Македонци	43	0,22%
Југословени	40	0,20%
Црногорци	38	0,19%
Хрвати	27	0,13%
Албанци	23	0,11%
Бугари	17	0,08%
Словенци	8	0,04%
Мађари	7	0,03%
Муслимани	5	0,02%
Немци	3	0,01%
Руси	2	0,01%
Власи	2	0,01%
Чеси	1	0,00%
Украјинци	1	0,00%
Румуни	1	0,00%
непознато	76	0,39%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	39	49
80+	174	289
75—79	243	388
70—74	325	429
65—69	430	554
60—64	488	545
55—59	549	550
50—54	970	960
45—49	910	956
40—44	721	752
35—39	538	587
30—34	595	638
25—29	688	640
20—24	723	627
15—19	638	636
10—14	534	472
5—9	481	416
0—4	413	404
Просек :	39,3	41,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.667	1.901	2.353	3.650	5.179	5.854	6.268

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.024	1.447	1.435	1.409	579	265	75	23	8	3	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	8.031	2.145	5.249	359	267	11
Женски	8.600	1.498	5.306	1.256	534	6
УКУПНО	16.631	3.643	10.555	1.615	801	17

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.779	178	0	88	1.686
Женски	3.317	49	0	6	1.577
УКУПНО	7.096	227	0	94	3.263
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	62	256	346	93	168
Женски	17	72	438	70	39
УКУПНО	79	328	784	163	207
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	31	41	284	130	136
Женски	61	40	122	213	409
УКУПНО	92	81	406	343	545
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	97	0	0	183
Женски	59	0	2	143
УКУПНО	156	0	2	326

Спорт

ФК Тимочанин, фудбалски клуб основан 1921. године.

Занимљивости

Године 1910. године, путујући на исток, Књажевац је посетио чувени швајцарски архитекта и урбаниста Ле Корбизје. Инспирисан сликовитошћу улица и архитектуром града, направио је цртеж Књажевца који се чува у Народном музеју у Београду.

Године 1969. режисер Живојин Павловић је у Књажевцу снимио свој чувени филм „Заседа” у коме су, поред познатих глумаца Милене Дравић, Ивице Видовића и Слободана Алигрудића, учествовали и многи становници Књажевца. Неке од сцена филма снимане су у Старој чаршији.^[11]

Легенда о настанку имена Књажевац

Мурал са сликом Књаза Милоша

Легенде о настанку имена Књажевца и данас су део усмене традиције у Зајечарском округу.^[12] Свакодневно су присутне у говору народа општине Књажевац и шире. Представља вид обичајне и друштвене праксе и комуникације.О пореклу некадашњег назива Књажевца (Гургусовац), постоји неколико легенди:

Једно предање везује назив места за Гргура, најстаријег сина деспота Ђурђа Бранковића који је највероватније подигао цркву Свете Тројице у Горњој Каменици.

Према другом, насеље је добило име по гукању дивљих голубова гриваша - гургусана, који су настањивали околину. Такође, постоји предање о светој Ђурђевој води близу Милетине цркве под Тресибабом, а по турском називу (Гјургу - Ђорђе и су - вода), место је наводно добило назив.^[13]

Садашње име – Књажевац – град је добио јануара 1859. приликом рушења злогласне Гургусовачке куле, која је у време династије Карађорђевића служила као тамница. Име је промењено у Књажевац у част Књазу Милошу који је наредио да се кула сруши. У народу је остала прича да је Милош плакао на гробу свог побратима који је умро у овој кули, а потом, са терасе свог конака на брду гледао како се вије дим из ове тамнице.

Галерија

Зграда СО Књажевац
Вештачка брана-водопад
Водоскок
Део Спомен парка
Мост
Зграда суда
Хотел Тимок
Каналисан Сврљишки Тимок
Књажевачка гимназија
Водоторањ на железничкој станици
Драгоманова кућа
Црква Светог Ђорђа
Дом културе Књажевац
Завичајни музеј Књажевац
Кућа Аце Станојевића
Стара чаршија
Стара чаршија
Зграда на почетку Старе чаршије
Сквер
Камени мост

Референце

^ „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
^ "Политика", 5. авг. 1922, стр. 5
^ "Политика", 10. феб. 1935
^ "Политика", 30. дец. 1935
^ „Биографија професора Стојана Богдановића”.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Приступљено 9.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 502. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020.
^ „Legende o nastanku imena Knjaževca”. Digitalna nematerijalna kulturna baština. Приступљено 29. јул 2020.
^ Стојадиновић, Владана (2013). Knjaževac - o zavičaju od A do Š. Књажевац: Књажевац. стр. 42.

Спољашње везе

[1] „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020.

[2] Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193

[3] "Политика", 5. авг. 1922, стр. 5

[4] "Политика", 10. феб. 1935

[5] "Политика", 30. дец. 1935

[6] „Биографија професора Стојана Богдановића”.

[7] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Приступљено 9.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 502. ISBN 978-86-6161-230-5.

[8] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[11] „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020.

[12] „Legende o nastanku imena Knjaževca”. Digitalna nematerijalna kulturna baština. Приступљено 29. јул 2020.

[13] Стојадиновић, Владана (2013). Knjaževac - o zavičaju od A do Š. Књажевац: Књажевац. стр. 42.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]