Википедија

Beograd na vodi

архитектонски пројекат

Beograd na vodi, takođe poznat kao Belgrade Waterfront, projekat je urbane regeneracije koji predvodi Vlada Republike Srbije čiji je cilj poboljšanje gradskog pejzaža i ekonomije Beograda revitalizacijom Savamale, zapuštenog dela zemljišta na desnoj obali Save, između Beogradskog sajma i Brankovog mosta. Započet je 2014. godine rekonstrukcijom zgrade Beogradske zadruge, koja je završena u junu iste godine. Drugi je po veličini kompleks mešovite namene u izgradnji u Evropi, nakon projekta Minsk Mir, vredan 3,5 milijardi dolara. Za ovo područje planirano je 10000 stanova, dvojezična osnovna državna škola i vrtići, luksuzni hoteli među kojima je i "Sent Ridžis", najveći tržni centar u jugoistočnoj Evropi Galerija, kao i javne zgrade. Ukupno će biti izgrađeno oko 1,8 miliona kvadratnih metara.[1]

Beograd na vodi
Logo
Beograd na vodi
Datum osnivanja2014. god.; pre 10 godina (2014)
LokacijaBeograd, Srbija
Koordinate44° 48′ 33.2″ N 20° 26′ 56.8″ E / 44.809222° S; 20.449111° I / 44.809222; 20.449111
Veb-sajtwww.belgradewaterfront.com

Projekat je pokrenut 2014. godine, a finansiraju ga Vlade Republike Srbije i Eagle Hills, vodeće preduzeće za privatne investicije[2] i investicione razvoje iz Abu Dabija usredsređeno na stvaranje novih gradskih centara na međunarodnom tržištu visokog rasta. Oko 3,5 milijardi dolara[3] biće uloženo od strane Vlade Republike Srbije i njihovih partnera iz UAE. Projekat čine kancelarijske i luksuzne stambene zgrade, Belgrade Park, Sava Promenada, hoteli sa pet zvezdica i tržni centar Galerija Belgrade. Centralna tačka projekta je Kula Beograd, nova znamenitost grada. Sa 168 m,[4] dizajnirala je arhitektonska firma Skidmore, Owings & Merrill.[5]

Prostor uredi

Čitav prostor između Beogradske tvrđave i Bežanijske kose bio je močvarno područje kroz koji je proticala reka Sava i ispresecano mnogima kanalima, koji se tokom visokog vodostaja plavio. Između sadašnjeg mosta Gazela i Brankovog mosta je priobalni deo, čija je desna obala polovinom 19. veka isušivanjem i nasipanjem pretvorena u prostor na kome je 1884. godine izgrađena Glavna železnička stanica, a nešto kasnije i autobuska stanica. Pozajmište odakle je uzimano zemljište za nasipanje Bare Venecije 1880—1884. godine je nazvano Prokop.

U 20. veku se izgradnjom Novog Beograda i proširivanjem Beograda ka Čukarici i drugim brdima ovaj prostor od oko 100 hektara našao u centru neizgrađen i zapušten. Osnovna osobina ovog prostora je da je izduženi ravničarski prostor duž desne obale reke Save oivičen lukom pobrđa što daje izgled amfiteatra odakle je i potekao naziv — Savski amfiteatar.

Istorija planiranja uredi

 
Prva maketa Beograda na vodi, postavljena u zgradi Beogradske zadruge
 
Druga, detaljna maketa Beograda na vodi u zgradi Beogradske zadruge

Prvi put je 1923. godine ruski arhitekta Grigoriй Pavlovič Kovalevskiй (u Srbiji poznat kao Đorđe Kovaljevski) u Generalnom planu uređenja i proširenja Beograda predvideo prostor između Save i železničkih šina za izgradnju novih stambenih blokova. Tada se prvi put pojavljuje naziv Savski amfiteatar za taj deo desne obale Save.

Nikola Dobrović je na konkursu 1929. godine za Terazijski plato naglasio pravac Terazije — Savski amfiteatar i potom 1948. godine u Idejnom urbanističkom planu Beograda u želji da se drugačije iskoristi taj prostor predvideo izmeštanje Železničke stanice na Autokomandu.

Sedamdesetih godina 20. veka je raspisan konkurs za uređenje Novog Beograda i tom prilikom je grupa čeških arhitekata predložila i uređenje Savskog amfiteatra radi spuštanja grada ka Savi. Sredinom osamdesetih je grupa beogradskih arhitekata radila projekat po kome je Savski amfiteatar uređen i izgrađen kao deo gradskog jezgra.[6]

Početkom devedesetih je Srpska akademija nauka i umetnosti raspisala interni konkurs o Savskom amfiteatru i tada se prijavilo sedam timova.[6] Projekat „Varoš na vodi — vizija karike koja nedostaje”, je bio jedan od njih i obrađivao je prostor od 140 hektara i na levoj i na desnoj obali uz ponovno uvođenje kanala radi približavanja reke i grada.[7] I drugi predlozi, kao što je „Za treći milenijum” su obrađivali obe obale i davale rešenje za iskorišćenje neizgrađenog potencijala. Neka rešenja su predlagala kanale, neka veštačka ostrva, ali su sva zahtevala značajne infrastrukturne preduslove i radove.[8]

Idejni projekat pod nazivom „Europolis” koju je uradio 1995. godine Institut CIP je bio kratkog veka jer je poslužio samo kao predizborno obećanje SPS i ubrzo je zamro.[6] Nosilac liste za lokalne izbore i za gradonačelnika Beograda Milutin Mrkonjić je 2008. godine ponovo medijski oživeo „Europolis”, ali je neuspehom na izborima ta ideja ponovo zaboravljena.[9][10]

Generalni urbanistički plan Beograda iz 2003. godine je umesto Glavne železničke stanice predviđao stanicu metroa, a u drugom delu Savskog amfiteatra komercijalni sadržaj.[9] Društvo urbanista Beograda je u saradnji sa Urbanističkim zavodom grada Beograda 2007. godine napravilo studiju Savskog amfiteatra.

Ideja o Beogradu na vodi se pojavljuje 12. aprila 2012. kao predizborno obećanje Aleksandra Vučića, kandidata SNS.[11] „Beograd na vodi” obuhvata površinu od oko 90 hektara između Beogradskog sajma i Brankovog mosta, između reke Save i Savske ulice.

Konkretnije mere za ostvarenje ove ideje su najavljene 12. decembra 2012. kada u Beograd pored šeika Muhamed bin Zajeda iz Ujedinjenih arapskih emirata dolazi Muhamed Alabar, direktor kompanije „Emaar propertis”, sa kojim je urađen koncept master plana za projekat „Beograd na vodi”.[12] Tada je prvi put navedena veličina investicionog poduhvata koji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić procenjuje na oko 3,1 milijardi dolara.

Oktobra 2013. godine se pojavljuju tekstovi u novinama koji nešto detaljnije opisuju ukupnu površinu od oko 90 hektara na kojoj će biti izgrađeno 2 miliona kvadratnih metara stambenog i komercijalnog prostora. Oko 95 % zemljišta je u državnom vlasništvu i to je obećavalo veoma brzi početak gradnje. Tada je još u opticaju bilo postojanje kanala kroz Savski amfiteatar i pravljenje veštačkog ostrva.[13] Srđan Rupar, vođa tima koji je uradio idejno rešenje i počeo da sprovodi pripremne aktivnosti, je najavio da će investitori početi da grade od septembra 2014. godine, a da će ceo prostor zaživeti u roku od 8 godina. Izmeštanje Glavne železničke stanice je najavljeno za polovinu 2015. godine kada je trebalo da se završi i stanica Prokop.[14]

Objavljivanje slika „Beograda na vodi” početkom 2014. godine je bilo prvo predstavljanje široj javnosti budućeg izgleda ovog dela grada i ove slike počinju ubrzo da se pojavljuju u mnogim medijima.[15]

Vlada Republike Srbije je na sednici od 1. maja 2014. godine Projekat uređenja dela priobalja Beograda „Beograd na vodi” utvrdila kao projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju i grad Beograd, da bi potom 3. juna 2014. godine donela Odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda — područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi” a ubrzo potom, 17. juna, i Odluku o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda — područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi” Vlada donosi 31. decembra 2014. godine.[16]

Narodna Skupština je 8. aprila 2015. godine usvojila Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi” koji je u medijima nazivan „lex specialis”.[17]

Infrastrukturni zahvati uredi

 
Sava promenda, kod tržnog centra Galerija

Da bi se pristupilo realizaciji bilo kakvog plana na lokaciji Savskog amfiteatra, uprkos tome što je relativno nezauzet, potrebno je uraditi značajne infrastrukturne zahvate.

Prvo je bilo neophodno izmestiti teretni drumski saobraćaj iz Karađorđeve ulice za šta je trebalo imati još jedan most preko Dunava koji bi spajao sremsku i banatsku stranu. Ovo je postignuto izgradnjom Pupinovog mosta 18. decembra 2014. godine.[18] Uz to je trebalo dovršiti i putnu obilaznicu oko Beograda radi rasterećenja teretnog saobraćaja. Potom je trebalo izmestiti značajan broj koloseka, a verovatno i čitavu Glavnu železničku stanicu sa sadašnje lokacije na lokaciju Prokop i delimično na stanicu Novi Beograd. Uz to bi trebalo izgraditi tehničko-putničku stanicu Zemun, tehničko-putničku stanicu Kijevo i robno transportni centar u Makišu.[19] Pored železničke treba izmestiti i autobusku stanicu (glavna autobuska stanica i autobuska stanica prevoznika „Lasta”), planirano je da bude na Novom Beogradu odmah uz železničku stanicu. Takođe bi trebalo ukloniti prugu oko Kalemegdana, za šta bi trebalo izgraditi jedan železnički most, verovatno nizvodno od Vinče. Marta 2014. je objavljen nacrt plana detaljne regulacije kada je i predstavljena cena od 470 miliona evra za izgradnju obilaznice oko Beograda sa mostom ka Pančevu.[20][21]

Pored ovoga smatra se da treba prokopati kanalizacioni tunel prema Velikom selu čime bi se kompletna kanalizacija Beograda umesto direktno u reke usmerila ka velikom postrojenju za preradu otpadnih voda.[22][23] Takođe, radi infrastrukturnog uređenja je neophodno uraditi radove na objektima na toplovodnoj, gasovodnoj, vodovodnoj, kanalizacionoj i elektroenergetskoj mreži.[24]

Prilikom izrade Prostornog plana je naveden iznos infrastrukturnog uređenja zemljišta od oko 400 miliona evra od čega je oko 275 miliona trošak uređenja u granicama kompleksa a oko 125 miliona za nove objekte, proširenja i veze sa drugim komunalnim sistemima, toplovod, kanalizacija, gasovod i razvlačenje vodova širom grada. Navedeno je i da su predviđeni troškovi železnice u iznosu od 392 miliona evra.[25]

Istorija gradnje uredi

 
 

Grad Beograd, gradonačelnik Branko Pešić, i Železnice su potpisali ugovor 21. marta 1974. godine o izgradnji nove železničke stanice na lokaciji Prokop uz postepeno izmeštanje pruge i oslobađanje zemljišta na lokaciji sadašnje železničke stanice u Savskom amfiteatru.[7]

Izgradnja stanice Prokop počinje oktobra 1977. i planira se 18 meseci za dovršetak, odnosno do 1. maja 1979. godine. Gradnja se prekida 1980. godine, usput se planovi menjaju, razmišlja se i o odustajanju. U jednom trenutku 90-ih godina se gradnja nastavlja, ali se opet prekida, pa jula 1996. godine ponovo pokreće, završava ploča, krov stanice, ali 1999. godine ponovo prekida. Gradnja se nastavlja 2005. godine potpisivanjem ugovora Železnica Srbije sa jednom mađarskom kompanijom, ali se ne kreće u gradnju već se 2008. ponovo angažuje Energoprojekt da nastavi gradnju koju finansira Vlada Republike Srbije.[26][27]

Predsednik privremenog veća Beograda Siniša Mali je 15. decembra 2013. najavio skori početak gradnje u fazama, a prva faza može početi do kraja 2014. godine.[28] Aleksandar Karlovčan, jedan od rukovodilaca projekta, je potom objavio da za pripremu lokacije treba 66 miliona evra, za izmeštanje koloseka, magacina, 200 porodica, projekte železničke stanice u Zemunu i mosta kod Vinče kao i završetak prve faze stanice Prokop. Najavljen je ogroman tržni centar kao prvi objekat koji će nići.[29] Nešto kasnije je početak najavljen za mart 2015. godine.[30]

Projekat „Beograd na vodi” je prvi put predstavljen u obliku razrađenih crteža i slika 18. januara 2014. godine. Prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i grupi visokih predstavnika vlasti je projekat predstavio Muhamed Alabar, direktor novoosnovane kompanije „Igl Hils” (Eagle Hills). Tada se prvi put predstavlja i kula od 180 metara visine, markantna građevina koja će biti centralna odlika čitavog plana.[31] Kao autor projekta kule Beograd je naveden projektantski biro Skidmore, Owings & Merrill iz Čikaga.

Priprema uredi

Uklanjanje prvih šina, što su bili prvi građevinski zahvati na lokaciji, je počelo 8. marta 2014. godine. Tada je pokrenuta prva faza uklanjanja šina, oko jedne trećine od 50 km pruge i 200 skretnica, procenjena na oko 2,55 miliona evra.[32] Procenjeno je da na tom prostoru ima oko 250 porodica koje su smeštene u raznim objektima ali uglavnom barakama i sličnim neuslovnim zgradama ili čak napuštenim železničkim vagonima.[33] Prve porodice sa lokacije Bara Venecija su raseljene već aprila meseca iste godine.[34] Pored toga, potrebno je bilo izmestiti veći broj brodova i olupina koje su nasukane ili privezane za taj deo obale, a neki i iz korita reke Save.[35]

Zgrada Beogradske zadruge je određena da bude sedište firme koja će upravljati projektom, vršiti promocija i prodaja, a pošto je decenijama bila u zapuštenom stanju prvo što je urađeno je rekonstrukcija zgrade.[36] Obnova i osveženje zgrade je počela 10. marta 2014. a prema navodima predviđeno je oko 2 do 2,5 miliona evra.[37][38][39]

Master plan i maketa celog područja „Beograda na vodi” je predstavljena 27. juna 2014. godine i izložena u obnovljenoj zgradi Beogradske zadruge.[40] Tada su premijer Aleksandar Vučić i direktor kompanije „Igl hils” Mohamed Alabar predstavili master plan, a najavljeno je da investicija treba da iznosi 3,1 milijardu evra.[41]

Ugovor o izgradnji je potpisan 26. aprila 2015. godina kada je u ime investitora potpisao Muhamed Alabar, predsednik kompanije „Igl Hils”, a ispred Srbije potpredsednik vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i direktor preduzeća „Beograd na vodi” Aleksandar Trifunović.[42] Tada je objavljeno da je na površini od 177 hektara predviđena izgradnja oko dva miliona kvadratnih metara građevinske površine od čega više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, 750.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, 62.000 kvadratnih metara javnih sadržaja i 242.000 kvadratnih metara zelenih površina. Republika Srbija je vlasnik 32 % kapitala, a Igl Hils 68 % kapitala, dok je rok za izgradnju određen na 30 godina. „ Igl Hils će Srbiji odobriti zajam od 90 miliona evra za izgradnju železničke infrastrukture i 40 miliona evra za eksproprijaciju zemljišta.[43]

Rušenje prvih zgrada je počelo avgusta 2014. godine, a 12. avgusta 2015. godine je gradonačelnik objavio da su srušene 233 zgrade, da je time završena prva faza rušenja i da se u drugoj polovini septembra može početi sa zidanjem prve dve stambene kule.[44] Deo Hercegovačke ulice je rušen u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine kada su maskirana lica uz pomoć bagera rušila zgrade za koje nije postojao nalog za uklanjanje.[45]

Faze gradnje i trajanje uredi

 
Radovi na izgradnji prvih zgrada, februar 2016. godine.
 
Izgrađene zgrade u okviru projekta

Predviđena je gradnja u četiri faze. Prva faza bi obuhvatila radove u središnjem priobalnom delu i bile bi izgrađene četiri poslovne zgrade uključujući i najveći tržni centar u regionu, potom kula od 122 metara, deo hotelskog kompleksa, jaht klub i prvi stambeni objekti. U ovoj fazi je bila planirana gradnja pešačko-biciklističkog mosta preko Save, ali se naknadno od ovog mosta odustalo.

U drugoj fazi je planirano uređenje prostora kod Brankovog mosta i između mosta Gazela i sajmišta. Ovde je planirana izgradnja više stambenih zgrada, ali i rekonstrukcija zgrada koje su zaštićene zakonom.

U trećoj fazi je planirana gradnja centralnog dela prema Savskoj ulici, gde će biti smešteni stambeni i poslovni sadržaji.

Četvrta faza obuhvata izgradnju stanova ali i zabavni i kulturni sadržaj.

Samo trajanje gradnje je bilo predmet raznih zvaničnih najava i izjava. Od premijera koji je izjavio da će sve iz plana biti urađeno za 4 godine do gradonačelnika koji je prvo rekao da će se objekti graditi sedam-osam, a u potonjoj izjavi da će se graditi barem 10 godina.[46][47][48] Prilikom potpisivanja ugovora je definisano da se gradnja mora završiti za najviše 30 godina, odnosno da za prvih 20 godina mora biti završeno barem 50%.

Izgradnja uredi

 
Početak zidanja prvog objekta u okviru Beograda na vodi.

Građevinska dozvola za prve objekte je izdata 24. septembra, a kamen temeljac su 27. septembra 2015. godine postavili Predsednik Vlade Aleksandar Vučić i vlasnik Igl Hils-a Muhamed Alabar.[49] [50] Prvi objekti čija je gradnja počela su dve stambene dvadesetospratnice visine po 72 metra sa oko 68.000 kvadratnih metara površine nadomak mosta Miladina Zarića, na obali Save. [51] Zgrade su dobile naziv „BW Residences” i imaju ukupno 296 stanova.

Kamen temeljac za kulu, osnovni simbol celog poduhvata, je postavljen 15. aprila 2016. godine tokom predizborne kampanje, Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i vlasnik Igl Hils-a Muhamed Alabar. Tada je objavljeno da će kula biti visoka 168 metara, imati 42 sprata od kojih će prvih 20 zauzimati luksuzan hotel, iznad toga 222 luksuzna stana i restoran sa vidikovcem i da će se zvati „kula Beograd”.[52]

Izgradnja ogromnog tržnog centra bruto površine 251.000 m², nazvanog „BW Galerija” (2Po+Pr+2) je počeo aprila 2017. godine a u drugoj polovini godine i izgradnja stambenih zgrada „BW Vista” i „BW Parkview” visoke po 82 metra, sa po 23 sprata. [53] [54]

Useljavanje prvih stanara u kulu A počelo je sredinom jula 2018. godine.[55] Zgradu je svečano otvorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u društvu državnog vrha i Muhameda Alabara, direktora kompanije „Igl Hils”. Ceremoniji je prisustvovao veći broj novinarskih ekipa, kojima se Vučić obratio pitanjem: „Da li vam se sviđa, ljudi?”[56]

Stambene zgrade „BW Vista” i „BW Parkview” su useljene septembra 2019. godine. Bulevar Vudroa Vilsona i Beogradski park su otvoreni novembra iste godine.[57]

Metro uredi

Vlada Republike Srbije donela je 14. aprila 2022. Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi”. Prostornim planom je predviđen dalji razvoj ovog dela grada i izgradnje objekata javnih službi, od vrtića i škola, preko zdravstvenih ustanova, do objekata kulture, sporta i rekreacije, uključujući i delove trase dve planirane linije Beogradskog metroa, kao i tri metro stanice – Sajam, Mostar i Savski trg.[58] Te dve planirane linije metroa imaće zajedničku metro stanicu na prostoru Savskog trga, neposredno uz zgradu nekadašnje Železničke stanice.[59]

Lista zgrada i status izgradnje uredi

 
Pogled na Kulu Beograd tokom noći.
 
  • BW Residences - Dve stambene kule na obali Save, sa po 20 spratova i ukupno 296 stanova. Izgradnja je počela 27. septembra 2015. godine, a završena je 2018. godine.[60]
  • BW Parkview - Stambena zgrada sa 23 sprata i 244 stana. Izgradnja je počela u decembru 2016. godine[61], a završena je 2019. godine.[62]
  • BW Vista - Rezidencijalna zgrada sa 23 sprata i 228 stanova. Izgradnja je počela u decembru 2016. godine, a završena je 2019. godine.[63]
  • BW Magnolia - Rezidencijalna zgrada sa 5 spratova i 110 stanova. Izgradnja je počela 2018. godine i završena je 2020. godine[64].
  • BW Arcadia - Stambena zgrada sa 24 sprata i 244 stana. Izgradnja je počela 2019. godine[65], a završena je 2021. godine.[66][67]
  • BW Aurora - Stambena zgrada sa 23 sprata i 244 stana[68]. Izgradnja je počela 2019. godine[65], a završena je 2021. godine. [66]
  • BW Simfonija - Dve stambene zgrade sa identičnim arhitektonskim izrazom. Jedna zgrada ima 16 spratova i 103 stana, a druga 17 spratova i 177 stanova. Izgradnja je počela 2019. godine i završena je 2023. godine.[69]
  • BW Verde - Stambena zgrada sa 23 sprata i 261 stanom. Izgradnja je počela 2019. godine, a završena je 2022. godine.[70]
  • BW Terraces - Stambena zgrada sa 17 spratova i 132 stana. Izgradnja je počela 2020. godine[71], a završena je 2022. godine. [72][73]
  • BW Metropolitan - Stambena zgrada sa 17 spratova i 325 stanova, restoranima i vrtićem. Izgradnja je počela 2020. godine[74], a završena je 2022. godine.[75]
  • BW Aria - Stambena zgrada sa 21 spratom i 190 stanova. Izgradnja je počela 2020. godine[76], a završena je 2023. godine.[77]
  • BW Aqua - Stambena zgrada sa 23 sprata i 248 stanova. Izgradnja je počela 2020. godine, a završena je 2023. godine.[78]
  • BW Terra - Stambena zgrada sa 19 spratova i 153 stana[79]. Izgradnja je počela 2020. godine, a završena je 2023. godine. [80]
  • BW Quartet - Stambeni kompleks koji se sastoj od 4 zgrade sa ukupno 681 stanom. Izgradnja je počela 2020. godine, a očekuje se da bude završena 2023. godine.[81]
  • BW Libera - Stambena zgrada sa 16 spratova i 169 stanova. Izgradnja je počela 2021. godine[82], a završena je 2023. godine[83]
  • BW Sole - Stambena zgrada sa 16 spratova i 184 stana. Izgradnja je počela 2021. godine,[84] a završena je 2023. godine.[85]
  • BW Scala - Stambena zgrada sa 13 spratova i 223 stana. Izgradnja je počela 2021. godine,[86] a očekuje se da bude završena 2023. godine.[87]
  • BW Eterna – Stambena zgrada sa 8 spratova i 223 stana. Izgradnja je počela 2021. godine.[88]
  • BW Lumia – Stambena zgrada sa 9 spratova i 91 stanom. Izgradnja je počela 2021. godine.[89]
  • BW Sensa – Stambena zgrada sa 8 spratova i 230 stanova. Izgradnja je počela 2021. godine.[90]
  • BW Perla – Stambena zgrada sa 25 spratova i 189 stanova.[91] Izgradnja je počela 2022. godine.[92]
  • BW Nika – Stambena zgrada sa 18 spratova i 219 stanova. Izgradnja je počela 2022. godine.[93]
  • BW Riviera – Stambena zgrada sa 25 spratova i 139 stanova. [94]Izgradnja je počela 2022. godine.[95]
  • BW Echo – Stambena zgrada sa 8 spratova i 103 stana. Izgradnja je počela 2022. godine.[96]
  • BW King’s Park Residences – Stambena zgrada sa 15 spratova [97]i 233 stana. Izgradnja je počela 2022. godine.[98]
  • BW Queen’s Park Residences – Stambena zgrada sa 8 spratova i 108 stanova.[99] Izgradnja je počela 2022. godine.[100]
  • BW Eden – Stambena zgrada sa 20 spratova i 244 stana.[101]
  • BW Thalia – Stambena zgrada sa 15 spratova i 178 stanova.[102]
  • BW Iris – Stambena zgrada sa 18 spratova i 219 stanova.[103]
  • Galerija - Najveći tržni centar u regionu sa 93.000 kvadratnih metara prostora za izdavanje. Izgradnja je počela u septembru 2017. godine, a završena je 2020. godine. Otvoren je 30. oktobra 2020. godine.[104]
  • Kula Belgrade - Hotelska i stambena zgrada sa 42 sprata, 220 brendiranih St. Regis stanova i St. Regis hotelom sa 5 zvezdica. Izgradnja je počela 15. aprila 2016. godine.[105]

Vrsta i struktura zona uredi

m² %
stanovi 1.106.827 60
poslovni prostor 315.853 17
hoteli 153.910 8
tržni centri 148.444 8
prodavnica 95.632 5
kultura / zabava 26.987 1
1.847.653

Predviđene su sledeće zone:

  • stambena
  • komercijalna i poslovna
  • hotelska
  • sportska
  • kulturno-umetnička

Količina i struktura kvadrata posvećena određenim namenama je prikazana u tablici.

Ukupno zelenih površina je predviđeno 45.584 m² od čega parkovskih 23.463 m².

Najbitnije odrednice čitavog poduhvata su kula, oblakoder na obali Save i ogromni tržni centar blizu mosta Gazela. Najavljivano je da će kula biti 220, pa 200 metara visine, pa 180 metara, ali kada se pojavio projekat kule, objašnjeno je da će visina kule biti 168 metara, da će imati 42 sprata i površinu 47.000 m².[106][107][31][108]

Sadržaj uredi

Tokom 2022. godine objavljeno je da će se u Beogradu na vodi izgraditi moderan sportski centar BW Apollo, koji će imati bazen, teretanu i spa centar.[109]

U januaru 2023. godine najavljeno je da će Beograd na vodi dobiti dvojezičnu osnovnu školu, jednu od retkih sa bazenom. Ona će se prostirati na površini od skoro 5.000 kvadratnih metara. Nalaziće se iza zgrada nekadašnje Železničke stanice i Pošte na Savskom trgu i moći će da primi 480 učenika. Škola će imati terene za rukomet, košarku i odbojku.[110]

Istovremeno, u januaru 2023. godine, najavljeno je da će Beograd na vodi dobiti najmoderniji državni vrtić, na površini od 800 kvadratnih metara, sa multifunkcionalnom salom za pripredbe i predstave. Vrtić će imati i prostrano dvorište i igralište od 1400 kvadratnih metara.[111]

Krajem 2022. godine najavljeno je da će u Beogradu na vodi biti otvoren Istorijski muzej Srbije, i to u zgradi nekadašnje Železničke stanice na Savskom trgu. [112]Pored nje, u rekonstruisanoj zgradi nekadašnje Pošte nalaziće se dve ustanove kulture: interaktivni dečji muzej i dečje pozorište.[113]

Jedinstvena atrakcija u Beogradu na vodi biće Ložionica, stari industrijski kompleks, sada pod zaštitom države zbog svog industrijskog i kulturnog značaja. U februaru 2023. godine najavljeno je da će Vlada Republike Srbije uložiti 52 miliona evra u rekonstrukciju Ložionice, koja će biti pretvorena u centar kreativnih industrija, digitalizacije i inovacija. Kompleks Ložionice će se sastojati od stare zgrade Ložionice, novog poslovnog prostora, starog vodotornja pored mosta Gazela, prostora za aktivnosti na otvorenom i podzemne garaže. [114]

Kultura i događaji uredi

Beograd na vodi je 31. decembra 2021. prvi put organizovao doček Nove godine, uz koncert na platou pored Kule Beograd. Zvezda večeri je bio Goran Bregović. Proslava je uključivala osmominutni vatromet, laserski šou i svetlosne efekte na fasadi Kule Beograd.[115]

Beograd na vodi je 31. decembra 2022. godine drugi put zaredom organizovao doček Nove godine i koncert, na istom mestu. Zvezda večeri je bio Željko Joksimović.[116]

U julu 2022. godine, po prvi put, Beograd na vodi je organizovao Belgrade River Fest. Zvezde festivala bili su čuveni operski pevač Andrea Bočeli i fado pevačica Mariza. [117]

U decembru 2022. godine, u Beogradu na vodi je po prvi put organizovan zimski festival „Zimska bajka“, koji je uključivao bioskop na otvorenom, muzički program, klizanje i druge aktivnosti.[118] Festival je trajao 30 dana i privukao je više od 1,5 miliona posetilaca koji su uživali u 150 predstava, koncerata, i filmskih projekcija za decu i odrasle.[119]

U junu 2023. godine, Beograd na vodi je bio domaćin drugog festivala Belgrade River Fest, na kome su nastupali Ana Netrebko i Jusif Ejvazov, kao i Jasmin Levi.[120]

Prihodi i profit uredi

Kompanija Beograd na vodi ostvarila je tokom 2022. godine poslovni prihod od 269,6 miliona evra, neto dobit iznosila je 59,4 miliona evra, a za isplatu dividendi izdvojeno je 10 miliona evra.[121]

Prodaja stanova uredi

  • 2019. godine objavljeno je da je prodat 2000. stan u Beogradu na vodi.[122]
  • 2021. godine objavljeno je da je prodat 3000. stan u Beogradu na vodi. Stan se nalazi u zgradi BW Sole.[123]
  • 2022. godine objavljeno je da je prodat 4000. stan y Beogradu na vodi. Stan se nalazi u zgradi BW Echo.[124]
  • 2022. godine objavljeno je da je prodat 5000. stan u Beogradu na vodi. Stan se nalazi u zgradi BW Queen’s Park Residences.[125]
  • 2023. godine objavljeno je da je prodat 6000. stan u Beogradu na vodi.[121]

Nagrade uredi

  • 2022: Projekat Beograd na vodi po treći put osvojio European Property Awards u kategoriji „Projekat mešovite namene“.
  • 2022: Projekat Beograd na vodi osvojio nagradu u kategoriji „Development Marketing“ za kampanju za zgradu BW Perla.[126]

Kontroverze oko planiranja i gradnje uredi

Političke i poslovne kontroverze uredi

Firma „Emar propertiz” kao i direktor Muhamed Al Abar su privukli pažnju nekim od svojih neostvarenih ili protivurečnih projekata.[127][128]

Projekat je pokrenula nova vlada pod SNS, a u isto vreme je u Beogradu bio na vlasti DS, tako da je došlo do razmimoilaženja oko podrške ovom poduhvatu. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je projekat proglasio naučnom fantastikom.[129] Prvobitni rukovodilac projekta je ubrzo smenjen, a po medijima su se pojavljivale i razne kombinacije ko bi mogao da vodi projekat.[130]

Preduzeće "Eagle Hills International" (Igl hils internešenel) je zavedeno u spisak u Dubaiju 14. maja 2014. godine i nije pravno povezana sa firmom „Emar propertiz”.[131] U Srbiji je 15. avgusta osnovano preduzeće „Igl hils propertiz” doo (Eagle Hills Properties).[132] Vlada Srbije je 26. juna 2015. osnovala preduzeće Beograd na vodi doo kao nosioca projekta uređenja savskog priobalja sa početnim kapitalom od milion dinara.[133] Kompanija „Belgrejd voterfront kepital investments” (Belgrade Waterfront Capital Investment) iz Abu Dabija je uložila 22.000 evra 11. avgusta 2015. i postala vlasnik 68 % preduzeća Beograd na vodi doo.

Strukovna i građanska udruženja uredi

Ne da(vi)mo Beograd uredi

Glavni članak: Ne da(vi)mo Beograd

Beograđani okupljeni oko građanske inicijative Ne da(vi)mo Beograd,[134][135] čiji je zaštitni znak postala velika žuta patka, organizovali su veći broj akcija i protesta u cilju kritike ovog, po njima, izuzetno štetnog projekta. Pažnju javnosti privukao je protest održan 26. aprila 2015. godine ispred zgrade Beogradske zadruge, a prilikom svečanog potpisivanja ugovora o Beogradu na vodi. Tada je okupljena masa intervencijom policije zagrađena zaustavljanjem dva GSP tramvaja posred kružnog toka ispred zgrade Zadruge.[136] Policija je 29. avgusta 2015. takođe zaustavila i performans NDB tokom Beogradskog karnevala brodova, kada je uredno prijavljeno plovilo organizacije isključeno iz povorke samo zbog istaknutog natpisa „Ne da(vi)mo Beograd”.[137]

Povodom rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, noću između 24. i 25. aprila 2016. godine, koje su prema navodima svedoka izvršile osobe sa fantomkama, ovaj pokret građana je u periodu od 11. maja 2016. do 15. februara 2017. organizovao osam masovnih uličnih protesta. [138] [139]

Primedbe arhitekata, urbanista, pravnika i ekonomista uredi

Januara 2014. organizacija „Transparentnost Srbija” je Vladi Srbije uputila dopis sa pitanjima na osnovu kog propisa su isključili konkurenciju u izgradnji „Beograda na vodi”, kako su podeljeni dobit i rizik, kao i koji je pravni osnov za formiranje zajedničkog preduzeća.[140]

Sa arhitektonsko-urbanističke strane najglasnija u kritikama bilo je udruženje građana Akademija arhitekture Srbije[141], a tim povodom u martu 2015. objavila je i zvaničan proglas.[142] Oni su posebno upozoravali na nedostatak javne rasprave i potpunu isključenost većine predstavnika arhitektonsko-urbanističke struke iz procesa planiranja, projektovanja i realizacije Beograda na vodi. Udruženje arhitekata je tražilo da se raspiše javni konkurs za realizaciju projekta. Obaveza međunarodnog konkursa pri izgradnji ove lokacije, kako stoji u Generalnom planu, nije ispoštovana i predstavnici struke su to naglasili.[143] Akademija arhitekture je takođe reagovala navodima da je ceo projekat nestručno vođen.[144][145] Sa usko stručne strane akcenat stavljen je na nepripremljenost terena i celokupne gradske infrastrukture za projekat ovih razmera, drastičnu arhitektonsku neusklađenost sa starim jezgrom grada, a skrenuta je pažnja i na to da se izgradnjom ovakvog kompleksa na gradskim obalama one oduzimaju građanima, te da je njihova definicija kao objekata od javnog značaja krajnje upitna.

Takođe, Beograd je godinama bio ograničen u gradnji u vis zbog regulative koja je to zabranjivala. Ta prepreka je otklonjena 18. aprila 2014. godine kada je Privremeni organ grada Beograda doneo odluku da se Studija visokih objekata Beograda stavlja van snage.[146]

Tokom javne rasprave o prostornom planu, novembra 2014. godine, su stigle i primedbe od SANU na 22 stranice, ali su sve na kraju odbačene.[147] Sličan epilog su imali i neposredni pregovori predstavnika Akademije arhitekture sa gradonačelnikom i gradskim rukovodstvom.[148]

Ugovor potpisan 26. aprila 2015. godine objavljen je tek punih 5 meseci kasnije — 20. septembra i to u nepotpunom izdanju. Takav odnos prema informacijama od javnog značaja osudile su organizacije koje se bave kontrolom transparentnosti državne uprave, a same odredbe ugovora i leks-specijalis koji mu je prethodio bili su predmet oštre kritike i među pravnicima.[149][150]

Budućnost Savamale uredi

Dana 25. septembra 2015. po ubrzanoj proceduri srušen je klub „Dvorištance”, jedan od prvootvorenih i najpoznatijih objekata u okviru jedinstvenog starog gradskog kvarta Savamala čija je kulturna ponuda u prethodnim godinama postala poznata i priznata širom Evrope i sveta. Glas protiv ovakvog odnosa gradske vlasti prema ovoj značajnoj gradskoj zoni digao je deo građana, zatim organizacije i institucije smeštene u samoj Savamali[151], kao i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.[152]

Slučaj Savanova uredi

Posebne kontroverze vezane su za ugostiteljski objekat „Savanova” otvoren u blizini Lastine autobuske stanice i Starog savskog mosta. Iako je prostor i po završetku radova ostao definisan kao javna površina, 25. septembra 2015. na tom mestu došlo je do incidenta kada je tročlana novinarska ekipa info-portala „Istinomer” pri pokušaju snimanja intervjua sa aktivistom udruženja Ne da(vi)mo Beograd zaustavljena, legitimisana i sprečena u obavljanju svog posla od strane deset pripadnika komunalne policije, a sve po pritužbi obezbeđenja „Savanove” da su upali na privatni posed i gradilišni prostor koji pritom ni na koji način nije bio obeležen kao takav.[153][154] Novinarima i aktivisti su napisane prekršajne prijave, a način ophođenja pripadnika komunalne policije prema njima protumačen je kao bahat i izazvao je značajno negodovanje na društvenim mrežama, ali i u novinarskim udruženjima.[155]

 
Srušeni objekti u Hercegovačkoj ulici

Rušenje Hercegovačke ulice uredi

Najveću buru u javnosti izazvali su događaji koji su se odigrali u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, neposredno po završetku održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Naime, te noći nepoznati počinioci protivpravno su srušili deo Hercegovačke ulice u srcu četvrti Savamala. Maskirana lica su uz pomoć bagera rušila zgrade za koje nije postojao nalog za uklanjanje.[45] Građani koji su se u vreme rušenja zatekli u ovoj ulici lišavani su slobode kretanja, legitimisani su i vezivani, a oduzimani su im i lični predmeti.[156]

Dana 9. maja 2016. godine zaštitnik građana Saša Janković objavio je izveštaj sa činjenicama koje je utvrdio u postupku kontrole povodom ovog slučaja. Postupak kontrole je uključivao pregled dokumentacije i preslušavanje snimaka koji su u noći rušenja zabeleženi na policijskom telefonu 192. Izveštaj je potvrdio navode svedoka: u noći rušenja građani su pozivali policiju, ali je ona uporno odbijala da reaguje. Takođe je utvrđeno i da su operateri građanima preneli da je takvo naređenje stiglo s vrha policije. Zaštitnik građana je konstatovao da je „ovakav propust policije očigledno rezultat unapred pripremljenog plana i naloga koji su dati”.[157]

Dana 24. maja 2016. godine tokom bolničkog lečenja na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu preminuo je Slobodan Tanasković, čuvar objekata u Hercegovačkoj ulici. Tanasković je bio svedok noćnog rušenja i jedna od osoba koju su tom prilikom maskirani napadači vezali uz oduzimanje ličnih dokumenata i mobilnog telefona.[158]

Dana 8. juna 2016. godine premijer Srbije Aleksandar Vučić objavio je da iza rušenja u Hercegovačkoj ulici stoje najviši organi gradske vlasti i najavio da će oni zbog toga snositi odgovornost.[159] Nekoliko dana kasnije Vučić je nalogodavce noćnog rušenja nazvao i „kompletnim idiotima”.[160] Ipak, do danas nije smenjen niko iz vrha beogradske vlasti.

Dana 13. februara 2017. godine info-portal „KRIK” objavio je intervju sa Marijom Mali, bivšom suprugom gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Ona je u tom intervjuu novinarima ispričala da joj se gradonačelnik Mali 25. aprila 2016. pohvalio da je učestvovao u rušenju tj. da je on lično organizovao „akciju raščišćavanja” („Došli su ljudi usred noći, malo tamo nešto polupali.”).[161] Siniša Mali je do sada odbijao da odgovori na pitanja novinara o optužbama koje je iznela njegova bivša supruga.[162]

Povodom rušenja u Hercegovačkoj inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd” je u periodu od 11. maja 2016. do 15. februara 2017. organizovala osam masovnih protesta na beogradskim ulicama. Prema procenama organizatora, neke od ovih protestnih šetnji okupile su i do 20 000 ljudi.[163]

Uprkos svemu, nadležno tužilaštvo do danas nije pokrenulo istragu povodom bespravnog rušenja u ovom delu Savamale[164], a takođe je odbijalo i da javnosti dostavi tražene informacije povodom ovog slučaja.[165]

Gradski saobraćaj uredi

Do Beograda na vodi se može stići linijama GSP-a:

Tramvajskim linijama:

Autobuskim linijama:

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Belgrade Waterfront”. Belgrade Waterfront (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-15. 
  2. ^ „Belgrade Waterfront”. Belgrade Waterfront (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-15. 
  3. ^ „Alabbar: $3.5 billion will be invested in Belgrade Waterfront, but it's not all about money”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-15. 
  4. ^ „Kula Belgrade”. The Skyscraper Center. Council on Tall Buildings and Urban Habitat. Pristupljeno 4. 7. 2017. 
  5. ^ „UAE firm to develop Belgrade Waterfront project”. Khaleej Times. AFP. 28. 6. 2014. Pristupljeno 4. 7. 2017. 
  6. ^ a b v Savske obale zaslužuju bolje, Blic, 2. jun 2007.
  7. ^ a b Savski amfiteatar — treći Amsterdam, Politika, 1. jun 2007.
  8. ^ Na Savskom platou biće milion kvadrata poslovnog prostora, eKapija, 23. okt 2008.
  9. ^ a b Beograd decenijama putuje ka reci Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. септембар 2015), Истиномер
  10. ^ SPS-PUPS-JS obećavaju „Europolis”, Б92, 30. април 2008.
  11. ^ Београд на води као светска метропола Архивирано на сајту Wayback Machine (5. mart 2016), Medija centar, 12. april 2012.
  12. ^ Šeik „doneo” BG na vodi, kredite …, B92, 12. decembar 2013.
  13. ^ „Beograd na vodi” vredan osam milijardi evra, Novosti, 13. oktobar 2013
  14. ^ „Beograd na vodi” na novom talasu — Urađeno idejno rešenje, lokacije uz Savu spremne za investitore već od septembra 2014., e-kapija, 16. oktobar 2013.
  15. ^ Prve četiri zgrade „Beograda na vodi” (grafika) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2016), 24 sata, 18. februar 2014.
  16. ^ Prostorni plan područja posebne namene Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2017), Republička agencija za prostorno planiranje, 31. decembar 2014.
  17. ^ Usvojen leks specijalis o Beogradu na vodi, Blic, 9. april 2015.
  18. ^ Nove trase za kretanje teretnih vozila kroz Beograd, e-kapija, 18. januar 2015.
  19. ^ Ignjatović: CIP na vreme sa projektnom dokumentacijom, Blic, 24. februar 2014.
  20. ^ Korak ka obilaznici oko Beograda i mostu kod Vinče — Pančevo stavilo na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije, e-kapija, 11. mart 2014.
  21. ^ Izgradnja obilaznice sa mostom kod Vinče koštaće 470 mil EUR, e-kapija, 17. februar 2014.
  22. ^ Projekat „Beograd na vodi” podelio stručnjake, Danas, 18. decembar 2013
  23. ^ Priprema za izgradnju prečišćivača otpadnih voda, Politika, 4. avgust 2007.
  24. ^ Beograd na vodi neće biti džungla oblakodera, Politika, 5. oktobar 2014.
  25. ^ Veliki rat oko „Beograda na vodi”, Politika, 23. mart 2015.
  26. ^ Uložena milijarda $ potrebno još 85 miliona $, Glas javnosti, 19. decembar 2012.
  27. ^ Još jedan rok za Prokop, Politika, 18. oktobar 2008.
  28. ^ BG: Tržni centar prvi korak ka vodi, B92, 15. decembar 2013.
  29. ^ Emirati finansiraju tržni centar „Beograda na vodi”, Politika, 24. decembar 2013.
  30. ^ Gradnja kule Beograda na vodi počinje u martu sledeće godine, Blic, 9. maj 2014.
  31. ^ a b Niče i kula od 180 metara, Novosti, 18. januar 2014.
  32. ^ Počeli radovi za „Beograd na vodi”. Mali: Istorija!, Mondo, 8. mart 2014.
  33. ^ Ko sad živi u Beogradu na vodi, e-kapija, 9. mart 2014.
  34. ^ Beograd na vodi: Počelo raseljavanje, Novosti, 13. april 2014.
  35. ^ Savsko priobalje više nije groblje brodova!, Kurir, 12. novembar 2014.
  36. ^ Počela rekonstrukcija zgrade Beogradske zadruge, beograd.rs, 11. mart 2014.
  37. ^ Mali: Početak izgradnje Kule Beograd do kraja godine, Večernje Novosti onlajn, 10. mart 2014.
  38. ^ Beograd na vodi obnavlja najlepšu zgradu prestonice, Kurir, 15. mart 2014.
  39. ^ Vučić: sami smo rizik za BG na vodi, B92, 27. april 2014.
  40. ^ Beograd na vodi nije pusti san, B92, 27. jun 2014.
  41. ^ Šta su sve Beograđani pitali gradonačelnika na predstavljanju Beograda na vodi, Blic, 30. jun 2014.
  42. ^ Potpisan ugovor „Beograd na vodi”, RTV, 26. april 2015.
  43. ^ BG na vodi: 32 % Srbija, 68 % UAE, B92, 26. april 2015.
  44. ^ Srušeno sve, stižu kule u Savamalu, B92, 12. avgust 2015.
  45. ^ a b Niko ne zna ko su rušitelji sa fantomkama u Savamali, Politika, 29. april 2016.
  46. ^ BG na vodi gotov za četiri godine, B92, 18. mart 2015.
  47. ^ U Kanu promocija „Beograda na vodi”, B92, 10. mart 2014.
  48. ^ Mali: Beograd na vodi gradiće se deset godina, Blic, 26. mart 2015.
  49. ^ Izdata građevinska dozvola za dve kule u Beogradu na vodi, Novosti, 25. septembar 2015.
  50. ^ Postavljen kamen temeljac za „Beograd na vodi”, RTS, 27. septembar 2015.
  51. ^ Počela izgradnja prve faze „Beograda na vodi”, Beobild, 27. septembar 2015.
  52. ^ Kula „Beograda na vodi” do 2019. godine, Politika, 15. april 2016.
  53. ^ Kreće gradnja tržnog centra u „Beogradu na vodi”, Blic, 6. april 2017.
  54. ^ Počeli nadzemni radovi na dve zgrade Beograda na vodi, RTS, 18. oktobar 2017.
  55. ^ „Od vikenda prvi stanari „Beograda na vodi””. Politika. 12. 7. 2018. Pristupljeno 14. 7. 2018. 
  56. ^ „Svečano otvorena stambena zgrada u „Beogradu na vodi””. Radio-televizija Srbije. 14. 7. 2018. Pristupljeno 14. 7. 2018. 
  57. ^ „Otvorene ulice sa imenima dva velikana - Vilsona i Kravcova u okviru kompleksa Beograd na vodi”. Politika Online. Pristupljeno 2020-04-11. 
  58. ^ Vincan, Julijana (18. 04. 2022). „Prostornim planom priobalja Save određene i metro stanice u „Beogradu na vodi“”. Biznis.rs. 
  59. ^ Stanković, Ljubica (26. 08. 2021). „Glavno čvorište - Savski trg: Više od 40.000 Beograđana voziće se prvom linijom metroa”. 24sedam.rs. 
  60. ^ „BW Residences”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  61. ^ „Od petka prodaja stanova u trećoj zgradi "Beograda na vodi"”. N1 (na jeziku: srpski). 2017-07-13. Pristupljeno 2021-09-28. 
  62. ^ „BW Parkview”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  63. ^ „BW Vista”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  64. ^ „BW Magnolia”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  65. ^ a b „Construction of another two residential buildings at Belgrade Waterfront to begin”. 21. 07. 2019. 
  66. ^ a b „BW Aurora i BW Arcadia – stanovi useljivi na jesen uz kamatu od 1,99% u prvoj godini otplate”. 21. 09. 2021. 
  67. ^ „BW Arcadia”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  68. ^ „BW AURORA”. 
  69. ^ „BW Simfonija”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  70. ^ „BW Verde”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  71. ^ „Počinje gradnja stambene zgrade BW Terraces - Domaća kompanija Starting glavni izvođač radova”. 05. 03. 2020. 
  72. ^ „Vučić obišao završne radove na zgradi BW Terraces”. 08. 12. 2021. 
  73. ^ „BW Terraces”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  74. ^ „Počinju glavni radovi na stambenoj zgradi BW Metropolitan”. 28. 01. 2020. 
  75. ^ „BW Metropolitan”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  76. ^ „Belgrade Waterfront predstavlja svoju jubilarnu desetu zgradu – BW Aria”. 12. 08. 2019. 
  77. ^ „BW Aria”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  78. ^ „BW Aqua”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  79. ^ Marković, Dragan (21. 04. 2022). „Raport sa BW Terra i BW Aria: Kako napreduje veliko gradilište”. 
  80. ^ „BW Terra”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  81. ^ „BW Quartet”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  82. ^ „Belgrade Waterfront predstavlja novu stambenu zgradu – BW Libera”. 05. 03. 2021. 
  83. ^ „BW Libera”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  84. ^ „Veliko interesovanje za stanove BW: U prodaji jubilarna, 20. stambena zgrada BW Sole”. 13. 04. 2021. 
  85. ^ „BW Sole”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  86. ^ „BW predstavlja novu zgradu u srcu Park distrikta – BW Scala”. 10. 05. 2021. 
  87. ^ „BW SCALA”. 
  88. ^ „BW Eterna – prava prilika za život i investiciju”. 13. 10. 2021. 
  89. ^ „BW LUMIA”. 
  90. ^ „BW SENSA”. 
  91. ^ „LUKSUZ KOJI OSTAVLJA BEZ DAHA Manifestacija "Perla Days" na Sava Promenadi je sve što treba da vidite ovog vikenda (FOTO, VIDEO)”. 25. 06. 2022. 
  92. ^ „Premium BW Perla - Novi biser Beograda na vodi”. 20. 06. 2022. 
  93. ^ „BW NIKA”. 
  94. ^ „BW RIVIERA”. 
  95. ^ „Da li su ovo najlepše terase u gradu? Zavirite u BW Rivieru, novu zgradu Belgrade Waterfront-a”. 05. 09. 2022. 
  96. ^ „BW ECHO”. 
  97. ^ „BW KING’S PARK RESIDENCES”. 
  98. ^ „BW KING’S PARK-NOVA ZGRADA U BEOGRADU NA VODI”. 26. 03. 2022. 
  99. ^ „BW QUEEN’S PARK RESIDENCES”. 
  100. ^ „Za Engleze i Francuze ovo je najpoželjnija lokacija za život, a sada je takav standard dostupan i kod nas”. 05. 05. 2022. 
  101. ^ „BW EDEN”. 
  102. ^ „BW THALIA”. 
  103. ^ „BW IRIS”. 
  104. ^ „Otvorena Galerija Belgrade – najveći tržni centar u regionu”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). 2020-10-30. Pristupljeno 2021-09-28. 
  105. ^ „The Residences at The St. Regis Belgrade”. Beograd na vodi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-09-28. 
  106. ^ Ovako će izgledati pogled sa kule Beograd sa 220 metara visine, Blic, 10. mart 2014.
  107. ^ Stanovi, hotel, pa kula od 200 metara, Novosti, 26. septembar 2015.
  108. ^ Kula od 168 m sa hotelom, luksuznim stanovima i vidikovcem, eKapija, 4. mart 2016.
  109. ^ „Želite terasu sa jedinstvenim pogledom? Sada vam se pruža ekskluzivna prilika da kupite neke od NAJLUKSUZNIJIH STANOVA U BEOGRADU – ali požurite, jer mesta za razgledanje je malo!”. 27. 09. 2022. 
  110. ^ „Dvojezične državne škole sve traženije, a jedna se uskoro otvara i u Beogradu na vodi”. 26. 01. 2023. 
  111. ^ „Tražite idealan vrtić za dete? Imamo rešenje za Vas!”. 01. 02. 2023. 
  112. ^ „Beograd: Radovi na rekonstrukciji i adaptaciji zgrade nekadašnje železničke stanice polovinom 2023. godine”. 11. 12. 2022. 
  113. ^ Mučibabić, Daliborka (24. 01. 2023). „Pozorište, dečji muzej i biblioteka”. 
  114. ^ Uspenski, Anastasija (03. 02. 2023). „Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije”. 
  115. ^ „SPEKTAKL SA KULE BEOGRAD Doček Nove 2022. uz vatromet, laser šou i koncert najpopularnijih domaćih muzičara, ulaz slobodan”. 26. 11. 2021. 
  116. ^ „Spektakularni doček Nove godine: "Kula Beograd" će zasijati uz impresivni vatromet”. 31. 12. 2022. 
  117. ^ „Mesto gde se dešava festival o kome svi pričaju: Bočeli i Mariza u Beogradu na obali reke”. 15. 07. 2022. 
  118. ^ „Zimska bajka u Beogradu na vodi: Otvaranje 15. decembra uz dva koncerta i VATROMET, a onda sledi mesec dana bogatog programa za sve uzraste”. 02. 12. 2022. 
  119. ^ „ZIMSKA BAJKA: REKORDNA POSETA PRVOG IZDANJA NAJLEPŠEG PRAZNIČNOG FESTIVALA”. 16. 01. 2023. 
  120. ^ „Belgrade River Fest: Koncerti velikana svetske muzičke scene 21. i 22. juna u Beogradu”. 21. 03. 2023. 
  121. ^ a b „Beograd na vodi lane prihodovao 269,6 miliona evra, prodato 6.000 stanova”. 15. 05. 2023. 
  122. ^ „BEOGRAD NA VODI OBJAVIO FRAPANTAN PODATAK! Ko bi rekao da je prodato ovoliko stanova?! CIFRA JE U HILJADAMA!”. 03. 12. 2019. 
  123. ^ Stepic, Mirjana (14. 06. 2021). „prodat 3000. stan u belgrade waterfront-u”. 
  124. ^ „Prodat 4000. stan u Beogradu na vodi - Jubilarni stan nalazi se u zgradi BW Echo i postaće novi dom porodice iz Beograda”. 21. 03. 2022. 
  125. ^ „Ova mlada mama je 5000. kupac stana u Beogradu na vodi: "Najviše volimo šetnju kraj reke"”. 11. 10. 2022. 
  126. ^ „INTERNATIONAL PROPERTY AWARDS: Winners Books”. 
  127. ^ Ko plaća Beograd na vodi i ko je partner Srbije u tom poslu, sajt Glasno.org, 6. mart 2014.
  128. ^ Saradnja Vučića i Muhameda el Abara je prevara veka: Pogledajte kako je opljačkao druge zemlje, Dnevno, 7. jul 2014.
  129. ^ Đilas: „Beograd na vodi” naučna fantastika, RTS, 8. mart 2014.
  130. ^ Dinkić zadužen za Beograd na vodi?, B92, 8. maj 2014.
  131. ^ Magla oko Beograda na vodi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2015), Istinomer, 27. jun 2014.
  132. ^ Vučićevi Arapi iskeširali: Fantomska firma sa 100 dinara gradi Beograd na vodi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2015), Teleprompter, 18. mart 2015.
  133. ^ Vlada osnovala preduzeće Beograd na vodi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2015), mondo, 26. jun 2015.
  134. ^ Zvanični sajt inicijative Ne da(vi)mo Beograd
  135. ^ Zvanična Fejsbuk stranica inicijative Ne da(vi)mo Beograd
  136. ^ Protest zbog ugovora za BG na vodi, B92, 26. april 2015.
  137. ^ Brod sa natpisom „Ne da(vi)mo Beograd” udaljen sa karnevala Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2015), N1, 29. avgust 2015.
  138. ^ Ni policija ne zna ko je rušio Savamali Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jun 2016), N1, 27. april 2016.
  139. ^ Šetnja kroz grad i protest zbog rušenja u Savamali Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. jun 2016), N1, 25. maj 2016.
  140. ^ Transparentnost Srbija: Da li je za Beograd na vodi isključena konkurencija?, Blic, 20. januar 2014.
  141. ^ Zvanični sajt AAS
  142. ^ Deklaracija AAS o Beogradu na vodi, 5. mart 2015.
  143. ^ Predsednik Udruženja arhitekata: Raspisati konkurs za projekat „Beograd na vodi” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. oktobar 2015), Blic, 20. januar 2014.
  144. ^ Diletantizam kao urbanizam Beograd na vodi, sajt Akademije arhitekture Srbije preneo članak iz časopisa „Izgradnja” br 3-4, str 167—168, objavljeno 22. aprila 2014.
  145. ^ RIP (rentijersko-investitorski plan) umesto GUP-a, sajt Akademije arhitekture Srbije, objavljeno 29. marta 2014.
  146. ^ BG može da prodaje zemlju i stanove, B92, 18. april 2014.
  147. ^ SANU iznela 22 stranice primedaba na „Beograd na vodi”, Politika, 6. novembar 2014.
  148. ^ Posle Leks specijalisa za Beograd na vodi saradnja je nemoguća, Akademija arhitekture Srbije, 10. mart 2015.
  149. ^ Osam spornih tačaka iz ugovora o Beogradu na vodi, Transparentnost Srbija, 26. septembar 2015.
  150. ^ Presing o Beogradu na vodi: Neustavan međudržavni ugovor Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. decembar 2016), N1, 22. septembar 2015.
  151. ^ Mikser pisao Malom: Dvorištance metafora vašeg sunovrata Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2015), N1, 23. septembar 2015.
  152. ^ RUŠENJE, B92 blog, 24. septembar 2015.
  153. ^ Komunalci sprečili snimanje Istinomera na Savamali Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2015), Istinomer, 25. septembar 2015.
  154. ^ Prekršajne prijave zbog snimanja na Savskom šetalištu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2015), N1, 25. septembar 2015.
  155. ^ NUNS zabrinut zbog sprečavanja ekipe Istinomera da snimi prilog ispred Savanove, Slobodna Evropa, 26. septembar 2015.
  156. ^ Teror u centru Beograda, Vreme, 12. maj 2016.
  157. ^ Janković: Građani govorili istinu o rušenju u Savamali Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. maj 2016), N1, 9. maj 2016.
  158. ^ Umro čuvar iz Savamale Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2017), N1, 25. maj 2016.
  159. ^ Vučić: Najviši organi gradske vlasti iza rušenja u Savamali Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2017), N1, 8. jun 2016.
  160. ^ Vučić: Kompletni idioti ruše noću, Sputnjik, 10. jun 2016.
  161. ^ Marija Mali o poslovima bivšeg supruga: ofšor, skrivena imovina, Savamala, KRIK, 13. februar 2017.
  162. ^ Istinomer: Mali gurnuo novinarku, beži od pitanja, Istinomer, 7. mart 2017.
  163. ^ Čak 20 000 Beograđana na trećem protestu zbog rušenja u Savamali Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2017), SiBiz, 11. jun 2016.
  164. ^ Tužilaštvo: Ništa novo o slučaju Savamala, KRIK, 25. januar 2017.
  165. ^ Kazne za Tužilaštvo jer nije dalo informacije o Savamali, RTS, 24. februar 2017.
  166. ^ „GSP Beograd, linija 2”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  167. ^ „GSP Beograd, linija 3”. www.gsp.rs. Pristupljeno 2022-04-09. 
  168. ^ „GSP Beograd, linija 3L”. www.gsp.rs. Pristupljeno 2022-04-09. 
  169. ^ „GSP Beograd, linija 7”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  170. ^ „GSP Beograd, linija 9”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  171. ^ „GSP Beograd, linija 11”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  172. ^ „GSP Beograd, linija 12”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  173. ^ „GSP Beograd, linija 36”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  174. ^ „GSP Beograd, linija 46”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  175. ^ „GSP Beograd, linija 51”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  176. ^ „GSP Beograd, linija 91”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  177. ^ „GSP Beograd, linija 92”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  178. ^ „GSP Beograd, linija 511”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  179. ^ „GSP Beograd, linija 551”. www.gsp.rs. 09. 04. 2022. Pristupljeno 2022-04-09. 
  180. ^ „GSP Beograd, linija 553”. www.gsp.rs. Pristupljeno 2022-04-09. 
  181. ^ „GSP Beograd, linija 601”. www.gsp.rs. Pristupljeno 2022-04-09. 
  182. ^ „GSP Beograd, linija EKO 2”. www.gsp.rs. Pristupljeno 2022-04-09. 

Spoljašnje veze uredi

 
Beograd na vodi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београд_на_води&oldid=27380248”