Џејмс Бонд

Ovaj članak je o seriji. Za lika pogledajte stranicu Džejms Bond (lik). Za druge upotrebe pogledajte stranicu Džejms Bond (višeznačna odrednica).

Džejms Bond fokusira se na izmišljenog agenta MI6-a stvorenog 1953. godine književnika Ijana Fleminga, koji ga je predstavio u dvanaest romana i dve zbirke kratkih priča. Od Flemingove smrti 1964. godine, osam drugih autora je napisalo autorizovane romane ili romanizacije o Bondu: Kingsli Ejmis, Kristofer Vud, Džon Gardner, Rejmond Benson, Sebastijan Folks, Džefri Diver, Vilijam Bojd i Entoni Horovic. Najnoviji roman je Večnost i jedan dan, izdat u maju 2018. godine. Dodatno je Čarls Higson napisao seriju o mladom Džejmsu Bondu i Kejt Vestbruk napisala romane temeljene na dnevnicima sporednog lika serije, Manipeni.

Džejms Bond
Tvorac	Ijan Fleming
Originalni rad	Kazino Rojal (1953)
Štampana izdanja
Roman(i)	spisak romana
Comics	spisak stripova
Comic strip(s)	spisak strip-svezaka (1958–1983)
Filmovi i televizija
Film(ovi)	spisak filmova
Kratki film(ovi)	Srećan i slavan (2012)
Televizijske serije	„Kazino Rojal” (Klimaks! 1. sezona - 3. epizoda) (1954)
Animirane serije	Džejms Bond Mlađi (1991–1992)
Igre
Tradicionalne	spisak video-igara
Audio
Originalna muzika	muzika
Ostalo
Igračke	razne
Tumači	Pirs Brosnan Šon Koneri Danijel Krejg Timoti Dalton Bob Holnes Majkl Džejston Džordž Lejzenbi Rodžer Mur Bari Nelson Dejvid Niven Tobi Stivens

Lik—takođe poznat pod kodnim imenom 007—takođe je prilagođen za televiziju, radio, strip, video-igre i film. Filmovi su najduža neprekidna serija filmova svih vremena i ukupno su zaradili preko 7,04 milijardi američkih dolara, što je čini šestom najprodavanijom filmskom serijom do sada, koja je započela 1962. filmom Doktor No, u kom je Šon Koneri u ulozi Bonda. Do 2021, bilo je dvadeset četiri fila serije Eon Productions-a. U najnovijem filmu o Bondu, Spektra, Danijel Krejg tumači Bonda; on je šesti glumac koji igra Bonda u Eon-ovoj seriji. Postoje i dve nezavisne produkcije filmova o Bondu: Kazino Rojal (parodija iz 1967. u kojoj igra Dejvid Niven) i Nikad ne reci nikad (rimejk filma koji je ranije producirao Eon, Operacija Grom iz 1965, u oba glumi Koneri). U 2015. serija je procenjena na 19,9 milijardi dolara, čime je Džejms Bond postao jedna od najvećih medijskih franšiza svih vremena.

Filmovi o Bondu poznati su po brojnim dugometražnim filmovima, uključujući muzičku pratnju, pri čemu su tematske pesme u više navrata nominovane za Oskara i dve su pobedile. Drugi važni elementi koji se provlače kroz većinu filmova su Bondovi automobili, pištolji i gadžeti kojima ga snabdeva Kju Branč. Filmovi su takođe poznati po Bondovim odnosima sa raznim ženama, koje se ponekad nazivaju i „Bondove devojke”.

Pregled

Lik

Flemingov crtež agenta 007 koji je poslužio kao predložak strip-crtačima Dejli Ekspresa

Komandir Džejms Bond član je MI6, međunarodnog ogranka britanske tajne službe i nosi kodni broj „007”. Prefiks „007” označava neograničeno korišćenje dozvole za ubistvo pri obavljanju dužnosti

Fleming je Džejmsa Bonda nazvao po ornitologu Džejmsu Bondu, autoru ptičarskog priručnika Ptice Zapadnih Indija. I sam strastveni ptičar, Fleming se nalazio na Jamajci u trenutku kada je, sa primerkom navedene knjige u ruci, odlučio da junaka svog prvog romana, Kazino Rojal, napisanog 1953. nazove po autoru knjige. Kasnije je objašnjavao da mu je to ime zvučalo „kratko, ne previše romantično, anglosaksonski i usput vrlo muževno... upravo onako kao što mi je odgovaralo u tom trenutku”.

Često se govori da je izgled Džejmsa Bonda „prijatan i prefinjen”. U Kazino Rojalu jedan od likova romana, Vesper Lind kaže za Bonda: „Podseća me na Hougija Karmajkla ali istovremeno u njemu ima nešto hladno i okrutno.” Lik Hougija Karmajkla kasnije će poslužiti crtaču Majku Grelu kao predložak za strip-izdanje o Bondu.

Inspiraciju za Bondov lik Fleming je crpio iz vlastitog života. Naime, pisac je bio poznat po svom raskošnom i razuzdanom načinu života. Fleming je inspiraciju nalazio i među svojim kolegama, agentima britanske tajne službe za vreme Drugog svetskog rata, a naročito u događajima u Estoril kazinu u portugalskom gradiću Estorilu, gde su špijuni zaraćenih država dolazili u dodir sa evropskim plemstvom. Sve to je poslužilo Flemingu kao nadahnuće za pisanje prvog romana Kazino Rojal. (Vidi Inspiracija za lik Džejmsa Bonda.)

Bond je strastveni ženskaroš i obožava piće i cigare. U isto vreme, on je vrhunski špijun koji vrlo dobro obavlja svoj posao.

Po sajtu koji se do u detalje bavi Bondovim navikama u pogledu alkohola, agent je u svim filmovima popio 102 alkoholna pića, a preko 300 u svim Flemingovim romanima. U filmovima, Bond je pio šampanjac 32 puta, a koktel votka-martini 20 puta. Zanimljivo da je u romanima Bondovo najomiljenije piće burbon viski.

Kao literarni junak, Džejms Bond je težak pušač koji zna popušiti i do 70 cigareta na dan. Pušenje je ostavio tek u 80-im godinama prošlog veka kada pripovetke počeo pisati Džon Gardner. Na filmu Bond se pušenja ostavio u Sutra ne umire nikad iako ga viđamo da puši kubanske cigare u filmovima Živi i pusti druge da umru i Umri drugi dan.

Filmski Bond je već legendaran po svojoj svestranosti i nepobedivosti. U Goldfingeru bez problema izračuna koliko je potrebno kamiona da bi se prevezlo sve zlato u Fort Noksa i koliko dugo će zlato biti radioaktivno nakon eksplozije Goldfingerove bombe. U filmovima sa Rodžerom Murom kao agentom 007 Bondova „genijalnost” je blago parodirana, ali već u Operaciji Svemir dostiže novi uzlet. Za vreme „vladavine” Timotija Daltona autori su tu Bondovu osobinu sveli na razumnu meru, ali je nisu u potpunosti eliminisali.

Zarada

Roman Iz Rusije s ljubavlju postao je vrlo popularan kada je objavljeno da se radi o jednoj od omiljenih knjiga Džona F. Kenedija

Zarada od filmova o Džejmsu Bondu trenutno je na drugom mestu na listi najvećih zarada, odmah iza Zvezdanih ratova. Žanrovski, romani i filmovi o Bondu kreću se u rasponu od realističkih špijunskih drama do izleta u naučnu fantastiku.

Flemingovi originalni radovi su uglavnom mračni – bez lepršavosti i svima poznatih pronalazačkih „dosetki”. Umesto toga, u njima imamo spoj jedinstvenih negativaca, neobičnih zapleta i senzualnih žena koje se najčešće zaljubljuju u Bonda. U filmovima se detaljno razrađuju sadržaji Flemingovih knjiga i uvode razne spravice koje smišljaju genijalci iz Kjuovog odeljenja, angažuju kaskaderi u opasnim scenama i vrlo često Flemingovi zapleti menjaju do neprepoznatljivosti tako da postanu mnogo primereniji filmskom mediju i samim tim zanimljiviji publici. Bondove avanture su obično u vezi s nekom formulom pri čemu Bond spasava svet koji želi uništiti apokaliptični negativac, obično ludak. Naravno, negativac nastoji da ubije Bonda namamljujući ga u smrtonosnu zamku pri čemu taj isti negativac gubi važne informacije; Bond se izvlači iz opasnosti i koristi upravo te informacije da bi onemogućio zločinca.

Rusi, najčešći negativci u romanima, bili su prilično iritirani velikim uspehom tih „zapadnjačkih” špijunskih romana u kojima junak sa Zapada baš svaki put pobeđuje Ruse. Zbog toga su 1968. godine na tržište izbacili špijunski roman Zahovljeva misija pisca Andreja Guljaškog u kojem komunistički junak u velikom stilu definitivno poražava 007.

Prvi glumac uopšte koji je glumio Bonda bio je Amerikanac Bari Nelson 1954. godine u TV filmu producentske kuće CBS Kazino Rojal u kojem se glavni junak zove „Džimi Bond.” Godine 1956, Bob Holnes pozajmljuje glas Bondu u južnoafričkoj radio-adaptaciji Operacije Svemir.

Albert R. Brokoli i Hari Salcman započinju oficijelnu proizvodnju bioskopskih filmova o Bondu 1962. godine filmom Doktor No sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. Njihova producentska kuća, EON Productions (verovatno akronim od 'Everything Or Nothing'(sve ili ništa), što je bio i moto kompanije), u početku je izbacivala naslove jednom godišnje, a potom jednom u dve godine i filmovi su u tom ritmu snimani sve do 1989. godine. Uz nekoliko izuzetaka, svi filmovi su dobro prolazili na blagajnama. I nakon povlačenja iz bioskopske distribucije, filmovi još uvek donose profit putem videokaseta, DVD i prava od TV emitovanja. U Velikoj Britaniji, Bond zauzima tri od prvih pet mesta na listi najgledanijih filmova prikazanih na televiziji.

U 80-im godinama raste nezadovoljstvo kritičara koji smatraju da su napadni Bondov seksizam i raskošne mondeni ambijenti postali zastareli i dosadni te da se Bondov uglađeni i doterani izgled i maniri ne mogu nositi sa, recimo, „modernističkom violentnošću” Brusa Vilisa u tadašnjem konkurentskom hitu Umri muški. Manje džentlmenski a više ravnodušni i nasilni Bond Timotija Daltona sa kraja osamdesetih nailazi na pomešane reakcije gledaoca; neki pozdravljaju realističniji pristup temi i glavnom junaku, dok su drugi žalili za opuštenim samoironijskim odmakom karakterističnim za eru Rodžera Mura. Iako je Dozvola za ubistvo, Bond iz 1989. godine, finansijski dobro prošao, ipak se nije mogao meriti sa svojim prethodnicima, a jedan od razloga je bila i slabašna reklamna kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Novi film iz serije bio je najavljen za 1991. godinu, ali je borba oko autorskih prava udaljila 007 sa velikih ekrana na šest godina.

Nakon pauze, obnovljena i modernizovana serija filmova započinje 1995. sa Zlatnim okom. Pirs Brosnan utelovljuje Bonda sa elegantnom mešavinom markantnog cinizma Šona Konerija i lakrdijaškog samoironizovanja Rodžera Mura.

Džejms Bond je duže vreme neka vrsta zaštitnog znaka i snažno je uticao na celokupni žanr špijunskog filma. Serija filmova Ostin Pauers te parodije kao što su Džoni Ingliš (2003) i Kazino Rojal (1967) su uspele posvete Bondu i njegovom uplivu na popularnu kulturu. (vidi: Parodije Džejmsa Bonda). Televizijske imitacije bondovskih filmova iz šezdesetih godina kao što su Ja, špijun, Uhvati Smarta, Divlji, Divlji Zapad i Čovek iz U.N.C.L.E. imale su zapažen uspeh. (Fleming je i sam učestvovao u kreiranju lika glavnog junaka U.N.C.L.E., Napoleona Sola, koji je dobio ime po liku iz Flemingovog romana Goldfinger a takođe Flemingova ideja je bila da se glavni lik kasnije serije Devojka iz U.N.C.L.E. zove Ejpril Danser.)

Junakova biografija

Džejms Bond je sin Škota Endrua Bonda i Švajcarkinje Monike Delakroa koji nesrećnim slučajem ginu na planinarenju na Egvije Ružu i to kad je Džejms imao 11 godina. Džejms odlazi da živi u Kent sa tetkom Šarmejn Bond. Porodični moto Bondovih, koji će Džejms Bond usvojiti za vreme „Operacije Korona” u romanu U tajnoj službi Njenog Veličanstva je Orbis non suficit („Svet nije dovoljan” na latinskom).

O Bondovom datumu rođenja postoje različiti podaci; po navodima Džona Pirsona u knjizi Džejms Bond: Autorizovana biografija 007, Bond je rođen 11. novembra 1920. godine; međutim, ovaj datum nije potvrđen niti u jednom Flemingovom romanu. Na osnovu Bondove čitulje u romanu Samo dvaput se živi, Bond je napustio školu sa 17 godina i pristupio Ministarstvu odbrane 1941. godine. Ali, ako je Bond 1941. godine imao 17 godina, tada izlazi da je rođen 1924. Fleming navodi da je Bond svoj prvi automobil, Bentli, (pojavljuje se u nekoliko prvih romana i u drugom filmu Iz Rusije s ljubavlju), kupio 1933. godine, što relativizuje obe navedene godine njegovog rođenja; naime, bio bi suviše mlad da kupi automobil da je rođen 1920. ili 1924. godine! Mnogi Flemingovi biografi slažu se u zaključku da Fleming nikada nije ni pomišljao da napiše više od nekoliko romana o Bondu, ali, kako su se romani množili, tako je Fleming bio prisiljen da „uradi reviziju Bondove rane mladosti” te promenom datuma i godina omogući Bondu da ima odgovarajući broj godina za rad u tajnoj službi. Događaj s automobilom samo je jedan takav primera. U novom romanu o Bondu (Mladi Bond) izdavačke kuće Ian Fleming Publications, ako je verovati piscu Čarliju Higsonu, Bond je rođen 1920. godine.

Biografi se takođe ne slažu oko mesta Bondovog rođenja. Po Pirsonu, Bond je rođen blizu Esena u Nemačkoj; međutim, Čarli Higson u romanu SilverFin navodi da je Bond rođen u Švajcarskoj.

U dobi od 12 godina Bond počinje pohađati itonski koledž, ali biva izbačen nakon dva semestra kada se saznalo za njegov sukob sa sobnim kolegom. U Flemingovoj pripoveci Samo za tvoje oči, Bond navodi da je nevinost izgubio sa 16 godina pri prvoj poseti Parizu. Ovaj značajan događaj iz Bondovog života navodi se i u romanu Slomljena čeljust Džona Gardnera. Nakon Itona, Bond je duže vreme pohađao prestižni Fetes koledž u Edinburgu u Škotskoj. U romanu Oktopusi, Fleming piše da je Bond kratko vreme pohađao i đenovski univerzitet. Pažljiviji čitaoci su primetili da je Bond pohađao iste škole kao i Fleming (osim Fetesa).

Godine 1941. Bond stupa u rezervni sastav Kraljevske mornarice pri čemu se predstavio starijim nego što jest da bi uopšte bio primljen. Iz Drugog svetskog rata izlazi sa činom komandira, a zatim pristupa službi MI6. U romanima koje je pisao 1980-ih i 1990-ih pisac Džon Gardner unapređuje Bonda u čin kapetana, ali njegov naslednik, Rajmond Benson, bez objašnjenja vraća Bondu čin komandira.

Džejms Bond je oženjen i u romanu i u filmu s naslovom U tajnoj službi Njenog veličanstva ali njegovu nevestu, Terezu di Vičenco (Trejsi) na sam dan venčanja ubija njihov arhineprijatelj Ernst Stavro Blofeld; posledice tog događaja su vidljive kroz nekoliko sledećih godina. Naime, odmah u sledećem romanu Samo dvaput se živi Bond mora putovati do Japana da bi se osvetio Blofildu dok se filmski Bond u Dijamanti su večni ne uspeva u potpunosti osvetiti Blofildu.

Bond je imao jedno dete i to sa Kisi Suzuki u Samo dvaput se živi ali je za postojanje deteta saznao mnogo kasnije pošto mu Kisi na rastanku (Bond je hitno morao da otputuje za Rusiju) ne saopštava ništa o svojoj trudnoći. Svi ovi događaji opisani su u romanu Čovek sa zlatnim pištoljem. Za postojanje svog sina Džejmsa Suzukija Bond saznaje u pripoveci Rajmonda Bensona Govorkanja iz prošlosti.

Ijan Fleming često je puta navodio fizičku sličnost Džejmsa Bonda sa pevačem Hougijem Karmajklom; većina kritičara se slaže da je glumac Timoti Dalton (koji je kasnih ’80-ih dva puta glumio Bonda) najsličniji Flemingovoj zamisli Bondovog izgleda. Bondov fizički izgled do kraja je definisan u Flemingovim romanima (naročito Iz Rusije s ljubavlju): vertikalni ožiljak dužine sedam centimetara na njegovom levom obrazu (izostavljen u filmskim verzijama), plavosive oči, „okrutna” usta, kratka crna kosa, čuperak koji pada na čelo (i koji s vremenom posedi u romanima Džona Gardnera) i (nakon Kazino Rojala) jedva primetan ožiljak u obliku ruskog ćiriličnog slova „Š” na nadlanici (koji su urezali agenti SMERŠ-a).

I u literarnoj i u filmskoj verziji Bond se slično ponaša u obavljanju svog posla. Iako sa dozvolom za ubijanje, Bond nije voleo ubijanje mada njegove cinične šale i usputne opaske nakon ubistva navode na suprotan zaključak. U Pirsonovoj knjizi navodi se da je Bond prvi put ubio čoveka još kao tinejdžer. Na početku romana Goldfinger Bonda progoni sećanje na minornog meksičkog kriminalca kojeg on nekoliko dana ranije zadavi golim rukama. U filmu Zlatno oko postoje diskretni nagoveštaji da Bond ipak nije hladnokrvni ubica, a u Svet nije dovoljan izjavljuje da je hladnokrvno ubistvo prljava rabota. Ipak, iako Bond ubija samo u krajnjoj nuždi, u filmovima počini dela koja bi u drugim okolnostima bila proglašena ubistvima (u filmu Doktor No puca u leđa profesoru Dentu; ubija nenaoružanu Elektru King u Svet nije dovoljan). Literarni Bond retko koristi ovlašćenje da ubije; u nekim Flemingovim romanima Bond ne počini nijedno ubistvo.

Filmski Bond poznat je po svojoj sklonosti da pije votku martini i to „promućkan, ne promešan”. Literarni Bond preferira votku martini ali takođe pije i džin martini a u romanu Kazino Rojal naručuje martini sa votkom i džinom, Bond je taj koktel nazvao „Vesper martini” po svojoj tadašnjoj ljubavnici Vesper Lind. U romanima 007 uvek poručuje martini sa tankom kriškom limuna (izgleda da je Fleming osetio da konobari stavljaju masline u martini samo da bi zakidali mušterije sipajući manje pića) dok na filmu ovu Bondovu naviku srećemo samo u Doktoru No. U stvarnosti, u martini barovima se „promućkan, ne promešan” martini naziva „martini Džejms Bond”. (Videti martini koktel za detaljne informacije o tome kako razlikovati promućkani od promešanog martinija). U romanima posle Kazino Rojala Bond pije i razna druga pića.

Starost glavnog junaka značajno se razlikuje u literarnoj i bioskopskoj verziji. U Flemingovom romanu Operacija Svemir agent 007 bi trebalo da se penzioniše u dobi od 45 godina, dok u mnogim filmskim verzijama srećemo znatno starijeg Bonda. Uzevši u obzir korigovanu godinu rođenja (u rasponu od 1920. do 1924) Bond je trebalo da ode u penziju između 1964. (kada umire Fleming) i 1969. (posle knjige Pukovnik San' 1968). Pirson u Bondovoj biografiji sugeriše da je Bond i nakon penzionisanja nastavio raditi za MI6 kao specijalni agent i u 1970-im. U romanima Džona Gardnera Džejms Bond je mlađi nego u Flemingovoj verziji tako da ostaje u aktivnoj službi i tokom 1980-ih i 1990-ih godina, a nije mnogo stariji od 50 godina. U verziji Rajmonda Bensona, Bondova starost odgovara starosti Pirsa Brosnana, glumca koji tumači njegov lik, što implicira da je Bond rođen 1950-ih.

Filmski Bond (koji se pojavio 1962. godine) jedno vreme bio je angažovan u MI6. U Doktoru Nou, kada nerado zamenjuje slabašnu automatsku beretu kalibra 0.25 sa valterom 7.65 mm, agent 007 negoduje govoreći M-u da beretu koristi već deset godina, što sugeriše da najmanje toliko godina radi kao tajni agent. U filmu Doktor No, Bond se upravo vratio sa šestomesečnog boravka u bolnici u koju je dospeo kada mu je na prethodnom zadatku bereta zakazala.

U filmu Samo dvaput se živi Bond ima diplomu iz orijentalnih jezika sa kembričkog univerziteta; međutim, to je u suprotnosti sa podacima iz romana i iz filma Sutra ne umire nikad gde Bond nije u stanju da se služi računarskom tastaturom na kineskom jeziku. Rajmond Benson u romanu Sutra na umire nikad (adaptaciji scenarija) sugeriše da je Bond lagao gospođici Manipeni u prošlom filmu u vezi njegovog znanja jezika. U filmu Svet nije dovoljan on tečno govori ruski, tvrdeći da ga je studirao na Oksfordu. I u ostalim filmovima možemo sresti Bonda kako govori razne jezike.

Fleming u svojim knjigama nagoveštava da je izvesni tajni agent za vreme antisovjetskog ustanka 1956. godine bio ubačen u Mađarsku da bi obučavao pobunjenike, iako je poraz pobunjenika već bio izvestan. Fleming u svojim knjigama tvrdi da je taj agent bio upravo Džejms Bond.

Knjige

Autor: Ijan Fleming

U januaru 1952. Ijan Fleming počinje rad na svom prvom romanu o Džejmsu Bondu. U to vreme Fleming ja radio kao spoljnji menadžer za organizaciju Kimzli Njuspejpers koja je pripadala London Sandej Tajmsu. Fleming je prihvatio posao pod uslovom da mu se godišnje obezbedi najmanje dva meseca dopusta za pisanje. Od tada bi se početkom svake godine (sve do smrti 1964) Fleming povlačio u svoju kuću „Zlatno oko” na Jamajci da piše romane o Džejmsu Bondu.

1953. Kazino Rojal 1954. Živi i pusti umreti 1955. Operacija Svemir 1956. Dijamanti su večni 1957. Iz Rusije s ljubavlju 1958. Doktor No 1959. Goldfinger

1960. Samo za tvoje oči 1961. Operacija Grom 1962. Špijun koji me voleo 1963. U tajnoj službi Njenog Veličanstva 1964. Samo dvaput se živi 1965. Čovek sa zlatnim pištoljem 1966 Oktopusi i Dah smrti

Između 1953. i 1966. godine Fleming objavljuje 12 romana i dve zbirke pripovedaka o Džejmsu Bondu, s tim da su mu jedan roman i jedna zbirka objavljeni posthumno. I do današnjih dana postoje nedoumice oko toga da li je Fleming uspeo dovršiti roman Čovek sa zlatnim pištoljem (objavljen 1965. godine) pošto je umro ubrzo nakon što je knjiga dovršena. Prva njegova zbirka pripovedaka pod naslovom Samo za tvoje oči uglavnom se sastoji od prerađenih scenarija za TV serijal koji je trebalo da proizvede TV kuća CBS. Pošto je projekat propao, Fleming je scenarije preradio u pripovetke: (i) Pogled na ubistvo, (ii) Samo za tvoje oči, (iii) Riziko, uz još dve ranije objavljene priče: Hildebrandska retkost i Velika uteha. Druga zbirka, Oktopusi i Dah smrti (u mnogim izdanjima naslovljena samo kao Oktopusi), izvorno sadrži samo dve pripovetke, Oktopusi i Dah smrti; treća priča, Gospođin posed dodata je 1967. u roto-izdanju, a četvrta, 007 u Njujorku, dodata je 2002. godine.

Romani napisani posle Flemingove smrti

Posle Flemingove smrti, izdavačka kuća Glidrouz Prodakšns nastavila je seriju o Džejmsu Bondu romanom Pukovnik San

Nakon Flemingove smrti 1964. godine Glidrouz prodakšns, izdavač Flemingovih romana, planirao je novu seriju knjiga koje bi bile potpisane pseudonimom „Robert Markam” i koje bi naizmenice pisali razni autori. Međutim, samo jedan od planiranih romana ugledao je svetlo dana i to 1968, a radilo se o romanu Pukovnik San autora Kingslija Ejmisa. Ejmis je prethodno napisao dve knjige o Bondu, esej Dosije Džejms Bond iz 1964. godine i duhovitu Knjigu o Bondu, ili svaki muškarac je 007 iz 1965. (napisanu pod pseudonimom „Poručnik-pukovnik Vilijam (Bil) Taner”, gde se radi o stalnom sporednom liku u romanima o Bondu). Dugo godina se smatralo da je Ejmis imao ulogu pisca iz senke u romanu Čovek sa zlatnim pištoljem iako više izvora demantuje tu tvrdnju. (Vidi Kontroverze oko Čoveka sa zlatnim pištoljem.)

Godine 1973. Flemingov biograf Džon Pirson dobio je porudžbinu od Glidrouza da napiše izmišljenu biografiju Džejmsa Bonda. Pirson je napisao knjigu Džejms Bond: Autorizovana biografija agenta 007 u prvom licu i to kao da je poznavao Bonda osobno. Obožavaoci Bondovog lika i dela, podjednako i čitaoci i gledaoci, sjajno su primili knjigu. Pošto se u knjizi pojavljuje mnoštvo faktografskih neslaganja u odnosu na Flemingove knjige, došlo je do žučnih rasprava među obožavaocima oko kanoničkog statusa knjige; neki su čak smatrali da se radi o apokrifnom delu sve dok jedan izdavač nije ponovo objavio knjigu, ali ovaj put kao oficijelni roman u biblioteci Flemingovih romana. Glidrouz je planirao i novi serijal romana koje bi pisao Pirson, ali do realizacije te zamisli nije došlo. Pre ovog romana, Pirson je napisao ranu biografiju Ijana Fleminga pod naslovom Život Ijana Fleminga.

Godine 1977 snimljen je film Špijun koji me voleo, a odmah potom scenario je prerađen u roman koji je Glidrouz objavio uprkos značajnim odstupanju scenarija od istoimenog Flemingovog romana. Slično će se desiti i sa preradom scenarija za roman Operacija Svemir iz 1979. godine. Obe prerade delo su scenariste Kristofera Vuda i smatraju se prvim oficijelnim preradama filmskog scenarija o Bondu u roman, iako, u tehničkom smislu, ta čast pripada dvama ranijim scenarijima. Naime, Flemingov roman Operacija Grom u stvari je prerađen scenario istoimenog filma koji su napisali sam Fleming, Kevin Meklori i Džek Vitingam (i gde je roman objavljen pre filma), a zbirka pripovedaka Samo za tvoje oči najvećim je delom zasnovana na neobjavljenim scenarijima.

Literarni serijal o Bondu dobio je novi polet u 80-im godinama objavljivanjem nekoliko romana pisca Džona Gardnera; u periodu od 1981. do 1996. Gardner je napisao četrnaest romana o Bondu i još dve prerade scenarija u roman, čak i nadmašivši Fleminga u nekim aspektima. Najkrupnija izmena je prilagođavanje Bondovog sveta 80-im godinama; na taj način likovi su istih godina kao i u Flemingovim delima 40-ak godina ranije. Uopšte uzev, Gardnerov serijal se smatra uspešnim, iako je o kanoničkom statusu romana može razgovarati.

1981. Obnovljena dozvola 1982. Za posebne namene 1983. Ledolomac 1984. Pitanje časti 1986. Niko ne živi večno 1987. Nema pregovora, gospodine Bond 1988. Škorpion 1989. Pobedi, izgubi ili umri

1989. Dozvola za ubistvo (prerada scenarija u roman) 1990. Slomljena čeljust 1991. Čovek iz Barbarose 1992. Smrt je zauvek 1993. Nikad ne šalji cveće 1994. Morski oganj 1995. Zlatno oko (prerada scenarija u roman) 1996. COLD

Zbog narušenog zdravlja Džon Gardner 1996. godine prekida pisanje romana o Bondu a ubrzo ga zamenjuje Amerikanac Rajmond Benson. Izbor Amerikanca Bensona za pisca romana o britanskom agentu u samom startu izazvao je mnoge kontroverze, a naročito Bensonovo izneveravanje literarnih standarda koje je postavio Gardner. Benson je nešto ranije napisao knjigu Uz uzglavlje kreveta Džejmsa Bonda koja je bila posvećena Flemingu, oficijelnim romanima i filmovima. Prvo izdanje knjige pojavilo se 1984. godine, a drugo, dopunjeno izdanje, 1988. Benson je takođe bio angažovan u kreiranju nekoliko varijanti popularnih bondovskih kompjuterskih igrica iz kasnih ’80-ih. Napisao je šest romana o Džejmsu Bondu, tri romana po scenarijima za film te tri pripovetke.

1997. Udar iz prošlosti (pripovetka) 1997. Nula minus deset 1997. Sutra ne umire nikad (prerada scenarija u roman) 1998. Podaci o smrti 1999. Kletva letnje noći (pripovetka) 1999 Live at Five (pripovetka)

1999 Svet nije dovoljan (prerada scenarija u roman) 1999 Krajnje vreme za ubistvo 2000. Dvostruki pogodak 2001. Nikad ne sanjaj o umiranju 2002. Čovek sa crvenom tetovažom 2002 Umri drugi dan (prerada scenarija u roman)

Krajem 2002. godine Benson iznenada napušta pisanje romana o Bondu iako je već ranije planirao zbirku pripovedaka. Po mišljenju Bondovih obožavaoca, razlozi zbog kojih je Benson tako iznenada odustao ležali su, između ostalog, u slaboj prodaji knjiga te u nameri Ijan Fleming Pablikejšna da povodom pedesetgodišnjice od pojave Bondovog lika ponovo objavi originalne Flemingove romane. Zbog svega toga, 2003. godine, prvi put posle 1980, nije objavljen nijedan roman o Džejmsu Bondu.

Mladi Bond

Glavni članak: Mladi Bond

U aprilo 2004. godine izdavačka kuća Ijan Fleming Pablikejšns (Glidrouz) najavljuje novi serijal knjiga o Džejmsu Bondu. Umesto da nastave tamo gde je 2002. godine Benson stao, izdavač je odlučio da glavni junak serije bude Džejms Bond kao trinaestogodišnji pitomac itonskog koledža. Autor knjiga bio je Čarli Higson (Brzi sneg), a romani je trebalo da se baziraju na sadržaju Flemingovih knjiga. Kada je zamisao objavljena, naišla je na oštre reakcije kritike koja je smatrala da će serijal biti namenjen samo „haripoterovskoj publici” i da neće biti ništa drugo već samo očajnički pokušaj da se pridobiju novi čitaoci. Međutim, prvi roman je u postao bestseler u Velikoj Britaniji i naišao je na dobre kritike. Izlazak drugog romana planirao se za januar 2006. godine, a planirano je da Higson napiše ukupno pet romana.

2005. SilverFin 2006. Krvna groznica

Takođe, serijal o mladom Bondu trebalo bi 2006. da uključi i strip-sveske, ali se ne zna da li će to biti adaptacije Higsonovih knjiga ili originalne priče.

Manipenijini dnevnici

U maju 2005. godine najavljena je nova trilogija romana pod naslovom Manipenijini dnevnici pod uredničkim nadzorom Kejt Vestbruk a u izdanju Džona Marija. Okosnica romana bi bio lik gospođice Manipeni. Tek nakon dugih pregovora, serijal je dobio zeleno svetlo od nosioca autorskih prava, izdavačke kuće Ijan Fleming Pablikejšns. . Prvo izdanje trilogije planirano je za 10. oktobar 2005.

Romani su u početku reklamirani kao tajni dnevnici jednog od kolega „pravog” Džejmsa Bonda, ali je, nakon istraživanja londonskog Sandej Tajmsa izdavač 28. avgusta 2005. objavio da se ipak radi o lažnim dnevnicima.

Roland Filips, Marijev izvršni direktor doslovno je rekao: „Od momenta kada sam prvi put saznao za ovo značajno otkriće znao sam da će to biti najvažniji deo dosad neobjavljenih istorijskih zapisa.”

Za Vestbrukovu se govorkalo da je nećakinja „prave” Džejn Manipeni i da su dnevnici „otkriveni” nakon njene smrti 1990. godine. Takođe se tvrdilo da je Vestbrokova pohađala Triniti koledž u Kembridžu. Međutim, uprava koledža — koji su ’30-ih godina pohađali sovjetski špijuni Kim Filbi, Donald Meklejn i Entoni Blant — negirala je te navode.

Ostala izdanja o Bondu

Godine 1967. Glidrouz objavljuje knjigu Avanture Džejmsa Bonda Juniora koju je napisao Artur Kolder-Maršal pod pseudonimom R. D. Maskot. Knjiga je bila namenjena mlađim čitaocima i opisivala je avanture Bondovog nećaka (iako je naslov sugerisao nešta drugo).

Animirani televizijski serijal iz ’90-ih godina, Džejms Bond junior, imao je 65 epizoda i na osnovu njega Džon Pil, pod pseudonimom Džon Vinsent, napisao je šest romana. (Ova serija knjiga nema nikakve veze sa Maršalovim knjigama iz 1967)

Kao dodatak mnoštvu fan fiction-podataka nastalih od prvog pojavljivanja Džejmsa Bonda, dva poznata pisca napisala su knjige za koje se smatralo da ih je naručio Glidrouz. Prvu knjigu, Za finu uncu napisao je 1966. godine Džefri Dženkins, blizak prijatelj Ijana Fleminga, tvrdeći pri tome da je zajedno sa Flemingom saznao za priču iz ranih 50-godina o krijumčarenju dijamanata koja je bila vrlo slična priči iz romana Dijamanti su večni. Po navodima iz knjige Dosije Bond Endija Lejna i Pola Simpsona, kuća Glidrouz, ubrzo nakon Flemingove smrti, nudi Dženkinsu da napiše roman o Bondu. Međutim, roman nikad nije ugledao svetlo dana. Neki izvori tvrde da je Dženkinsonov roman trebalo da bude objavljen pod Markamovim pseudonimom. Druga priča, Smrtonosna zona pisca Džima Hatfilda, objavljena je 1985. godine. Iako se na koricama knjige navodi da je izdavač Glidrouz, doznalo se da je u pitanju bilo piščevo privatno izdanje. Osim toga, nije previše verovatno da bi Glidrouz tražio od Hatfilda da napiše roman o Bondu baš u periodu kada je njihov službeni autor bio Džon Gardner. Knjiga Smrtonosna zona može se naći na internetu na adresi ovde.

Zvanični filmovi

Seriju filmova o Džejmsu Bondu karakteriše posebnost stila i sadržaja i to još od prvog filma iz serije snimljenog 1962. godine.

Od filma Doktor No, svaki oficijelni film o Džejmsu Bondu započinje „scenom pištoljskog pucnja”, kojom se uvodi lik agenta 007 u film. Cev pištolja vidi se iz napadačeve perspektive koji gleda nadole prema Bondu koji korača i koji se u jednom trenutku brzo okreće i puca; kadar postaje crven (simbolizujući liptanje napadačeve krvi), otvor cevi se pretvara u beli krug i – počinje film.

Pirs Brosnan kao Džejms Bond u sekvenci sa pištoljskom cevi

U prva tri filma, lik Džejmsa Bonda u sekvenci pištoljskog pucnja predstavlja kaskader Bob Simons i na taj način, barem tehnički, postaje prvi interpretator lika Džejmsa Bonda na filmu. Počevši sa filmom Operacija Grom iz 1965. u navedenoj sceni pojavljuju se glumci koji tumače Bondov lik u tom filmu. Za film Doktor No dizajner uvodne špice Moris Bajnder snimio je navedenu scenu sa minijaturnim otvorom blende na kameri pin hole kamera montiranoj u pravoj pištoljskoj cevi. Kaskader Simons te glumci Šon Koneri i Džordž Lejzenbi jedini su u navedenoj sceni nosili šešir, dok su Rodžer Mur, Timoti Dalton i Pirs Brosnan nosili smoking. Od filma Zlatno oko (1995) pištoljska cev je kompjuterski generisana, dok sledeći film, Umri drugi dan, koji je ujedno bio i dvadeseti film o Bondu, uvodi još jednu novinu: kompjuterskom grafikom napravljen metak koji izleće iz Bondovog pištolja i leti pravo prema gledaocu.

Nakon sekvence pištoljskog pucnja, svaki film, počevši sa Iz Rusije s ljubavlju (1963), započinje višeminutnom sekvencom koja ide pre uvodne špice i popularno se naziva „uvodni gambit.” U tim sekvencama Bond je najčešće prikazan kako dovršava prethodni zadatak i preuzima novi koji često nije povezan sa njegovim glavnim zadatkom. Ponekad su te sekvence povezane sa zapletom filma (kao u Špijunu koji me voleo). Sve te sekvence nakrcane su akcionim elementima koji iz filma u film postaju sve spektakularniji, sve luđi i sa mnogo više specijalnih efekata nego u prethodnom filmu. Film iz 1999. Svet nije dovoljan ima najdužu uvodnu sekvencu u svim filmovima o Bondu koja traje čak 15 minuta, dok uvodne scene u većini filmova o Bondu traju oko pet minuta.

Uvodna špica u filmu Zlatno oko simbolizuje propast Sovjetskog Saveza i završetak Hladnog rata

Po završetku uvodne sekvence, započinje uvodna špica filma na kojoj su u manirističkom stilu prikazane diskretno obnažene lepotice koje senzualno plešu, skaču sa trampolina ili čak pucaju iz raznovrsnog oružja. U četrnaest filmova o Bondu uvodna špica delo je dizajnera Morisa Bajndera i vrlo brzo postala je zaštitni znak i glavna atrakcija svih filmova o Bondu. Posle Bajnderove smrti 1999. dizajn uvodne špice preuzima Danijel Klajnman pri čemu uvodi elemente kompjuterske grafike koji, naravno, nisu postojali u Bajnderovo vreme. Za vreme trajanja uvodne špice, popularni pevači interpretiraju glavnu muzičku temu filma. U najvećem broju slučajeva uvodna špica je nevezana za zaplet filma, iako ponekad dizajn špice nagoveštava opštu temu filma (na primer, Samo dvaput se živi koristi japanske motive zajedno sa slikama vulkana pošto su oba motiva sadržana u samom filmu). Samo za tvoje oči započinje naslovnom pesmom koju Šina Iston peva pojavljujući se lično na špici. Umri drugi dan je neobičan po tome što kadrovi iz uvodne špice prate osnovnu nit priče. Negde od sredine ’90-ih u filmskoj industriji postaje uobičajen manir da se uvodna špica izostavlja sa početka filma, pa filmovi o Džejmsu Bondu (koji zadržavaju uvodnu špicu) i po tome ostaju izuzetni.

Bondovo predstavljanje

Bondovo poznato predstavljanje, „Bond. Džejms Bond” postaje popularna fraza nakon što je u filmu Doktor No prvi put promrmlja Šon Koneri (sa neizbežnom cigaretom u uglu usana). Potom je fraza uvrštena i u leksikon zapadne popularne kulture kao simbol uglađenog i ležernog mačizma. Ovu frazu je 21. juna 2005. godine Američki institut za film proglasio za 22. najbolju frazu u istoriji filma.

Postoji anegdota o susretu Džejmsa Bonda sa glumcem Van Damom. Bond mu se prilikom njihovog prvog susreta uredno predstavio frazom: „Bond. Džejms Bond”, na to mu je Van Dam odgovorio u istom maniru: „Dam. Van Dam. Klod Van Dam. Žan Klod Van Dam”.

Kažu i da se Bondov pas predstavlja u maniru svog gospodara sa: „Vau. Vau vau”.

Svaki obožavalac ima svog favorita među tumačima uloge Džejmsa Bonda: Šona Konerija—grubijana, ali čiji je mačizam sakriven iza uglađene pojave, Džordža Lejzenbija—kontroverznog grubijana, podjednako voljenog i odbacivanog, Rodžera Mura— prefinjenog, uvek uredno počešljanog pri spasavanju sveta, Timotija Daltona—nasilnog literarnog lika, te Pirsa Brosnana—uglađenog nasilnika. Najnoviji tumač Bonda na filmu je u poslednja dva nastavka britanski glumac Danijel Krejg.

Šon Koneri

Džordž Lejzenbi

Rodžer Mur

Timoti Dalton

Pirs Brosnan

Danijel Krejg

Filmovi

Redni broj.	Naslov	Godina	Džejms Bond	Ukupna zarada
1	Doktor No	1962.	Šon Koneri	59.600.000 dolara
2	Iz Rusije s ljubavlju	1963.	Šon Koneri	78.900.000 dolara
3	Goldfinger	1964.	Šon Koneri	124.900.000 dolara
4	Operacija Grom	1965.	Šon Koneri	141.200.000 dolara
5	Samo dvaput se živi	1967.	Šon Koneri	111.600.000 dolara
6	U tajnoj službi Njenog Veličanstva	1969.	Džordž Lejzenbi	87.400.000 dolara
7	Dijamanti su večni	1971.	Šon Koneri	116.000.000 dolara
8	Živi i pusti druge da umru	1973.	Rodžer Mur	161.800.000 dolara
9	Čovek sa zlatnim pištoljem	1974.	Rodžer Mur	97.600.000 dolara
10	Špijun koji me voleo	1977.	Rodžer Mur	185.400.000 dolara
11	Operacija Svemir	1979.	Rodžer Mur	210.300.000 dolara
12	Samo za tvoje oči	1981.	Rodžer Mur	195.300.000 dolara
13	Oktopusi	1983.	Rodžer Mur	187.500.000 dolara
14	Pogled na ubistvo	1985.	Rodžer Mur	152.400.000 dolara
15	Dah smrti	1987.	Timoti Dalton	191.200.000 dolara
16	Dozvola za ubistvo	1989.	Timoti Dalton	156.200.000 dolara
17	Zlatno Oko	1995.	Pirs Brosnan	353.400.000 dolara
18	Sutra ne umire nikad	1997.	Pirs Brosnan	346.600.000 dolara
19	Svet nije dovoljan	1999.	Pirs Brosnan	390.000.000 dolara
20	Umri drugi dan	2002.	Pirs Brosnan	456.000.000 dolara
21	Kazino Rojal	2006.	Danijel Krejg	594.239.066 dolara
22	Zrno utehe	2008.	Danijel Krejg	586.090.727 dolara
23	Skajfol	2012.	Danijel Krejg	1.108.561.013 dolara
24	Spektra	2015.	Danijel Krejg	880.700.000 dolara
25	Nije vreme za umiranje	2021.	Danijel Krejg

U svakom filmu, izuzev Doktora Noa (1962), za vreme trajanja odjavne špice ili nakon nje čuje se najava: „Džejms Bond ponovo.. .„ ili „Džejms Bond će se vratiti”. Takođe, sve do filma Oktopusi (1983) u najavi se imenuje i naslov sledećeg filma („Džejms Bond ponovo u...”). Kroz sve ove godine, tri su najave bile pogrešne: prva u filmu Goldfinger iz 1964, gde je u prvim kopijama Bondov povratak najavljen za film U tajnoj službi Njenog Veličanstva. Ubrzo nakon puštanja filma u distribuciju, producenti su promenili planove u vezi sledećeg filma pa je u ostalim kopijama filma pogreška ispravljena. Godine 1977. u Špijunu koji me voleo najavljeno je da se Bond vraća filmom Samo za tvoje oči. Međutim, producenti donose odluku da iskoriste tadašnju popularnost kosmičkih tema izazvanu filmom Zvezdani ratovi ekranizujući Flemingov roman Operacija Svemir u kojem je radnja smeštena u kosmos. Treća pogreška je u ostvarenju Oktopusi (1983) gde se pogrešno navodi naslov sledećeg filma kao Od pogleda do ubistva iako je službeni naziv bio Pogled na ubistvo.

Scena pucnja iz pištolja

Prizor pištoljskog pucnja Danijela Krejga iz filma Zrno utehe

Scena pucnja iz pištolja je scena tipična za sve filmove o Džejms Bondu. Prvi put je izvedena u filmu Doktor No. Izveo ju je kaskader Bob Simons. Sve do filma Operacija Grom ovu scenu je izvodio Simons, da bi je u Operaciji Grom izveo Šon Koneri. Od tada za ovu scenu nisu više korišćeni kaskaderi, već su je izvodili glavni glumci.

Istorija scene

Svih šest glumaca: prvi sleva Šon Koneri, do njega Džordž Lejzenbi, pa Rodžer Mur, Timoti Dalton, Pirs Brosnan i Danijel Krejg

Prvi izvođač ove scene bio je kaskader Bob Simons sve do 1965 kada se pojavljuje film Operacija Grom te od tada svaki glumac izvodi svoju scenu. Prvi filmovi su se zaista snimali iz pištoljske cevi kalibra 7,5 mm. Šon Koneri i Džordž Lejzenbi nose šešir i sportsku varijantu dok ostali glumci nose smokinge. Od 1995. godine uvodi se i nova pojava u bondovim filmovima, a to je računarska grafika Pištoljskog pucnja, a u filmu Umri drugi dan pojavljuje se još jedna novina a to je-kada bond puca metak prolazi kroz cev i krv se sliva a ujedno film je bio jubilarni 20. i 40 godina od pojave Bonda na malim ekranima. Sve do filma Zlatno oko se snimalo iz cevi a od Zlatnog Oka Grafikom. Zlatno Oko značilo je prekretnicu u mnogo čemu. Brokoli je umro i njegova ćerka i zet nasleđuju njegovu filmsku produkciju. 6. godina je prošlo od prikazivanja filma Dozvola za ubistvo, posle filma se dogodilo mnogo. MGM-UA je prodata, a EON je tražio novog vlasnika zbog autorskih prava suđenje se otegnulo pa se šest godina čekalo na Bonda.

Muzika

Glavni članak: Muzika u filmovima o Džejmsu Bondu

Slavnu muzičku temu Džejms Bond komponovao je Monti Norman a izvodi je orkestar Džona Barija. Tema se prvi put čuje u prvom oficijelnom Bondu iz 1962. godine Doktor No iako je autorstvo nad kompozicijom predmet dugogodišnjih sporenja. Bari je komponovao muziku za jedanaest filmova o Bondu (uključujući i njegov nepotpisan doprinos u Doktoru Nou) a u nekoliko filmova potpisan je i kao autor teme 007 (koja je korišćena kao alternativna muzička podloga u nekoliko filmova) te kao autor popularne orkestralne kompozicije U tajnoj službi Njenog Veličanstva. Obe su kompozicije (i The James Bond Theme i U tajnoj službi Njenog Veličanstva) kasnije obrađivali mnogi popularni umetnici kao što su Mobi, Pol Oukenfold i grupa Propelerheds.

Barija je nasledio Dejvid Arnold a na špici filmova pojavljivala su se i takva kompozitorska i producentska imena kao što su Džordž Martin, Bil Konti, Majkl Kejmen, Marvin Hamliš i Erik Sera. Arnold je dosad komponovao muziku za tri filma o Bondu, a najavljeno je da će komponovati i za sledeći film, Kazino Rojal.

U tajnoj službi Njenog Veličanstva jedini je film o Bondu u kojem dominira jedna instrumentalna kompozicija. Glavna muzička tema u filmu Doktor No je već pominjana James Bond Theme iako uvodna špica započinje nepotpisanim bongo-interludijem a završava se obradom pesme Tri slepa miša koju u filmu interpretira grupa Kingston kalipso. Film Iz Rusije s ljubavlju takođe započinje instrumentalnom obradom naslovne teme (koja kasnije prelazi u James Bond Theme) ali vokalna se verzija u interpretaciji Mata Monroa dva puta pojavljuje u filmu, uključujući i odjavnu špicu; ova pesma se smatra glavnom muzičkom temom iako je nema na uvodnoj špici filma.

Skraćena verzija The James Bond Theme uvek se čuje na početku filma ali se često koristi i u samom filmu, naročito u akcionim scenama. Na primer, u pomalo nadrealnoj sceni iz Oktopusija, indijski krotitelj zmija na svojoj fruli svira Bondu tu temu, pri čemu Bond jednom usputnom opaskom sugeriše da mu je ta pesma poznata.

Glavnu muzičku temu filma za vreme najavne špice uglavnom izvode popularni pevači tog vremena. Najviše ih je otpevala Širli Besi - čak tri, a ostala poznata imena su Tina Tarner, Djuran Djuran, Tom Džons, Pol Makartni, Nensi Sinatra, Karli Sajmon, Gledis Najt, A-ha, Šeril Krou, Šina Iston, Garbidž i Madona.

Zanimljivosti

• Mnogi smatraju da producenti filmova o Bondu nikad nisu ni pomišljali da angažuju Amerikanca za tu ulogu, ali, naprotiv, američki glumci su angažovani u dva slučaja, a dobijali su ponude u nekoliko prilika. Glumcu Adamu Vestu nuđeno je da glumi Bonda u U tajnoj službi Njenog Veličanstva kada je Šon Koneri odustao od povratka, ali je se Vest zahvalio na ponudi. Džon Gavin angažovan je 1970. godine kao zamena za Džordža Lejzenbija ali se Koneri u minut do dvanaest vraća i nastupa u Dijamanti su večni umesto Gavina. Džejms Brolin je angažovan da 1983. zameni Rodžera Mura u Oktopusiju, pripreme su bile u jeku kada su producenti uspeli da nagovore Mura da ponovo prihvati ulogu. Nekolicini američkih glumaca, kao što su Patrik Maguan i Robert Vagner takođe je nuđena uloga Bonda, ali oni nisu prihvatili ponude.
• Rodžer Mur je jedini Englez koji je glumio Bonda u zvaničnom nizu filmova. Šon Koneri je Škot, Džordž Lajzenbi Australijanac, Timoti Dalton je mešane italijansko-velške krvi (i rođen u Velsu) dok je Pirs Brosnan Irac. Kada je Danijel Krejg postao Bond ujedno je postao tek drugi Englez u ulozi slavnog agenta.
• Iako je u početku bio izrazito nezadovoljan izborom Šona Konerija za ulogu Džejmsa Bonda, (opisujući ga u jednom trenutku kao „preraslog kaskadera”), Ijan Fleming se kasnije predomislio i toliko mu se svidela Konerijevo tumačenje da je u svojim romanima prilagodio podatke o Bondovom poreklu tako što je napisao da je Bondov otac bio Škot. Zapravo, Fleming je prvobitno izabrao Rodžera Mura za ovu ulogu.

Nezvanični filmovi

Godine 1954, CBS plaća Flemingu 1.000 dolara za pravo prilagođavanja Kazino Rojala u jednosatnu televizijsku epizodu njihovog serijala Klimaks!. U toj epizodi nastupio je američki glumac Beri Nelson u ulozi Džimija Bonda, agenta izmišljene „Složene obaveštajne agencije”. Prava za Kazino Rojal ubrzo su ustupljena producentu Čarlsu K. Feldmanu koji je od tog prvog Flemingovog romana napravio parodiju sa glumcem Dejvidom Nivenom u ulozi jednog od šest Bondova u filmu. Instrumentalna muzička tema Herba Alperta bila je hit u to vreme. Za više podataka videti istorijat Kazino Rojala.

Kada su krajem 1950-ih godina planovi za snimanje filmova o Bondu bili u punom zamahu, sinopsis pod naslovom Operacija Grom koji su napisali Fleming, Kevin Meklori i Džek Vitingam prerađen je u vidu Flemingovog devetog romana o Bondu. Meklori je pokušao sudskim putem da dobije prava na filmovanje romana tokom 1963. godine. Uspeo je da se nagodi sa kućom EON Productions oko produciranja filmske varijante romana u kojoj bi glumio Šon Koneri. Međutim, u ugovoru je izričito naglašeno da Meklori ne sme da producira ni jedno drugo filmsko prilagođavanje sve dok ne prođe određeno vremensko razdoblje. Napokon, Meklori 1983. godine producira film Nikad ne reci nikad u kojem Šon Koneri po sedmi put glumi agenta 007. Pošto Nikad ne reci nikad nije nastao u Brokolijevoj producentskoj kući EON Productions taj film se ne smatra delom zvaničnog niza filmova o Bondu. Treći Meklorijev pokušaj da uradi rimejk Operacije Grom zbio se u 1990-ih godina pokušajem saradnje sa kućom Sony Pictures, ali je Meklori pravnim putem onemogućen, a Sony Pictures odustaje od namera da producira protivnički niz Bond filmova. Meklori i dandanas smatra da poseduje prava za snimanje Operacije Grom, dok MGM i EON tvrde da su ta prava istekla. Za detaljnije podatke posetite stranicu kontroverze oko Operacije Grom.

Bari Nelson

Dejvid Niven

Šon Koneri

Naslov	Godina	Džejms Bond	Ukupna zarada
Kazino Rojal — TV epizoda	1954.	Bari Nelson	nepoznato
Kazino Rojal – Filmska parodija	1967.	Dejvid Niven	44.000.000 dolara
Nikad ne reci nikad	1983.	Šon Koneri	160.000.000 dolara

Ostali likovi

Glavni članci: Spisak Bondovih saveznika, Spisak Bondovih neprijatelja i Bondove devojke

Filmovi i romani o Džejmsu Bondu sadrže mnoštvo zanimljivih likova, bilo pozitivnih, bilo negativnih. Bondovi šefovi i ostali službenici MI6 poznati su uglavnom po slovima kao što su M i Kju. U romanima (za razliku od filmova) Bond ima dve sekretarice, Meri Gudnajt i Leliju Ponsonbi a njih obe na filmskom platnu utelovljuje jedna osoba, M-ova sekretarica gospođica Manipeni. Povremeno se u rešavanju nekog slučaja Bondu pridružuje njegov dobar prijatelj, agent CIA Feliks Lajter. Zahvaljujući redovnom pojavljivanju u mnogim romanima i filmovima, Lajter je postao najpopularniji sporedni lik serijala o Bondu. U svakom filmu lik Lajtera tumačio je drugi glumac. Bondove žene, naročito u filmovima, obično nose lascivno ime i prezime, kao na primer „Pusi Galor” u Goldfingeru (ime je izmislio sam Fleming), „Plenti O’Tul” u Dijamanti su večni ili „Ksenija Onatop” (negativka koja se seksualno uzbudi davljenjem muškaraca stiskom butina) u Zlatnom oku. Bez obzira na Bondov muški šovinizam prema ženama, mnoge od njih se ili zaljube u njega ili ih Bond odvuče u krevet.

I u romanima i u filmovima nailazimo takođe na velik broj sporednih likova. Najpoznatiji su: Bil Taner, Rene Matis i Džek Vejd.

Vozila i oprema

Glavni članak: Spisak Bondovih vozila

Aston Martin DB je najpopularniji i najprepoznatljiviji Bondov automobil

Egzotična špijunska oprema i vozila vrlo su popularni elementi svih Bondovih literarnih i filmskih poduhvata i gotovo uvek su presudni za uspeh svake Bondove misije.

U Flemingovim romanima i filmovima iz rane faze nema baš mnogo takvih naprava; u Iz Rusije s ljubavlju to je akt-tašna sa tempiranom bombom, u Doktoru Nou, jedina naprava je Gajgerov brojač i ručni časovnik sa svetlećim (i radioaktivnim) brojčanikom. Ipak, u filmu Goldfinger (1964) ta oprema postaje mnogo složenija i atraktivnija; njena efikasnost ohrabruje Kjuove genijalce da izmišljaju i izrađuju sve složeniju i bolju opremu za agenta 007. Po mišljenju mnogih kritičara ali i obožavaoca, neki filmovi se pretrpani raznoraznim napravama i vozilima, naročito pokušaj izleta u naučnu fantastiku – film Operacija Svemir iz 1979. godine, kao i Umri drugi dan iz 2002. u kojem Bondov Aston Martin čak može postati nevidljiv. U filmovima snimljenim nakon Operacije Svemir producenti nastoje, uz velike napore, ali sa promenljivim rezultatima, izbalansirati tehnološko-izumiteljski i pripovedački aspekt filma ne insistirajući više na zavisnosti glavnog junaka od tehnologije.

Bondov najpoznatiji automobil je srebrnastosivi Aston Martin DB5 koji se pojavljuje u Goldfingeru, Operaciji Grom, Zlatnom oku i Sutra ne umire nikad. U Flemingovim knjigama Bond najviše voli sive Bentlije dok Gardner agentu dodeljuje modifikovani Sab 900 turbo kojem Bond daje nadimak Srebrna zver.

Video-igre

Glavni članak: Igrice o Džejmsu Bondu

Sve ili ništa je poslednje pojavljivanje Pirsa Brosnana kao Džejmsa Bonda

Prvu video-igricu sa Džejmsom Bondom smislila je i publikovala 1983. godine kompanija Braća Parker i to za Atari 2600, Atari 5200, Komodor 64 i Kolekovižn. Nakon toga se pojavilo mnoštvo video-igrica zasnovanih ili na filmskim ili na originalnim pričama.

Međutim, video-igrice o Bondu nisu bile baš nešto popularne sve do 1997. godine kada se pojavljuje igrica Zlatno oko 007 koju je proizvela kompanija Rer za platformu Nintendo 64. Nakon tog uspeha, gotovo svaka nova igrica pokušava da kopira Zlatno oko 007 u svakom pogledu, ali sa promenljivim uspehom. Godine 2004, Elektronik Arts izbacuje na tržište igricu nazvanu Zlatno oko: Agent bitanga koja nije imala nikakve veze ni sa video-igrom ni sa filmom istog naziva, a u njoj Bond ima malu ulogu i biva ubijen na samom početku igrice na potpuno istom zadatku kao u uvodnoj sekvenci filma Iz Rusije s ljubavlju.

Elektronik Arts bi trebalo da izbaci ukupno sedam igrica o Bondu, uključujući i popularnu Sve ili ništa u kojoj se prekida sa tradicijom pucanja iz subjektivne perspektive (kao u Zlatnom oku) i prelazi se na opciju treće osobe. U toj igri se prvi put pojavljuju poznati glumci uključujući Pirsa Brosnana u ulozi Džejmsa Bonda, mada je nekoliko prethodnih igrica koristilo Brosnanu slične računarski generisane osobe. U 2005. godini Elektronik Arts izbaciće na tržište igricu Iz Rusije s ljubavlju u kojoj će se svaki igrač moći da bude u ulozi Bonda koji je slika i prilika glumca Šona Konerija. Ovo će biti tek druga igra zasnovana na Konerijevom Bondu (prva je bila adaptacija literarne avanture Goldfinger koja se pojavila ’80-ih godina) a prva u kojoj se koristi i fizički lik Šona Konerija. Koneri će posuditi glas Bondu u igrici i to će, nakon 22 godine, biti prvi put da Koneri glumi Bonda.

Stripovi i strip-sveske

Glavni članci: Stripovi o Džejmsu Bondu i Strip-sveske o Džejmsu Bondu

Godine 1957, dnevni list lorda Biverbruka, Dejli ekspres, obratio se Flemingu sa ponudom da se njegove priče pretoče u strip. U početku se Fleming nećkao, smatrajući da bi strip mogao da umanji kvalitet njegovih dela, ali je ipak pristao i 1958. izlazi prvi strip pod naslovom Kazino Rojal. Od tada je objavljeno mnoštvo ilustrovanih Bondovih avantura, uključujući sve Flemingove romane, kao i roman Pukovnik San Kingslija Ejmisa te većinu Flemingovih pripovetki. Počevši od 1983. godine, pa sve do danas, stripovi se crtaju po originalnim pričama. Kroz sve ove godine objavljeno je i nekoliko strip-sveski koje su u stvari bile adaptacija filmova o Bondu.

Ostali filmovi vezani za lik Bonda

Glavni članak: Parodije na Džejmsa Bonda

Filmovi i romani o Bondu često su bili objekat parodije i imitacije sve od njegovog prvog pojavljivanja na širokom platnu1962. godine. Neke od ovih parodije finansijski su prošle vrlo dobro, kao filmovi iz serije Ostin Pauers scenariste i glumca Majka Majersa te serija filmova „Flint” sa Džejmsom Kobernom u ulozi agenta Dereka Flinta u filmovima kao što su Naš čovek Flint (1966) i Kao Flint (1967).

Pojavilo se i nekoliko filmova koji pokušavaju da iskoriste već oprobani recept iz filmova o Bondu, kao što je recentni xXx.

U TV filmu Povratak čoveka iz U.N.C.L.E. (1983) u kameo ulozi pojavljuje se i Džordž Lejzenbi, Džejms Bond iz filma U tajnoj službi Njenog Veličanstva (radi poštovanja autorskih prava, njegov lik je predstavljen inicijalima „DžB”). Ijan Fleming je učestvovao u stvaranju originalnog TV serijala iz ’60-ih, Čovek iz U.N.C.L.E. pa je nastup „DžB” zapravo jedna vrsta posvete.

Bibliografija

• Bennett, Tony; Woollacott, Janet (2003). „The Moments of Bond”. Ur.: Lindner, Christoph. The James Bond Phenomenon: a Critical Reader. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6541-5. 
• Benson, Raymond (1988). The James Bond Bedside Companion. London: Boxtree Ltd. ISBN 978-1-85283-233-9. 
• Black, Jeremy (2005). The Politics of James Bond: from Fleming's Novel to the Big Screen. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-6240-9. 
• Chancellor, Henry (2005). James Bond: The Man and His World. London: John Murray. ISBN 978-0-7195-6815-2. 
• Chapman, James (2009). Licence to Thrill: A Cultural History of the James Bond Films. New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-515-9. 
• Conroy, Mike (2004). 500 Great Comicbook Action Heroes. London: Chrysalis Books Group. ISBN 978-1-84411-004-9. 
• Cork, John; Scivally, Bruce (2002). James Bond: The Legacy. London: Boxtree. ISBN 978-0-7522-6498-1. 
• Cork, John; Stutz, Collin (2007). James Bond Encyclopedia. London: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-4053-3427-3. 
• Feeney Callan, Michael (2002). Sean Connery. London: Virgin Books. ISBN 978-1-85227-992-9. 
• Fleming, Ian; Gammidge, Henry; McLusky, John (1988). Octopussy. London: Titan Books. ISBN 1-85286-040-5. 
• Griswold, John (2006). Ian Fleming's James Bond: Annotations And Chronologies for Ian Fleming's Bond Stories. AuthorHouse. ISBN 978-1-4259-3100-1. 
• Jütting, Kerstin (2007). "Grow Up, 007!" – James Bond Over the Decades: Formula Vs. Innovation. GRIN Verlag. ISBN 978-3-638-85372-9. 
• King, Geoff; Krzywinska, Tanya (2002). Screenplay: cinema/videogames/interfaces. Wallflower Press. ISBN 978-1-903364-23-9. 
• Lindner, Christoph (2009). The James Bond Phenomenon: a Critical Reader. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6541-5. 
• Lycett, Andrew (1996). Ian Fleming. London: Phoenix. ISBN 978-1-85799-783-5. 
• Macintyre, Ben (2008). For Your Eyes Only. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-0-7475-9527-4. 
• Packer, Jeremy (2009). Secret agents: popular icons beyond James Bond. Peter Lang. ISBN 978-0-8204-8669-7. 
• Pearson, John (2008). James Bond: The Authorized Biography. Random House. ISBN 978-0-09-950292-0. 
• Pfeiffer, Lee; Worrall, Dave (1998). The Essential Bond. London: Boxtree Ltd. ISBN 978-0-7522-2477-0. 
• Simpson, Paul (2002). The Rough Guide to James Bond. Rough Guides. ISBN 978-1-84353-142-5. 
• Smith, Jim; Lavington, Stephen (2002). Bond Films. London: Virgin Books. ISBN 978-0-7535-0709-4. 
• Thompson, Maggie; Frankenhoff, Brent; Bickford, Peter (2010). Comic Book Price Guide 2010. Krause Publications. ISBN 978-1-4402-1399-1. 

Spoljašnje veze

• Veb-sajt publikacija Ijana Fleminga
• Zvanični veb-sajt mladog Bonda
• Scenski veb-sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2011)
• Džejms Bond na IMDb-u