Здравље жена
Здравље жена разликује се од здравља мушкараца на много начина. Здравље жена је пример здравља популације, које је Светска здравствена организација дефинисала као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и немоћи.“ Многи покрети указали су на проблем да се под здравље жена најчешће подразумева њихово репродуктивно здравствено стање, те се залажу за ширу дефиницију здравља жена која укључује целокупно здравствено стање. Разлике у здравственом стању изражене су и додатно нарушене у неразвијеним земљама и земљама у развоју, у којима су жене, у главном, у неповољном положају.
Иако је индустријализација смањила родну разлику и променила стандарне животне параметре и сада жене у развијеним земљама живе дуже од мушкараца, у многим здравственим областима, женска популација оболева раније, има теже клиничке слике и лошије исходе. Род остаје важна друштвена одредница здравља, с обзиром да на здравље жена не утиче само њихова биологија, већ и други услови попут сиромаштва, запослења и породичних обавеза. Жене су већ дуго у неповољнијем положају у многим аспектима, попут социјалне и економске моћи која им ограничава приступ животним потребама, укључујући здравствену заштиту, а што је већи ниво неповољности, као што је случај у земљама у развоју, то је већи штетни утицај на здравље.
Репродуктивно и сексуално здравље жена значајно се разликује у поређењу са здрављем мушкараца. Чак и у развијеним земљама света, трудноћа и порођај представљају значајан ризик по здравље жена. Процењује се да сваке године умре око четири милиона породиља, са великим разликама у заступљености између развијених и неразвијених земаља. Поред коморбидитета и прееклампсије, на смртност породиља и трудница утичу и многе друге нерепродуктивне болести попут кардиоваскуларних. Сексуално преносиве инфекције имају озбиљне последице по здравље жена и новорођенчад, а пренос инфекција са мајке на дете доводи до исхода као што су мртворођена деце и новорођеначка смрт. Такође, болести попут запаљења карлице доводе до неплодности. Поред неплодности, многа друга стања, попут контроле рађања, непланиране трудноће или непристојна сексуална активност лоше утичу на жене.
Иако су стопе водећих узрока смрти код кардиоваскуларних болести, плућних болести и канцера сличне код жена и мушкараца, жене имају различита искуства. Рак плућа је претекао све остале врсте рака као водећи узрок смрти од рака код жена. Затим долази рак дојке, рак дебелог црева, јајника, материце и грлића материце. Иако је пушење главни узрок рака плућа, међу женским непушачима је ризик од развоја рака три пута већи него код мушкараца који не пуше. У развијеним државама рак дојке остаје најчешћи рак код жена и једна је од најважнијих хроничних болести женске популације. Упркост томе, у неразвијеним државама и државама у развоју рак грлића материце остаје један од најчешћих карцинома, често повезан са хуманим папилома вирусом (ХПВ), који се најчешће преноси сексуалним односом. ХПВ вакцина, заједно са скринингом, даје добру контролу ових болести. Друга важна здравствена питања за жене укључују кардиоваскуларне болести, депресију, деменцију, остеопорозу и анемију. Главна препрека унапређењу женског здравља била је њихова недовољна заступљеност у истраживачким студијама, а неједнакост је решена (у Сједињеним Америчким Државама и другим западним државама) успостављањем центара за изтраживање женског здравља и покретањем великих клиничких испитивања попут Иницијативе за женско здравље.
Дефиниције и подручје
уредиИскуства жена са здравственим стањем и болестима разликују се од искустава мушкараца због јединствених биолошких и социјалних разлика. Биолошке разлике варирају од фенотипа до ћелијске биологије и показују јединствени ризик за потенцијални развој лошег здравља.[1] Светска здравствена организација (СЗО) дефинише здравље као „стање потпуне физичке, менталне и социјалне добробити, а не само одсуство болести или немоћи“.[2] Здравље жена је пример здравља становништва и здравља одређене дефинисане популације.[3]
Здравље жена описано је као „крпасти простирка са празнинама“ (енгл. a patchwork quilt with gaps).[4] Иако се многа питања око женског здравља односе на њихово репродуктивно здравље, укључујући здравље мајки и рађање детета, здравље гениталија и дојки и ендокрино (хормонско) здравље, укључујући менструацију, контролу рађања и менопаузу, шире разумевање женског здравља требало би да обухвати све аспекте здравља жена.[5] СЗО сматра да је непримерен нагласак на репродуктивном здрављу главна препрека у осигурању приступа квалитетној здравственој заштити за све жене.[1] Болести које погађају и мушкарце и жене, попут кардиоваскуларних болести или остеопорозе, такође се различито манифестују код жена.[6] Питања здравственог стања жена такође укључују медицинске ситуације у којима се жене суочавају са проблемима који нису директно повезани са њиховом биологијом, попут родно диференцираног приступа медицинском лечењу и других социоекономских фактора.[6] Здравље жена посебно забрињава због широко распрострањене дискриминације жена у свету, због чега су оне у неповољном положају.[1]
Бројни заговорници здравствених и медицинских истраживања, попут Друштва за истраживање женског здравља у Сједињеним Америчким Државама, подржавају ову ширу дефиницију, уместо пуких питања специфичних за женску анатомију човека, укључујући подручја у којима постоје биолошке полне разлике између жена и мушкараца. Поједина истраживања закључила су да је здравствена заштита и приступ здравственом систему потребнија женама него мушкарцима. Иако је делимично узрок тога њихова потреба за редовном контролом репродуктивних органа, оне такође имају више хроничних нерепродуктивних здравствених проблема као што су кардиоваскуларне болести, рак, менталне болести, дијабетес и остеопороза.[7] Друга важна перспектива је схватање да догађаји током читавог животног циклуса (или животног тока), од рађања до старења, утичу на раст, развој и здравље жена. Перспектива животног тока једна је од кључних стратегија Светске здравствене организације.[8][9][10]
Глобална перспектива
уредиРодне разлике у осетљивости и симптомима болести и одговору на лечење у многим здравственим областима нарочито су уочљиве када се гледају из глобалне перспективе.[11][12] Већина доступних информација долази из развијених земаља, али ипак постоје значајне разлике између развијених и земаља у развоју у погледу женске улоге и здравља.[13] Глобално гледиште је дефинисано као „подручје за проучавање, истраживање и праксу које даје приоритет побољшању здравља и постизању здравствене равноправности за све људе широм света“.[14][15][16] Светска здравствена организација је 2015. године идентификовала десет главних проблема у здрављу жена као што су рак, репродуктивно здравље, здравље мајки, вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ), полно преносиве инфекције, насиље, ментално здравље, незаразне болести, младост и старење.[17]
Очекивано трајање живота
уредиОчекивани животни век жена је дужи од мушкарца и оне имају ниже стопе смртности током целог живота, без обзира на расу и географски регион. Историјски гледано, жене су имале веће стопе смртности, првенствено због смрт на порођају. У индустријализованим земљама, посебно најнапреднијим, родни јаз се смањио и преокренуо након индустријске револуције.[6] Упркос смањењу разлика у лечењу и доступности здравствене заштите, у многим здравственим областима жене раније оболевају од тежих болести и са лошијим изгледима за излечење.[18]
Упркос овим разликама, водећи узроци смрти у Сједињеним Америчким Државама изузетно су слични код мушкараца и жена, на челу са срчаним болестима, које чине четвртину свих смртних случајева, праћених раком, плућним болестима и можданим ударом. Иако жене имају мању учесталост смрти од ненамерних повреда (видети доле) и самоубистава, оне имају већу учесталост деменције (Гроновски и Шиндлер, табела I).[6][19]
Главне разлике у очекиваном животном веку жена између развијених и земаља у развоју леже у годинама плодности. Ако жена преживи овај период, разлике између та два региона постају мање изражене, јер у каснијем животу незаразне болести (НЦД) постају главни узроци смрти жена у целом свету, а кардиоваскуларне смрти чине 45% смртних случајева старијих жене, затим рак (15%) и плућне болести (10%). То ствара додатно оптерећење за ресурсе земаља у развоју. Промена начина живота, укључујући исхрану, физичку активност и културне факторе који фаворизују већу телесну величину жена, доприносе све већем проблему са гојазношћу и дијабетесом међу женама у овим земљама и повећавају ризике од кардиоваскуларних болести и других незаразних обољења.[11][20]
Жене које су социјално маргинализоване чешће умиру у млађем узрасту од жена које то нису.[21] Жене које имају поремећаје злоупотребе опојних дрога, које су бескућнице, сексуалне раднице или затворене особе имају знатно краћи живот од осталих жена.[22] У било које доба, жене у овим преклапајућим, стигматизираним групама имају отприлике 10 до 13 пута већу вероватноћу да умру од типичних жена исте доби.[22]
Социјални и културни фактори
уредиЗдравље жена позиционирано је у ширем опсегу знања које, између осталог, наводи и Светска здравствена организација, која пола полаже као друштвену одредницу здравља.[23] Иако на здравље жена утиче њихова биологија, на здравствено стање се одражавају и други друштвени фактори, попут сиромаштва, запослења и породичних обавеза, и њихови утицаји не би требало да буду засењени.[24][25]
Жене су традиционално у неповољном положају у погледу економског и социјалног статуса и моћи, што заузврат смањује њихов приступ животним потребама, укључујући здравствену заштиту. Упркос побољшањима у западним земљама, жене остају у неповољном положају у односу на мушкарце.[6] Јаз међу половима у здравству још је акутнији у земљама у развоју у којима су жене релативно у неповољнијем положају. Поред родне неједнакости, ту си и специфични процеси болести који су типични само за жене и који стварају специфичне изазове у превенцији и здравственој заштити.[18]
Чак и након успеха у приступу здравственој заштити, жене су дискриминисане.[26] Ову појаву је политичка теоретичарка и феминисткиња Ирис Јоунг назвала „унутрашњим искључивањем“, супротно од „спољашњег искључивања“.[27]
Разлике у понашању такође играју значајну улогу у којој жене показују нижи ризик, укључујући мању употребу дувана, алкохола и дрога чиме се смањује ризик од смртности од повезаних болести, укључујући рак плућа, туберкулозу и цирозу. Остали фактори ризика који су нижи за жене укључују несреће на моторним возилима. Професионалне разлике изложиле су жене мање индустријским повредама, иако ће се то вероватно променити, као и ризик од повреда или смрти у рату. Свеукупно су такве повреде допринеле 3,5% смртних случајева код жена у поређењу са 6,2% у Сједињеним Америчким Државама, 2009. године. Стопе самоубистава су такође мање код жена.[28][29]
Социјални поглед на здравље у комбинацији са признањем да је род социјална одредница здравља помаже многобројним пружаоцима здравствених услуга женама широм света. Службе за здравствену заштиту жена, као што је Леицххардт Wомен'с Цоммунитy Хеалтх Центре, који је основан 1974. године[30] и који је први женски здравствени центар основан у Аустралији, пример је приступа здрављу жена у пружању услуга женском становништву.[31]
Здравље жена је питање којим су се позабавиле многе феминисткиње, посебно када је реч о репродуктивном здрављу, а међународни женски покрет био је одговоран за већи део усвајања агенди за побољшање женског здравља.[32]
Биолошки фактори
уредиЖене и мушкарци се разликују у својој хромозомској конституцији, протеин генетским производима, генском утискивању, експресији гена, сигналним путевима и хормонском окружењу. Све ово захтева опрез при екстраполацији информација добијених из биомаркера жена и мушкараца. Жене су посебно рањиве у два периода живота. Младе жене и адолесценти су изложени ризику од полно преносивих болести, непланиране трудноће и несигурног побачаја, док старије жене често имају мало ресурса и у неповољном су положају у односу на мушкарце.[6] Такође, старије жене изложене су већем ризику од деменције и злостављања, као и лошег здравственог стања.[17]
Репродуктивно и сексуално здравље
уредиЖене се суочавају са многим јединственим здравственим проблемима везаним за репродукцију и сексуалност, и они су узрочници трећине свих здравствених проблема које су жене имале током репродуктивних година (од 15. до 44. године), од којих је небезбедан секс главни фактор ризика, посебно у земљама у развоју.[17] Репродуктивно здравље подразумева широк спектар питања, укључујући здравље и функцију структура и система укључених у репродукцији, трудноћу, порођај и одгајање деце, укључујући антенаталну и перинаталну негу.[33][34] Глобално гледано, када се посматра здравље жена, фокус је усмерен на репродуктивно здравље, што није случај у развијенијим земљама света. Такође, посебна пажња се посвећује заразним болестима у трудноћи, попут маларије. Многи здравствени проблеми са којима се жене из неразвијених области сусрећу су релативно непозната у развијеним државама. Један од таквих случајева је распрострањеност сечења женских гениталија у неразвијеним државама, за шта у развијеним економијама не постоји одговарајућа клиничка испитивања и ресурси информација.[11]
Материнско здравље
уредиУпркос напретку у акушерској науци и пракси, трудноћа представља значајан здравствени ризик, чак и у развијеним земљама.[35] Смртност мајки остаје главни проблем у глобалном здравству и сматра се сентинелним догађајем у процени квалитета здравствених система.[36] Адолесцентна трудноћа представља посебан проблем, било да је то намеравана или ненамерна и да ли је у браку или не. Трудноћа резултира велике промене у животу девојчице, посебно физичке, емоционалне, социјалне и економске, и угрожава њен прелазак у одрасло доба. Адолесцентна трудноћа, најчешће, потиче из недостатка избора код девојчица или из злоупотребе. Дечји бракови (видети доле) имају велики допринос адолесцентној трудноћи широм света, јер се 90% порођаја девојчица узраста од 15 до 19 година догоди у браку.[37]
Материнска смрт
уредиУ 2013. години око 289.000 жена (у просеку око 800 дневно) у свету умрло је због компликација у трудноћи, уз велике разлике између развијених и земаља у развоју.[11][38] Смртност мајки у западним земљама непрекидно је падала и чини предмет документовања годишњих извештаја и статистика.[39] Ипак, између 1987. и 2011. године, смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама порасла је са 7,2 на 17,8 смртних случајева на 100.000 живорођених, што се одражава у размери материнске смртности (Матернал Морталитy Ратио, ММР).[39] Супротно томе, стопе до 1.000 по рођењу пријављене су у остатку света,[11] са највишим стопама у супсахарној Африци и Јужној Азији, које чине 86% таквих смртних случајева.[40][38] Ове смрти се ретко истражују, али Светска здравствена организација сматра да је 99% ових смртних случајева, од којих се већина догоди у року од 24 сата од порођаја, могуће спречити ако постоје одговарајућа инфраструктура, обука и медицинска опрема.[41][38] У слаборазвијеним землајама, здравље мајки додатно угрожава сиромаштво и неповољни економски фактори који поред ограничавања квалификованог особља, утиче и на целокупну здравствену инфраструктуру (постојање и приступ болница, медицинску опрему, залихе и остало). Друге потешкоће укључују културни став према сексуалности, контрацепцији, браку деце, порођају у кући и способност препознавања хитних медицинских случајева. Директни узроци смрти породиља су крварење, еклампсија, отежан пород, сепса и неквалификовани абортус. Поред тога, маларија и АИДС узрокују додтне компликације трудницама. У периоду 2003–2009. године, крварења су била водећи узрок смрти, чинећи 27% узрока смртних случајева у земљама у развоју и 16% у развијеним земљама.[42][43]
Нерепродуктивно здравље остаје важан индикатор здравља мајки. У Сједињеним Америчким Државама водећи узроци смрти мајке су кардиоваскуларне болести (15% смртних случајева), ендокрини, респираторни и гастроинтестинални поремећаји, инфекције, крварења и хипертензивни поремећаји трудноће (Гроновски и Шиндлер, табела II).[6]
Уједињене нације су 2000. године развиле Миленијумски развојни циљ 5 (Милленниум Девелопмент Гоал - МДГ)[44] да би побољшале здравље мајки.[45] Циљ 5А тежио је смањењу смртности мајки за три четвртине у периоду од 1990. до 2015. године, користећи два показатеља, 5.1 ММР и 5.2 удео порођаја којима је присуствовало квалификовано здравствено особље (лекар, медицинска сестра или бабица). Рани извештаји указују на то да је МЦР 5 постигао најмањи напредак од свих МЦР-а.[46][47] До циљаног датума 2015. године материнска смртност је опала само за 45%, са 380 на 210, од чега се већина догодила након 2000. године. Међутим, ово побољшање се догодило у свим регионима, али највише материнске смртности је и даље био у Африци и Азији, мада је у Јужној Азији био највећи пад, са 530 на 190 (64%). Најмањи пад забележен је у развијеним земљама, са 26 на 16 (37%). Што се тиче порођаја уз асистенцију, овај проценат је порастао са 59 на 71%. Иако су бројеви били слични и за развијене и за регионе у развоју, постојале су велике разлике од 52% у Јужној Азији до 100% у Источној Азији. Ризици од умирања у трудноћи у земљама у развоју и даље су четрнаест пута већи него у развијеним земљама, али у подсахарској Африци, где је ММР највећи, ризик је 175 пута већи.[40] При постављању циљева МЦР-а, квалификовано потпомогнуто рођење сматрало се кључном стратегијом, али и показатељем приступа нези. Такође постоје значајне разлике у регионима са 31% нижом стопом у руралним областима земаља у развоју (56 наспрам 87%), али у Источној Азији нема разлике, док разлика у Централној Африци износи 52% (32 насупрот 84%).[38] Завршетком МЦР кампање у 2015. години постављениу се нови циљеви за 2030. годину у оквиру кампање Циљеви одрживог развоја.[48][49] Здравље мајки ставља се под Циљ 3, поглавље Здравље, с циљем да се смањи глобални однос смртности мајки на мање од 70.[50] Међу алатима који се развијају за постизање ових циљева је СЗО-ова листа сигурног порођаја.[51]
Побољшање здравља мајки, поред стручне помоћи приликом порођаја, захтеваће рутинску антенаталну негу, основну хитну акушерску негу, укључујући доступност антибиотика, окситотика, антиконвулзива, могућност ручног уклањања задржане плаценте, обављање инструменталних порођаја и негу после порођаја.[11] Истраживања су показала да су најефикаснији програми који се фокусирају на образовање пацијената и заједнице, пренаталну негу, хитно акушерство (укључујући приступ царским резовима) и превоз.[42] Као и за здравље жена уопште, решења за здравље мајки захтевају широк поглед који обухвата многе друге циљеве МЦР-а, попут сиромаштва и статуса, а с обзиром на то да се већина смртних случајева догоди у непосредном интрапарталном периоду, препоручено је да интрапартумска нега (порођај) буде главна стратегија.[40] СЗО је у новембру 2016. издала нове смернице о антенаталној нези.[52]
Компликације у трудноћи
уредиПоред смрти у трудноћи и при порођају, сама трудноћа може резултирати многе здравствене проблеме који нису фатални, укључујући акушерске фистуле, ектопичну трудноћу, превремени пород, гестацијски дијабетес, хиперемезу гравидарум, хипертензивна стања, укључујући прееклампсију и анемију.[35] На глобалном нивоу, нефаталне компликације у трудноћи увелико надилазе смрт мајки, са процењених 9,5 милиона случајева болести повезаних са трудноћом и 1,4 милиона скоро фаталних (опасних по живот) компликација. Компликације у трудноћи могу бити физичке, менталне, економске и социјалне. Процењује се да ће 10–20 милиона жена сваке године развити физички или ментални инвалидитет, који је последица компликација у трудноћи или неадекватне неге.[40] Сходно томе, међународне агенције су развиле стандарде за акушерску негу.[53]
Акушерска фистула
уредиЈедно од најозбиљнијих и најсмртоноснијих стања након порођаја су стварање везиковагиналних и ректовагиналних фистула. Иако се она успешно оперише, многим женама хируршки поступак није доступан.[54] Везиковагиналне фистуле се могу јавити након порођаја, гинеколошких и уролошких операција и и након уклањања захтевају да се сваки даљи пород жене обавља царским резом. Иако је настанак акушерских фистула изузетно ретко у развијенијим земљама, процењује се да се годишње у сведу догоди 100.000 оваквих случајева и да тренутно око два милиона жена живи са овим стањем. Највише акушерских фистула забележено је у Африци и деловима Азије.[40][54][55] До развоја ових фистула најчешће долази услед неадекватног порођаја који се обавља у нехигијенским условима и без одговарајућег медицинског кадра. Жене које имају акушерску фистулу често су изложена и другим последицама, као што су избегавање, погоршано ментално здравље или друштвено одбацивање.[11][56][54] Широм погођеним регионима, организују се многобројне кампање у лечењу и превенцији акушерских фистула[57] а Уједињене нације усвојиле су предлог да се сваки 23. мај обележавао дао Међународни дан за окончање акушерских фистула.[58] Превенција укључује обесхрабривање тинејџерске трудноће и брака са децом, адекватну исхрану и приступ квалификованој нези, укључујући и могућност царског реза.[11]
Сексуално здравље
уредиКонтрацепција
уредиСпособност одлучивања да ли ће и када затруднети од виталног је значаја за женску аутономију и добробит, а контрацепција може заштитити девојке и младе жене од ризика ране трудноће, а старије жене од повећаних ризика од нежељене трудноће. Адекватан приступ контрацепцији може ограничити вишеплодне трудноће, смањити потребу за потенцијално небезбедним побачајем и смањити морталитет и морбидитет мајки и деце. Неки баријерни облици контрацепције, попут кондома, такође смањују ризик од СПИ и ХИВ инфекције. Приступ контрацепцији омогућава женама да информисано доносе одлуке о свом репродуктивном и сексуалном здрављу, поспешује оснаживање и побољшава изборе у образовању, каријери и учешћу у јавном животу. На друштвеном нивоу, приступ контрацепцији је кључни фактор у контроли раста становништва, што резултира утицајем на економију, животну средину и регионални развој.[59][60] Утемељено на овим чињеницама, Уједињене нације приступ контрацепцији сматрају људским правом које је кључно за родну равноправност[61] и оснаживање жена које спашава животе и смањује сиромаштво, а контрола рађања се сматра међу 10 великих достигнућа у јавном здравству 20. века.[62]
Да би се оптимизовала контрола жена над трудноћом, неопходно је да културолошко одговарајући савети и средства за контрацепцију буду широко, лако и приступачно доступни свима који су [Људска сексуална активностсексуално активни, укључујући и адолесценте. У многим деловима света приступ контрацепцији и услугама планирања породице веома је тежака или је уопште нема. Са овим се сусрећу и жене у развијеним државама. Такође, културолошке и верске традиције могу створити препреке за приступ. У периоду од 1990. го 2014. године, праћена употреба одговарајућих контрацепција код жена, порасла је незнатно уз значајну регионалну варијабилност. Иако је глобална посматрано употреба око 55%, у Африци може бити и до 25%. Око 222 милиона жена широм света немају или имају ограничен приступ контрацепцији. Потребан је одређени опрез у тумачењу доступних података, јер се преваленција контрацепције често дефинише као „проценат жена које тренутно користе било који метод контрацепције међу свим женама у репродуктивном добу (тј. у доби од 15 до 49 година, ако није другачије назначено) које су у браку или у заједници. Група „ин-унион“ укључује жене које живе са својим партнером у истом домаћинству и које нису у браку према брачним законима или обичајима неке земље.“[63] Ова дефиниција више одговара рестриктивном концепту планирања породице, али изоставља контрацептивне потребе свих осталих жена и девојака које су или би требало да буду сексуално активне, које су у ризику да затрудне и које нису у браку или „у заједници“.[64][65][59][60]
Три сродна циља МДГ5 били су наталитет адолесцената, преваленција контрацепције и незадовољена потреба за планирањем породице (где је преваленција + незадовољена потреба = укупна потреба), које је надзирао Одељење за становништво Одељења за економска и социјална питања УН-а.[66] Употреба контрацепције била је део циља 5Б (универзални приступ репродуктивном здрављу), као индикатор 5.3.[67] Процена МДГ5 у 2015. години показала је да се међу паровима широм света употреба повећала са 55% на 64%. са једним од највећих пораста у Субсахарској Африци (13 до 28%). Последице, незадовољене потребе, благо су опале широм света (15 до 12%).[38] У 2015. години ови циљеви су постали део СДГ5 (родна равноправност и оснаживање) у оквиру циља 5.6 који гласи: Обезбедити универзални приступ сексуалном и репродуктивном здрављу и репродуктивним правима, где је показатељ 5.6.1 проценат жена у животном добу од 15 до 49 године које се информишу у вези са сексуалним односима, употребом контрацепције и репродуктивном здрављем (стр. 31).[68]
Многе жене у земљама у развоју и у развијеним регионима и даље имају значајне препреке приступу контрацепцији. Оне укључују законодавне, административне, верске и економске препреке. Много пажње је усмерено на спречавање адолесцентне трудноће. Институт за прекоморски развој (ОДИ) идентификовао је низ кључних препрека, како на страни понуде, тако и на страни потражње, укључујући интернализацију социо-културних вредности, притисак чланова породице и когнитивне баријере (недостатак знања), које је потребно отклонити.[69][70] Чак и у развијеним регионима многе жене, посебно оне у неповољном положају, могу се суочити са значајним потешкоћама у приступачности које могу бити финансијске и географске, али се такође могу суочити са верском и политичком дискриминацијом.[71] Жене су такође водиле кампање против потенцијално опасних облика контрацепције, као што је коришћење разних неисправних интраутериних уређаја (контрацепцијска спирала), посебно модела познатог под именом „Далкон штит“ (Далкон Схиелд).[72]
Абортус
уредиУ поређењу са спонтаним прекидом трудноће (побачај), абортус је намерни прекид трудноће. Абортус је уско повезан са контрацепцијом у смислу контроле и регулације репродукције жена и често је подложан сличним културним, верским, законодавним и економским ограничењима. Тамо где је приступ контрацепцији ограничен, жене се окрећу абортусу. Сходно томе, стопе абортуса могу се користити за процену незадовољених потреба за контрацепцијом.[73] Међутим, абортус је носио велике ризике по живот и здравље жена током већег дела историје. Ризици постоје и данас и они су у многоме већи у земљама у развоју или тамо где законска ограничења приморају жене да траже нелегалне услуге.[74][73] Приступ сигурном и легалном абортусу често је ускраћен одређеним социоекономским групама. Ова питања су често била предмет политичких и феминистичких кампања у којима су се износила различита гледишта на питање женских права, моралне вредности и здравља жене.
На глобалном нивоу, 2005. године било је 87 милиона нежељених трудноћа, од којих је 46 милиона прибегло абортусу. Од тог броја сматра се да је 18 милиона абортуса било небезбедно, што је резултирало 68.000 смртних случајева. Већина ових смртних случајева догодила се у земљама у развоју. Уједињене нације сматрају да се смртнос може смањити обезбеђивањем приступа легалном и сигуром прекиду трудноће и нези жене након абортуса. Стопе абортуса смањене су у развијеним земљама, али не и у земљама у развоју. Између 2010 и 2014. године било је 35 абортуса на 1.000 жена старости од 15 до 44 годиа, што је укупно око 56 милиона абортуса годишње.[42] Уједињене нације дале су препоруке за здравствене раднике да пруже приступачнију и сигурнију негу за време абортуса и након њега. Саставни део неге након абортуса укључује обезбеђивање адекватне контрацепције.[75]
Полно преносиве болести
уредиВажан аспект сексуалног здравља за жене укључују полно преносиве болести (ППБ) и сечење женских гениталија (ФГЦ). Полно преносиве болести су глобални здравствени приоритет јер имају озбиљне последице за жене и новорођенчад. Преношење полно преносиве болести са мајке на дете може довести до рађање мртве бебе (мртворођенчад), неонаталне смрти, мале телесне тежине бебе и недоношчади, сепсе, упале плућа, неонаталног коњунктивитиса и урођених деформација. Сифилис у трудноћи проузрокује преко 300.000 феталних и неонаталних смртних случајева годишње и 215.000 новорођенчади са повећаним ризиком од смрти услед недоношчади, мале порођајне тежине или урођених болести.[76]
Болести попут хламидије и гонореје такође су чести узрочници запаљенских болести карлице (ПИД) и последичне неплодности код жена. Још једна важна последица неких полно преносивих болести, попут гениталног херпеса и сифилиса, троструко повећава ризик од заразе ХИВ-ом, а такође може утицати на његово напредовање.[77] Жене и девојке широм света у већем су ризику да оболе од ХИВ/АИДС-а. Полно преносиве болести су заузврат повезане са небезбедном сексуалном активношћу под којом се подразумева проституција, силовање и неупотреба сретства за заштиту и контрацепцију.[76]
Сакаћење женских гениталних органа
уредиСакаћење женских гениталних органа Светска здравствена организација (СЗО) дефинише као „сваки поступак који укључују делимично или потпуно уклањање спољашњих женских гениталија или наношење друге повреде женских гениталних органа из немедицинских разлога”. Овај поступак се понекад назива „женским обрезивањем”, мада овај термин погрешан и обмањује јер подразумева да је аналоган обрезивању препуција са мушког пениса.[78] Сходно томе, термин сакаћење усвојен је како би нагласио тежину дела и његово место у кршењу људских права. Поред тога, појам обрезивање се избегава како би се избегло вређање културног сензибилитета који би ометао дијалог за промене. Да би препознале ове тачке гледишта, неке агенције користе сложеније термине.[78]
Процењује се да је тренутно више од 200 милиона жена широм света осакаћено.[79] Ова пракса се примењује у око 30 земаља Африке, Азије и Блиског Истока. Сакаћење полних органа повезује се са верским, националним и социоекомским класама. Главни аргумент за спровођење ове праксе, који за циљ има да оправда и легитимише поступак јесу хигијена, плодност, очување чедности, верски обреди, појачано сексуално задовољство мушких партнера и слично.[11] Количина ткива који се одстрањује варира и Светска здравствена организација сакаћење женских гениталија класификује у четири врсте. Количина сакаћења се креће од делимичног до потпуног уклањања клиториса са или без клиторидектомије, што је прва врста. Друга врста подразумева сечење велике стидне усмине, док трећа врста подразумева сужавање вагиналног отвора шивењем ткива преко уретера интроитуса, са или без ексцизије клиториса (инфибулација). Код овог типа сакаћења, ствара се мали отвор који омогућава испуштање урина и менструалне крви. У четвртој груп спадају све остале промене у којој обично спадају мања сакаћења у односу на остале три врсте.[80]
Иако се у неким деловима света ови поступци правдају као део локалне традиције, многе медицинске и културне организације и покрети отворено се супростављају овој пракси с образложењем да је непотребна и штетна. Краткорочни ефекти по здравље жена могу укључивати крварење, инфекцију, сепсу, па чак и резултирати смрт, док дугорочни ефекти укључују диспареунију, дисменореју, вагинитис и циститис.[81] Поред тога, сакаћење женских гениталних органа доводи до компликација током трудноће, порођаја и зачећа.[82] За дефибулацију је потребно квалификовано особље. Многобројне светске организације, као што су СЗО, УНИЦЕФ,[83] УНФПА[84] и Амнестy Интернатионал[85] изразиле су противљењу пракси сакаћењу полних органа жена. Многе владе лобирају код држава да се сакаћење законом забрани и кажњава. Такође, улажу се значајни напори у информисању погођених жена и дизању свести о штетним ефектима као и аспектима људских права.[11]
Подаци показују да је одређени напредак постигнут али да је велики број девојчица од 14 година и мање и даље изложено сакаћењу.[86] Процењује се да је њихов број око 44 милиона а у неким регионима чак 50% свих девојчица узраста око 11 година је претрпело сакаћење полног органа.[85] Крај ово праксе сматра се једним од неопходних циљева у постизању Миленијумских развојних циљева, док су Уједињене нације крај сакаћења прогласиле циљем одрживог развоја. Дан 6. фебруар је познат као Међународни дан нулте толеранције на сакаћење женских гениталија. Највећи фокус су тренутно пет милиона девојчица из 17 афричких земаља које су изложене могућности сакаћења.[86][87]
Неплодност
уредиСамо у Сједињеним Америчким Државама неплодност погађа 1,5 милиона парова.[88][89] Многи парови лече неплодност уз помоћ медицински асистиране репродукције (МАР).[90] У Сједињеним Америчким Државама је 2010. године спроведено 147.260 поступака вантелесне оплодње (ИВФ), што је резултирало 47.090 живорођених беба.[91] У 2013. години овај број се повећао на 160.521 поступака и 53.252 беба.[92] Такође, око половине вантелесне оплодње резултира порођајима са више порода, што је заузврат повезано са повећањем морбидитета и морталитета мајке и детета. Узроци за то укључују повећани крвни притисак мајке, прерано рођење и малу порођајну тежину. Поред тога, све више жена дуже чека да затрудне и траже МАР.[92]
Дечји брак
уредиДечји брак (укључујући брачну или ванбрачну заједницу)[93] дефинише се као брак особа млађих од осамнаест година и сматра се за један од древних обичаја. У 2010. години процењено је да се 67 милиона жена, које су тада биле у двадесетим годинама, удало пре него што су напуниле осамнаест година, а да би у следећој деценији тај број премашио 150 милиона, што је еквивалентно 15 милиона годишње. Овај број се повећао на 70 милиона до 2012. године. У земљама у развоју једна трећина девојчица се уда за малолетника, а 1:9 њих се уда пре 15. године.[94] Дечји брак је најчешћа пракса у Јужној Азији (48% жена), Африци (42%) и Латинској Америци и Карибима (29%). Највећа преваленција је у западној и субсахарској Африци. Проценат девојчица које су се удале пре осамнаесте године износи чак 75% у земљама као што је Нигер (Ноур, Табела I).[11][94] Већина дечијих бракова укључује девојчице. На пример, у Малију је однос девојчица и дечака 72:1, док је у земљама попут Сједињених Америчких Држава однос 8:1. Брак се може договорити и склопити већ при рођењу, с тим што се девојчица шаље у кућу свога мужа већ са седам година.[11]
Бројни су културолошки фактори који оправдавају ову праксу. Ту спадају финансијска будућност детета, њен мираз, социјалне везе и социјални статус, превенција предбрачног секса, ванбрачне трудноће и полно преносивих болести. Аргументи против ове праксе укључују прекид образовања и губитак изгледа за запослење, а тиме и економски статус, као и губитак нормалног детињства и емоционално сазревање и социјалну изолацију. Дечији брак доводи девојчицу у положај у којој је она у великом дисбалансу моћи и наставља родну неједнакост која је на првом месту допринела таквој пракси.[95][96] Такође у случају малолетничког брака поставља се питања људских права, сексуалних активности без пристанка и принудног брака, а заједнички извештај СЗО и Интерпарламентарне уније из 2016. године ставља ова два концепта заједно и препознаје их као дечји, рани и присилни брак (ЦЕФМ, што је енглески акроним од Цхилд, Еарлy и Форцед Марриаге). Исту класификацију дао је и Самит посвећен девојакам 2014. године.[97] Поред тога, вероватноћа трудноће у млађем добу повезана је са већим медицинским ризицима за мајку и дете, вишеструким трудноћама и мањим приступом нези.[98][11][95] Такође, трудноћа је међу водећим узроцима смрти девојчица старости од 15 до 19. година. Девојчице у дечијим браковима су чешће жртве насиља у породици.[94]
Како би се прекинула пракса малолетничког брака, уложени су значајни међународни напори, а у многим државама је минимална старосна граница за ступање у брак регулисана законом. Уједињене нације[99] и њене агенције,[100] попут Канцеларије високог комесара за људска права, УНФПА,[101] УНИЦЕФ[93][95] и СЗО[97] спроводе многобројне бракове у циљу смањења и окончања склапања дечјих бракова. Као и код многа других глобална питања која утичу на здравље жена, сиромаштво и родну неједнакост, циљ кампања је промену културолошких ставова.[102] Дечји бракови су предмет међународних конвенција и споразума попут Конвенције о уклањању свих облика дискриминације жена (ЦЕДАВ, 1979) (члан 16)[103] и Универзалне декларације о људским правима.[104] Године 2014. организована је конференција под именом „Гирл Суммит” чији су домаћини били УНИЦЕФ и Велика Британија.[105][106] Учесници су се окупили у Лондон како би дискутовали о будућим корацима. Исте године Генерална скупштина Уједињених нација донела је резолуцију, која између осталог[107]
Апелује на све државе да донесу, спроводе и подржавају законе и политике усмерене на спречавање и окончање дечјих, раних и присилних бракова и заштите оне који су у опасности, и обезбеде да се брак закључи само уз информисању, слободну и потпуну сагласност супружника који намеравају да се узму.
Међу невладиним организацијама (НВО) које раде на окончању дечијих бракова су „Гирлс нот Бридес”,[108] Хришћанско удружење младих жена (Yоунг Wомен'с Цхристиан Ассоциатион (YWЦА)),[109] Међународни центар за истраживање жена (ИЦРВ) и Хуман Ригхтс Wатцх (ХРW).[110] Иако питање дечјих бракова није изричито обухваћено првобитним Миленијумским развојним циљевима, извршен је знатан притисак да се окончање брака између деце укључи у Циљеве одрживог развоја усвојених у септембру 2015. године,[107] где је окончање ове праксе до 2030. године циљ број 5.[111] Иако се постиже одређени напредак у смањењу дечијих бракова, посебно за девојке млађе од петнаест година, статистички подаци су и даље забрињавајући.[112] Напори да се окончају дечији бракови обухватају законодавство и обезбеђивање спровођења одлука, заједно са оснаживање свести код жена и девојчица.[94][95][97][96] Да би се подигла свест, године 2012. успостављен је Међународни дан девојчица,[а] а Уједињене нације се посветиле целу 2012. годину у промоцији циља за окончање бракова између деце.[114]
Менструални циклус
уредиМенструални циклуси жена, отприлике месечни циклус промена у репродуктивном систему, могу представљати значајне изазове за жене у репродуктивним годинама (од раних тинејџерских до око педесетих година). Ту спадају физиолошке промене које могу утицати на физичко и ментално здравље, затим симптоми овулације и редовног испуштања унутрашње слузнице материце (ендометријум) праћено вагиналним крварењем (менструацијом). Почетак менструације (менархе) може бити алармантан за неспремне девојке и погрешно схваћен. Менструација женама може представљати превелик терет у смислу њихове способности да учествују у активностима. Такође, приступ менструалним помагалима као што су тампони и хигијенски улошци може бити теретно. Ово је посебно изражено међу сиромашнијим социо-економским групама где куповина уложака и тампона може представљати финансијски терет и у земљама у развоју. у којима менструација може бити препрека за образовање девојчица.[115]
Једнаки изазов за жене су физиолошке и емоционалне промене повезане са престанком менструације (менопауза или климактерија). Иако се типично јављају постепено при крају пете деценије животу, нередовно крварење, престанак овулације и менструације праћен је значајним променама у хормоналној активности, како самог јајника (естроген и прогестерон), тако и хипофизе (фоликул стимулишући хормон или ФСХ и лутеинизирајући хормон или ЛХ). Ове хормоналне промене могу бити повезане и са нус појавама као што су валунзи и локале промене на репродуктивном тракту, као што су смањени вагинални секрети и подмазивање. Иако менопауза може донети олакшање од симптома менструације и страха од трудноће, она такође може бити праћена емоционалним и психолошким променама повезаним са симболиком губитка плодности и подсетником на старење и могућим губитком пожељности. Иако се менопауза обично јавља природно као физиолошки процес, може се јавити и раније (превремена менопауза) као резултат болести или медицинске или хируршке интервенције. Када се менопауза догоди прерано, негативне последице могу бити теже.[116][117]
Друга питања
уредиОстала питања репродуктивног и сексуалног здравља укључују сексуално образовање, пубертет, сексуалност и сексуалну функцију.[118][119] Жене такође имају бројна питања везана за здравље дојки и гениталног тракта, која спадају у опсег гинекологије.[120]
Непродуктивно здравље
уредиРак
уредиЖене и мушкарци имају приближно једнак ризик да умру од рака. Око четвртине свих смртних случајева проузроковано је обољењем од карцинома и он је други најзаступљенији узрочник смрти. Међутим, релативна учесталост различитих карцинома варира између жена и мушкараца. У 2012. години, у Сједињеним Америчким Државама карцином плућа, дојке и дебелог црева било је најчешће обољење од рака у женској популацији. Поред тога, жене су одолевале од карцинома јајника, материце, (укључујући карциноме ендометријума и грлића материце) (Гроновски и Шиндлер, табела III).[6][121] Слични подаци забележени су и за 2016. годину.[122] Стопа смртности од рака нагло је расла током двадесетог века. У новије време, забележен је тренд пада са опадањем употребом дуванских производа. У периоду између 1991. и 2012. године, стопа смртности код жена опала је за 19% (мање него код мушкараца). Почетком двадесетог века смрт од рака материце (тела материце и грлића материце) била је водећи узрок смрти од рака код жена, које су имале већу смртност од рака у односу на мушкарце. Након проналаска Папаниколау скрининг теста (Папа тест), од 1930-их па надаље, смртност услед рака материце је опадала, првенствено због ниже стопе смртности од рака грлића материце. То је резултирало укупним смањењем броја смртних случајева од рака код жена између четрдесетих и седамдесетих година прошлог века, када је пораст стопе рака плућа довео до укупног повећања. Педесетих година прошлог века, рак дојке је постао водећи узрок смрти од рака код жена и на првом месту се налазио све до 1980-их када је преовладао рак плућа. Сва три карцинома (плућа, дојке, материца) сада опадају у стопи смртности од рака (Сиегел и сар. Слика 8).[122] Рак плућа је и даље на првом месту и више жена умре од рака плућа него од рака дојке, материце и јајника заједно. Укупно 20% људи код којих је дијагностикован карцином плућа никада није пушило. Такође, жене непушачи имају три пута већу шансу да оболе од рака плућа у односу на мушкарце који не пуше.[123]
Жене имају мању животну вероватноћу да им се дијагностикује рак (38% наспрам 45% код мушкараца), али је већа вероватноћа да ће им рак бити дијагностикован у ранијој доби.[7]
Рак дојке
уредиРак дојке је други најчешћи рак на свету и најчешћи злоћудни тумор код жена. Такође је међу десет најчешћих хроничних болести жена и значајан допринос губитку квалитета живота (Гроновски и Шиндлер, табела IV).[6] На глобалном нивоу рак дојки чини 25% свих карцинома. У 2016. години рак дојке најчешћи је дијагностикован међу женама у развијеним земљама и земљама у развоју, чинећи готово 30% свих случајева, а широм света забележено је милион и по случајева обољења и преко пола милиона смртних исхода, што рак дојке сврстава на пето место најчешћих разлога смрти код канцерогених обољења и на другом месту по учесталости у развијенијим регионима. Највише оболелих жена има у Северној Америци а најмање у источној и средњој Африци, док се стопа морталитета креће од 25% у развијенијим земљама до 62% у земљама у развоју.[17][124]
Рак грлића материце
уредиНа глобалном нивоу, рак грлића материце је четврти најчешћи рак међу женама, посебно оним нижег социоекономског статуса. Жене у овој групи имају смањен приступ здравственој заштити, високу стопу дечјих и присилних бракова и изложеније су полигамији и полно преносивим болестима. Сви ови фактори излажу их већем ризику од рака грлића материце.[11] У земљама у развоју рак грлића материце чини 12% случајева рака међу женама и други је водећи узрок смрти. Године 2012. забележено је преко 500.000 случајева обољења и 250.000 смртних исхода од ове болести. Највећа стопа је у источној Африци и средњој Африци, где је рак грлића материце најчешћи рак код жена. Стопа смртности од 52% такође је већа у земљама у развоју него у развијеним земљама (43%), а стопа смртности варира између региона света.[125][17][124]
Рак грлића материце повезан је са хуманим папилома вирусом (ХПВ), који је такође један од узрочника рака вулве, вагине, ануса и орофаринкса. Готово 300 милиона жена широм света заражено је ХПВ-ом, једном од најчешћих полно преносивих инфекција, а 5% од 13 милиона нових случајева рака у свету приписује се ХПВ-у.[126][77] У развијеним земљама, скрининг за рак грлића материце помоћу Папа теста идентификовао је велики број предканцерогене промене на грлићу материце, барем код оних жена које имају приступ здравственој заштити. Такође, програм вакцине против ХПВ је доступан у 45 земаља света. Програми скрининга и превенције имају ограничену доступност у земљама у развоју, иако се убрајају у јефтине програма[127] за које није потребна скупа технологија.[125] Ако се глобално примени, ХПВ вакцинација са 70% покривености могла би спасити животе 4 милиона жена од рака грлића материце, јер се већина случајева јавља у земљама у развоју.[6]
Карцином јајника
уредиКарцином јајника је водећи узрок смрти од рака репродуктивних органа и пети најчешћи узрок смрти жена од карцинома у Сједињеним Америчким Државама. Не постоји ефикасан програм скрининга и претежно се болест јавља у индустријским земљама. Будући да је карцином углавном асимптоматски у најранијим фазама, више од 50% жена има рак III или вишег стадијума (проширен изван јајника) у тренутка када им је дијагностикована, што има за последицу лошу прогнозу и теже лечење.[122][6]
Душевно здравље
уредиСкоро 25% жена ће током живота имати проблема са душевним здрављем.[128] У односу на мушкарце, жене су у већем ризику од анксиозности, депресије и психосоматских тегоба. Глобално гледано, депресија је једна од водећих болести у свету.[17] У Сједињеним Америчким Државама жене имају депресију двоструко чешће од мушкараца. Економски трошкови депресије код америчких жена процењују се на 20 милијарди долара сваке године. Ризици од депресије код жена повезани су са променом мормонског окружења које жене доживљавају, укључујући пубертет, менструацију, трудноћу, порођај и менопаузу.[123] Такође, жене другачије метаболизују лекове који се користе за лечење депресије у односу на мушкарце.[123][129] Стопе самоубистава услед депресије су мање код жена него код мушкараца (<1% наспрам 2,4%),[28][29] али су водећи узрок смрти жена млађих од 60 година.[17] У Уједињеном Краљевству, основана је Женска радна група за ментално здравље са циљем да проучи разлике у искуствима и потребама менталног здравља између жена и мушкараца.[130]
Деменција
уредиПреваленца Алцхајмерове болести у Сједињеним Америчким Државама процењује се на 5,1 милиона, а од тог броја две трећине су жене. Штавише, много је вероватније да ће жене бити примарне неговатељице одраслих чланова породице са депресијом, тако да сносе и већи ризике и терете ове болести. Доживотни ризик за жену од развоја Алзхеимерове болести двоструко је већи од ризика за мушкарце. Део ове разлике може бити последица очекиваног трајања живота, али и промена хормонског статуса током њиховог живота такође може имати значајну улогу. Такође, значајну улогу имају и разлике у експресији гена.[123] Смртни случајеви од деменције већи су код жена него код мушкараца (4,5% умрлих наспрам 2,0%).[6]
Здравље костију
уредиОстеопороза је на шестом месту међу хроничним болестима код жена у Сједињеним Америчким Државама, са укупном преваленцом од 18%, и много вишом стопом која укључује бутну кост, врат или лумбалну кичму код жена, која износи око 16% код жена и код мушкараца (4%) старијих од 50 (Гроновски и Шиндлер, табела IV).[6][7][131] Остеопороза је фактор ризика за фрактуру костију и око 20% старијих грађана који имају фрактуру кука умире у року од годину дана.[6] [132] Јаз међу половима је углавном резултат смањења нивоа естрогена код жена након менопаузе. Показало се да хормонска супституциона терапија (ХСТ) смањује овај ризик за 25–30%[133] и била је чест разлог за њено прописивање током 1980-их и 1990-их. Међутим, студија Женске здравствене иницијативе (ЖЗИ) показала је да су штетности ове терапије већи од њене користи,[134] што је допринело паду употребе ХСТ-а.
Анемија
уредиАнемија је главни глобални здравствени проблем жена.[135] Жене су погођене анемичним стањем више од мушкараца, и процењује се да је око 30% жена анемично, док је код трудница та учесталост у рангу од око 42%. Анемија је повезана са низом негативних здравствених исхода, укључујући лош исход трудноће и оштећену когнитивну функцију (смањена концентрација и пажња).[136] Главни узрок анемије је недостатак гвожђа. У Сједињеним Америчким Државама анемију услед недостатка гвожђа има 37% трудница, али глобална преваленција износи чак 80%. Анемија започиње у адолесценцији, при менструалном губитку крви, који се састоји од повећане потражње за гвожђем у расту. Трудноћа доводи до даљег трошења гвожђа.[6]
Насиље
уредиЖене доживљавају насиље другачије од мушкараца. Уједињене нације су насиље према женама дефинисали као:[137]
„...свако дело родно заснованог насиља која доводе или могу да доведу до физичке, сексуалне, психичке, односно економске повреде или патње за жене, обухватајући и претње таквим делима, принуду или произвољно лишавање слободе, било у јавном, било у приватном животу.” (Уједињене Нације, Декларација о уклањању насиља над женама, 1993)
Насиље над женама може имати различите облике, укључујући физички, сексуални, емоционални и психолошки облик, и може се дешавати током читавог живота. Структурно насиље може бити уграђено у законодавство а може бити и систематска мизогинија од стране организација против група жена. Починитељ насиља може да буде било ко: од државе, странца, познаника, рођака, па до партнера и може се манифестовати у читавом спектру, од дискриминације преко узнемиравања, сексуалног злостављана и силовања до физичког повређивања и фемицида (убиства). Такође, културолошке праксе, као што је сакаћење женских гениталија, могу бити узрок насиља над женама.[138][139]
Нефатално насиље над женама има озбиљне импликације на физичко, ментално и репродуктивно здравље жена и сматра се не само изолованим догађајима, већ систематским обрасцем понашања који крши њихова права, али такође ограничава њихову улогу у друштву и захтева систематски приступ у решавању.[140]
Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је 35% жена у свету током свог живота доживело физичко или сексуално насиље и да је најчешћа претрпела насиље од стране партнера. Око 30% жена у вези пријављује такво искуство, а 38% убистава жена починили су њихови партнери. Ове бројке могу бити и до 70% у неким регионима.[141] Фактори ризика од насиља над женама укључују ниска образовна постигнућа, родитељско искуство, злостављање у детињству, неравноправност полова и културни ставови који омогућавају да се насиље сматра прихватљивијим.[142]
Светска здравствена организација је на својој скупштини 1996. године насиље прогласила глобалним здравственим приоритетом, ослањајући се и на Декларацију Уједињених нација о уклањању насиља над женама (1993)[137] и на препоруке Међународне конференције о становништву и развоју (Каиро, 1994) и Четврте светске конференције о женама (Пекинг, 1995).[143] Светска здравствена организација објавила је свој извештај 2002. године фокусиран на на сексуалном насиљу и насиљу од стране партнера.[144] У међувремену, Уједињене нације су овај проблем сврстале у свој акциони план на Генералној скупштини која је усвојила Миленијумску декларацију у септембру 2000. године, којом је, између осталог, показана решеност за „борбом против свих облика насиља над женама и применом Конвенције о уклањању свих облика дискриминације жена“.[145] Један од Миленијумских циљева (МРЦ 3) била је промоција родне равноправности и оснаживање жена, у циљу настојења да се елиминишу сви облици насиља над женама, као и примена Конвенције о уклањању свих облика дискриминације жена.[103] Овим је препознато да је уклањање насиља, укључујући дискриминацију, предуслов за постизање свих осталих циљева побољшања здравља жена. Међутим, касније су упућене критике јер насиље није увршћено у експлицитне циљеве, као „недостајући циљ“.[146][87] У евалуацији МЦР-а 3, насиље је остало главна препрека постизању целокупних циљева. У наследнику одрживог развоја, који такође експлицитно наводе сродна питања дискриминације, дечје бракове и сечење гениталија, један циљ је наведен као „Елиминисање свих облика насиља над свим женама и девојкама у јавној и приватној сфери“ до 2030. године.[111][147][141]
Ентитет Уједињених нација за равноправност полова и оснаживање жена, познат и под називом УН Wомен изразио је уверење да је насиље над женама "укорењено у родно заснованој дискриминацији и социјалним нормама и родним стереотипима", и заговарају праксу да се поред помоћи жртвама насиља, приступи и превенцији и отклањању основних и структурних узрока. Ентитет препоручује развој програма усмереног на оба пола како би се промовисала једнакости и поштовање. Ова стратегија укључује широк спектар образовних и културних промена укључујући и напоре за спровођење препорука Комисије Уједињених нација за статус жена (2013).[148][149][150][151] У склопу ових напора, Међународни дан девојчица 2014. године је био посвећен окончању насиља.[114] Светска здравствена скупштина је такође усвојила глобални план акције за борбу против насиља над женама.[152]
Жене у здравственим истраживањима
уредиПромене у начину на који су визуелно приказане истраживачке етике након Нирнбершких процеса (1946) довеле су до атмосфере протекционизма група за које се сматрало да су рањиве, што је често било законски регулисано. То је резултирало релативно недовољном заступљеношћу жена у клиничким испитивањима. Положај жена у истраживању додатно је компромитован 1977. године, када је као одговор на трагедије проузроковане талидомидом и диетилстилбестролом, Америчка управа за храну и лекове (ФДА) забранила женама у родној доби да учествују у раној клиничкој фази испитивања. У пракси се ова забрана често примењивала врло широко како би се искључиле све жене.[153][154] Жене, барем оне у родној доби, такође су сматране неприкладним испитаницима због њихове флуктуације хормоналних нивоа током менструалног циклуса. Међутим, истраживања су показала значајне биолошке разлике међу половима у стопама осетљивости, симптомима и одговору на лечење у многим главним областима здравља, укључујући болести срца и поједине карциноме. Ова искључења представљају претњу за примену лекова заснованих на истраживањима над женама и представљају компромис у погледу неге која се нуди и женама и мушкарцима.[6][155]
Све већи фокус на женска права у Сједињеним Америчким Државама током 1980-их усредсредио је пажњу на чињеницу да многи лекови који се преписују женама никада нису били тестирани на женама у родној доби и да постоји релативно мало основних истраживања о здрављу жена. Као одговор на ово, Национални институт за здравље (НИХ) је 1990. године основао Канцеларију за истраживање здравља жена (ОРWХ)[156] како би смањио неједнакост. Године 1993. Национални закон о ревитализацији здравствених завода званично је преокренуо америчку политику захтевајући да клиничка испитивања III фазе, која финансира Национални институт за здравље, морају да укључују жене.[123] То је резултирало повећањем броја жена ангажованих у истраживачке студије. Следећа фаза била је специфично финансирање великих епидемиолошких студија и клиничких испитивања усредсређених на здравље жена, попут Женске здравствене иницијативе (1991), највеће студије о превенцији болести спроведене у САД-у. Њена улога била је проучавање главних узрока смрти, инвалидитета и слабости код старијих жена.[157] Упркос овом очигледном напретку, жене су и даље недовољно заступљене.[158] У 2006. години жене су учествовале у мање од 25% клиничких испитивања објављених 2004. године.[159] Проучавање истих аутора пет година касније открило је мало доказа о побољшању. Друга студија открила је учесталост између 10–47% жена у клиничким испитивањима болести срца, упркос преваленцији срчаних болести код жена.[160] Рак плућа је водећи узрок смрти од рака међу женама, али иако се број жена испитаних у студије рака плућа повећава, и даље је далеко мања вероватноћа да ће бити испитане у односу на мушкарце.[123]
Један од изазова у процени напретка у овој области је број клиничких студија које или не пријављују пол испитаника или им недостаје статистичка моћ за откривање родних разлика.[159][161] Ово су још увек била питања у 2014. години. Додатна брига је чињеница да већина студија на животињама такође искључује женке или не узима у обзир разлике у полу. На пример, упркос већој учесталости депресије међу женама, мање од половине студија на животињама користе женске животиње.[123] Сходно томе, бројне агенције за финансирање, као и научни часописи траже од истраживача да се изричито баве питањима пола у својим истраживањима.[162][163]
Сродно питање је укључивање трудница у клиничке студије. С обзиром да друге болести могу постојати истовремено са трудноћом, потребне су информације о одговору и ефикасности интервенција током трудноће, али етичка питања у вези са фетусом ово питање чини сложенијим. Ова пристрасност према половима делимично се надокнађује покретањем великих епидемиолошких студија о женама, попут Студије о здрављу медицинских сестара (1976),[164] Женске здравствене иницијативе[165] и Студије о здрављу црних жена.[166][6]
Жене су такође биле предмет злоупотребе и занемаривања у истраживањима здравствене заштите, као што је ситуација откривена у „Цартwригхт Инqуирy“ на Новом Зеланду (1988), у којој су истраживања две феминистичке новинарке[167] открила да жене са абнормалностима грлића материце нису добиле третман лечења у оквиру експеримента. Женама није речено о постојању абнормалностима и неколико њих је касније умрло.[168]
Националне и међународне иницијативе
уредиМноге земље широм света, поред проблема неравноправности полова, сврстало је здравље жена у своје националне иницијативе. Тако је на пример, 1991. године у Сједињеним Америчким Државама, Одељење за здравство и социјалне услуге основало Канцеларију за здравље жена у циљу побољшања здравља жена у САД, кроз координацију са осталим агенцијама.[169][170] Године 1994. Центар за контролу и превенцију болести основао је сопствену Канцеларију за здравље жена, која је формално одобрена Законом о приступу здравственој заштити из 2010. године.[171][172]
На међународном нивоу, многе агенције Уједињених нација попут Светске здравствене организације (СЗО), Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА)[173] и УНИЦЕФ-а[174] спроводе специфичне програме о здрављу жена и здрављу мајки, као и о сексуалном и репродуктивном здрављу.[1][175] Поред тога, глобални циљеви Уједињених нација баве се многим питањима везаним за здравље жена, и директно и индиректно. Ту спадају Миленијумски развојни циљеви из 2000. године (МРЦ)[145][44] наследник овог програма, Циљеви одрживог развоја који је усвојени у септембру 2015. године, након извештаја о напретку Миленијумских развојних циљева (Тхе Милленниум Девелопмент Гоалс Репорт 2015).[176][64] Осам циљева (искорењивање екстремног сиромаштва и глади, постизање универзалног основног образовања, промоција родне равноправности и оснаживање жена, смањење стопе смртности деце, побољшање здравља мајки, борба против ХИВ/АИДС-а, маларије и других болести, обезбеђивање одрживости) баве се директно или индиректно питањем здравља жена.[44][11][48][111][177]
Циљеви и изазови
уредиИстраживања су приоритет у побољшању здравља жена. Поједина истраживања јединствена су за жене, нека обухватају болести које више погађају женски пол а поједина истраживања баве се факторима ризика између жена и мушкараца.[6] Због тога, равнотежа полова у истраживачким студијама мора бити на одговарајући начин уравнотежена како би се омогућила анализа која ће открити интеракције између пола и других фактора. Гроновски и Шиндлер предлажу да се научне публикације обавезују да приликом истраживања и објављивања резултата узму у обзир неравноправност полова и да у својим финансирањима, подрже пројекте који укључују оба пола. Такође, сугерише се здравственим организацијама да подстичу укључивање жена у клиничка испитивања. Претходних година забележен је напредак на овом пољу а 2006. године Друштво за истраживање здравља жена основало је Организацију за проучавање полних разлика и покренуло часопис „Биологy оф Сеx Дифференцес” ради даљег проучавања ових разлика.[6]
Да би се налази истраживања имплементирали у клиничкој пракси, потребан је временски период. Клиничка медицина треба да укључи информације које су већ доступне из истраживачких студија о различитим начинима на које болести погађају жене и мушкарце. Многе „нормалне“ лабораторијске вредности нису исте за мушкарце и жене а такође су различити и критеријуми за раст и развој. Такође, разлика у половима се мора узети у обзир и код дозирања одређених лекова.[6]
Приступ жена здравственој заштити и даље је изазов, како у земљама у развоју, тако и у развијеним државама. У Сједињеним Америчким Државама, пре него што је ступио на снагу Закон о приступачној здравственој заштити, 25% жена у родној доби није имало здравствено осигурање.[178] У недостатку одговарајућег осигурања, жене ће вероватно избећи важне кораке за сопствено здравље, као што су рутински систематски преглед, превентивни скрининзи и тестирања и пренатална нега. Ситуацију погоршава чињеница да су жене које живе испод границе сиромаштва у већем ризику од непланиране трудноће, непланираног порођаја и изборног побачаја. Додатном финансијском оптерећењу у овој групи су лоша образовна постигнућа, недостатак превоза, нефлексибилни распореди рада и потешкоће у добијању неге о деци, а све то ствара препреке приступу здравственој заштити жена. Ови проблеми су много гори у земљама у развоју. Мање од 50% порођаја у овим земљама присуствују пружаоци здравствених услуга (нпр. Бабице, медицинске сестре, лекари) што доводи до веће стопе смртности мајки, (до 1: 1.000 живорођених). Такође, искључују се посете гинекологу иако је СЗО прописала да је потребно најмање четири пренаталне посете.[179] Недостатак здравствених радника, установа и ресурса доприносе високом степену морбидитета код жена због неизбежних стања као што су акушерске фистуле, полно преносиве болести и рак грлића материце.[6]
Канцеларија за истраживање здравља жена у Сједињеним Америчким Државама верује да је један од најбољих начина за унапређење истраживања у здрављу жена повећање удела жена укључених у здравствену заштиту и здравствена истраживања, као и преузимање вођства у влади, центрима за високо образовање и приватном сектору.[157] За остваривање ових циљева даје се бесповратна финансијска помоћ.[180] Национална научна фондација у Сједињеним Државама наводи да жене стичу само половину доктората који се додељују у науци и инжењерству, попуњавајући само 21% редовних професорских места у науци и 5% оних у инжењерству, док зарађују само 82% накнаде у односу на истим позицијама на којима се налазе мушкарци. Ова разлика је израженија у Европи.[180]
Види још
уредиНапомене
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г WХО 2016, Wомен'с Хеалтх
- ^ WХО 1948.
- ^ НЛМ 2015.
- ^ Цланцy & Массион 1992.
- ^ МацЕацхрон 2014.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с Гроноwски & Сцхиндлер 2014.
- ^ а б в Wоод ет ал 2009.
- ^ WХО 2016, Лифе-цоурсе
- ^ Леwис & Бернстеин 1996.
- ^ Галеа 2014.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Ноур 2014.
- ^ ГХД 2014.
- ^ Мацфарлане ет ал 2008.
- ^ Коплан ет ал 2009.
- ^ Боyд-Јудсон & Јамес 2014.
- ^ Коблинскy, Тимyан & Гаy 1993.
- ^ а б в г д ђ е Бустрео 2015.
- ^ а б Yоунг 2014.
- ^ ЦДЦ 2016, Лифе Еxпецтанцy
- ^ Стевенс ет ал 2013.
- ^ Алдридге ет ал. 2017. "Алл-цаусе стандардисед морталитy ратиос wере сигнифицантлy инцреасед ин 91 (99%) оф 92 еxтрацтед датапоинтс анд wере 11·86 (95% CI 10·42–13·30; И2=94·1%) ин фемале индивидуалс."
- ^ а б Алдридге ет ал. 2017.
- ^ WХО 2016, Социал детерминантс оф хеалтх
- ^ Марсхалл 2013.
- ^ Марсхалл & Трацy 2009.
- ^ Прингле 1998.
- ^ Yоунг 2000.
- ^ а б ЦДЦ 2016, Мен'с хеалтх
- ^ а б ЦДЦ 2016, Леадинг Цаусес оф Деатх
- ^ ЛWЦХЦ 2016.
- ^ Стевенс 1995.
- ^ Еллсберг 2006.
- ^ WХО 2016, Сеxуал анд репродуцтиве хеалтх
- ^ ЦДЦ 2016, Репродуцтиве хеалтх
- ^ а б ЦДЦ 2016, Прегнанцy Цомплицатионс
- ^ Јоинт Цоммиссион 2010.
- ^ Блум & Гатес 2015.
- ^ а б в г д УН 2015б.
- ^ а б ЦДЦ 2016, Прегнанцy Морталитy Сурвеилланце Сyстем
- ^ а б в г д Филиппи ет ал 2006.
- ^ СДГ 2016, Цхецклист
- ^ а б в WХО 2005б.
- ^ Саy ет ал 2014.
- ^ а б в МДГ 2016.
- ^ WХО 2016, [1]
- ^ Росенфиелд ет ал 2006.
- ^ Рицардо & Верани 2010, Матернал, Неwборн анд Цхилд Хеалтх
- ^ а б СДГ 2016.
- ^ Хансен & Сцхелленберг 2016.
- ^ СДГ 2016, Гоал 3: Хеалтх
- ^ WХО 2016, Сафе Цхилдбиртх Цхецклист
- ^ WХО 2016, Гуиделинес он антенатал царе Нов. 2016
- ^ УНФПА 2016, Сеттинг стандардс фор емергенцy обстетриц царе
- ^ а б в УНФПА 2016, Обстетриц фистула
- ^ WХО 2016, 10 фацтс он обстетриц фистула
- ^ Јонес 2007.
- ^ УНФПА 2016, Цампаигн то енд Фистула
- ^ УН 2016, Интернатионал Даy то Енд Обстетриц Фистула
- ^ а б Сингх & Дарроцх 2012.
- ^ а б WХО 2016, Фамилy планнинг: Фацт Схеет Н°351 (2015)
- ^ УНФПА 2016, Фамилy планнинг
- ^ ЦДЦ 2016, Публиц Хеалтх Ацхиевементс ин тхе 20тх Центурy
- ^ Биддлецом ет ал 2015.
- ^ а б УН 2015.
- ^ УНДЕСА 2016, Цонтрацептиве преваленце
- ^ УНДЕСА 2016, МДГс
- ^ WХО 2016, МДГ 5: импрове матернал хеалтх
- ^ СДГ 2016, СДГ5 Метадата Марцх 2016
- ^ ОДИ 2016, Барриерс то цонтрацептион
- ^ Преслер-Марсхалл & Јонес 2012.
- ^ АЦОГ 2016, Аццесс то Цонтрацептион 2015
- ^ Грант 1992.
- ^ а б Седгх ет ал 2016.
- ^ Ганатра ет ал 2014.
- ^ WХО 2016д.
- ^ а б WХО 2016, Wомен'с хеалтх: Фацт схеет Н°334 (2013)
- ^ а б WХО 2016, Сеxуаллy трансмиттед инфецтионс: Фацт Схеет Н°110 (2015)
- ^ а б УНФПА 2016, Фреqуентлy Аскед Qуестионс
- ^ WХО 2016, Фемале генитал мутилатион
- ^ WХО 2016, Цлассифицатион оф фемале генитал мутилатион
- ^ Ноур 2004.
- ^ Ноур ет ал 2006.
- ^ УНИЦЕФ 2016, Фемале генитал мутилатион/цуттинг
- ^ УНФПА 2016, Фемале Генитал Мутилатион
- ^ а б Амнестy Интернатионал 2010.
- ^ а б УН 2016, Интернатионал Даy оф Зеро Толеранце фор Фемале Генитал Мутилатион
- ^ а б „СДГ 5: Ацхиеве гендер еqуалитy анд емпоwер алл wомен анд гирлс]”. УН Wомен.
- ^ ЦДЦ 2016, Инфертилитy
- ^ Цхандра ет ал 2013.
- ^ ЦДЦ 2016, Ассистед Репродуцтиве Тецхнологy
- ^ Сундерам ет ал 2013.
- ^ а б Сундерам ет ал 2015.
- ^ а б УН 2016, Цхилд марриаге а виолатион оф хуман ригхтс
- ^ а б в г ИЦРW 2015.
- ^ а б в г УНИЦЕФ 2016, Ендинг Цхилд Марриаге
- ^ а б Вариа 2016.
- ^ а б в WХО & ИПУ 2016.
- ^ Ноур 2006.
- ^ УН 2016, Неw УН инитиативе аимс то протецт миллионс оф гирлс фром цхилд марриаге
- ^ ОХЦХР 2016.
- ^ УНФПА 2016, Цхилд марриаге
- ^ Гирлс нот Бридес 2016, Абоут Цхилд Марриаге
- ^ а б ОХЦХР 2016, ЦЕДАW
- ^ ОХЦХР 2016, УДХР
- ^ ДФИД 2014.
- ^ Гирл Суммит 2014.
- ^ а б ПМНЦХ 2014.
- ^ Гирлс нот Бридес 2016.
- ^ ИЦРW 2016.
- ^ ХРW 2016.
- ^ а б в СДГ 2016, Гоал 5: Гендер Еqуалитy
- ^ Аедy 2016.
- ^ УН 2016, Интернатионал Даy оф тхе Гирл Цхилд
- ^ а б WХО 2016, Интернатионал Даy оф тхе Гирл Цхилд
- ^ ОWХ 2012, Менструатион анд тхе менструал цyцле
- ^ Сеаман & Елдридге 2008.
- ^ ОWХ 2012, Менопаусе
- ^ Бармак 2016.
- ^ Wолф 2012.
- ^ Лоуе & Сајатовиц 2004.
- ^ Сиегел ет ал 2012.
- ^ а б в Сиегел ет ал 2016.
- ^ а б в г д ђ е Јохнсон ет ал 2014.
- ^ а б ИАРЦ 2016, Цанцер фацтс 2012
- ^ а б Саслоw 2013.
- ^ Форман ет ал 2012.
- ^ РТЦОГ 2003.
- ^ Стеббинс 2004.
- ^ Росентхал 2004.
- ^ „Тхе Wомен'с Ментал Хеалтх Таскфорце репорт”. ГОВ.УК (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-17.
- ^ ЦДЦ 2012.
- ^ Сургеон Генерал 2004.
- ^ Вицкерс ет ал 2007.
- ^ Мансон ет ал 2013.
- ^ Фриедман ет ал 2012.
- ^ Мурраy-Колб & Беард 2007.
- ^ а б УН 1993.
- ^ Wаттс & Зиммерман 2002.
- ^ WХО 2016, Виоленце агаинст wомен
- ^ Гарцíа-Морено ет ал 2013.
- ^ а б „Фацтс анд фигурес: Ендинг виоленце агаинст wомен”. УН Wомен.
- ^ WХО 2016, Виоленце агаинст wомен: Фацт Схеет Н°239 (2016)
- ^ WХА 1996.
- ^ Круг ет ал 2005.
- ^ а б УН 2000.
- ^ УН Wомен 2016ц.
- ^ „Ендинг виоленце агаинст wомен”. УН Wомен.
- ^ ЦСW 2016.
- ^ ЦСW 2016, 57тх Сессион 2013
- ^ ЦСW 2013.
- ^ „Фоцусинг он превентион: Ендинг виоленце агаинст wомен”. УН Wомен.
- ^ WХО 2016, WМА Глобал Ацтион План
- ^ МцЦартхy 1994.
- ^ Сцхиебингер 2003.
- ^ Регитз-Загросек 2012.
- ^ ОРWХ 2016.
- ^ а б Пинн 1994.
- ^ Геллер ет ал 2011.
- ^ а б Геллер ет ал 2006.
- ^ Ким ет ал 2008.
- ^ Лиу & ДиПиетро Магер 2016.
- ^ Гахаган ет ал 2015.
- ^ Гахаган 2016.
- ^ НХС 2016.
- ^ WХИ 2010.
- ^ БWХС 2016.
- ^ Цонеy & Бункле 1987.
- ^ Цартwригхт 1988.
- ^ ОWХ 2012.
- ^ ОWХ 2012, Висион, миссион, хисторy
- ^ ЦДЦ 2016, Wомен'с хеалтх
- ^ ЦДЦ 2016, Абоут ЦДЦ
- ^ УНФПА 2016.
- ^ УНИЦЕФ 2016.
- ^ УНИЦЕФ 2016, Матернал анд неwборн хеалтх
- ^ WХО 2016, Девелопмент Гоалс Репорт 2015
- ^ Гарцíа-Морено & Амин 2016.
- ^ Козхиманнил 2012.
- ^ WХО 2016, Матернал анд перинатал хеалтх
- ^ а б Схен 2013.
Библиографија
уредиСимпозијуми и серије
уреди- „14тх Бергмеyер Цонференце он Wомен'с Хеалтх”. Сцандинавиан Јоурнал оф Цлиницал анд Лабораторy Инвестигатион. 74 (суп244): 1—94. август 2014.
- „Инцлусион оф wомен анд миноритиес ин цлиницал ресеарцх”. Ацадемиц Медицине. 69 (9). септембар 1994.
- „Матернал сурвивал (5 артицлес)”. Тхе Ланцет. 368. септембар—октобар 2006.
Чланци
уреди- Алдридге, Роберт W.; Сторy, Алистаир; Хwанг, Степхен W.; Нордентофт, Мерете; Луцхенски, Серена А.; Хартwелл, Грег; Тwеед, Емилy Ј.; Леwер, Дан; Виттал Катикиредди, Сриниваса; Хаywард, Андреw C. (2017-11-10). „Морбидитy анд морталитy ин хомелесс индивидуалс, присонерс, сеx wоркерс, анд индивидуалс wитх субстанце усе дисордерс ин хигх-инцоме цоунтриес: а сyстематиц ревиеw анд мета-аналyсис”. Ланцет. 391 (10117): 241—250. ИССН 1474-547X. ПМЦ 5803132 . ПМИД 29137869. дои:10.1016/С0140-6736(17)31869-X.
- Арбyн, M.; Цастеллсагуе, X.; де Сањосе, С.; Бруни, L.; Сараиyа, M.; Браy, Ф.; Ферлаy, Ј. (6. 4. 2011). „Wорлдwиде бурден оф цервицал цанцер ин 2008”. Анналс оф Онцологy. 22 (12): 2675—2686. ПМИД 21471563. дои:10.1093/аннонц/мдр015 .
- Царнес, Моллy; Морриссеy, Цлаудиа; Геллер, Стацие Е. (новембар 2008). „Wомен'с Хеалтх анд Wомен'с Леадерсхип ин Ацадемиц Медицине: Хиттинг тхе Саме Гласс Цеилинг?”. Јоурнал оф Wомен'с Хеалтх. 17 (9): 1453—1462. ПМЦ 2586600 . ПМИД 18954235. дои:10.1089/јwх.2007.0688.
- Цхарнеy, Памела (август 2000). „Wомен'с хеалтх: Ан Еволвинг Мосаиц”. Јоурнал оф Генерал Интернал Медицине. 15 (8): 600—602. ПМЦ 1495581 . ПМИД 10940153. дои:10.1046/ј.1525-1497.2000.00623.x.
- Цхарнеy, Памела (4. 12. 2001). „Цоронарy Артерy Дисеасе ин Yоунг Wомен: Тхе Менструал Цyцле анд Отхер Риск Фацторс”. Анналс оф Интернал Медицине. 135 (11): 1002—1004. ПМИД 11730402. С2ЦИД 26841205. дои:10.7326/0003-4819-135-11-200112040-00013.
- Цланцy, Царолyн M.; Массион, Цхарлеа Т. (14. 10. 1992). „Америцан Wомен'с Хеалтх Царе. А Патцхwорк Qуилт Wитх Гапс”. ЈАМА. 268 (14): 1918—1920. ПМИД 1404719. дои:10.1001/јама.1992.03490140126048.
- Цонеy, Сандра; Бункле, Пхиллида (јун 1987). „Ан Унфортунате Еxперимент ат Натионал Wомен'с” (ПДФ). Метро. Ауцкланд. стр. 47—65. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 01. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2016.
- Еллсберг, M. (септембар 2006). „Виоленце агаинст wомен анд тхе Милленниум Девелопмент Гоалс: Фацилитатинг wомен'с аццесс то суппорт”. Интернатионал Јоурнал оф Гyнецологy & Обстетрицс. 94 (3): 325—332. ЦитеСеерX 10.1.1.619.5166 . ПМИД 16842792. С2ЦИД 1770101. дои:10.1016/ј.ијго.2006.04.021.
- Фриедман, Арнолд Ј.; Цхен, Зхао; Форд, Патрициа; Јохнсон, Цyнда Анн; Лопез, Ана Мариа; Схандер, Арyех; Wатерс, Јонатхан Х.; ван Wyцк, Давид (децембар 2012). „Ирон Дефициенцy Анемиа ин Wомен Ацросс тхе Лифе Спан”. Јоурнал оф Wомен'с Хеалтх. 21 (12): 1282—1289. ПМИД 23210492. дои:10.1089/јwх.2012.3713.
- Гахаган, Јацqуелине; Граy, Кимберлy; Wхyнацхт, Ардатх (2015). „Сеx анд гендер маттер ин хеалтх ресеарцх: аддрессинг хеалтх инеqуитиес ин хеалтх ресеарцх репортинг”. Интернатионал Јоурнал фор Еqуитy ин Хеалтх. 14 (1): 12. ПМЦ 4320818 . ПМИД 25637131. дои:10.1186/с12939-015-0144-4.
- Гахаган, Јацqуелине (15. 8. 2016). „Цомментарy он тхе неw сеx анд гендер едиториал полицy оф тхе Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх”. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 107 (2): е140—1. ПМЦ 6972341 . ПМИД 27526209. дои:10.17269/цјпх.107.5584. Генерални сажетак – Јон Таттрие. Цанадиан Јоурнал оф Публиц Хеалтх теллс ресеарцхерс то аддресс сеx, гендер ин триалс: Ресеарцх 'еxцлудинг 50 пер цент оф тхе популатион' исн'т бест ретурн фор таxпаyерс, саyс Јацqуелине Гахаган. Цанадиан Броадцастинг Цорпоратион Неwс: Нова Сцотиа (7. 12. 2016).
- Гарцíа-Морено, Цлаудиа; Амин, Авни (1. 5. 2016). „Тхе сустаинабле девелопмент гоалс, виоленце анд wомен'с анд цхилдрен'с хеалтх”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 94 (5): 396—397. ПМЦ 4850543 . ПМИД 27147771. дои:10.2471/блт.16.172205.
- Геллер, Стацие Е.; Адамс, Марци Голдстеин; Царнес, Моллy (децембар 2006). „Адхеренце то Федерал Гуиделинес фор Репортинг оф Сеx анд Раце/Етхницитy ин Цлиницал Триалс”. Јоурнал оф Wомен'с Хеалтх. 15 (10): 1123—1131. ПМИД 17199453. С2ЦИД 19653225. дои:10.1089/јwх.2006.15.1123.
- Геллер, Стацие Е.; Коцх, Аббy; Пеллеттиери, Бетх; Царнес, Моллy (март 2011). „Инцлусион, Аналyсис, анд Репортинг оф Сеx анд Раце/Етхницитy ин Цлиницал Триалс: Хаве Wе Маде Прогресс?”. Јоурнал оф Wомен'с Хеалтх. 20 (3): 315—320. ПМЦ 3058895 . ПМИД 21351877. дои:10.1089/јwх.2010.2469.
- Гроноwски, Анн M.; Сцхиндлер, Емилy I. (2014). „Wомен'с Хеалтх”. Сцанд Ј Цлин Лаб Инвест Суппл. 244: 2—7. ПМИД 25083885. С2ЦИД 46673330. дои:10.3109/00365513.2014.936672., ин Бергмеyер (2014)
- Инхорн, Марциа C. (септембар 2006). „Дефининг Wомен'с Хеалтх: А Дозен Мессагес фром Море тхан 150 Етхнограпхиес” (ПДФ). Медицал Антхропологy Qуартерлy. 20 (3): 345—378. ПМИД 16937621. дои:10.1525/маq.2006.20.3.345.
- Ким, Естхер С.Х.; Царриган, Тхомас П.; Менон, Вену (август 2008). „Енроллмент оф Wомен ин Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте-Фундед Цардиовасцулар Рандомизед Цонтроллед Триалс Фаилс то Меет Цуррент Федерал Мандатес фор Инцлусион”. Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy. 52 (8): 672—673. ПМИД 18702973. дои:10.1016/ј.јацц.2008.05.025.
- Коплан, Јеффреy П; Бонд, Т Цхристопхер; Мерсон, Мицхаел Х; Реддy, К Сринатх; Родригуез, Марио Хенрy; Сеwанкамбо, Нелсон К; Wассерхеит, Јудитх Н (јун 2009). „Тоwардс а цоммон дефинитион оф глобал хеалтх”. Тхе Ланцет. 373 (9679): 1993—1995. ЦитеСеерX 10.1.1.610.7968 . ПМИД 19493564. С2ЦИД 6919716. дои:10.1016/С0140-6736(09)60332-9.
- Козхиманнил, Катy Бацкес; Абрахам, Јеан M.; Вирниг, Бетх А. (март 2012). „Натионал Трендс ин Хеалтх Инсуранце Цовераге оф Прегнант анд Репродуцтиве-Аге Wомен, 2000 то 2009”. Wомен'с Хеалтх Иссуес. 22 (2): е135—е141. ПМИД 22385900. дои:10.1016/ј.wхи.2011.12.002.
- Лиу, Катхерине А.; ДиПиетро Магер, Наталие А. (31. 3. 2016). „Wомен'с инволвемент ин цлиницал триалс: хисторицал перспецтиве анд футуре имплицатионс”. Пхармацy Працтице. 14 (1): 708. ПМЦ 4800017 . ПМИД 27011778. дои:10.18549/ПхармПрацт.2016.01.708.
- МцЦартхy, ЦР (1994). „Хисторицал бацкгроунд оф цлиницал триалс инволвинг wомен анд миноритиес”. Ацад Мед. 69 (9): 695—698. ПМИД 8074757. дои:10.1097/00001888-199409000-00002 ., ин Ацадемиц Медицине (1994)
- Мацфарлане, Сарах Б; Јацобс, Мариан; Кааyа, Епхата Е (10. 12. 2008). „Ин тхе Наме оф Глобал Хеалтх: Трендс ин Ацадемиц Институтионс”. Јоурнал оф Публиц Хеалтх Полицy. 29 (4): 383—401. ПМИД 19079297. С2ЦИД 46424271. дои:10.1057/јпхп.2008.25.
- Мансон, ЈоАнн Е.; Цхлебоwски, Роwан Т.; Стефаницк, Марциа L.; Арагаки, Аарон К.; Россоуw, Јацqуес Е.; Прентице, Росс L.; Андерсон, Гарнет; Хоwард, Барбара V.; Тхомсон, Цyнтхиа А.; ЛаЦроиx, Андреа З.; Wацтаwски-Wенде, Јеан; Јацксон, Ребецца D.; Лимацхер, Мариан; Марголис, Карен L.; Wассертхеил-Смоллер, Сyлвиа; Бересфорд, Схирлеy А.; Цаулеy, Јане А.; Еатон, Цхарлес Б.; Гасс, Маргерy; Хсиа, Јудитх; Јохнсон, Карен C.; Кооперберг, Цхарлес; Куллер, Леwис Х.; Леwис, Цора Е.; Лиу, Симин; Мартин, Лиса W.; Оцкене, Јудитх К.; О'сулливан, Марy Јо; Поwелл, Лyнда Х.; Симон, Мицхаел С.; Ван Хорн, Линда; Витолинс, Мара З.; Wаллаце, Роберт Б. (2. 10. 2013). „Менопаусал Хормоне Тхерапy анд Хеалтх Оутцомес Дуринг тхе Интервентион анд Еxтендед Постстоппинг Пхасес оф тхе Wомен'с Хеалтх Инитиативе Рандомизед Триалс”. ЈАМА. 310 (13): 1353—1368. ПМЦ 3963523 . ПМИД 24084921. дои:10.1001/јама.2013.278040.
- Марсхалл, Н. L.; Трацy, А. Ј. (2009). „Афтер тхе Бабy: Wорк-Фамилy Цонфлицт анд Wоркинг Мотхерс' Псyцхологицал Хеалтх”. Фамилy Релатионс. 58 (4): 380—391. дои:10.1111/ј.1741-3729.2009.00560.x .
- Марсхалл, Нанцy L. Емплоyмент анд wомен'с хеалтх. стр. 46—63. Приступљено 13. 7. 2016. , ин Спиерс ет ал (2013)
- Мурраy-Колб, ЛЕ; Беард, ЈЛ (март 2007). „Ирон треатмент нормализес цогнитиве фунцтионинг ин yоунг wомен.”. Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион. 85 (3): 778—87. ПМИД 17344500. дои:10.1093/ајцн/85.3.778 .
- Норсигиан, Јудy (1994). „Wомен анд Натионал Хеалтх Царе Реформ: А Прогрессиве Феминист Агенда”. Рефраминг Wомен'с Хеалтх: Мултидисциплинарy Ресеарцх анд Працтице. САГЕ Публицатионс, Инц. стр. 111–117. ИСБН 9780803958609. дои:10.4135/9781483327099.н11., ин Дан (1994)
- Ноур, Наwал M. (2014). „Глобал wомен'с хеалтх – А глобал перспецтиве”. Сцандинавиан Јоурнал оф Цлиницал анд Лабораторy Инвестигатион. 74: 8—12. ПМИД 25083886. С2ЦИД 207421495. дои:10.3109/00365513.2014.936673., ин Бергмеyер (2014)
- Пимента, Јеанне M; Галиндо, Цлаудиа; Јенкинс, Давид; Таyлор, Сyлвиа M (21. 11. 2013). „Естимате оф тхе глобал бурден оф цервицал аденоцарцинома анд потентиал импацт оф пропхyлацтиц хуман папилломавирус ваццинатион”. БМЦ Цанцер. 13 (1): 553. ПМЦ 3871005 . ПМИД 24261839. дои:10.1186/1471-2407-13-553.
- Пинн, ВW (1994). „Тхе роле оф тхе НИХ'с Оффице оф Ресеарцх он Wомен'с Хеалтх”. Ацад Мед. 69 (9): 698—702. ПМИД 8074758. дои:10.1097/00001888-199409000-00003 ., ин Ацадемиц Медицине (1994)
- Публиц Хеалтх Сервице Таск Форце он Wомен'с Хеалтх Иссуес (Јануарy—Фебруарy 1985). „Wомен'с хеалтх. Репорт оф тхе Публиц Хеалтх Сервице Таск Форце он Wомен'с Хеалтх Иссуес”. Публиц Хеалтх Репортс. 100 (1): 73—106. ПМЦ 1424718 . ПМИД 3918328. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=
(помоћ) - Роyал Тхаи Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнаецологистс; ЈХПИЕГО Цорпоратион Цервицал Цанцер Превентион Гроуп (март 2003). „Сафетy, аццептабилитy, анд феасибилитy оф а сингле-висит аппроацх то цервицал-цанцер превентион ин рурал Тхаиланд: а демонстратион пројецт”. Тхе Ланцет. 361 (9360): 814—820. ПМИД 12642047. дои:10.1016/С0140-6736(03)12707-9.
- Сцхиебингер, Лонда (1. 10. 2003). „Wомен'с хеалтх анд цлиницал триалс”. Јоурнал оф Цлиницал Инвестигатион. 112 (7): 973—977. ПМЦ 198535 . ПМИД 14523031. дои:10.1172/ЈЦИ19993.
- Схен, Хелен (6. 3. 2013). „Инеqуалитy qуантифиед: Минд тхе гендер гап”. Натуре. 495 (7439): 22—24. ПМИД 23467149. дои:10.1038/495022а .
- Сиегел, Ребецца; Наисхадхам, Деепа; Јемал, Ахмедин (јануар 2012). „Цанцер статистицс, 2012”. ЦА: А Цанцер Јоурнал фор Цлиницианс. 62 (1): 10—29. ПМИД 22237781. С2ЦИД 17068226. дои:10.3322/цаац.20138 .
- Сиегел, Ребецца L.; Миллер, Кимберлy D.; Јемал, Ахмедин (јануар 2016). „Цанцер статистицс, 2016”. ЦА: А Цанцер Јоурнал фор Цлиницианс. 66 (1): 7—30. ПМИД 26742998. дои:10.3322/цаац.21332 . }
- Стевенс, Гретцхен А; Матхерс, Цолин D; Беард, Јохн Р (1. 9. 2013). „Глобал морталитy трендс анд паттернс ин олдер wомен”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 91 (9): 630—639. ПМЦ 3790210 . ПМИД 24101779. дои:10.2471/БЛТ.12.109710.
- Турсхен, Мередетх; Коблинскy, Марге; Тимyан, Јудитх; Гаy, Јилл (децембар 1994). „Тхе Хеалтх оф Wомен: А Глобал Перспецтиве”. Јоурнал оф Публиц Хеалтх Полицy. 14 (3): 366. ЈСТОР 3343047. С2ЦИД 71078396. дои:10.2307/3343047.
- Вицкерс, M. Р; МацЛеннан, А. Х; Лаwтон, Б.; Форд, D.; Мартин, Ј.; Мередитх, С. К; ДеСтавола, Б. L; Росе, С.; Доwелл, А.; Wилкес, Х. C; Дарбyсхире, Ј. Х; Меаде, Т. W (4. 8. 2007). „Маин морбидитиес рецордед ин тхе wомен'с интернатионал студy оф лонг дуратион оестроген афтер менопаусе (WИСДОМ): а рандомисед цонтроллед триал оф хормоне реплацемент тхерапy ин постменопаусал wомен”. БМЈ. 335 (7613): 239. ПМЦ 1939792 . ПМИД 17626056. дои:10.1136/бмј.39266.425069.АД.
- Wаттс, Цхарлотте; Зиммерман, Цатхy (април 2002). „Виоленце агаинст wомен: глобал сцопе анд магнитуде”. Тхе Ланцет. 359 (9313): 1232—1237. ПМИД 11955557. С2ЦИД 38436965. дои:10.1016/С0140-6736(02)08221-1.
- Yоунг, Иан С. (2014). „Фореwорд”. Сцандинавиан Јоурнал оф Цлиницал анд Лабораторy Инвестигатион. 74: 1. ПМИД 25083884. С2ЦИД 42459769. дои:10.3109/00365513.2014.936671., ин Бергмеyер (2014)
Репродуктивно и сексуално здравље
уреди- Аедy, Тхомас (12. 4. 2016). „Ендинг цхилд марриаге: цан wе ацхиеве тхис СДГ?”. Девелопмент Прогресс. Архивирано из оригинала 01. 11. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016. , ин Девелопмент Прогресс (2016)
- Бруинвелс, Г; Бурден, Р Ј; МцГрегор, А Ј; Ацкерман, К Е; Доолеy, M; Рицхардс, Т; Педлар, C (6. 6. 2016). „Спорт, еxерцисе анд тхе менструал цyцле: wхере ис тхе ресеарцх?” (ПДФ). Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине. 51 (6): бјспортс—2016—096279. ПМИД 27267895. С2ЦИД 46472816. дои:10.1136/бјспортс-2016-096279.
- Цхандра, А; Цопен, ЦЕ; Степхен, ЕХ (14. 8. 2013). „Инфертилитy анд импаиред фецундитy ин тхе Унитед Статес, 1982–2010: дата фром тхе Натионал Сурвеy оф Фамилy Гроwтх.” (ПДФ). Натионал Хеалтх Статистицс Репортс (67): 1—18, 1 п фоллоwинг 19. ПМИД 24988820.
- Дарроцх, Јацqуелине Е; Сингх, Сусхеела (мај 2013). „Трендс ин цонтрацептиве неед анд усе ин девелопинг цоунтриес ин 2003, 2008, анд 2012: ан аналyсис оф натионал сурвеyс”. Тхе Ланцет. 381 (9879): 1756—1762. ПМИД 23683642. С2ЦИД 8257042. дои:10.1016/С0140-6736(13)60597-8.
- Форман, Давид; де Мартел, Цатхерине; Лацеy, Цхарлес Ј.; Соерјоматарам, Исабелле; Лортет-Тиеулент, Јоанние; Бруни, Лаиа; Вигнат, Јероме; Ферлаy, Јацqуес; Браy, Фреддие; Плуммер, Мартyн; Францесцхи, Силвиа (новембар 2012). „Глобал Бурден оф Хуман Папилломавирус анд Релатед Дисеасес”. Ваццине. 30: Ф12—Ф23. ПМИД 23199955. дои:10.1016/ј.ваццине.2012.07.055.[мртва веза]
- Ганатра, Бела; Тунçалп, Öзге; Јохнстон, Хеиди Барт; Јохнсон Јр, Брооке Р; Гüлмезоглу, Ахмет Метин; Теммерман, Марлеен (1. 3. 2014). „Фром цонцепт то меасуремент: оператионализинг WХО'с дефинитион оф унсафе абортион”. Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 92 (3): 155. ПМЦ 3949603 . ПМИД 24700971. дои:10.2471/БЛТ.14.136333.
- Ноур, НМ (април 2004). „Фемале генитал цуттинг: цлиницал анд цултурал гуиделинес.”. Обстетрицал & Гyнецологицал Сурвеy. 59 (4): 272—279. ПМИД 15024227. С2ЦИД 37097252. дои:10.1097/01.огx.0000118939.19371.аф.
- Ноур, Наwал (2006). „Хеалтх Цонсеqуенцес оф Цхилд Марриаге ин Африца”. Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 12 (11): 1644—1649. ПМЦ 3372345 . ПМИД 17283612. дои:10.3201/еид1211.060510.
- Ноур, Наwал M.; Мицхелс, Карин Б.; Брyант, Анн Е. (јул 2006). „Дефибулатион то Треат Фемале Генитал Цуттинг”. Обстетрицс & Гyнецологy. 108 (1): 55—60. ПМИД 16816056. С2ЦИД 1780433. дои:10.1097/01.АОГ.0000224613.72892.77.
- Петерсон, Херберт Б; Дармстадт, Гарy L; Бонгаартс, Јохн (мај 2013). „Меетинг тхе унмет неед фор фамилy планнинг: ноw ис тхе тиме”. Тхе Ланцет. 381 (9879): 1696—1699. ПМИД 23683620. С2ЦИД 33988391. дои:10.1016/С0140-6736(13)60999-X.
- Седгх, Гилда; Беарак, Јонатхан; Сингх, Сусхеела; Банколе, Акинринола; Попинцхалк, Анна; Ганатра, Бела; Россиер, Цлéментине; Гердтс, Цаитлин; Тунçалп, Öзге; Јохнсон, Брооке Роналд; Јохнстон, Хеиди Барт; Алкема, Леонтине (јул 2016). „Абортион инциденце бетwеен 1990 анд 2014: глобал, регионал, анд субрегионал левелс анд трендс”. Тхе Ланцет. 388 (10041): 258—267. ПМЦ 5498988 . ПМИД 27179755. дои:10.1016/С0140-6736(16)30380-4.
- Сундерам, Сасwати; Киссин, Дмитрy M.; Цраwфорд, Сара Б.; Фолгер, Сузанне Г.; Јамиесон, Денисе Ј.; Wарнер, Лее; Барфиелд, Wанда D. (4. 12. 2015). „Ассистед Репродуцтиве Тецхнологy Сурвеилланце — Унитед Статес, 2013”. ММWР. Сурвеилланце Суммариес. 64 (11): 1—25. ПМИД 26633040. дои:10.15585/ммwр.сс6411а1 .
- Сундерам, Сасwати; Киссин, Дмитрy M.; Цраwфорд, Сара Б.; Фолгер, Сузанне Г.; Јамиесон, Денисе Ј.; Wарнер, Лее; Барфиелд, Wанда D. (6. 12. 2013). „Ассистед Репродуцтиве Тецхнологy Сурвеилланце — Унитед Статес, 2010”. ММWР. Сурвеилланце Суммариес. 62 (9): 1—24. ПМИД 24304902. Приступљено 17. 7. 2016.
Здравље мајки
уреди- Филиппи, Вéрониqуе; Ронсманс, Царине; Цампбелл, Оона МР; Грахам, Wендy Ј; Миллс, Анне; Боргхи, Јо; Коблинскy, Марјорие; Осрин, Давид (октобар 2006). „Матернал хеалтх ин поор цоунтриес: тхе броадер цонтеxт анд а цалл фор ацтион”. Тхе Ланцет. 368 (9546): 1535—1541. ПМИД 17071287. С2ЦИД 31036096. дои:10.1016/С0140-6736(06)69384-7.
- Хансен, Цхристиан Холм; Сцхелленберг, Јоанна Р M Армстронг (јануар 2016). „Модест глобал ацхиевементс ин матернал сурвивал: море фоцус он суб-Сахаран Африца ис неедед” (ПДФ). Тхе Ланцет. 387 (10017): 410—411. ПМИД 26869551. С2ЦИД 205980332. дои:10.1016/С0140-6736(16)00099-4.
- Јоинт Цоммиссион (26. 1. 2010). „Превентинг матернал деатх” (ПДФ). Сентинел Евент Алерт (44). Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 05. 2017. г. Приступљено 15. 03. 2021.
- Росенфиелд, Аллан; Маине, Деборах; Фреедман, Лyнн (септембар 2006). „Меетинг МДГ-5: ан импоссибле дреам?”. Тхе Ланцет. 368 (9542): 1133—1135. ПМИД 17011925. С2ЦИД 12109602. дои:10.1016/С0140-6736(06)69386-0.
- Саy, Лале; Цхоу, Дорис; Геммилл, Алисон; Тунçалп, Öзге; Моллер, Анн-Бетх; Даниелс, Јане; Гüлмезоглу, А Метин; Теммерман, Марлеен; Алкема, Леонтине (јун 2014). „Глобал цаусес оф матернал деатх: а WХО сyстематиц аналyсис”. Тхе Ланцет Глобал Хеалтх. 2 (6): е323—е333. ПМИД 25103301. дои:10.1016/С2214-109X(14)70227-X .
Књиге
уреди- Бармак, Сарах (2016). Цлосер: Нотес фром тхе Оргасмиц Фронтиер оф Фемале Сеxуалитy. Торонто: Цоацх. ИСБН 9781552453230. Архивирано из оригинала 2016-08-11. г.
- Боyд-Јудсон, Лyн; Јамес, Патрицк, ур. (2014). Wомен'с глобал хеалтх нормс анд стате полициес. Ланхам: Леxингтон Боокс. ИСБН 9780739188897.
- Цроwелл, Нанцy А.; Бургесс, Анн W., ур. (1996). Ундерстандинг Виоленце Агаинст Wомен. DC: Натионал Ацадемиес Пресс. ИСБН 9780309588812. дои:10.17226/5127.
- Дан, Алице Ј., ур. (1994). Рефраминг wомен'с хеалтх мултидисциплинарy ресеарцх анд працтице. Тхоусанд Оакс, ЦА: Саге Публицатионс. ИСБН 9781452255200.
- Грант, Ницоле Ј. (1992). Тхе Селлинг оф цонтрацептион : тхе Далкон Схиелд цасе, сеxуалитy, анд wомен'с аутономy . Цолумбус: Охио Стате Университy Пресс. ИСБН 978-0814205723.
- Харт, Танyа (2015). Хеалтх ин тхе Цитy: Раце, Повертy, анд тхе Неготиатион оф Wомен'с Хеалтх ин Неw Yорк Цитy, 1915–1930. НYУ Пресс. ИСБН 9781479873067.
- Коблинскy, Марје; Тимyан, Јудитх; Гаy, Јилл, ур. (1993). Тхе хеалтх оф wомен: а глобал перспецтиве. Боулдер, Сан Францисцо: Wествиеw Пресс. ИСБН 9780813316086.[мртва веза]
- Леwис, Јудитх А.; Бернстеин, Јудитх (1996). Wомен'с Хеалтх: А Релатионал Перспецтиве Ацросс тхе Лифе Цyцле . Судбурy, Масс.: Јонес & Бартлетт Леарнинг. ИСБН 9780867204858.
- Лоуе, Сана; Сајатовиц, Мартха, ур. (2004). Енцyцлопедиа оф wомент'с хеалтх. Неw Yорк: Клуwер Ацадемиц/Пленум Публисхерс. ИСБН 9780306480737.
- Нелсон, Јеннифер (2015). Море Тхан Медицине: А Хисторy оф тхе Феминист Wомен'с Хеалтх Мовемент. Неw Yорк Университy Пресс. ИСБН 978-0-8147-6290-5.
- Прингле, Росемарy (1998). Сеx анд медицине: гендер, поwер анд аутхоритy ин тхе медицал профессион. Цамбридге: Цамбридге Унив. Пресс. ИСБН 9780521578127.
- Регитз-Загросек, Вера, ур. (2012). Сеx анд гендер дифференцес ин пхармацологy. Берлин: Спрингер. ИСБН 9783642307256.
- Сение, Рубy Т., ур. (2014). Епидемиологy оф wомен'с хеалтх. Бурлингтон, МА: Јонес & Бартлетт Леарнинг. ИСБН 9780763769857.
- Спиерс, Марy V.; Геллер, Памела А.; Клосс, Јацqуелине D., ур. (2013). Wомен'с Хеалтх Псyцхологy. Хобокен, Њ: Wилеy. ИСБН 9781118415511.
- Сеаман, Барбара; Елдридге, Лаура (2008). Тхе Но-Нонсенсе Гуиде то Менопаусе . Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. ИСБН 9781416564836.
- Стевенс, Јоyце (1995). Хеалинг wомен: а хисторy оф Леицххардт Wомен'с Цоммунитy Хеалтх Центре. Леицххардт, Н.С.W.: Фирст Тен Yеарс Хисторy Пројецт. ИСБН 978-0646259772. Приступљено 14. 7. 2016.
- Wолф, Наоми (2012). Вагина: а неw биограпхy . Неw Yорк, Неw Yорк: Еццо. ИСБН 9780061989162.
- Yоунг, Ирис (2000). Инцлусион анд демоцрацy. Оxфорд Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780198297550.
Поглавља
уреди- Галеа, Сандро (2013-01-15). Фореwорд. стр. иx—x. ИСБН 9780763769857., ин Сение (2014)
- Росентхал, Мириам Б. (2004). „Депрессион”. Енцyцлопедиа оф Wомен'с Хеалтх. стр. 358–360. ИСБН 978-0-306-48073-7. дои:10.1007/978-0-306-48113-0_120., ин Лоуе & Сајатовиц (2004)
- Стеббинс, Тира Б. (2004). „Ментал Иллнесс”. Енцyцлопедиа оф Wомен'с Хеалтх. стр. 820–822. ИСБН 978-0-306-48073-7. дои:10.1007/978-0-306-48113-0_274., ин Лоуе & Сајатовиц (2004)
- Вариа, Нисха (2016-01-05). Ендинг Цхилд Мариаге: Меетинг тхе Глобал Девелопмент Гоалс' Промисе то Гирлс. стр. 33—40., ин Wорлд Репорт (2016)
Извештаји и документа
уреди- Ацтион План фор Wомен'с Хеалтх. УС Публиц Хеалтх Сервице Оффице он Wомен'с Хеалтх. 2004. ИСБН 9780788117893.
- Цартwригхт, Силвиа (5. 8. 1988). Тхе Репорт оф тхе Цоммиттее оф Инqуирy инто Аллегатионс Цонцернинг тхе Треатмент оф Цервицал Цанцер ат Натионал Wомен'с Хоспитал анд инто Отхер Релатед Маттерс. Ауцкланд: Говернмент Принтинг Оффице. ИСБН 978-0-473-00664-8.
- Цоммиттее он Wомен'с Хеалтх Ресеарцх, Институте оф Медицине (2010). Wомен'с Хеалтх Ресеарцх: Прогресс, Питфаллс, анд Промисе. Wасхингтон DC: Натионал Ацадемиес Пресс. ИСБН 9780309153898. Приступљено 24. 7. 2016.
- Јохнсон, Паула А.; Тхересе Фитзгералд, Тхересе; Салганицофф, Алина; Wоод, Сусан Ф.; Голдстеин, Јилл M. (3. 3. 2014). Сеx-Специфиц Медицал Ресеарцх Wхy Wомен'с Хеалтх Цан'т Wаит: А Репорт оф тхе Марy Хорриган Цоннорс Центер фор Wомен'с Хеалтх & Гендер Биологy ат Бригхам анд Wомен'с Хоспитал (ПДФ). Бостон МА: Марy Хорриган Цоннорс Центер фор Wомен'с Хеалтх & Гендер Биологy.
- Оффице оф тхе Сургеон Генерал (2004). Боне Хеалтх анд Остеопоросис: А Репорт оф тхе Сургеон Генерал. Роцквилле, MD: У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. ПМИД 20945569. Приступљено 18. 7. 2016.
- Преслер-Марсхалл, Елизабетх; Јонес, Ницола (јун 2012). Цхартинг тхе футуре: емпоwеринг гирлс то превент еарлy прегнанцy (ПДФ). Лондон: Оверсеас Девелопмент Институте Саве тхе Цхилдрен. Архивирано из оригинала (ПДФ) 01. 07. 2015. г. Приступљено 15. 03. 2021.
- Сингх, Сусхеела; Дарроцх, Јацqуелине Е. (јун 2012). Аддинг Ит Уп: Цостс анд Бенефитс оф Цонтрацептиве Сервицес Естиматес фор 2012 (ПДФ). НY: Гуттмацхер Институте УНФПА. Приступљено 7. 9. 2016.
- Wоод, Сусан Ф.; Дор, Ави; Гее, Ребеках Е.; Хармс, Алисон; Мауерy, D. Рицхард; Росенбаум, Сара Ј.; Тан, Еллен (15. 6. 2009). Wомен'с хеалтх анд хеалтх царе реформ: тхе ецономиц бурден оф дисеасе ин wомен'. Wасхингтон DC: Георге Wасхингтон Университy, Сцхоол оф Публиц Хеалтх анд Хеалтх Сервицес, Јацобс Институте оф Wомен'с Хеалтх. Приступљено 17. 7. 2016.
- Wорлд Репорт 2016 (ПДФ). Неw Yорк: Хуман Ригхтс Wатцх. 2016. ИСБН 978-1-60980-702-3.
Уједињене нације
уреди- Биддлецом, Анн; Канторовá, Владимíра; Кисамбира, Степхен; Нахмиас, Петра; Рафалиманана, Хантамалала (2015). Трендс ин Цонтрацептиве Усе Wорлдwиде 2015 (ПДФ). Неw Yорк: Департмент оф Ецономиц анд Социал Аффаирс, Унитед Натионс. ИСБН 978-92-1-057775-5.
- Блум, Роберт W; Гатес, Wиллиам Х (2015). Гирлхоод, Нот Мотхерхоод: Превентинг Адолесцент Прегнанцy (ПДФ). УНФПА. ИСБН 978-0-89714-986-0. Приступљено 5. 8. 2016.
- Гарциа-Морено, Цлаудиа; Гуедес, Алессандра; Кнерр, Wендy (2012). Ундерстандинг анд аддрессинг виоленце агаинст wомен (ПДФ). WХО ПАХО.
- Гарцíа-Морено, Цлаудиа; Паллитто, Цхристина; Девриес, Карен; Стöцкл, Хеиди; Wаттс, Цхарлотте; Абрахамс, Наеемах (2013). Глобал анд регионал естиматес оф виоленце агаинст wомен преваленце анд хеалтх еффецтс оф интимате партнер виоленце анд нон-партнер сеxуал виоленце. (ПДФ). Генева: WХО ЛСХТМ САМРЦ. ИСБН 978-92-4-156462-5.
- Ибаñез, Xимена Андиóн; Пхиллипс, Сузаннах; Фине, Јоханна; Схораницк, Таммy (2010). Тхе ригхт то цонтрацептиве информатион анд сервицес фор wомен анд адолесцентс (ПДФ). Центер фор Репродуцтиве Ригхтс УНФПА.
- Јонес, Дебра А (2007). Ливинг Тестимонy: Обстетриц Фистула анд Инеqуитиес ин Матернал Хеалтх (ПДФ). УНФПА.
- Круг, Етиенне Г.; Дахлберг, Линда L.; Мерцy, Јамес А.; Зwи, Антхонy Б.; Лозано, Рафаел, ур. (2002). Тхе Wорлд репорт он виоленце анд хеалтх . Генева: WХО. ИСБН 978-92-4-154561-7.
- Рицардо, Цхристине; Верани, Фабио (2010). Енгагинг Мен анд Боyс ин Гендер Еqуалитy анд Хеалтх: А глобал тоолкит фор ацтион. УНФПА. ИСБН 978-0-89714-909-9.
- Стеwарт, БW; Wилд, ЦП, ур. (2014). Wорлд Цанцер Репорт 2014. Лyон: ИАРЦ WХО. ИСБН 978-92-832-0443-5. Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г. Приступљено 15. 03. 2021.
- УН (20. 12. 1993). Децларатион он тхе Елиминатион оф Виоленце агаинст Wомен. 48/104 (ПДФ). Унитед Натионс Генерал Ассемблy.
- УН (8. 9. 2000). Унитед Натионс Милленниум Децларатион. 55/2. Унитед Натионс Генерал Ассемблy.
- УН (2015). Тхе Милленниум Девелопмент Гоалс Репорт 2015 (ПДФ). Неw Yорк: Унитед Натионс.
- УН (2015). Милленниум Девелопмент Гоал 3: Промоте гендер еqуалитy анд емпоwер wомен (ПДФ). Неw Yорк: Унитед Натионс.
- УН (2015). Милленниум Девелопмент Гоал 5: Импрове матернал хеалтх (ПДФ). Неw Yорк: Унитед Натионс.
- WХА (мај 1996). Превентион оф виоленце: а публиц хеалтх приоритy WХА49.25 (ПДФ). Генева: WХО.
- WХО (јул 1997). Виоленце агаинст wомен: Дефинитион анд сцопе оф тхе проблем (ПДФ).
- WХО (2005а). Аддрессинг виоленце агаинст wомен анд ацхиевинг тхе Милленниум Девелопмент Гоалс (ПДФ). Генева: WХО: Департмент оф Гендер, Wомен анд Хеалтх.
- WХО (2005б). Тхе Wорлд Хеалтх Репорт 2005: Маке еверy мотхер анд цхилд цоунт. Генева: WХО. ИСБН 92-4-156290-0.
- WХО (2014). Трендс ин матернал морталитy: 1990 то 2013 (ПДФ). WХО. ИСБН 978-92-4-150722-6. Приступљено 2. 8. 2016.
- WХО (август 2016). Цхилд, еарлy анд форцед марриаге легислатион ин 37 Асиа-Пацифиц цоунтриес (ПДФ). WХО ИПУ. ИСБН 978-92-4-156504-2. Приступљено 5. 8. 2016.
Веб-сајтови
уреди- МцГрегор, Алyсон (септембар 2014). „Wхy медицине офтен хас дангероус сиде еффецтс фор wомен”. ТЕД: Идеас wортх спреадинг. Саплинг Фоундатион.
- Саслоw, Деббие (30. 1. 2013). „Цервицал Цанцер ис ан Интернатионал Иссуе”. Америцан Цанцер Социетy. Архивирано из оригинала 17. 04. 2018. г. Приступљено 12. 8. 2016.
- Арулкумаран, Сабаратнам (ур.). „ГЛОWМ: Тхе Глобал Либрарy оф Wомен'с Медицине”. Интернатионал Федератион оф Гyнецологy анд Обстетрицс (ФИГО). Приступљено 18. 7. 2016.
- НЛМ (2015). „Wомен'с Хеалтх”. Медицал Субјецт Хеадингс (МеСХ). Приступљено 6. 7. 2016.
- „Тхе глобал НЦД епидемиц: схифтинг тхе дефинитион оф wомен'с хеалтх анд девелопмент”. ГХД. Глобал Хеалтх анд Дипломацy. 2014.
Вести
уреди- Барлоw, Рицх (28. 3. 2014). „Wхy Медицал Ресеарцх Офтен Игнорес Wомен”. БУ Тодаy. Бостон Университy. Приступљено 21. 7. 2016.
- Беллуз, Јулиа (7. 11. 2016). „Wант то импрове тхе хеалтх оф wомен? Елецтинг а фемале леадер хелпс.”. Воx. Приступљено 10. 11. 2016.
- МацЕацхрон, Аллисон (јул 2014). „Wомен'с Хеалтх ин тхе Пост – 2015 Wорлд: Енсуринг Но Оне ис Лефт Бехинд” (ПДФ). БЦУН Неwс. Бусинесс Цоунцил фор тхе Унитед Натионс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 08. 2016. г. Приступљено 13. 7. 2016.
- Паqуетте, Даниелле (22. 10. 2016). „Wхy yоур даугхтер маy невер неед то буy а тампон”. Wасхингтон Пост. Приступљено 26. 10. 2016.
- Рогерс, Катие (18. 10. 2016). „Хоw то стоп yоур период”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 26. 10. 2016.
- Роуссy, Кас (6. 6. 2016). „Wомен'с период сеен ас барриер то медицал ресеарцх: 'Wомен аре нот јуст мен wитх бообс анд тубес,' ресеарцхер саyс”. Цанадиан Броадцастинг Цорпоратион. Приступљено 4. 7. 2016.
- Роy, Елеанор Аинге (30. 7. 2016). „Неw Зеаланд сцхоолгирлс скип цласс бецаусе тхеy цан'т аффорд санитарy итемс”. Тхе Гуардиан. Приступљено 2. 8. 2016.
- Рубли, Сабрина (12. 12. 2014). „Хоw Менструал Цупс Аре Цхангинг Ливес ин Еаст Африца”. Тхе Хуффингтон Пост. Приступљено 2. 8. 2016.
Истраживање о здрављу жена
уреди- „Блацк Wомен'с Хеалтх Студy”. Бостон Университy Слоане Епидемиологy Центре. Приступљено 21. 7. 2016.
- „Јацобс Институте оф Wомен'с Хеалтх”. Милкен Институте Сцхоол оф Публиц Хеалтх. Приступљено 20. 7. 2016.
- „Нурсес' Хеалтх Студy”. Харвард Сцхоол оф Публиц Хеалтх. 2016. Приступљено 21. 7. 2016.
- „Оффице оф Ресеарцх он Wомен'с Хеалтх (ОРWХ)”. Натионал Институтес оф Хеалтх. 2016. Приступљено 20. 7. 2016.
- „Wомен'с Хеалтх Инитиативе”. Натионал Хеарт, Лунг анд Блоод Институте. 2010. Приступљено 21. 7. 2016.
- „Социетy фор Wомен'с Хеалтх Ресеарцх”. 2016. Приступљено 20. 7. 2016.
- „Wомен'с Хеалтх Ресеарцх Институте”. Нортхwестерн Университy. Приступљено 20. 7. 2016.
Организације
уреди- „Тхе Америцан Цонгресс оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс”. 2016. Приступљено 15. 9. 2016. сее Америцан Цонгресс оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс
- „Ендинг фемале генитал мутилатион то промоте тхе ацхиевемент оф тхе милленниум девелопмент гоалс” (ПДФ). Амнестy Интернатионал. 2010. Приступљено 4. 8. 2016.
- „Цхилд марриаге фацтс анд фигурес”. Интернатионал Центер фор Ресеарцх он Wомен. 2015. Архивирано из оригинала 28. 08. 2018. г. Приступљено 4. 8. 2016.
- „Гирл Суммит 2014”. УК Департмент оф Интернатионал Девелопмент. 2014. Приступљено 6. 8. 2016.
- „Оффице он Wомен'с Хеалтх”. УС Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. 2012. Приступљено 25. 7. 2016.
- „Гирл Суммит 2014”. 2014. Приступљено 6. 8. 2016.
- „Гирлс нот Бридес”. 2016. Приступљено 6. 8. 2016.
- „ИЦРW”. Интернатионал Центер фор Ресеарцх он Wомен. 2015. Приступљено 7. 8. 2016.
- „Хуман Ригхтс Wатцх”. 2016. Приступљено 7. 8. 2016. сее Хуман Ригхтс Wатцх
- „Девелопмент Прогресс”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- „Оверсеас Девелопмент Институте”. Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2016. сее Оверсеас Девелопмент Институте
- „Саве тхе Цхилдрен”. 2016. Приступљено 14. 9. 2016. сее Саве тхе Цхилдрен
- „Wомен'с Хеалтх Ацтион”. Неw Зеаланд. 2014. Приступљено 23. 8. 2016.
Пружаоци здравствених услуга за жене
уреди- „Циел Бенедетто: А Хисторy оф тхе Санта Цруз Wомен'с Хеалтх Центер, 1985–2000”. Университy оф Цалифорниа Санта Цруз. 2016. Приступљено 19. 7. 2016.
- „Леицххардт Wомен'с Цоммунитy Хеалтх Центре”. 2016. Архивирано из оригинала 28. 02. 2019. г. Приступљено 14. 7. 2016.
- „Схенандоах Wомен'с Хеалтхцаре, Харрисонбург ВА”. Приступљено 18. 7. 2016.
Унитед Натионс
уреди- „Унитед Натионс”. Приступљено 1. 8. 2016.
- „Милленниум Девелопмент Гоалс анд Беyонд 2015”. Унитед Натионс. Приступљено 31. 7. 2016.
- „Сустаинабле Девелопмент Гоалс”. Унитед Натионс. Приступљено 1. 8. 2016.
- ЕЦОСОЦ. „Унитед Натионс Ецономиц анд Социал Цоунцил”. Унитед Натионс. Приступљено 24. 8. 2016.
- ОХЦХР. „Оффице оф тхе Унитед Натионс Хигх Цоммиссионер фор Хуман Ригхтс”. Унитед Натионс. Приступљено 5. 8. 2016.
- УНДЕСА. „УН Департмент оф Ецономиц анд Социал Аффаирс”. Унитед Натионс. Приступљено 10. 9. 2016.
- УНФПА. „Унитед Натионс Популатион Фунд”. Унитед Натионс. Приступљено 31. 7. 2016.
- УНФПА (2. 2016а). „Фацинг тхе Фацтс: Адолесцент гирлс анд цонтрацептион”.
- УНИЦЕФ. „Унитед Натионс Цхилдрен'с Емергенцy Фунд”. Унитед Натионс. Приступљено 1. 8. 2016.
- УН Wомен (2016б). „Унитед Натионс Ентитy фор Гендер Еqуалитy анд тхе Емпоwермент оф Wомен”. Унитед Натионс. Приступљено 16. 8. 2016.
- ЦСW (2016). „Цоммиссион он тхе Статус оф Wомен”. ЕЦОСОЦ УН Wомен. Приступљено 24. 8. 2016.
- УН Wомен. „Тхе Фацтс: Виоленце агаинст Wомен & Милленниум Девелопмент Гоалс” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 01. 2020. г. Приступљено 23. 8. 2016ц.
- УН Wомен (1. 2016а). „Флагсхип Программе: Превентион анд аццесс то ессентиал сервицес то енд виоленце агаинст wомен”. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 03. 2020. г. Приступљено 15. 03. 2021.
- ЦСW (2013). „Агреед цонцлусионс: Тхе елиминатион анд превентион оф алл формс оф виоленце агаинст wомен анд гирлс” (ПДФ). ЕЦОСОЦ УН Wомен. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 03. 2020. г. Приступљено 24. 8. 2016.
СЗО
уреди- WХО (2016). „Wорлд Хеалтх Организатион”.
- WХО (1948). „WХО дефинитион оф Хеалтх”. Архивирано из оригинала (Преамбле то тхе Цонститутион оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион ас адоптед бy тхе Интернатионал Хеалтх Цонференце, Неw Yорк, 19–22 Јуне 1946; сигнед он 22 Јулy 1946 бy тхе репресентативес оф 61 Статес (Оффициал Рецордс оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион, но. 2, п. 100) анд ентеред инто форце он 7 Април 1948.) 7. 7. 2016. г. Приступљено 6. 7. 2016. , ин WХО (2016)
- WХО (2016б). „Wомен'с хеалтх”. Приступљено 8. 1. 2017.
- WХО (2016ц). „Сеxуал анд репродуцтиве хеалтх”. Приступљено 8. 1. 2017.
- WХО (2016д). „Хеалтх wоркер ролес ин провидинг сафе абортион царе анд пост-абортион цонтрацептион”. Приступљено 8. 1. 2017.
- ПМНЦХ (5. 9. 2014). „УН пассес хисториц ресолутион он ендинг цхилд марриаге”. Тхе Партнерсхип фор Матернал, Неwборн & Цхилд Хеалтх (ПМНЦХ). WХО УН. Приступљено 6. 8. 2016.
- Бустрео, Флавиа (8. 3. 2015). „Тен топ иссуес фор wомен'с хеалтх”. Промотинг хеалтх тхроугх тхе лифе-цоурсе. WХО. Приступљено 15. 8. 2016.
- ИАРЦ (2016). „Интернатионал Агенцy фор Ресеарцх он Цанцер”. WХО. Приступљено 6. 9. 2016.
Центри за контролу и превенцију болести
уреди- ЦДЦ. „Центерс фор Дисеасе Цонтрол”. У.С. Департмент оф Хеалтх & Хуман Сервицес. Приступљено 16. 7. 2016.
- ЦДЦ (2016). „Морбидитy анд Морталитy Wееклy Репорт (ММWР)”. Приступљено 17. 7. 2016. , ин ЦДЦ (2016)
- ЦДЦ (2012). „Остеопоросис ор Лоw Боне Масс ат тхе Фемур Нецк ор Лумбар Спине ин Олдер Адултс: Унитед Статес, 2005–2008”. Приступљено 18. 7. 2016. , ин ЦДЦ (2016), ин ЦДЦ (2016)
Спољашње везе
уредиМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |