Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/49

Predlog za standardni izgovor i pismo na Glavnoj strani

Zdravo svima! Želo bih da podelim svoj predlog sa vama i da čujem vaše mišljenje o istom. Vikipedija je već odavno postala globalni učesnik u mnogim sverama života. Naša Vikipedija (na srpskom) sve je prisutnija u domaćoj javnosti, bilo da je reč o negativnim komentarima (koju su uvek zapaženiji) ili o učestalom korišćenju naših tekstova za potrebe RTS i ostalih medija (koje retko ko primećuje). Zbog toga je važno da budemo što tačniji i što bolji i da nam bar taj prvi efekat ostane u dobrom znaku. A kad smo kod prvog efekta daću jedan primer. Dođe neki korisnik na glavnu stranu i tu vidi tekst. Delovi tog teksta su na ekavskom izgovoru, ostali na ijekavskom. Malo sam istraživao koliko je dopustivo da se na jednoj strani enciklopedijske tematike nađu dva izgovora. Jedini rezultat koji sam pronašao jeste da se jedino u slučaju književnog pisanja (i to kod dijaloga i citiranja) ne obraća pažnja na izgovor. Zbog toga bih predložio da se uvede smernica/pravilo da glavna strana i sav tekst na njoj bude u jednom izgovoru i pismu u skladu sa pravopisom i normama srpskog jezika i njegove upotrebe. Takođe bih predložio i standardizaciju poruka za obaveštavanje javnosti, kao što su poruke koje se nalaze na vrhu Glavne (i svih drugih) strane. Nadam se da moj predlog neće biti dočekan na nož kod osoba koje forsiraju ijekavicu, često ne razmišljajući da li je njena primena uvek tačna na svakom mestu. Hvala vam.--MikyM|Write me 12:11, 15. avgust 2010. (CEST)

Pa glavna strana već jeste na jednom pismu i jednom narečju, a to su uvek ćirilica i ekavica. Mogli bismo da uvedemo da se pisma i narečja kružno menjaju. Npr. 1. mesec ćirilica/ekavski, 2. latinica/ijekavski, 3. ćirilica/ijekavski, 4. latinica/ekavski i tako u krug. -- Loshmi (razgovor) 12:58, 15. август 2010. (CEST)

Eto na primer poruka za obaveštenje koja se vidi na glavnoj strani nije na ekavici.--MikyM|Write me 13:08, 15. август 2010. (CEST)

Ne vidim nikakvu poruku (možda sam je isključio), ali mislim da to i nije bitno kada su obaveštenja u pitanju. To mu više dođe kao baner, a ne integralni deo stranice. Tako s vremena na vreme osvane i poneka poruka na engleskom. Kako je trenutno primarno da glavna bude na ćirilici/ekavici, onda je možda i bolje da baneri ponekad budu na drugom pismu i narečju da se vidi da se i oni koriste. -- Loshmi (razgovor) 13:40, 15. avgust 2010. (CEST)

Svakako da je lepše ako je sve cakum-pakum, ali ja ne bih toliko obraćao pažnju na to.--Metodičar zgovor²a 13:48, 15. avgust 2010. (CEST)

Ni ja ne vidim poruku na vrhu. Inače se slažem da treba da bude na jednom pismu i dijalektu, ali mislim da se i do sada to poštovalo. --Jovan Vuković (r) 13:55, 15. avgust 2010. (CEST)

Sukob izmena. Da ima nove poruke, stare su uklonjene. Šarenilo mi nekako odudara od gorepomenutog. Broj čitalaca je nekoliko puta veći od broja uređivača. Korisnicima treba dati što bolje i tačnije, ne samo informacije, nego i pravopisne i jezičke standarde. Svako ko uređuje na adekvatan način je obavešten da može da koristi oba pisma i oba izgovora. Što se tiče cakum-pakuma mislim da jedno slovo ne treba da predstavlja veliki posao. :)))--MikyM|Write me 14:06, 15. avgust 2010. (CEST)

Bilo kako se odluči, voleo bi da se na kraju rasprave izađe sa jednim pravilom/ ili smernicom kako bi imali jasno utvrđeni izgled glavne strane, bar što se tiče jezika.--MikyM|Write me 14:06, 15. avgust 2010. (CEST)

Da poštovalo se kolko-tolko to pravilo dok jednostavno nismo dobili nove korisnike iz R. Srpske i Srbije koji preferiraju ijekavicu. Pošto to pravilo nije proglašeno za zvanično pravilo Vikipedije na srpskom, sve češće se neprimenjuje.--MikyM|Write me 14:06, 15. avgust 2010. (CEST)

Uh, imali smo mi od početka korisnike koji pišu na ijekavici (npr. naš kolega Slaven i mnogi drugi), pa ne mislim da su novi korisnici uzrok „problema“. Mešanja ekavice i ijekavice je bilo povremeno, kao i mešanja pisama na Glavnoj strani. Lično tu ne vidim problem, barem ne veliki, ali razumem zagovornike uniformnosti i ovu inicijativu. Ako budemo eventualno usvajili pravilo da Glavna strana mora da bude na jednom izgovoru i pismu, moram da podsetim i na izabrane članke. Neki od njih su na ijekavici, pa razmislite i o tome. Pozdravčić! mickiτ 14:46, 15. avgust 2010. (CEST)

Jedini način koji vidim jeste da se sve usklađuje prema izabranom članku. Ako je on pisan ijekavicom, kompletan tekst se menja u odgovarajući dijalekt.--Metodičar zgovor²a 14:50, 15. avgust 2010. (CEST)

Ili se onaj deo teksta koji ide u šablon prebaci u ekavicu :) --Jovan Vuković (r) 15:18, 15. avgust 2010. (CEST)

Sa tim da je to manje fer rešenje. Dijalekti su ravnopravni, baš kao i pisma. Dakle, ovo je prilika da bude zastupljeno sve.--Metodičar zgovor²a 15:20, 15. avgust 2010. (CEST)

Naravno da su postojali korisnici koji su i pre pisali ijekavicom ali nisu bili toliki zagovornici nje, da bi je ubacivali u porukama za obaveštenje. Argumentovano sam rekao da su noviji korisnici ti koji su više upotrebljavali ovaj izgovor u „spornim“ mestima, jer sam gledao statistike, arhive i došao do tog zaključka. Noviji korisnici su ti koji, posle duže prakse korišćenja jednog izgovora i pisma, ubacuju drugo narečje i pismo u porukama za obaveštavanje. Ne znam koliko je izvodljivo da se oko 80% glavne strane prilagodi članku koji zauzima manji prostor. Mislim da je tehnički a i vremenski brže da se par rečenica koje se nalaze na glavnoj, prilagode ostatku prostora, kao što je i bio slučaj u nekim primerima gde se u šablončetu menjalo i pismo i izgovor.--MikyM|Write me 15:21, 15. avgust 2010. (CEST)

Inače samo da napomenem da je potrebno poštovati ravnopravnost dijalekata. Znači ukoliko je tehnički moguće da ijekavica bude zastupljena onda treba ravnomerno da stoji sa ekavicom. Ali se ne slažem da malo, malo ispravljamo ručno sve šablone i sl... --Jovan Vuković (r) 15:26, 15. avgust 2010. (CEST)

Slažem se u potpunosti, i smatram da na poruke za obaveštavanje koje se nalaze na vrhu strane treba gledati ravnopravno kao i na druge poruke obaveštenja (Primer: prilikom uređivanja stranice sve sistemske poruke su ćirilične i na ekavici.) --MikyM|Write me 15:32, 15. avgust 2010. (CEST)

Šabloni su manje-više statični. Ukoliko se jednom odrade, ostaju za vijek i vijekova. Trebalo bi videti da li upotrebljavači ijekavice imaju volju da ih odrade. Ako nemaju, onda je problem rešen, a ako imaju, zamislite, problem je rešen. :)--Metodičar zgovor²a 15:30, 15. avgust 2010. (CEST)

I da, ne slažem se da treba insistirati na ekavici. Treba insistirati da tekstovi budu pravopisno i stilski korektni. Nisam baš siguran Miki čemu vodi ova tvoja ideja.--Metodičar zgovor²a 16:06, 15. avgust 2010. (CEST)

Malo konstruktivnosti i predanosti - lako ćeš shvatiti :)) Uopšte nisam rekao da treba jedan ili drugi izgovor nego sam predložio uvođenje jednog (bilo koji) izgovora i jednog pisma na jednoj strani, kao i jednog pisma i jednog izgovora za sistemske poruke i poruke obaveštenja.--MikyM|Write me 16:48, 15. avgust 2010. (CEST)

A što se pravopisa tiče, povlačim se iz rasprave čim mi referenciraš da je „pravopisno i stilski korektno“ da se na jednoj naslovnoj (glavnoj) strani koriste dva pisma i dva izgovora.--MikyM|Write me 16:52, 15. avgust 2010. (CEST)

Besposlen pop i jariće krsti, kaže narodna poslovica. Prvo ono s datumima i državama, sad ovo... Nekima je zaista mnogo dosadno pa izmišljaju problem tamo gde ga nema. Mile, , što se pravopisa tiče, nije ovo knjiga, pa da se sledi pravilo o jednom narečju. Ako je već Vikipedija na srpskom jeziku odlučila da dozvoli ravnopravnu zastupljenost ekavice i ijekavice u člancima, dakle, ne smatra samu sebe kao jednu okamenjenu celinu kao što bi to bila knjiga (papirnata enciklopedija ne bi mogla da ima neke članke u ijekavici, a neke u ekavici, nego bi moralo da se odluči koje će se narečje koristiti u CELOJ knjizi), ne vidim onda zbog čega bi smetalo ponekad malo ijekavice na naslovnoj strani (kad već ne smeta u člancima). Ionako ekavica preovlađuje jer je više ekavaca nego ijekavaca aktivnih urednika. Ono jeste Mile u jednom u pravu: ponekad je teško pisati u ijekavici, štaviše i sami ijekavičari ponekad greše (setite se R(i)ječnika), ali to nikako (po meni) nije razlog da se ijekavica uklanja (jer u nekom imaginarnom slučaju da se odluči za uniformnost naslovnice, sigurna sam da bi ekavica odnela pobedu). Dalje, kako da odlučimo koje narečje treba da stoji na naslovnoj? Ne vidim ni jedan pravedan i opravdan kriterijum po kojem bi se moglo odlučiti za jednu od ovih varijanata. A tu je i problem ko neko gore pomenu, imam sjajne članke u oba pisma. Predlog da se upravlja prema sjajnom članku nije loš, ali... KO će da pazi o naslovnici, kad se svaka tri dana (ili četiri) AUTOMATSKI menja članak na naslovnoj? I kako bi to trebalo da izgleda? Sigurno da se to može takođe automatizovati, ali nisam baš sigurna u opravdanost gubljenja vremena na programiranju nečeg takvog, a i ne verujem da bi oni koji znaju to da rade, trošili vreme na takve stvari. Po meni, bespotrebno komplikovanje. --Jagoda ispeci pa reci 17:00, 15. avgust 2010. (CEST)

Nije, ali ti znaš da glavnu stranu zapravo čini više objedinjenih strana, to je prosto tehnički tako rešeno iako se stiče utisak da je to jedna strana sa „kupusom“. Nemam ja ništa protiv da se to uniformiše (iako ne mislim da je prioritetan problem), ali nisam za to da se nametne jedna ideja (mora ekavicom ili mora ijekavicom), ako prethodno nismo razmotrili sve mogućnosti. Možda tehnički može da se izvede da oba dijalekta budu prisutna. Ono što ne razumem i što teško povezujem sa konstruktivnošću i predanošću koje navodiš je zašto si toliko nestrpljiv i zašto si tako ultimativan. Inače se ne slažem sa Jagodom samo u tome da je tvoj predlog „besposlen“. Svaka želja da se poboljša kvalitet Njikipedije je više nego dobrodošla i ja tvoju inicijativu pozdravljam.--Metodičar zgovor²a 17:04, 15. avgust 2010. (CEST)

Moram da priznam da, iako koristim ekavicu, mi je drago što postoje korisnici koji su zagovornici ijekavice i ne smatram da su oni uzrok problema. Pokušaću da budem konstruktivan: možda sadržaj Glavne strane treba posmatrati kao celinu sastavljenu od delova, pa u okviru tih delova eventualno insistirati na uniformnosti (možda i lupetam , izvin'te). Moram da podsetim da s vremena na vreme dođemo u situaciju da nismo isprogramirali koji izabrani članak će biti prikazan na Glavnoj strani, a da je to daleko manji posao od ovog koji bismo neminovno sebi stvorili (pogotovo ako bi se radila periodična rotacija izgovora i pisama). Ideja nije štetna, štaviše dobra je, ali mi prosto nije pragmatična, odnosno iskustvo sa brojnim lepim idejama koje su na ovom projektu bile kratkog daha me čini pesimistom. To je jedini razlog zašto možda ne bih podržao Mikijevu ideju iz ovih stopa. Dakle, nije baš da ideja nema smisla, ali... mickiτ 17:07, 15. avgust 2010. (CEST)

Da ne idem od naslova iako su neki skrenuli. Možda odgovorim na privatnim stranama jer se već dotiču stvari koje nisu u skladu sa temom (ali to je opet očekivano). Za Jagodu samo jedna informacija: Svaki članak koji se automatski povlači na glavnu stranu, smešten je u neku šablon-kutijicu koja se popunjava ručno.--MikyM|Write me 17:15, 15. avgust 2010. (CEST)

Ne vidim u čemu je toliki veliki problem da se jedna rečenica koja se pojavljuje na vrhu stranice standardizuje ako sve ostale poruke na vikipediji koje su u jednom pismu i na jednom izgovoru. Što se tiče sjajnih članaka, neko je već gore pomenuo da se primenjivala praksa da se tih par rečenica koje se pojavljuju na glavnoj pišu ćirilica - ekavica. Ne da se možda može glavna strana posmatrati kao celina već se ona i posmatra za većinu ljudi koji posećuju Vikipediju (mislim na korisnike koje se samo informišu i odu). Manje od 700 ljudi mesečno uradi neku izmenu na Vikipediji (i oni manje više znaju da su slobodni da pišu kako žele) a nekoliko hiljada je onih koji samo čitaju.--MikyM|Write me 17:27, 15. avgust 2010. (CEST)

Nije nikakav problem, ali pitanje je, zašto bi se to radilo? Uniformisanje radi uniformisanja? Te poruke ionako stoje nekoliko dana pa se uklone, a nema ama baš ništa u njima pogrešno da bi bilo potrebe za bilo kakvom intervencijom. Uniformisanjem bi samo stavio u neprijatnu situaciju govornike jednog narečja (99% ijekavce) da kad se prihvate da napišu to neko obaveštenje da moraju da se sete da ne mogu pisati svojim narečjem. Što se ostalog teksta tiče, bez uvrede, Mile, ali ne razumem šta si hteo reći. --Jagoda ispeci pa reci 17:37, 15. avgust 2010. (CEST)

Inače se ne slažem sa Jagodom samo u tome da je tvoj predlog „besposlen“. Svaka želja da se poboljša kvalitet Njikipedije je više nego dobrodošla i ja tvoju inicijativu pozdravljam.

Hm, ja smatram da je "besposlen" jer ne vidim kako bi to unapredilo Vikipediju, osim što bi stvorilo dodatni posao kako je to Micki lepo objasnio, a nije problem tipa pravopisno netačan, stilski rogobatan i sl. da bi se o tome sad moralo razmišljati. Kao što rekoh veeć (a i ti si Metodije to lepo primetio) ima mnogo prečih i hitnijih stvari od toga. Plus što Vikipedija NIJE celina u smislu dijalekta (a bogami ni pisma), pa ne vidim zašto bi to bila njena naslovna strana. Posao menjanja dijalekta svakih X dana je ogroman posao i ogromna obaveza ako se to radi ručno, a ne znam da li je moguće napraviti da se to menja automatski (to bi pre znali Dungo ili Mihajlo), ali opet stoji i to, da li se njima isplati i da li imaju volje da se time bakću (to opet, zavisi samo od njih). Ako odmah u početku odbacimo mogućnost automatizovanja (barem dok se neko od nih dvojice ne javi i ne kaže šta misli o ideji), smatram da je to prevelika obaveza koju je gotovo nemoguće izvršavati redovno. Pa i ove sjajne članke koje imamo na naslovnoj, iako je Mihajlo to maksimalno automatizovao, ponekad se desi da ostanemo bez članka na naslovnoj, jer jednostavno se zaboravi da se isprogramira. Što bismo bez neke preke potrebe sebi natovarivali još jednu obavezu na vrat? --Jagoda ispeci pa reci 17:24, 15. avgust 2010. (CEST)

PS: Mile, nema potrbe da me podučavaš kako se menja članak na naslovnoj strani, ja sam ga menjala mnogo pre nego što si ti došao na Viki.--Jagoda ispeci pa reci 17:24, 15. avgust 2010. (CEST)

Sa tim u vezi, kada već pričamo o tome, voleo bih da se malko pozabavimo i izabranim člancima. dopada mi se što Bokica vodi računa da budu u vezi sa aktuelnim zbivanjima (na primer ako se olimpijada ove godine održava tu i tu, da o tom gradu i bude članak), ali mislim da se tome nedovoljno posvećuje pažnja. Bilo bi dobro da se sida nacilja 1. decembra, ali i svaki drugi članak onda kada je u žiži interesovanja. Na taj način bismo možda postigli veću čitanost.--Metodičar zgovor²a 17:46, 15. avgust 2010. (CEST)

Mislim da je to super ideja. Da se na dane kada svi pričaju o tome, na glavnoj strani pojavi članak. Sida 1. decembra, za božić npr članak o božiću, za novu godinu o novoj godini ili deda mrazu, svetog nikolu o njemu, za dan borbe protiv pušenja članak o cigarama i sl. Mada treba i srediti sve te članke da budu sjajni... --Jovan Vuković (r) 18:11, 15. avgust 2010. (CEST)

---

Pozdravljam (ponovni) poziv na uniformnost glavne strane Vikipedije, ali skeptičan sam da ćemo (i ovaj put) doći do nekakvog rezultata. Na žalost, a kao i do sada, komentari i diskusije se rasplinjavaju na više tema: pitanje potrebe uniformnosti, studiju tehničkog rješenja, konflikt ijekavičara i ekavičara, asimilaciju jednih ili drugih, a već su počeli (i vjerovatno će se i nastaviti ako ne i eskalirati) napadi na pojedince samo zato što imaju svoje mišljenje o ovom problemu.

Moje mišljenje o ovome je, da za jedan profesionalni (tome težimo valjda) sajt (a glavna strana vikipedije kao i pojedinačni članci u GIP-u to jesu), ni u jednom trenutku nije dopustiva mješavina varijanti jednog jezika. Mješavine su dopustive samo u okviru pravopisnih pravila, prilikom citata, referenci i sl.

Prvo treba postaviti pitanje da li postoji konsenzus za potrebu promjene sadašnjeg stanja, pa tek onda se upuštati u dublje disusije i definisanje predloga za rješenje problema ili ako je potrebno za glasanje.

Dakle na pitanje da li mislim da ovdje postoji problem - odgovor je da. --Kašter (разговор) 19:16, 15. август 2010. (CEST)

Hm, verujem da konsenzus, sam po sebi, nije problem. Većina korisnika bi volela da ova ideja zaživi, posebno na duže staze, odnosno verujem da bi mali broj ljudi eksplicitno želeo šareniš. Stoga sam rekao da je ideja pozitivna (u svakom slučaju). Međutim, neće nam vredeti konsenzus previše, ako sve ono posle toga izostane. Zato sam postavio pitanje pragmatičnosti. Znači, neophodno je odmah utvrditi i tehničku izvodljivost i sve pozitivne i negativne strane te ideje. U tom smislu, objedinjena konstruktivna diskusija o svim aspektima ovog problema je čak preporučljiva. To govorim iz iskustva, jer je često lakše pokrenuti glasanje i usvojiti pravilo, nego ga sprovesti u delo, a posebno uraditi nešto što će funkcionisati na duže staze i na čemu će raditi više korisnika. mickiτ 19:34, 15. avgust 2010. (CEST)

Može li mi neko objasniti, zbog čega je tehnički problem da se koristi jedan izgovore kada na vrhu strane napišete npr. „Pokrenuto je glasanje za...“? To je jedna (možda dve) rečenica koju piše korisnik. I kada se popunjava šablon za glavni članak, zbog čega je komplikovano tekst, koji se i ovako ubacuje ručno, ubaciti u ćirilicu?--MikyM|Write me 19:59, 15. avgust 2010. (CEST)

Ne očekujem ja da ćemo imati tehničkih ili bilo kakvih drugih problema ako prebacujemo latinicu u ćirilicu. Međutim, veoma verujem da prebacivanje dijalekata neće biti bezbolno.--Metodičar zgovor²a 20:02, 15. avgust 2010. (CEST)

Pa sad meni nešto nije jasno, možda sam glup pa ne razumem ali gore se pominje tehnika, mogućnosti i šta već, a sad eto Dejan je napisao da problem nije toliko tehnički koliko je ljudski. Onda je stvarno prvo trebalo postaviti Kašterovo pitanje. Nisam tačno izbrojao koliko puta je latinični članak na glavnoj prebačen u ćirilici, ali nisam zabeležio neko bunjenje oko toga. Izgleda da je problem nastao onda kada je ono što se dugo primenjivalo, preporučeno da se usvoji kao pravilo. --MikyM|Write me 20:10, 15. avgust 2010. (CEST)

Miki, ako ćeš da vrtiš priču u začaranom krugu, onda lepo reci da ti je cilj da isteraš već šta hoćeš, a ne da navodno pitaš za mišljenje. Ja nikad ne pišem kineski i kod mene je sve vrlo jasno. Dakle, naravno da je esencijalni problem ljudski, zašto bismo inače dovodili u pitanje dijalekte koji ljudi koriste. Problem je dalje, tehničke prirode, jer jedini mogući kompromis (da dijalekti budu zastupljeni, ali ne na štetu jedan drugome) je moguće ostvariti tehničkim sredstvima, jer ne možemo da očekujemo da će neko biti dovoljno raspoloživ i da šalta sve ručno. I daj budi konstruktivan kao što tvrdiš da jesi i ne radi zamenu teza sa pismima. Pa da li pisma imaju isti značaj kod urednika Njikipedije kao dijalekti, odnosno da li je svima isto važno da li će se koristiti ćirilica i da li će se koristiti ekavica?--Metodičar zgovor²a 20:19, 15. avgust 2010. (CEST)

Hahahaha....Dobro. Idemo dalje....--MikyM|Write me 20:43, 15. avgust 2010. (CEST)

Idealno bi bilo ono što je rekao Lošmi, 4 ravnopravne verzije koje se smjenjuju. Za ek i ijek zamjenu na glavnoj strani, Kašter je demonstrirao rješenje još prije godinu dana i više. Dakle, samo trebate reći DA za dvodijalektnost na naslovnoj :=) --Miroslav Ćika (razgovor) 20:49, 15. avgust 2010. (CEST)

Jedno pitanjce: svojevremeno je bilo priče o tome da treba kao što postoji kartca ćir-lat da bude napravljeno i ek-ijek. Dokle se sa tim stiglo? Inače, dobra ideja je da se naslovna strana formira prema izabranom članku (idealno bi bilo da se 4 varijante smenjuju, ali to je verovatno nemoguće, pre svega zbog izabranog članka). Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 07:53, 16. avgust 2010. (CEST)

Sa ek-ijek se nije odmaklo daleko tj. ne miče se uopšte, pošto je stvar prilično kompleksna a nemamo raspoložive resurse koji bi se sa tom tematikom, u okviru medijaviki softvera pozabavili ozbiljnije, ako se riječ "ozbiljnost" uopšte može pojaviti zajedno sa riječju "medijaviki" :). --Kašter (разговор) 12:08, 16. август 2010. (CEST)

Šta je razlog za "standardni izgovor"? Da li je cilj izbacivanje i ono malo ijekavice? Ako meni koji koristim ijekavski izgovor srpskog jezika ne smeta što su sve moguće poruke i komande na ekavici, zašto bi nekome smetalo da se negdje bar malo pojavi ijekavica, pa makar i na glavnoj stranici? Uopšte mi nije jasno kako nekome može toliko da smeta ono malo ijekavice koja je prisutna, pa bi i nju da totalno istrijebi. Opšte mi nije jasno šta zapravo znači naslov "standardni izgovor", i koji je to izgovor srpskog jezika standardniji od onoga drugog? I zašto se uopšte stalno naglašava razlika izgovora, kao da se radi o različitim jezicima? Upravo bi na glavnoj stranici trebala oba izgovora da budu zastupljena, čime bi se prikazala raznovrsnost srpskog jezika i kulture. I u slučaju da neko stalno nameće potrebu da se opredjelimo za ovaj ili onaj izgovor, za koji naprimjer ja treba da se opredielim? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:45, 16. avgust 2010. (CEST)

Ek-ijek

A šta je konkretno problem s tim prebacivanjem varijanti? Da li je tehnički neizvodljivo, nemoguće, ili manjkaju Medijavikiji na ijekavici? Ili nešto drugo? I ko se bavi/bavio tom problematikom? --Željko Todorović (razgovor) 21:05, 16. avgust 2010. (CEST) s. r.

Problem je što treba da postoji makar jedan čovek koji 1) je dovoljno jezički potkovan da se time bavi 2) je dovoljno tehnički potkovan da bi to mogao da realizuje 3) ima volje da se time bavi 4) ima dovoljno slobodnog vremena da se time bavi (a to zahteva dosta vremena). Takvih trenutno nema, koliko znam. Problem nije trivijalan i ne može da se reši za par dana, jer da je tako, Robert bi to sigurno već odavno uradio. --filip ██ 22:28, 16. avgust 2010. (CEST)

(Sukob izmjena :)) Pitanje je jednostavno ali je odgovor veoma složen. Pokušaću da se nadovežem i dodam par riječi koje će te (možda) odvesti još dalje.

• Algoritam za automatsko prebacivanje varijanti je veoma kompleksan i trenutno neizvodiv. Ali i to bi se dalo riješiti kada bi postojao do kraja razrađen koncept konačnog rješenja. A taj na žalost još nije ugledao svjetlo dana.
• Trenutno ne postoje resursi koji bi se time htjeli/znali/mogli baviti
• Pretpostavljam, da bi prebacivanje varijanti trenutno bilo moguće samo putem ažuriranja tabela riječnika i integracije istih u srpski dodatak medijavikija i/ili bi bilo potrebno manuelno obilježavanje (slično onom za sprečavanje transliteracije) riječi. To bi zahtijevalo puno manuelnog rada, a skeptičan sam da bi skupili dovoljno dobrovoljaca na tu temu (vidi posjećenost Vikiriječnika).
• Urođena (opravdana) konzervativnost razvojnog tima medijavikija otežava našu poziciju, pošto bez njih ne možemo prijeći na produktivnu fazu testiranja i rada (čitaj, popravku grešaka koje će se sigurno pojaviti u nekoj probnoj fazi).
• Postojanje i dolazak novih (opravdanih) specijalnih zahtjeva će dodatno otežavati i analizu i implementaciju.
• Konačan prijedlog tehničkog rješenja bi trebalo uobličiti i predstaviti zajednici. Čitaj, neko treba da se prihvati i marketinga i popularizacije tog nekog budućeg rješenja u zajednici, koja konačno treba sa tim da radi tj. da ga produktivno koristi. Takođe bi bilo potrebno impulse i ideje iz zajednice saslušati i uobličiti kao zahtjeve programerima. Glupo bi bilo trošiti gomilu vremena na rješenje koje zajednica na kraju neće koristiti ili će ga odbaciti na glasanju.
• ... sigurno ima još nešto što sam zaboravio ili nedovoljno objasnio, tako da ne bi bilo loše da neko pregleda šta sam napisao i provjeri da li to ima smisla ;) --Kašter (разговор) 22:55, 16. август 2010. (CEST)

Ah da, postoje stari razgovori na ovu temu, pa ko voli, neka čita. --Kašter (разговор) 22:55, 16. август 2010. (CEST)

Uglavnom, za ovu temu je najkompetentniji Miloš. --Kašter (разговор) 22:55, 16. август 2010. (CEST)

Što se mene tiče, ja sam voljan da učestvujem u tome, sa jezičkog gledišta. U tehničku ostvarljivost se ne mogu miješati, nisam upoznat kako promjene varijanti funkcionišu. Ali, moglo bi se početi od početka. Za početak, svi Medijaviki bi se mogli uraditi i na ijekavskoj verziji, a kasnije mic-po-mic rješavati i ostalo. To je dugotrajan posao, ali odnekud se mora krenuti. --Željko Todorović (razgovor) 22:48, 16. avgust 2010. (CEST) s. r.

Ne razumijem, koji svi Medijaviki? --Kašter (разговор) 22:58, 16. август 2010. (CEST)

Pa Medijavikiji danas postoje na ekavici u ćiriličkom i latiničkom pismu. Ako bi se ta ijekavica nekad mogla uvesti, onda bi bilo potrebno i Medijavikije praviti u ijekavici. Ili se varam? --Željko Todorović (razgovor) 23:07, 16. avgust 2010. (CEST) s. r.

Ako govoriš o korisničkom interfejsu, on je samo (lako rješivi) dio problema, ali vjerovatno se varaš :)

Ovdje se koncetrišemo na jedan Medijaviki, tj. Vikipediju a "ostale" možemo ostaviti po strani. --Kašter (разговор) 23:22, 16. август 2010. (CEST)

---

Nikako mi nisu jasna ta insistiranja na ekavsko-ijekavskoj "ravnopravnosti". Šta bi jednom ekavcu smetalo ako je neki članak napisan na ijekavici i obratno? Razumljivost napisanog teksta uopšte ne dolazi u pitanje, bez obzira da li ekavac čita ijekavicu ili obratno. Na kraju krajeva, ta ravnopravnost je već postignuta dogovorom da svako započne članak na narečju koje sam odabere. Naravno, na ovoj Vikipediji je ekavaca mnogo više, pa je većina članaka započeta i napisana ekavicom, ali, koliko je meni poznato, do sad nije bilo niti jednog prigovora zbog toga što je neki članak bio napisan ijekavicom. A i zašto bi? S druge strane, prebacivanje sa ćirilice na latinicu i obratno je koristan izum, upravo zbog hipotetičke mogućnosti da postoje čitaoci (korisnici) koji ne znaju, recimo, ćirilicu, a voleli bi da pročitaju ćirilični članak, što mogu i uraditi jednostavnim pritiskom na dugme. A da li možemo govoriti o čitaocima koji ne znaju ijekavicu, a voleli bi pročitati neki članak, pa jednostavnim pritiskom na dugme "ekavica" sada mogu mirno i sa razumevanjem pročitati članak? Da imamo opciju "prevođenja sa ekavice na ijekavicu i obratno"? Dajte, molim vas . . . Na ovoj Vikipediji ima mnogo većih problema koje bi trebalo rešiti (sve češće posezanje za Gugl prevodiocem, nespretni i nevešti prevodi uopšte, nizak nivo pismenosti većine članaka), a mi se ovde zamajavamo raspravljajući o perifernim i manje važnim stvarima kao što su "ijekavsko-ekavske varijante" u pisanju članaka.

--Sly-ah (razgovor) 23:16, 16. avgust 2010. (CEST)

Ja ne mislim da ne treba rešavati minorne probleme zato što prioriteti nisu rešeni. Uostalom, prioritete koje navodi Slaja je nemoguće rešiti ikad. Uvek će biti članaka u kojima postoje neke greške i uvek ćemo raditi na tome da ih ispravimo, sami ili uz nečiju pomoć. Ako neko ima volju i želju da reši i te manje probleme, meni je to super stvar. Ako je neizvodljivo da se tehnički reši glavna strana po uzoru na glavni članak, najbolje je ispitati da li su ljudi oduševljeni idejom da sve bude uniformisano u ekavicu i ćirilicu. Ako jesu, to je tek desetina posla. Glavni posao i glavni problem je koga naći da kada god naiđe sjajni ijekavski članak da ga lepo pripremi za glavnu stranu.--Metodičar zgovor²a 23:59, 16. avgust 2010. (CEST)

---

Samo hoću da kažem da izmišljamo toplu vodu i tražimo probleme tamo gde ih, zapravo, nema.

--Sly-ah (razgovor) 07:12, 17. avgust 2010. (CEST)

Ima smisla u ovome što je Slaja rekao, mada ima smisla i ono o čemu je MikiM govorio u svom uvodnom komentaru, a potpuno razumem bojazan i negodovanje „ijekavičara“. Dakle, uniformnost bi verovatno prošla (dobila potrebnu većinu) samo sa rotacijom o kojoj smo govorili. Pre utvrđivanja konsenzusa o uniformnosti Glavne strane, moramo da pronađemo način kako to da tehnički odradimo i da utvrdimo ko će to da odradi i ko će ubuduće da se bavi Glavnom stranom. Verujem da je to, za većinu korisnika, neophodan uslov da bi podržali ovu ideju. Znam da nisam rekao ništa novo, ali pokušavam da sumiram ono što je do sada izneto i da iz toga izvučem određene zaključke. MikiM, ideja je OK, ali mislim da si potcenio količinu rada i vremena koji je potrebno uložiti da bi ovo profunkcionisalo, a upravo to može biti glavna prepreka za sprovođenje ideje u delo. U suštini, prvo pripremiti, a zatim kasnije raditi sve ručno je prilično veliki posao (imajući u vidu broj šablona koji se pojavljuje u nekom trenutku na naslovnici), a očigledno da ima prepreka i za botovsko odrađivanje tog posla. Zbog svega toga sam pesimista, ali bih iskreno voleo da me neko demantuje. mickiτ 23:02, 17. avgust 2010. (CEST)

Kao što sam i rekao na počektu teme, izneo sam svoje argumente i mišljenje i zatražio da čujem vaše. Do sada bilo je raznih mišljenja i veoma mi je drago što su se korisnici uključili u raspravu. Kašterovo obrazloženje umnogome je pojasnilo suštinu onoga o čemu sam pričao. Sajt koji je šesti najposećeniji, među prvih 50 najboljih sebi ne bi trebao da dozvoli šarenolikost glave strane. I dok se prave posebne latinične infokutije za latinične članke i pored toga što postoje ćirilične verzije istih, gore sam u komentarima pročitao kako naslovna stranica ne treba da se tretira tako. Zbog trenutne nemogućnosti da imamo ravnopravni tretman oba izgovora, najverovatnije će glavna ostati u obliku kakav jeste. Svi šabloni i svi tekstovi, osim mesta gde se nalazi sjajni članak, na glavnoj strani su u ekavici i ćirilici. Jedino je šablon za sjajni koji se ručno popunjava, kadkad u latiničnoj ijekavici, i to samo zbog toga sto osoba koja ga popunjava nije u obavezi da par rečenica teksta prebaci u ćirilicu (tehnički omogućeno) i ispravi izgovor pojedinih reč kojih retko kada ima vise od sedam - osam. U svakom slucaju, veoma mi je drago što postoji većina koja ne smatra da je ovo besposlen i nepotreban posao. Svesto o važnosti izgleda glavne strane kao prvog govorioca o samoj enciklopediji (korisnicima koji samo čitaju) se polako diže, i nadam se da će jednog dana biće na nivou kada će pravopisno nespojive stvari tretirati kao problem (mali ili veliki) a ne kao simpatična mogućnost da se na jednom mestu pokažu sve varijante srpskog jezika. O poznavanju ijekavice među učenicima i studentima u Srbiji govoriću nešto kasnije; čim bude završena akenta urađena u tri osnovne škole, dve srednje i na dva fakulteta sa dva različita univerziteta. Dosadašnji rezultati nisu toliko poražavajući kada se uzme u obzir da većina dosadašnjih pitanika ijekavicu uče čitavih tri do četiri nedelje osnovnoškolskog života. Uključiću se povremeno u raspravu ukoliko to komentari budu zahtevali.--MikyM|Write me 23:49, 17. avgust 2010. (CEST)

Ako se svo pisanje u suštini svodi na to da se ijekavski tekstovi ekavizuju, onda sam ja protiv. Ima jedan anonimni vandal koji čim vidi ono „ije“, odmah navali da briše i prepravlja tekst. Valjda je u uvjerenju da je tako pravilnije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:01, 18. avgust 2010. (CEST)

Nikako se ne svodi na tome. Što se vandala tiče..hm, prijavi ga za blokiranje ako samo vrši izgovorne izmene. Ako pak proširuje klicu, mislim da možed koristi drugi izgovor.--MikyM|Write me 04:26, 18. avgust 2010. (CEST)

Vikipedija se ne piše samo za učenike/studente/novinare, itd., iz Srbije, nego za sve ljude koji govore srpskim jezikom. (Ovo govvorim za one koji insistiraju na primjerima kako u Srbiji niko ne zna ijekavicu i sl.) Mislim da je to važno napomenuti, kao i činjenicu da ima oko 2 i po, a možda i više Srba koji se služe ijekavicom. Zatim, Vikipedija kao enciklopedija nije nešto što ima svog dvojnika pa su i poređenja sa dosadašnjim enciklopedijama na srpskom jeziku izlišna. Glavna strana, kao i svaka druga veb strana na Internetu ne samo da može da ima tekstova na različitim narječjima, dijalektima, pismima i slično, nego čak i na različitim jezicima. Bitno je da su ti tekstovi, od kojih su samo isječci na Glavnoj, dalje konsistentni u kompletnoj verziji, odnosno kada čitalac klikne na čitaj dalje. Ja se ne bih ovdje igrao inkvizitora, jer mi ne možemo biti unoformni, kada naš jezik nije uniforman. Imamo ćirilicu, latinicu, ekavicu i ijekavacu i to je stvarnost našeg jezika, bez obzira da li se nekome to sviđalo ili ne. Ja ovdje vidim samo ličnu percepciju i izvedenu generalizaciju, bez osnova, da raznolikost srpskog jezika možda može nekome da smeta time što se na našoj Glavnoj povremeno javlja više narječja. Ne sumnjam da postoje ljudi kojima može da smeta, kao što postoje ljudi kojima smeta latinica ili ćirilica, ali tako nešto nikako ne može biti osnova za neku argumentovanu diskusiju, jer se tako nešto bazira na ličnim preferencama, a na Vikipediji lično i pojedninačno ne može da služi kao parametar za bilo šta, jer je ovo projekat koji pretenduje da bude enciklopedija svih ljudi koji govore srpskim jezikom. Na žalost, ili na sreću, kako se kome sviđa, naš jezik nije uniforman, nego raznolik. Ja u tome vidim prednost, neko drugi će vidjeti samo mane, ali niko od nas pojedinačno ne može da negira stvarnost niti da zehtjeva uniformnost tamo gdje je ona nemoguća. Suštinski sam protiv silovanja Glavne strane zarad neke uniformnosti, jer ponavljam, ne postoji nikakva prepreka da se na jednoj glavnoj stranici bilo kog veb sajta, javljaju tekstovi na različitim pismima, narječjima, dijalektima, pa čak i različitim jezicima. A Vikipedija na srpskom je u suštini veb sajt kao i svaki drugi, odnosno u ovom slučaju, enciklopedija na Internetu. Zaim, implementacija prebacivanja iz ekavice u ijekavaicu i obratno je moguća, tačnije u softveru Medijaviki je već započeta, na neki način, u obliku rječničke zamjene (par linija koda koje nisu aktivne, ne rade ništa, za sada). Samo treba napraviti taj rječik (što je priličan posao, ali ništa nije nemoguće kada se hoće), otvoriti jedan test projekat sa instalacijom Medijavikija i raditi na tome dok se ne dođe do prihvatljivog rješenja, odnosno stabilne verzije. Imlementacija najevjerovatnije ne bi bila idealna za početak, ali pobogu inženjering softvera je takav, rijetko kada se dobije idealno rješenje na samom početku. Da su tako razmišljali prvi inženjeri Interneta i da su odmah tražili neku idealnu verziju dizajna protokola za prenos podataka, i dan danas bi Internet bio u domenu fantazije, a ne stvarnost. Neka algoritamsko rješenje, bez rječnika ili sam malim rječnikom, bi već bilo daleko složenije, to su portvrdili meni, a i drugim našim saradnicima, određeni lingvisti koji razumiju o čemu se ovdje radi. --Slaven Kosanović {razgovor} 03:10, 18. avgust 2010. (CEST)

U većini se slažem sa tobom, ali moram da napomenem da naspram tih 2 i po (miliona najverovatnije) ljudi koji pričaju ijekavski ima oko nekoliko miliona više onih koji žive u državi u kojoj je ijekavica i latinica samo formalno izjednačena. Latinica koja se do sada savladavala u prvom osnovne, prebačena je na godinu posle. Ijekavica koja se izučavala čitavo polugodište svedena je na pra časova. Prosto ne može se zanemariti neznanje mlađih generacija izgovora koji je ravnopravan. Žive u prostoru gde su gotovo svi zvanični dokumenti u ekavici, službene prepiske pa čak i propisi u nekim kolektivima gde sve mora biti u ćirilici i ekavici. I kada neko iz takvog okruženja dođe ne može mu se zameriti što ima nekih probelma sa ijekavicom. Mlađe generacije sve manje i manje znaju ovaj izgovor, a starije nekada su i same u dilemi kako se šta piše. Nisam pristalica primoravanja neuke većine da koristi nešto što zna manjina. (Takođe smatram da je VP dragoceno mesto za čuvanje oba izgovora.) Jednostavno kada bi svi izgovori i oba pisma imali isti tretman imali bi brdo verzija istih stvari. Zato se u praksi uzima najzastupljenija koju svi znaju (bolje). Kada bi ovde koristili ravnopravno sve moguće varijante, Glavna strana bi izgledala kao sh. puta dva. Usvakom slučaju, ovde se ne raspravlja o ukidanju bilo čega, nego se predlaže upotreba jednog na jedno mesto, a drugog na drugo mesto. Odnosno da bude zastupljeno šta može (ako ne može sve) u nemešalju sa nečim drugim. Nisu mi poznati jezici koji su uniformni, mada najverovatnije ih ima kod nekih plemena. Da se obrazložim onima koji misle da sam protiv ijekavice: u mojoj porodici govori se svakodnevno dva jezika (po potrebi i više), ekavica i ijekavica je ravnopravno zatupljena, tako da stvarno nemam konflikt ni prema jednom izgovoru. Što se tiče Glavne strane i tvrdnje da ona može da bude „šarena“, u školi veb dizajniranja su nas učili sasvim drugačije: da glavnu stranu sajta posmatramo kao umerenu celinu sastavljenu od više delova. Glavna strana nije celina samo za one koji se bave njenim uređivanjem, ali za korisnike, čim pristupe sajtu, ona predstavlja „koricu“ onoga što se krije ispod nje. Takođe mi nije poznato zašto nikom ne smeta tekst iz rubrika Vesti i Na današnji dan koji su u latiničnoj ekavici a povezuju latinični članak (nekad u ijekavici), ili sve ostale (sistemske) poruke za obaveštavanje korisnika. Neću više da se udaljavam od teme i da pišem o poznavanju ijekavice među Srbe, jer to stvarno nije tema, a o emi sam za sada rekao dovoljno. Hvala Slavene na učestvovanju u raspravi koja za mene ne znači nadglašavanje sagovornika i isterivanja svog, nego način da se argumentovanim sredstvma pronađe (kompromisno i zajedničko) rešenje ili ti stav po određenom pitanju.--MikyM|Write me 04:23, 18. avgust 2010. (CEST)

Meni, da budem potpuno iskren, ovo insistiranje na izbacivanju ijekavskog izgovora sve više izgleda kao neka vrsta lokalnog nacionalizma. Iako ne treba da se miješa politika, sve me više podsjeća na Milu Đukanovića koji insistira da ima svoje. Iskreno se nadam da ovaj predlog za izbacivanje ijekavskog izgovora neće imati podršku kod ostalih, jer ja ovo sve više doživljavam kao da neko želi da nametne podjelu, i da nas razvrsta prema izgovoru na podobne i nepodobne. Mislio sam da se oni koji govore srpski jezik međusobno razumiju, i zaista nisam očekivao da ću da doživim vrijeme kada ću da čujem suprotno. Ne znam kakav bi se efekat stvorio kod drugih u slučaju da se pojavi neko ko stalno insistira da sve bude na „ijekavici“, i stalno insistira na tome da se izbaci „ekavica“. Pretpostavljam da bi pojavljivanje takve osobe dovelo do razdora. Mislio sam da postavim pitanje kako to neko kome ijekavski odmah bode oči, taj isti i doživljava, šta mu prolazi kroz glavu i kakva osjećanja budi kod njega. I mislim da sam dobio odgovor. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:22, 18. avgust 2010. (CEST)

Hm, od početnog deklarativnog zalaganja za jednakost dva izgovora i dva pisma, došli smo do formalnog insistiranja na jednom, a na uštb onog drugog. Jagoda je na početku rasprave primetila da će se predlog svesti na to. Bilo kakvo dalje korišćenje ijekavice na Glavnoj strani bi, pretpostavljam, bilo protumačeno kao narušavanje uniformnosti i to je veoma loše, čak dosta lošije od trenutnog stanja. Isto važi ako bismo se opredelili samo za ijekavicu na štetu ekavice. Osim toga, suštinski nije dati odgovor na većinu protivargumenata iznesenih u raspravi, niti je predočen način kako bi se uniformost tehnički izvela. Priče o stanju u Srbiji nisu previše relevantne za ovu raspravu. Ovo je Vikipedija na srpskom jeziku koju čitaju svi oni koji taj jezik razumeju, a takvih je dosta na tlu bivše SFRJ i širom sveta i uopšte nisam siguran da li ima više onih koji govore ekavski ili ijekavski, niti vidim zašto bi to i bilo važno. Ako deca u Srbiji ne razumeju ijekavicu (u šta čisto sumnjam, odnosno mislim da je to nonsens), to ne treba da utiče na našu odluku i čak mislim da je to argument na štetu iznesenog predloga. Stoga sam ja protiv ovakvog predloga, i između šareniša i „uniformosti“ biram ovo prvo (potpuno svestan njegovih nedostataka). mickiτ 11:17, 18. avgust 2010. (CEST)

Mislim da smo imali mnogo rasprava po pitanju uniformnosti i sve do sada su bile, uključujući i ovu, insistiranje na nekom formalizmu bez neke jače svrhe. Prvo, naši čitaoci ipak imaju neki prag intelekta i potpuno je besmisleno pričati da oni ne mogu da razumeju pojedina pisanija. Naime, došli smo do toga da ne razumeju ijekavicu, ne razumeju šta se podrazumeva pod podnaslovima „videti još“ i „relevantni članci“... Da malo ne preterujemo? To je slično kao i tvrditi da mi ovde ne razumemo hrvatski. Zaboga. Druga stvar, ne kapiram zašto se insistira na uniformnosti u enciklopediji koja je sve, samo ne uniformna. Već sam pisao o tome. Da li bi mi iko pokazao jedan jedini zakon (ne pravilo) koji važi za sve članke koje imamo? Ja razumem da se teži estetici, ali ipak su potrebni malo jači razlozi za nju od: „osnovci ne razumeju ijekavicu“. Kao nastavnik, odgovorno tvrdim da je razumeju.--Metodičar zgovor²a 12:18, 18. avgust 2010. (CEST)

Zaista, mislim, ostao sam malo šokiran nekim izjavama. Inače, najviše rodbine imam u Beogradu, i još se sa rodbinom odlično razumijem. Nema prepreka u komunikaciji, a i oni govore srpski. Za mene je potpuno apsurdno da je iskrsla potreba za ovakvom mojom izjavom. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:40, 18. avgust 2010. (CEST)

Eto, kao što sam i mislio da će se najviše istaknuti ono što nije uopšte najvažnije za predlog, ali to je normalno jer je dobar način za (da citiram) "napad" i "bojkot". Nije suština izbacivanje nečega, nego korišćenje jednog u jenom periodu/mestu. Ja bih najviše voleo sve četiri varijante, ali nikada mi neće biti jasno zasto ako ne može sve četiri - neće moći ni jedna od njih. Niko nije pričao o nerazumevanju, nego o „nepismenosti“ dece (?) koji nisu krivi sto neznaju da pisu na određenom izgovoru (sto sve opet nije s temom, ali sam napomenuo zbog toga sto se stalno insistrira na ravnopravnosti nečega sto u društvu koji govori srpski, nije ravnopravno. I zbog toga, što sve češće ono što je izvodljivo trpi zbog nečeg (za sada) neizvodljivog)). Eto imate gore odgovornu tvrdnju nečega što su uopšte ne poklapa sa jednim projektom iz Ministarstva, koje je odobrilo ispitivanje. No u svakom slucaju to je to. Izvučene rečenice iz konteksa necu da komentarisem.--MikyM|Write me 12:58, 18. avgust 2010. (CEST)

Dobro, dokazao si da si vidovit. Hajde sada da budemo praktični. Šta je to konkretno izvodljivo što mi bojkotujemo? Ukoliko to jeste zaista izvodljivo, to bi mogao da bude makar početak nečega na šta bismo mogli dalje da gradimo.--Metodičar zgovor²a 13:19, 18. avgust 2010. (CEST)

Nisam dokazao da sam vidovit nego je to posledica nemanja trizomije 21. hromozoma i sposobnost zaključivanja. Tvoji komentari već nekoliko puta nisu u skladu sa profesijom na koju se pozivas ali ni sa ulogom ex-admina. Lično mi je veoma poražavajuće da neko sa tim atributima se provokativno obraća korisnicima, kad god imaju različite stavove od tvog, i veoma mi je drago sto sam sad ovo rekao, a ne ćutao kao oni koji te komentarisu na drugim mestima. --MikyM|Write me 13:30, 18. avgust 2010. (CEST)

Hej hej, ličnim i ad hominem napadima nećemo ništa postići. Vratimo se diskusiji. mickiτ 13:34, 18. avgust 2010. (CEST)

---

Rekoh ja da će diskusija da se razvodni i raširi u nedogled. Da se vratimo srži problema.

• (uniformnost) - Izvinjavam se svima koji misle drugačije, ali za mene glavna strana i svaki članak iz GIP-a, za jednog posjetioca Vikipedije, treba da bude uniformna. Možda postoje drugačije definicije, pa da definišem i šta je uniformnost. Pod tim pojmom podrazumijevam "istovjetan izgled svih dijelova cjeline". Tu postoje neki pravopisom definisani izuzeci.
• (tehničko rješenje) - Dakle, svaki dio glavne strane i članaka (šabloni, korisnički interfejs, natpisi slika, kategorije i sl.) bi po tome morali biti samo u jednoj od 4 varijante. 2 varijante su automatskom transliteracijom pokrivene. Ostale dvije se (za glavnu stranu) mogu inteligentno i uz razumnu količinu botovskog ili manuelnog posla riješiti. Ali tek posle odluke zajednice, da li to hoće ili ne.
• (asimilacija) - Ne radi se o odluci za jednu varijantu na glavnoj strani, nego bi se, pošto su prve dvije varijante (ćir/lat) izbor korisnika, ove dvije zadnje (e/ije) periodično rotirale.

Dakle, uniformnost (kako sam je opisao) ili ne. Sve ostale priče su of topik. --Kašter (разговор) 13:42, 18. август 2010. (CEST)

Hvala.--MikyM|Write me 13:44, 18. avgust 2010. (CEST)

Ako je tako kako je napisao Kašter, iz kog je razloga više puta u raspravi sam pokretač teme pomenuo nemogućnost djece u Republici Srbiji da razumiju ijekavski, kao i razne druge razloge zašto treba da se koristi samo ekavski? ps Ovo što piše Kašter manje više zvuči korektno, ali pisanje pokretača teme sam doživio sasvim drugačije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:55, 18. avgust 2010. (CEST)

Miki, uloga eks-admina ne postoji, a drugi deo tvog komentara je ispod svakog nivoa, tako da ga neću ni komentarisati. Samo ću napisati da uz takvo tvoje pisanije, zaista i treba da budeš ponosan na sebe, kao što si izjavio. Što se tiče uniformnosti, podržavam Kašterovu ideju i vrlo verujem da će je svako podržati. Pitanje na koje nisi odgovorio, jer verovatno nisi stigao od navale adrenalina je, a kako to ostvariti kada Filip kaže da neke šanse baš i ne postoje? Ali ajde, korak po korak; da, divna je ideja da cela strana bude u jednom pismu i dijalektu i da se to smenjuje tako da dijalekti ne idu na štetu jedan drugome. Nadam se da si zadovoljan. :)--Metodičar zgovor²a 13:56, 18. avgust 2010. (CEST)

Ne slažem se s Kašterovim predlogom. Ako se rotiraju narečja onda bi trebalo da se rotiraju i pisma. -- Loshmi (razgovor) 13:59, 18. август 2010. (CEST)

Што се тиче писма, имаш опцију за подешавање жељеног писма, тако да не видим разлог зашто би смо радили и за писма ручно пресловљавање. Кликни на латиница у горњем десном углу и све ће ти бити на латиници --Јован Вуковић (р) 14:13, 18. август 2010. (CEST)

Standardni srpski jezik poznaje dva pisma i dva narečja. Dakle, srpski se može pisati ekavski/ćirilicom, eksvski/latinicom, ijekavski/ćirilicom i ijekavski/latinicom. To su četiri varijante. Ako hoćemo da glavna strana predstavlja sve moguće četiri varijante onda sve četiri treba da budu ravnopravno i zastupljene. Varijanta ekavski/ćirilica i ijekavski/ćirilica po difoltu, a druge dve klikom na karticu latinica predstavlja forsiranje ćirilice u odnosu na latinicu. -- Loshmi (razgovor) 14:17, 18. avgust 2010. (CEST)

Koncenzus oko ovoga što Kašter piše odavno postoji. Kad se glasalo u uvođenju ćir-lat transliterecije izglasalo se i da se uvede ekavica-ijekavica. Samo problem oko ijekavice je što nemamo ljudi koji znaju kako to da urade. Zbog toga nemamo automatski preslovljavač. E sad oko glavne strane, naravno da treba da bude uniformna. Niko (barem niko normalan) nema ništa protiv da npr. glavna strana bude jedne nedelje na ekavici, jedne na ijekavici. E samo je problem da li ima zainteresovanih da odrade glavnu stranu i na ijekavici. Samo da napomenem, da to nije mali posao, i da bi moralo tome da se posveti mnogo vremena, pošto treba za tu nedelju npr. odraditi u šablonima sve sjajne članke na ijekavici, sve događaje da li ste znali, sve vesti i sl. Ukoliko ima zainteresovanih da to odrade, ja ne vidim nikakav problem da se periodično menja glavna strana u ijekavicu. --Jovan Vuković (r) 14:13, 18. avgust 2010. (CEST)

Ok. Da li „iko normalan“ ima nešto protiv da glavna strana bude jedne nedelje na ćirilici, a druge na latinici? -- Loshmi (razgovor) 14:16, 18. август 2010. (CEST)

Верујем да сам нормалан, а имам нешто против. Никола (разговор) 14:49, 18. август 2010. (CEST)

Pitanje je bilo parafraza, ali sve jedno. Šta imaš protiv? -- Loshmi (razgovor) 14:58, 18. август 2010. (CEST)

Не желим да главна страна буде једне недеље на ћирилици а друге на латиници. Никола (разговор) 13:47, 19. август 2010. (CEST)

Извињавам се свима који мисле другачије, али за мене главна страна и сваки чланак из ГИП-а, за једног посјетиоца Википедије, треба да буде униформна.

Шта подразумеваш под униформношћу?

--Sly-ah (разговор) 14:17, 18. август 2010. (CEST)

Свако „нормалан“ би оставио главну страну овакаву каква јесте, а енергију утрошио на писање чланака. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:24, 18. август 2010. (CEST)

Лично мишљење је да немамо довољно велику заједницу како бисмо обављали послове потребне за смењивање писама/изговора. Ту је потребно доста рада на недељном/којем год нивоу, што у овом тренутку није реално. За то сам да се не мења ситуација, односно да на главној страни буду ћирилица и екавица, не зато што имам нешто против латинице или ијекавице (а немам), него зато што је најпрагматичније да ствари остану такве какве су -- ћирилица/екавица је далеко најзаступљенија варијанта и тако је било на овом пројекту одвајкада, па ако ћемо да правимо практичне одабире, то би био логичан избор. Када/ако се створе услови за смењивање, то ћемо и радити. --филип ██ 14:37, 18. август 2010. (CEST)

Mile, Dungo ti je lepo odgovorio na početku ovog pasusa, zapravo, rekao je isto što i ja, i Micki, i Slaja i što Metodije pokušava da ti kaže verovatno i Slaven (mnogo je pisao, mrzelo me da čitam, izvini Slavene). Ajde, ja ću sad da ga citiram (Dunga), a ti ponovo pročitaj, pa probaj da razumeš zašto je tvoja ideja teško izvodljiva i neprakična, ako ništa drugo, onda barem u ovom trenutku.

Проблем је што треба да постоји макар један човек који 1) је довољно језички поткован да се тиме бави 2) је довољно технички поткован да би то могао да реализује 3) има воље да се тиме бави 4) има довољно слободног времена да се тиме бави (а то захтева доста времена). Таквих тренутно нема, колико знам. Проблем није тривијалан и не може да се реши за пар дана, јер да је тако, Роберт би то сигурно већ одавно урадио.

Dakle, treba da postoji neko ko je u isto vreme i dovoljno jezički i dovoljno tehnički potkovan, kao i da ima vremena i pre svega VOLJE da odradi taj posao kako bi se sve to automatski menjalo, jer kako je više nas ovde primetilo, ručno menjanje ne dolazi u obzir, jer će pre ili kasnije to biti zapušteno (jer jelte, ovde niko nije plaćen da vodi računa o bilo čemu, nego je sve na dobrovoljnoj bazi). Zaključak: ideja je ok, ali neizvodljiva. Dok se ne pojavi neko ko će ispunjavati sve uslove koje je Dungo naveo. Ja zaista ne vidim šta tu nije jasno. I nije lepo, da znaš, da druge prozivaš i vređaš (kao npr. Metodija), samo zato što uporno pokušava da ti objasni neke stvari koje ti jednostavno nećeš da shvatiš. --Јагода испеци па реци 14:43, 18. август 2010. (CEST)

Možda grešim, ali ne mislim da bi bio neki veliki tehnički problem da se ovo uradi. Samo treba sve odeljke koji se pojavljuju na naslovnoj („izabrani članak“, „na današnji dan“ i „jeste li znali“) prebaciti u svaku od ostale tri varijante. To jeste posao, ali nije nemoguće veliki posao. „Vesti“ bi se ubacivale u onom pismu koje je u tom trenutku na glavnoj strani. Dalje bi trebalo samo isprogramirati koji će od ovih odeljaka kada da se poziva — na jedan ili tri meseca, na primer. Meni to uopšte ne deluje kao neko preteško programiranje. U krajnjem slučaju se može i ručno ubacivati na svaka tri meseca. Naprave se četiri kôda za glavnu i samo se ručno zamene, a parametri će se pozivati na već napravljene šablone. U najgorem slučaju, ako neko to zaboravi da uradi još neko vreme će stajati jedna od četiri varijante iako ne bi trebalo. -- Loshmi (razgovor) 15:10, 18. август 2010. (CEST)

Ako bi se ručno radilo, to bi bila velika gnjavaža i mnogo komplikovanije nego što je to sad, npr. sjajan članak, a dešavalo se da se čak i posle ovog automatizovanja zaboravi pa da naslovna jednostavno ostane bez ičega, a ne sa starim člankom. A ako bi se i napravile te četiri varijante naslovne strane, zamisli da svaki put treba da ijekavizuješ ili ekavizuješ celu stranu i to sam? Ja eto ne bih mogla garantovati da sam sposobna da pravilno ijekavizujem neki tekst, a čisto sumnjam da su i sami ijekavičari sto posto sigurni kad i gde treba ubacivati (i)je. Dakle, opet se vraćamo na ono Dungovo: treba nam neko ko zna pravila i ko je voljan da to radi, a takvog nema. Za automatizovano menjanje uslovi su još veći: treba nam neko ko poznaje pravopis što se (ij)ekavice tiče i ko je tehnički potkovan da napravi program za tako nešto. A takvog nema. Mislim, nemam ja ništa protiv da se pokuša, ali KO će se prihvatiti obaveze da prvo sve organizuje (napravi ta četiri šablona), a onda da sve redovno menja? I plus taj neko mora da zna da menja ekavicu u ijakavicu. Ručno. Ja nešto mislim da za sada nema takvih ovde.--Јагода испеци па реци 15:45, 18. август 2010. (CEST)

Један, па и да све то може, није довољан. А ко каже да би то требало радити једна особа? Ако постоји консензус и реализација добије зелено свјетло, као следећи корак би се ишло ка тражењу добровољаца, као и при свим већим подухватима овдје. --Kašter (разговор) 15:57, 18. август 2010. (CEST)

Osim toga, IČ ne sadrži kompletan tekst izabranog članka, nego samo izvod. Dakle, i tu je manje posla nego što ti prikaza gore. --Kašter (разговор) 15:59, 18. август 2010. (CEST)

Da se jednom u tri meseca samo zameni kôd glavne strane stvarno nije neka gnjavaža. Mogao bi da postoji spisak kada bi koje pismo i narečje bilo na glavnoj. A da se to i ne uradi ona bi bila na pismu na kome je i nikom ništa. Ako se niko ne bi setio da to uradi, možda znači da nikom nije bitno da li je jedno, drugo, treće ili četvrto i opet neme problema. Nepojavljivanje IČ na glavnoj je tehnički propust koji nema veze s ovim. Ako bi se ovako nešto radilo jedino bi trebalo da se šablon za svaki naredni izabrani članak uradi u sve četiri varijante, a to se opet ne dešava toliko često. A za ovo koliko bi vremena bilo potrebno da se sve uradi u svim varijantama mogu da isprobam. -- Loshmi (razgovor) 16:27, 18. avgust 2010. (CEST)

Okanite se već jednom sulude ideje o pisanju programa za prebacivanje sa jednog izgovora na drugi. Čitam o tome već nekoliko godina unazad, nikako da ukapirate. Čim neko pokrene razgovor na tu temu na Vikipediji, meni je odmah jasno da ta osoba nema predstavu koliko kolosalan posao bi to bio. Jedino bi možda na nivou SANU neko mogao da inicira tako kapitalan projekat. Oni bi svakako imali kadrovske mogućnosti za praktičnu realizaciju te ideje. Prvo, potrebni su jezički stručnjaci, a zatim i ljudi koji su vični programiranju.

• Kako će vaš program da razlikuje situaciju u kojoj SLEDEĆI treba prebaciti u SLjEDEĆI od situacije u kojoj SLEDEĆI treba prebaciti u SLIJEDEĆI? Primera radi, rečenicu na ekavskom VIDEĆEMO SE SLEDEĆE NEDELjE vaš program treba da prebaci u VIDJEĆEMO SE SLjEDEĆE NEDJELjE. Ali rečenicu na ekavskom SLEDEĆI JE, JA SAM DOZNAO KOD KOGA ONA IDE U POSETU treba prebaciti u SLIJEDEĆI JE, JA SAM DOZNAO KOD KOGA ONA IDE U POSJETU.

• Kako će vaš program znati da reč SVEĆA treba promeniti u SVIJEĆA, a reč SVEĆICA treba promeniti u SVJEĆICA? Ja sam siguran da bi ovde mnogi koji govore ijekavskim izgovorom pogrešili u pisanju. Jer ako biste uneli da menja sveć- u svijeć-, očito biste napravili grešku. Pa ovde je jedan izvorni ijekavac tvrdo zastupao stav da se piše RIJEČNIK, a ne RJEČNIK.

• Da li ste vi svesni koliko mnogo ovakvih nepremostivih situacija postoji?! Da li ste svesni koliko ste svi vi ovde (tu uključujem i sebe) jedna obična šaka jada za tako grandiozan poduhvat? Koliko vas uopšte zna da akcentuje reči, bez čega nije moguće da znate kada se na ijekavskom piše -je, a kada -ije? Ubeđen sam da mnogi i ne znaju koliko akcenata postoji u srpskom jeziku, a kamoli nešto drugo.

• Da li ćete uskoro pokrenuti inicijativu da se svaki članak i stilski prilagođava ekavskom i ijekavskom govoru? Zašto ne biste napravili softver koji će DA + PREZENT menjati u INFINITIV i obratno? Jer vi ste svemogući. Npr, piše u članku ŽELIM DA VIDIM, a vaš softver to promeni u ŽELIM VIDJETI. Ja mislim da se i to mora uvesti. Nije to za vas ništa, lako ćete vi to savladati.

Ovako kako je sada na Vikipediji jedino je moguće rešenje. I nije tačno da se agresivno prepravljaju samo članci iz ijekavice u ekavicu. Ja sam bio u situaciji da je jedan članak koji sam napisao nasilno prebačen u ijekavicu. Govorim o članku Audi. Postojala je samo uvodna rečenica na ijekavskom, članak je bio dno dna. Dopunio sam ga i onda je prebačen na ijekavski. Rezultat toga je da mi više neće pasti na pamet da proširujem članak započet ijekavicom, makar taj članak bio i klica. A rezultat te moje odluke je pad kvaliteta ove Vikipedije. Drugo, neki ljudi iz Republike Srpske koji pišu članke na Vikipediji uopšte ne vladaju dobro srpskim jezikom. To je, donekle, i logično jer su, zbog geografske razdaljine, više izloženi uticaju hrvatskog jezika. Pogledajte članak Korona, u njemu autor koristi reč milijun. Ko tako govori?

Kada biste shvatili koliko malo kvalitetnih saradnika ova Vikipedija ima, nikada vam na pamet ne bi padale te megalomanske ideje.--Lečeni (razgovor) 17

26, 18. avgust 2010. (CEST)

Gospodine Lečeni, nije lako Srbin biti... Da parafraziram Kenedija: Odlučili smo da idemo na Mjesec i učinimo druge stvari, ne zato što je to lako, već zato što je teško. Ovi primjeri koje ste naveli su za razmišljanje, ali ne i nepremostivi. Program se može uraditi, koji bi bio na ekspertskom nivou prosječnog korisnika ijekavice, koji je zaista zbunjen i griješi u mnogim situacijama. Ali se uvijek može poboljšati. I put od 1000 milja počinje jednim korakom. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:39, 18. avgust 2010. (CEST)

Ne mislim da je saradnik iz Republike Srpske upotrijebio riječ „milijun“ u članku Korona. Bog zna odakle je saradnik. Ali slažem se sa tim da je standard dosta opao i da se velika masa tekstova kopira sa vikipedije na modernom hrvatskom novogovoru i novonastalom bošnjačkom jeziku, a da se pri tome sadržaj uopšte ne provjerava i pravilno prevodi na srpski jezik. Postoji gomila članaka koji nisu razumljivi onima koji govore srpski jezik. Imamo i članke koji u 50% teksta koriste arhaične turcizme, za čije razumjevanje je prosječnom čitaču potrebno da pregleda rječnik turcizama. Pored toga, ima i dosta korisnika koji „preferiraju“, ili kako bi se kod nas reklo, skloni su upotrebi drugih jezika kao svojih maternjih jezika. A ovo što je Banović prebacivao članak Audi u đirilicu i ijekavski, to nije uredu, mada ne znam iz kojih je to razloga radio. U svakom slučaju ne treba da se pokreću ovakve teme koje stalno ističu razlike između izgovora srpskog jezika. Posebno u ovoj situaciji kada sve više članaka uopšte nije na srpskom. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:57, 18. avgust 2010. (CEST)

Ek-ijek 2

Otvaram novu sekciju zbog veličine prethodne. Koliko ja vidim, jedan običan filter teksta (sličan onome za ćirilicu i latinicu) bi odgovarao za prebacivanje narječja. Ne bi bio tačan za sve slučajeve, kako je gospodin Lečeni lijepo ukazao, ali bi bio početak. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:42, 18. avgust 2010. (CEST)

E da, da napomenem, morali bi se napraviti i novi tagovi za reči koje ne trebaju da prelaze iz ijekavice u ekavicu i obrnuto. Ja sam shvatio da nije baš lako napraviti takav "običan filter teksta" ali ako neko zna kako to da uradi onda super.

Što se tiče glavne strane, potrebno je u drugo narečje prebaciti sve šablone za izabrane članke koji će se prikazivati tog meseca (mali deo izabranog članka, ali ima i tu posla), sve šablone "da li ste znali", sve šablone "dogodilo se na današnji dan" (za svaki dan tog meseca). To je što se tiče promenljivog dela glavne. A treba odraditi i ovaj statički deo glavne strane, ali to je najmanji problem. E ukoliko ima dovoljno zainteresovanih ljudi da to rade, nema problema neka urade to. Znači da sumiram za 1 mesec prikazivanja drugog dijalekta potrebno je napraviti 30 novih šablona "dogodilo se na današnji dan", 10-ak šablona za sjajne članke ", 5 "da li ste znali", prebaciti vesti (tu uključujem i prebacivanje novih vesti u ijekavicu). E to bi moralo da se radi za svaki mesec prikazivanja ijekavice. Ukoliko ima zainteresovanih, neka odrade to i da završimo sa ovom diskusijom. --Jovan Vuković (r) 18:06, 18. avgust 2010. (CEST)

Da, zaboravio sam, na kraju meseca, moralo bi da se vrati na ekavicu, da nam se cela glavna strana ne bi raspala i ostali samo nepostojeći šabloni za sledeći mesec. --Jovan Vuković (r) 18:07, 18. avgust 2010. (CEST)

Jovane, samo da ti skrenem pažnju da je temu započeo MikiM, sa idejom da se izbaci ijekavica. Gore iznad je tema započeta plavim slovima. Ovo samo novodim zbog nekoliko podnaslova koji su nastali. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:10, 18. avgust 2010. (CEST)

Znam, ali diskusija je otišla u drugom smeru. Ja jesam za to da postoji ijekavica na glavnoj strani. Naveo sam šta je potrebno odraditi da bi ona postojala na glavnoj. Pa ako ima zainteresovanih da to odrade i da rade svakog drugog meseca, odlično. Što se tiče MikiM-a mislim da nije predlagao da se ukine uopšte ijekavica, nego da na glavnoj strani ne bude šareniša. Tj. da npr. sekcija "da li ste znali bude" bude na ijekavici, a ostatak na ekavici. Mada je i sada sve na ekavici sem sajtnotis poruke koja se prikazuje na svim člancima, što po meni nije toliko bitno, da bi se vodila ovolika rasprava... --Jovan Vuković (r) 18:19, 18. avgust 2010. (CEST)

Molim te Baščeliku, nemoj da širiš dezinformacije po raznim mestima. Ako nisi u mogućnosti da razumeš šta piše plavim slovima, zamoli nekom da ti pojasni. Jovane, tema nije pokrenuta da bi se izbacilo bilo šta, već da bi se čulo mišljenje ostališ po pitanju jedna strana - jedno pismo - jedan izgovor.--MikyM|Write me 21:56, 18. avgust 2010. (CEST)

---

Ja bih molio predlagača (ili nekog od zagovornika) da na ovoj stranici iznese jedan čvrst, razuman razlog (a da to nije "uniformnost") za prebacivanje članaka u GIP-u i na naslovnoj stranici sa ijekavice na ekavicu i obratno?

--Sly-ah (razgovor) 18:12, 18. avgust 2010. (CEST)

Ako želimo da sve bude cakum-pakum, onda imamo i izmene u Medijavikiju, jer nam je meni sa leve strane i u gornjem delu Glavne strane pisan ekavicom + obaveštenja koja se pojavljuju na svim stranicama u gornjem delu + tekst ispod Glavne strane. To se tiče onoga da Glavnu stranicu posmatramo kao „korice knjige“ ili kao celinu bez ikakvog kompromisa. I to se mora sve rotirati + to mora biti sinhronizovano sa botovskim menjanjem pripremljenih šablona, a tu će morati da zapnu admini. Malo komplikovano, zar ne? E pa, ima toga još. mickiτ 18:21, 18. avgust 2010. (CEST)

I da, meni ne smeta da se na naslovnoj strani nađu obadva izgovora srpskog jezika, baš kao i na vikipediji na kojoj su zastupljena obadva izgovora srpskog jezika. Vjerujem da će djeca u Republici Srbiji da razumiju i par paragrafa na ijekavici. Isto tako vjerujem da će djeca iz Republike Srpske bez problema da razumiju ekavski, kao i djeca iz Krajine u izganstvu širom svijeta, i sve druge srpske izbjeglice, od Kosova do Jadovna. Isto tako sam protiv ideje „uniformnosti“, odnosno protiv produbljivanja razlika između onih koji govore srpski jezik, bilo to ovako ili onako. Napomena, ako se jazik zove srpski jezik, onda se valjda razumijemo međusobno, i ne treba stalno isticati kako jedni Srbi izgovaraju drugačije od onih drugih. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:26, 18. avgust 2010. (CEST)

Lat-ćir

Evo, hteo sam da vidim koliko je zahtevno da se naprave šabloni za druga pisma i narečja. Mislim da mi je trebalo mi je oko sat i po vremena. Evo kako to izgleda... Tantanana — Glavna strana na latinici. Preraditi sve šablone za izabrane članke, zanimljivosti itd. bi zahtevalo malo mehaničkog rada i to je to. Po meni sva ova priča oko glavne nije problem tehničke prirode, već toga da li postoji volja, želja ili potreba da se tako nešto radi. -- Loshmi (razgovor) 19:41, 18. avgust 2010. (CEST)

To si uradio za jedan dan. Sad trebas to da odradis jos 30 puta... --Jovan Vuković (r) 19:51, 18. avgust 2010. (CEST)

Najteži deo je bio preraditi templejt. Za sve ostalo bi mi trebalo par sati jer bi u pitanju bilo prosto preslovljavanje. Dakle, to mogu da odradim vrlo lako, ali ostaje pitanje koje sam gore spomenuo. -- Loshmi (razgovor) 20:24, 18. август 2010. (CEST)

Sad ću ja ispasti partibrejker :) Čini mi se da je gore rečeno da baš sve mora biti uniformno (bez obzira na pojedinačne delove). Stoga ostaje moje pitanje za meni sa leve i gornje strane i tekst ispod Glavne strane. mickiτ 20:52, 18. август 2010. (CEST)

Ko kaže da sve mora da bude uniformno? :) Pa ništa na ovoj Vikipediji nije uniformno. -- Loshmi (razgovor) 21:02, 18. август 2010. (CEST)

P. S. Verovatno bi to moglo da se uradi dodavanjem nekog koda koji bi menije prikazivao u željenoj varijanti. Bilo je ranije razgovora o tome kada smo pričali o kategorijama. Problem je samo što je jako duga tradicija na ovoj Vikipediji da se o svemu i svačemu raspravlja naširoko i da na kraju od ni od čega ne bude ništa. Zato sam i napravio ovu varijantu, jer sam rekao da se to može lako napraviti, pa da ne bude da samo pričam. -- Loshmi (razgovor) 21:31, 18. август 2010. (CEST)

Ma samo pričaš :) Bla, bla, bla mickiτ 21:50, 18. август 2010. (CEST)

PS: Šalim se. Sviđa mi se inicijativa :) mickiτ 21:52, 18. август 2010. (CEST)

Ma ukapirao sam ;) -- Loshmi (razgovor) 22:01, 18. август 2010. (CEST)

Aj kad sešalimo da kažem Mickiju da kad u podešavanjima stavi jezik bosanski, dobiće neka sistemska obaveštenja na željenom izgovoru :)))) Tako da, g-dine partibrejkersu Predsedniče, problem vam je polovično rešen :))))--MikyM|Write me 22:08, 18. август 2010. (CEST)

А ја се питам одакле се провуче она ријеч „istaknuti“, сада ми је јасније. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:16, 18. август 2010. (CEST)

Има ли консензус и за шта га има?

Има ли консензус за униформност главне стране? Да ли је број коментара довољно репрезентативан? И пустите оф топик приче! --Kašter (разговор) 23:31, 18. август 2010. (CEST)

Bio sam protiv „uniformnosti“, jer bi to značilo da bi za sve na vikipediji trebali da imamo najmanje četiri verzije. Što bi značilo da će idućeg mjeseca ovde iznad umjesto Izmeni da piše Izmijeni. A ovde sa strane će umjesto Skorašnje izmene da piše Skorašnje izmjene. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:43, 18. avgust 2010. (CEST)

Za neku argumentovanu diskusiju potrebno je da sagovornici poznaju ono o čemu pričaju. Izvinjavam se što je moj komentar možda u pogrešnom podnaslovu, ali pošto je na kraju mislim da će ga svi lakše uočiti. Dakle, jedno je interfejs, a nešto sasvim drugo kod u člancima pa i onaj koji se nalazi u Glavnoj strani. Skorašnje izm(j)ene, Izm(ij)eni, veza Glavna strana u bočnom meniju, kao i gomile drugih poruka, su takozvane sistemske poruke, odnosno poruke interfejsa i one se ne mogu tako lako mijenjati, mogu ih mijenjati samo administratori, niti se mogu praviti neki šabloni u kodu stranica/članaka koji bi se njih ticali. To je jedan sasvim druga priča, koja se samo dijelom može modifikovati nekim java skriptama. Već sam negdje objašnjavao da se sistemske poruke, poruke interfejsa, učitavaju iz dva fajla, jedan za ćirilicu, drugi za latinicu, aplikacije/programa Medijaviki, koja pokreće Vikipediju. Morate da pravite razliku, odnosno da se bolje tehnički upoznate sa razlikama između koda u stranicama/člancima i onoga što se zove interfejs. U suprotnom dešavaće se da komentarišete na slijepo i da se vrtite u krug bez ikakvih argumenata koji imaju osnovu u stvarnosti. Ovo govorim većini učesnika u diskusiji, ne iz neke loše namjere, nego upravo suprotno. Morate se mnogo bolje upoznati sa funkcionisanjem aplikacije Medijaviki kako bi ovakve diskusije imale više smisla. Dakle, pravljenje verzije ijekavica/ćirilica i ijekavica/latinica nije nemoguće, kao što se u ponekom komentaru ovdje može pročitati, ali nije ni posao koji se može odraditi za mjesec dana. Međutim, sve na ovoj Vikipediji, pa i transliterator ćirilica/latinica i obratno je rezultat nečijeg rada, ne za pet minuta, nego tokom više mjeseci, pa čak i više godina. Ja jesam za to da jednog dana imamo sve članke i ijekavicom i ekavicom u oba pisma. No svjestan sam da će do toga doći vremenom, a ne odjednom, možda za pet, a možda i više godina. Tehnologije Interneta stalno napeduju, imamo sada i novu verziju jezika HTML, tj. HTML 5, itd. Međutim ja vidim jedan problem kod vas, većine, nemojte se ljutiti, a to je da razmišljate kao da sve ovo što nam se dešava, ova Vikipedija. mogućnost da razgovaramo i diskutujemo sa različitih tačaka svijeta, nije realnost, odnosno vidim dosta razmišljanja kao da se nalazimo u eri prije Interneta. Ljudi bre, danas postoje tako složeni programi i aplikacije, odnosno sistemi koji su u stanju sami da donose odluke koje su ranije bile rezervisane samo za stručnjake, a neki od vas pričaju da nije moguće da se dođe do rješenja za ovaj naš problem. Moram da vam kažem da griješite, ovdje je jedni problem to što nedostaje dovoljno tehnički sposobnih ljudi sa slobodnim vremenom, naglasak na sa slobodnim vremenom. Ja lično nemam slobodnog vremena za to, ali čim ga budem imao pokazaću vam na primjeru da prebacivanje sa ekavice na ijekavicu i obratno, uopšte nije problem odraditi u ovoj vrlo fleksibilnoj aplikaciji koja se zove Medijaviki. Dakle, mi već imao započet put u samom kodu aplikacije Medijaviki, samo što za jedno gotovo rješenje, odnosno pravljenje tih rječika treba dosta vremena. Ne, ne mora se biti akademik SANU, nego samo imati strpljenja u vađenju tih riječi iz Rječnika Matice srpske i sve testirati na jednom test projektu. Do idealnog rješenja se jedino može stići vremenom i radom, pokušajima i greškama, jer je to to način na koji se razvija sav softver ovog svijeta. --Slaven Kosanović {razgovor} 03:05, 19. avgust 2010. (CEST)

Još da da napomenem, da nikakvi tagovi za sprečavanje prebacivanja iz ekavice u ijekavicu i obratno nisu potrebni, kao što je bio slučaj sa transliteratorom ćirilica/latinica i obratno, jer ovdje prebacujemo samo riječi iz srpskog jezika koje se razlikuju u oba narječja, dakle ne latinska, grčka i druga stručna imena, niti imena iz drugih jezika (engl. i slično) koja je bilo potrebno rezervisati u izvornom obliku kako se ne bi dešavalo da budu prosto ćirilizovana. Probleme sa nekim glagolskim vremenima je programski moguće riješti regularnim izrazima, jednom već se identifikuje gdje se nalaze. Ako želimo da citati pisani na jednom narječju ostanu na istom u članku na drugom narječju, to se riješi u samom šablonu citat koji oni koji pišu članak samo trebaju da popune, bez da razmišljaju o tome kako to funkcioniše. Na kraju krajeva, Vikipedija je namjenjena čitaocima, a ne samo onima koji je pišu i naš cilj treba da bude da jednog dana, svaki članak svako može čitati na narječju i pismu na kom želi. To se ne mora brzo postići, ali treba o tome razmišljati i ako je moguće, što prije početi raditi na konceptima rješenja. Sutra se može desiti da se ovdje pojave neki momci i djevojke koji će imati vremena da sprovedu te ideje u djelo, kao što je bio slučaj sa transliteratorom ćirilica/latinica i obratno. Uostalom i taj posao nisu završili ljudi koji su ga počeli, ali je bilo vrlo bitno da je ideja bila tu, da se o tome razmišljalo i počelo sa eksperimentima. I to je jedan odličan primjer kako više generacija Vikipedijanaca odradi jedan posao. Generacija, ne u smislu starosnih dobi, nego ljudi koji su u početku imali vremena za Vikipediju, pa im kasije nedostajalo, pa došli neki drugi ljudi sa više slobodnog vremena da završe posao. --Slaven Kosanović {razgovor} 03:53, 19. avgust 2010. (CEST)

naš cilj treba da bude da jednog dana, svaki članak svako može čitati na narječju ... kom želi?

Ali: ZAŠTO?

--Sly-ah (razgovor) 07:19, 19. avgust 2010. (CEST)

Prosto zato što je ovo projekat na srpskom jeziku a srpski jezik ima dva narječja, kao što ima i dva pisma i to sve lijepo stoji u Pravopisu. Možda je tebi ili nekom drugom svejedno, ali trebaš da imaš u vidu da nove generacije ijekavaca trebaju da imaju mogućnost da čitaju ovu enciklopediju na ijekavici, ako ni zbog čega drugog onda zbog praktikovanja, a i što je često korisno znati kako se nešto tačno piše na ijekavici za one koji je koriste. Ako nešto ne praktikuješ onda se to zaboravi, to je valjda jasno. Dakle, ovo je edukativni projekat, mada se neki trude da pokažu da nije. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:55, 19. avgust 2010. (CEST)

@Sly-ah: Zato što mi volimo naše korisnike i posjetioce, želimo da im boravak na vikipediji (za početak bar na glavnoj strani) učinimo što ugodnijim, i ne želimo da ih prisiljavamo na nešto što eventualno ne žele. --Kašter (разговор) 08:49, 19. август 2010. (CEST)

@Slaven: Ne bih se složio da je "to jedna sasvim druga priča, koja se samo dijelom može modifikovati nekim java skriptama." ... ta priča se može riješiti kompletno java skriptama. --Kašter (разговор) 08:49, 19. август 2010. (CEST)

Kašter, pretpostavljam da znaš, štaviše siguran sam da zanš da se java skripte izvršaaju u brauzeru korisnika, što usporava učitavanje stranica u sam brauzer i opterećuje ga. Nisam dovoljno pojasnio, pošto je taj dio komentara namjerno tako sročen za one koji ne prave razliku između interfejsa i koda u stranicama. Interfejs uopšte ne treba riješavati java skriptama, odnosno poruke u interfejsu, nego se napravi novi fajl sistemskih poruka na ijekavici i ubaci u fascikl poruka u sam Medijaviki na serveru. Tako smo uradili za sistemske poruke na latinici, recimo kada je rađen transliterator. To sa porukama uopšte nije problem. Taj fajl poruka na ijekavici se samo pozove kada korisnik izabere interfejs na ijekavici i gotovo priča, kao što je danas slučaj kada neko izabere interfejs na latinici. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:55, 19. avgust 2010. (CEST)

---

Kaštere, budi ljubazan pa mi objasni značenje zamenice mi u rečenici: "Zato što mi volimo naše korisnike i posjetioce", zatim mi nabroj ko su to "oni" (što logički sledi iz te rečenice), a ja ću te upitati da li to znači na "oni" ne žele da "našim" korisnicima i posjetiocima učine boravak na Vikipediji što ugodnijim zalažući se protiv vrlo čudne ideje da se svi članci na Vikipediji (ij)ekaviziraju kako bi se na taj način privukao neki Hrvat, Bošnjak ili Crnogorac koji "eventualno" ne želi da čita ekavske tekstove, ili neki Srbenda koji je gadljiv na mlijeko. I, naravno, koji se zbog nepostojanja (ij)ekavske varijante članka osećaju vrlo neugodno i nekomforno, kao da je, jbt, Vikipedija hotel sa pet zvezdica u kojem se osoblje rastrčalo da gostima učini boravak što "ugodnijim". Sem toga, zar ovde niko nije svestan da se insistiranjem na dve verzije članka (u pogledu narečja) srpski jezik veštački deli na ijekavski srpski i ekavski srpski, da se upravo na taj način poništava i omalovažava već postignuta ravnopravnost narečja oličena u preporuci da svako može da započne članak na narečju na kojem želi? A sve to pod plaštom uniformnosti (baš!) i izgovora da čitalac iz nekog mesta u Srbiji ne zna da je "mlijeko" u stvari "mleko", a "snijeg" - "sneg", dok neki korisnik iz Republike Srpske ima problema da shvati da je "lepo" u stvari "lijepo", a "grejanje" - "grejanje". A desiće nam se i takve komične situacije da će film "Lepa sela lepo gore" postati "Lijepa sera lijepo gore", a Belo odelo" - Bijelo odijelo, dok će, s druge strane, "Bijelo dugme" postati "Belo dugme". Humora koliko hoćeš. Jedna mala digresija: Poznato je da engleski jezik ima nekoliko varijanti (američki engleski, australijski, engleski engleski itd), ali, koliko je meni poznato, na Vikipediji na engleskom ne postoji inicijativa da se svaki članak ima barem dve jezičke verzije (npr. na engleskom engleskom i na američkom engleskom), iako su razlike između AE i BE mnogo veće nego između "ijekavskog srpskog" i "ekavskog srpskog". Nije mi jasno zašto sebi namećemo nepotreban posao, a kukamo kako nemamo dovoljno saradnika, kako mse njihov broj osipa, kako nemamo ljude koji bi ovu "zamisao" sproveli u delo itd.

--Sly-ah (razgovor) 10:01, 19. avgust 2010. (CEST)

Slaja, izgleda da nisu svi shvatili da je ideja „unifikacije“ zapravo ideja produbljivanja podjela, odnosno podjela srpskog jezika na dva jezika. Ako neko insistira da ne smije da se na glavnoj strani nađe i pokoji redak ijekavice, onda dolazimo u situaciju da su nam potrebne dvije varijante izgovora svega na vikipediji, ako uključimo i ove iz starih dijelova Srbije koji govore neku vrstu ijekavice, Zlatiborce i Rašku. I dvije varijante pisma u izgovornim varijantama. Do sada su izgovori bili prisutni prema doprinosu, koliko napišeš na tom izgovoru, tolika i zastupljenost izgovora. Dok u slučaju „unifikacije“, svaki izgovor će biti ravnopravno zastupljen u određenom vremenskom periodu, i ne samo na glavnoj strani, nego svuda, uključujući i komande i sve ostalo. Tako dakle ako se insistira na „unifikaciji“ (NEMIJEŠANjU), onda se izgovori ne miješaju, nego se srpski jezik dijeli na dva jezika. Inače, ja bih svima koji koriste ekavicu poručio da im ne smeta ako se na glavnoj strani provuče i malo ijekavice, jer ako budu insistirali na čistoći ekavice, glavna strana će jedan mjesec da bude na ijekavici a drugi na ekavici, što je faktički podjela srpskog jezika na dva jezika. A neko potkovaniji od mene bi trebao da predstavi rađanje ideje i podjeli srpskog jezika na ijekavki i ekavski, u vrijeme Josipa Broza Tita, pa da i ostali bolje shvate da je sama podjela na ijekavski i ekavski stvorena u Zagrebu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:28, 19. avgust 2010. (CEST)

• "Mi", su svi urednici, dok su "oni" posjetioci + urednici.
• Imam utisak da miješate "uređivanje" i "prikazivanja" članaka. Ja ovdje stalno govorim o prikazivanju ne o uređivanju, pošto za uređivanje imamo već precizna pravila koja ne treba mijenjati.
• Zalažem za to da se svi članci na Vikipediji prikažu onako kako korisnik želi, naravno integrisano u Medijaviki kao što trenutno ima izbor između latinice i ćirilice. Pošto se to realno još nemože očekivati, ostavimo to (i druge ideološke priče) po strani. Realno, se sada može realizovati samo glavna strana.
• "zašto sebi namećemo nepotreban posao" ... ovdje razgovaramo o konsenzusu tj. dozvoli zajednice o potrebi da se o tom poslu uopšte razmišlja. Da li će do realizacije uopšte doći je druga priča i zavisi od resursa. A njihova stvar je kako će i koliko brzo to uraditi. Opet dakle stvar izbora a ne "nametanja" nečega nekome.
• "Tako dakle ako se insistira na „unifikaciji“ (NEMIJEŠANjU), onda se izgovori ne miješaju, nego se srpski jezik dijeli na dva jezika ... glavna strana će jedan mjesec da bude na ijekavici a drugi na ekavici, što je faktički podjela srpskog jezika na dva jezika." ... Žao mi je ... i pored najbolje volje ovu argumentaciju ne mogu da razumijem. --Kašter (разговор) 11:28, 19. август 2010. (CEST)
• I da, Vikipedija bi trebalo da je hotel sa pet zvezdica u kojem se osoblje rastrčalo da gostima učini boravak što ugodnijim, po svim ergonomskim kriterijumima. S tim da se sa osoblje misli djelimično na softver a djelimično na urednike. --Kašter (разговор) 11:33, 19. август 2010. (CEST)

Dobro Kašter, da li ti možeš da se precizno izjasniš za koju si varijantu? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:38, 19. avgust 2010. (CEST)

"Mi", su svi urednici

Pretpostavljam da i ja spadam u te "mi" budući da sam neki j...ni urednik? Ali, ja se ne sećam da sam te ovlastio da govoriš u moje ime ("zato što mi volimo naše korisnike i posjetioce"). Mislim, i ja volim naše korisnike i posjetioce, ali, otkud ti to znaš? I lepo te molim da ubuduće govoriš u svoje ime. Dakle, nešto tipa: Zato što ja volim naše korisnike i posjetioce . . . i zato što sam odlučio da im boravak na Vikipediji učinim što ugodnijim ... Uređivanje i prikazivanje su za mene, kao korisnika, isto. Izgled nekog članka na glavnoj strani je tehnički segment, ali pretvaranje nekog članka u ijekavicu spada u segment uređivanja, jer zadire u smisao i suštinu samog članka. Na taj način ćete izbrisati, odnosno, ukinuti i ono malo individualnog i osobnog koje bi svaki članak trebalo da sadrži, u što, između ostalog, spada i narečje na kojem se piše članak. Sem toga, navodiš da se za sada raspravlja samo o izgledu glavne strane, a previđaš činjenicu da je na ovoj stranici nekoliko puta provučena teza o (ij)ekavizaciji SVIH članaka u GIP-u u bližoj ili daljoj budućnosti. I ti me sad pokušavaš uveriti da se tu radi o čisto tehničkoj stvari (o "prikazu").

--Sly-ah (razgovor) 11:57, 19. avgust 2010. (CEST)

"Mislim, i ja volim naše korisnike i posjetioce" ... pa šta hoćeš onda?!!!

"I lepo te molim da ubuduće govoriš u svoje ime." ... ti to zahtijevaš političku korektnost ili šta? Ma daj ...

Uređivanje i prikazivanje za mene nisu isto. --Kašter (разговор) 12:26, 19. август 2010. (CEST)

Pošto se ovdje (opet) igramo gluvih telefona, isključujem se iz diskusije. --Kašter (разговор) 12:26, 19. август 2010. (CEST)

Nemoj da se isključuješ. Tema je jako loše pokrenuta i sa pogrešnim motivima, kao i pogrešnim navedenim razlozima. Ali je jako važna pošto zadire u sve oblasti vikipedije na srpskom jeziku. Tako da ne treba da se isključuješ, ali svi treba da shvate da je ovo jako bitno pitanje srpskog jezika, a tehnička strana je najmanji problem, iako jako važan aspekt. Ovo je suštinsko pitanje srpkog jezika. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:34, 19. avgust 2010. (CEST)

Srpski jezik je važan za Vikipediju na srpskom jeziku (što sam naziv govori) ali ne treba unositi političku i politikantsku dimenziju negde gde za to ne postoji nikakva potreba. Ako je tehnički izvodljivo da se naslovnica namesti na sve četiri varijante (dva pisma dva narečja) onda je to dobro ali ne smatram da je previše važno i da treba trošiti vreme i tehničke resurse na to. S druge strane menjanje pisama je daleko bitnije iz jednostavnog razloga što olakšava pretragu. Ne verujem da postoji realna jezička potreba da članci budu dostupni na oba narečja (čak i da je to tehnički izvodljivo) jer su oba narečja u potpunosti i bez izuzetaka razumljiva svima koji čitaju srpski jezik. Tu nema nikakvog prilagođavanja, nepoznatih reči i konstrukcija, bilo čega zbog čega bi to predstavljalo realnu potrebu Vikipedije na srpskom jeziku. Knjige na srpskom se štampaju na oba narečja, čitanke srpskog jezika sadrže tekstove na oba narečja i to ne predstavlja nikakvu poteškoću onima koji čitaju. Za mene ključno pitanje ovde predstavlja: da li je postojanje raznih varijanti motivisano jezičkim i praktičnim razlozima?--Vojvoda razgovor 12:44, 19. avgust 2010. (CEST)

Vojvoda, pomenuo si četiri varijante srpskog jezika. Lično smatram da srpski jezik ima samo jednu varijantu, i da postoji samo jedan srpski jezik sa svojim osobenostima. Za mene su četiri varijante srpskog jezika politička podjela srpskog jezika. Za mene je ovde glavno pitanje da li nekome smeta da se srpski jezik sa svojim osobenostima miješa na glavnoj strani, ili treba neki „ekavičar“ da prepravlja ono što napišu neki „ijekavičari“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:53, 19. avgust 2010. (CEST)

Pošto je pitanje odeljka da li postoji konsenzus, da dam i svoj „glas“. Slažem se mahom sa onim što je Slaja rekao, i ostali na toj liniji. Ja jednostavno ne vidim potrebu za ovim, a uniformnost radi uniformnosti, u ovom konkretnom slučaju, mi nema mnogo smisla. Ako su zaista oba narečja ravnopravna šta je problem da budu mešana na stranici koja je očito modularna i sastavljena od drugih stranica (koje su pak same uniformne što se narečja tiče, što je sasvim u redu i tako i treba da bude). Ja recimo praktično i ne primećujem na kom je narečju neka stranica pisana sve dok ne obratim pažnju pri uređivanju. Zar je moguće da različita narečja toliko bodu oči drugim urednicima? Ne bih dalje učestvovao u diskusiji jer nema potrebe, sve je već rečeno. Ukratko: ja na neki način ne bih ni voleo da se na glavnoj stranici uvodi uniformnost u narečju, ali ako je zajednici generalno baš stalo da se bavi ovim samo izvolite. EOF; [sabate]$ talk; 13:07, 19. avgust 2010. (CEST)

Evo Sabate je objasnio suštinu. Ako govorimo istim jezikom, koji se zove srpski jezik, onda se valjda razumijemo, jer govorimo istim jezikom. A to što se u mom kraju nisam, a u nekom drugom kraju kaže nijesam, to su osobenosti srpskog jezika, a ne drugi jezici, da moramo da ih razdvajamo. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:14, 19. avgust 2010. (CEST)

Slajini, Vojvodini i uopšte argumenti te „linije“ mi zvuče vrlo ubedljivo. Ukoliko može da se izvede da naslovna strana bude jednoobrazna, ok, super i svaka čast onome ko to izvede, ali forsiranje da na silu bude ekavična i uz to sa promašenim argumentima mi je strana. Meni je inače insistriranje na uniformnosti po pitanju svega i svačega ovde nešto što mi je teško prihvatljivo i nesvrsishodno.--Metodičar zgovor²a 13:22, 19. avgust 2010. (CEST)

Žao mi je, ali nemogu da odolim a da ne prokomentarišem :)

Baš fino što smo se složili i odbili ono što uopšte nije predloženo :) Ovo samo na Vikipediji ima :) Rekoh ja na početku da će diskusija biti jalova. --Kašter (разговор) 13:33, 19. август 2010. (CEST)

(; Opušteno samo. Off teme su za očekivanje od pojedinaca, a kao što sam i rekao svođenje jedne strane na jednom izgovoru i pismu dočekaće se na "nož" kod pojedinih. Kada svets o tom "problemu" bude na višem nivou od dosadašnjeg ne smeta mi, simpa mi je i ne vidim ništa loše, mislim da će se ljudi složiti. Sve dok se gleda lična strana i lično shvatanje neće se daleko dokurati. Uostalom, trebalo je prvo da se zajednica izjasni da li želi ili ne da se glavna strana pokazuje u jednom pismu/ jednom izgovoru, pa tek onda da se vide tehničke mogućnosti istog. Kada se usvoji potreba za (ne)postojanje, kasnije u budućnosti ko hoće da se ozbiljno bakće tim poslom može to raditi, ali bar bi znali da u sadašnjosti imamo "problem" sa izgledom glavne. Tako je bio slučaj i sa latinicom i ćirilicom. Kada se postigao koncenzus, dalo se u rešavanju problema, koji je možda bio lakši od ovog i rešen je znatno brzo.--MikyM|Write me 14:03, 19. август 2010. (CEST)

U projektu o kom je riječ, radi se o mogućnosti da se svi članci mogu čitati na ijekavici ili ekavici, ćirilicom ili latinicom, kako kome volja. Dakle, riječ je o čitanju a ne o pisanju. Pisati će i dalje moći svako kako mu volja, kao što je i sada slučaj. Eventualni problemi sa riječima koje ne treba prebaciti iz jednog narječja u drugo, takođe su riješivi bez potrebe tagova, niti daljeg otežavanja u pisanju istih. Ko ne bude htio da koristi interfejs na ijekavici, ili čita na ijekavici, pa brate niko ga neće ni tjerati da to radi. Ovdje je riječ o otvaranju mogućnosti izbora, nasuprot nekim idejama o uniformnosti, nauštrb čitavog jednog narječja kojim se koristi više miliona ljudi, što malo podsjeća na vremena inkvizicije. Vikipedija je o otvaranju mogućnosti, a ne suprotno, razmislite malo o tome. --Славен Косановић {разговор} 15:13, 19. август 2010. (CEST)

"Мислим, и ја волим наше кориснике и посјетиоце" ... па шта хоћеш онда?!!!

---

Хоћу да престанеш говорити у моје име!!!!

--Sly-ah (разговор) 15:17, 19. август 2010. (CEST)

Ja bih samo da kažem da sam fasciniran činjenicom da ovde postoje ljudi koji podižu inače vrlo nisko postavljenu svest naroda Njikipedije o vrlo zamršenim problemima koje ne uviđamo i što nas podsećaju da nećemo daleko stići gledajući ličnu stranu, ma šta god to značilo. Dakle, ja zaista razumem da je neko besan zato što nije isterao svoj naum, ali razgovori ovakvog tipa su sve samo ne konstruktivni i uopšte im ne vidim svrhu. Meni je skroz naopačke da se prvo vidi da li smo mi za nešto, a onda da uvidimo da je to tehnički neizvodivo. I šta smo uradili? Izgubili vreme. Možda bi bilo mnogo korisnije, ako već nešto hoćemo, da radimo na konvertoru (ili kako se to već zove) iz jednog dijalekta u drugi, baš kao što imamo i ovo prebacivanje iz ćirilice u latinicu i obratno. Vrlo verujem da bi to rešilo ne samo glavnu stranu, već i druge probleme, kojih verovatno, takođe nismo svesni. :)--Методичар зговор²а 15:25, 19. август 2010. (CEST)

Tehnički neizvodljivo. Hahaha... kako preko noći teško postane nemoguće. Joj hahaha.--MikyM|Write me 15:59, 19. август 2010. (CEST)

Filip rekao:

Ако већ разговарамо о више варијанти главне стране, мислим да једино има смисла укључити екавицу и ијекавицу, и то управо због тога што (и даље) у софтверу не постоји начин да се аутоматски врши пребацивање из једне у другу варијанту.

Meni je žao što je tako i žao mi je što se tako ponašaš.--Методичар зговор²а 16:25, 19. август 2010. (CEST)

Kako fino citiramo Filipa. Treba samo biti sposoban smanjiti adrenalin i uvideti da ne postoji nije isto sto i tehnički neizvodljivo. Ali Boze moj, ima nas svakakvih. Sem sebe, ne treba nikog žaliti.--MikyM|Write me 16:49, 19. август 2010. (CEST)

Cijela ova priača je započeta zato što se na Glavnoj pojavilo jedno obavještenje, a koje uopšte nije dio koda Glavne stranice nego se poziva preko sistemskih poruka, sa jednom rječju na ijekavici. Ja opet moram da ponovim da mnogi ovdje ne poznaju dovoljno dobro softver koji pokreće Vikipediju i da je to glavni uzrok ovoliko nesporazuma. Dakle, softver koji pokreće Vikipediju se sastoji od skripti u jeziku PHP i baze podataka u kojoj su sva naša pisanija i članci u sirovom obliku. PHP je jezik koji se izvršava na samom serveru i zato je brži i bolji od nekih drugih, recimo od java skripte koja sklapa veb stranicu u samom brauzeru korisnika. Dakle, imamo bazu podataka sa člancima i komentarima i skripte koje čine da se ti članci i komentari prikažu na određeni način prilikom učitavanja. Trenutno imamo skripte koje konvertuju iz ćirilice u latinicu i obratno, ukoliko korisnik/čitalac/saradnik odluči da ih pokrene, biranjem opcija u svojim podešavanjima, ili odabirom jednog od jezičaka gore u interfejsu formulara za uređivanje i čitanje. To isto je primjenjljivo i za prebacivanje iz ijekavice u ekavicu i obratno s tim što zahtjeva više posla u vidu pripreme rječnika... Sve to bi se prvo radilo na jednom test projektu izvan Vikipedije, kao što je rađeno i u slučaju konvertora ćirilica/latinica i kada stvari budu u takvoj fazi da praktično ne postoje problemi, onda se od razvojnog tima Vikimedije zatraži da izmjene ubaci u Medijaviki. --Славен Косановић {разговор} 15:48, 19. август 2010. (CEST)

Ако већ разговарамо о више варијанти главне стране, мислим да једино има смисла укључити екавицу и ијекавицу, и то управо због тога што (и даље) у софтверу не постоји начин да се аутоматски врши пребацивање из једне у другу варијанту. А како постоји софтверска могућност за пребацивање из ћирилице у латиницу, онда нема смисла укључивати у ротацију и варијанте са оба писма, тим пре што се ту јављају проблеми и писма интерфејса (о чему је Славен већ писао; додуше, ако би се главна мењала само по изговорима, опет би остао проблем, само нешто мање изражен). С друге стране, о овоме се свакако мора гласати, пре било каквих имплементација (али свакако видим да не постоји јасан консензус око коначног решења). Мада, читајући ове разговоре, као далеко најпрагматичније решење делује ми Слајино, уз напомену да сви разумеју оба изговора (што не значи да би сви могли правилно да користе оба изговора, али о томе овде није реч) и да нема потребе форсирати једно. Е сад, игром случаја је на главној страни доминантна ћир-ек варијанта, али, побогу, то не значи омаловажавање ијекавице. Посебна категорија по којој има несугласица је униформност главне стране, тј. да ли дозволити мешање изговора (мешање писама је, нерачунајући изузетке, јасно, недопустиво) или не. Моје мишљење је да то не треба радити, па стога једино остаје опција ћир-ек, као најбоље решење. --филип ██ 16:00, 19. август 2010. (CEST)

ja se djelimično mogu složiti, ali mislim da nije realno u našoj situaciji. Da li to znači da ćete izabrane članke, odnosno isječke istih koji idu na Glavnu prebacivati na ekavicu? Da li to znači takođe, da ćete latinične članke, odnosno isječke koji idu na Glavnu takođe prebacivati na ćirilicu. Već je neko gore postavio ta pitanja i ja dodajem, ko će se time baviti? Zatim, dovoditećete u zabunu ljude koji će misliti da je nešto na način na koji nije, odnosno misliće da idu dalje da čitaju nešto na narječju/pismu na kom to nešto nije. Dizajn Glavne je modularan, recimo bočni meniji dolaze iz interfejsa, a dio koji je proizveo ovoliko buke, čak uopšte nije bio dio koda Glavne stranice, nego obično obavještenje - sitenotice. Oko takvih stvari će neminovno biti sukoba i mnogo žući, ako im se pridaje pažnja koju ne zaslužuju. --Славен Косановић {разговор} 16:24, 19. август 2010. (CEST)

Ек-ијек за интерфејс

Да ли се може наштимати да се поруке интерфејса мијењају по екавици и ијекавици, као што имамо латиницу и ћирилицу? Интерфејс је сачињен од бројних појединачних Медијавикија, и они заједно формирају цјелокупни интерфејс, тј. све ове поруке около садржаја именских простора, и садржаје посебних страница. Ја вјерујем да је могуће на преводиоцу Медијавикија, подесити да постоје Медијавикији на ијекавици ћирилици и латиници. Већ постоје Медијавикији на ћирилици и латиници, а мислим да је сасвим изводљиво да се направе и још двије варијанте.

Дакле, за почетак, не мора да се пребацује главни именски простор и остали именски простори у ијекавицу, али мислим да је изводљиво наштимати да се поруке интерфејса пребацују, само треба направити одговарајуће појединачне Медијавикије. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:36, 19. август 2010. (CEST) с. р.

Не. Претпоставке које си написао нису тачне и све укупно нема пуно смисла. --Kašter (разговор) 13:47, 19. август 2010. (CEST)

Činjenica da način na koji to radi nije taj koji si ti zamislio, no to je u principu moguće - treba ijekavizirati srpski prevod na http://translatewiki.net/ a zatim izlobirati da taj prevod bude uključen (moguće da bi bile potrebne i neke izmene u softveru). Naravno, kasnije prevod treba i održavati... Nikola (razgovor) 14:16, 19. avgust 2010. (CEST)

Upravo sam to i mislio, možda nije u potpunosti jasno moje prethodno pitanje. I mislio sam na to da se naprave Medijavikiji na ijekavici na prevodiocu, pa da se kao takvi uključe na Vikipediju i druge projekte. Za početak je dovoljno da se interfejs može mijenjati. A ostalo će doći s vremenom, kad postane tehnički izvodljivo. --Željko Todorović (razgovor) 14:21, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Jeste, moguće je, ali tu treba obaviti dosta posla. Trenutno nemamo ni ekavicu sasvim prevedenu. Ako bi imao strpljenja da praviš rečnik reči koje treba ijekavizovati, prevodi bi mogli i botom da se prilagođavaju i kopiraju sa sr-ec. Ovaj rečnik bi takođe mogao biti veoma koristan pri izradi Medijaviki konvertora, koji bi ekavicu prebacivao na ijekavicu i obrnuto (kao što sada imamo i ćirilicu i latinicu). 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 14:45, 19. avgust 2010. (CEST)

Ukoliko to mogu botovi odraditi, onda još bolje. Što se tiče rječnika za ijekavicu, to bi se moglo sastaviti, možda i u kraćem roku. Odoka se može vidjeti koje poruke su na ijekavici, pa te vidljive riječi staviti u rječnik, a za sve ostale ne tako vidljive poruke bilo bi potrebno da se prelistaju Medijavikiji na prevodiocu. Npr. vidljive poruke su: Skorašnje izmene, Izmeni, Srodne promene, Šta je povezano ovde itd. tako da nije problem unijeti u rječnik izmjene, izmijeni, promjene, ovdje itd. To je za početak sastavljanja rječnika. --Željko Todorović (razgovor) 15:23, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Ovdje samo treba preuzeti fajl MessagesSr_ec.php i prebaciti poruke na srpskom koje se u njemu nalaze na ijekavicu. Mnogo lakše i manje problema nego što bi ih možda bilo upotrebom bota. Dakle, otići na stranicu www.mediawiki.org, preuzeti posljednju verziju aplikacije na računar, otpakovati i otići u fasciklu languages, zatim messages i potražiti taj fajl. Prevesti ga i sačuvati kao MessagesSr_ijek.php. Kada neko to odradi, onda ćemo riješavti problem s tim da se taj fajl i zvanično uključi u Medijaviki. Međutim to je samo dio posla koji neće riješiti interfejs na ijekavici, nego treba aktivirati tu opciju u drugoj skripti aplikacije Medijaviki, niti će to riješiti problem prebacivanja sa jednog narječja na drugo. To su dodatni poslovi koji će zahtjevati više vremena dok se ne dođe do momenta da postoji mogućnost interfejsa na ijekavici. Ali važno je od nečega početi, jer takođe nismo brzo dobili interfejs na latinici. Kada bi sve bilo lako, ne bi ovdje ni pričali, nego bi neko to odradio za par sedmica i rekao, evo uradio sam, uživajte. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:13, 19. avgust 2010. (CEST)

Koristim „ijekavicu“, ali ne pišem ovdje nego ovde. Isto tako ne koristim „prijedlog“ nego „predlog“. Samo ne bih volio da se striktno podjeli srpski jezik, pa da mi ne odgovana ni „ekavska“ a ni „ijekavska“ varijanta. Zapravo. ja govorim srpskim, a ne „ijekavicom“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:23, 19. avgust 2010. (CEST)

Pazi Čelik, u izradi rječnika za ovaj slučaj, koristićemo rječnike Matice srpske i to je jedino ispravno. Kako se ko od nas izražava i šta mu je bliže, to je irelevatno za članke. U komentarima može i ovako i onako, ali u članke ide ono što piše u relevatnim rječnicima. U suprotnom nije moguće stvari programirati da budu po svačijoj želji i volji. Onda je bolje ništa ni ne raditi po ovom pitanju. Dakle, ne možemo programirati stvari tako da za Baš Čelika stvari budu na jedan način, za Željka na drugi, itd. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:30, 19. avgust 2010. (CEST)

Slavene, slažem se sa tobom da treba neki standard, ali kad smo kod toga, pogledaj u tom rječniku da li postoji riječ „nijesam“. Ako postoji onda treba da radimo i „nijekavsku“ varijantu. Ako ne radimo da bude svima po volji, onda bolje da imamo jednu verziju. Da me pogrešno neko ne shvati, ja sam samo protiv toga da ne dijelimo srpski jezik na isključivo „ijekavski“ i „ekavski“, pošto je srpski jezik mnogo kompleksniji od standarda nametnutog od strane zagrebačkih lingvista u SFRJ. Raspadom Jugoslavije je sve palo u vodu, pa tako i striktna podjela ekavskog i ijekavskog koja je nastala u Jugoslaviji. Samo na teritoriji Republike Srpske, „ijekavski“ se različito govori u različitim dijelovima, a da ne pominjem Zlatibor, Rašku, Crnu Goru, Krajinu, i druge oblasti gdje se upotrebljava srpski jezik. Mnogo je srpski jezik kopleksan da bi ga podjelili na striktno dvije grupe. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:50, 19. avgust 2010. (CEST)

Znate li koliko kineska Vikipedija trenutno ima verzija interfejsa na svojoj Vikipediji? 13 verzija, baš sam sada pogledao u porukama posljdnje verzije Medijavikija. Ni manje ni više nego trinaest. A vi pravite politički problem od nečega što ne treba da bude. Čelik, menisu poznate sve te priče i sukobi, ali to nema veze sa ovim. Dakle, jedno su narječja a drugo lokalizmi. Svim lokalizmima ne možemo udovoljiti, to treba da vam bude jasno, nego samo onome što se smatra književnim ijekavskim i književni ekavskim i u to u domenu onoga što se zove izlagačko pisanje, jer ncikloedpije nisu književna djela, pripovjetke, pjesme, epovi i slično, da u njima može da postoji apsolutna sloboda izražavanja. U suprotnom, ne bi se ni zvala enciklopedija i to nije samo na našem jeziku. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:04, 19. avgust 2010. (CEST)

Evo vam latinična ijekavska verzija: [1] ili da bolje vidite [2] ;-) --Darko (razg.) 16:56, 19. avgust 2010. (CEST)

Darko, to je super inicijativa, ali u Medijaviki to treba implementirati na jedan sasvim drugi način. Poz. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:04, 19. avgust 2010. (CEST)

Prevod na ijekavicu će se vršiti, kako je gore rečeno, onako kako previđa Rečnik Matice srpske, neće biti proizvoljnih prevođenja. Već sam negdje objašnjavao da ijekavska riječ za ovde glasi ovdje, ne ovde. Dakle, onaj ko koristi ijekavicu, a govori ovde on miješa izgovore, tj. u tom konkretnom slučaju koristi ekavsku riječ za ijekavicu. Što se tiče predloga, Rečnik Matice srpske daje prednost predlogu i u ijekavici, ne prijedlogu. Tako da će glasiti, predlog. I banjolučki lingvista Milorad Telebak, stručnjak za ijekavicu, kaže da je jedino pravilno reći predlog, dok prijedlog, predstavalja arhaizam. Prijedlog se valjda koristi samo za vrste riječi u gramatici. Ali to su pravopisna pitanja, a naš jezik je pun dubletizama. Ali opet, u Rečniku se daje prednost jednog oblika nad drugim, tako da ćemo se rukovoditi prednostima. Korisno je takođe imati i novi Pravopisni rečnik koji otklanja hrvatske dubletizme, ali kao osnova ostaje Rečnik Matice srpske. Oblik koji ima prednost se koristi, i to je jedino pravilno. Samo se pikaju književni izgovori, ne mjesni govori itd. --Željko Todorović (razgovor) 17:09, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Podjela srpsko-hrvatskog jezika na ijekavski i ekavski je politička podjela koja je nastala u SFRJ. Odnosila se dakle na srpskohrvatski jezik koji više nije u upotrebi, kao ni država u kome je nastala ta podjela. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:13, 19. avgust 2010. (CEST)

To bre nisu različiti jezici, nego narječja jednog te istog jezika. Nismo mi jednistveni u tome, toga ima i u drugim jezicima. Osim toga ta narječja su se paralleno razvijala u srpskom jeziku i nisu nastala za vrijeme SFRJ, nego mnogo ranije. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:21, 19. avgust 2010. (CEST)

Pustimo sada politiku i srpskohrvatski jezik. Vuk Karadžić je stvorio jezik na ijekavici, a ekavica je koliko znam postala standardna 1895. godine. Niko ovdje ne spominje podjelu jezika, nego srpski jezik ima neke riječi koje se mogu pisati u dvije varijante, a te varijante se zovu ijekavica i ekavica. Više je riječi zajedničkih, nego dvojnih u ijekavici i ekavici. Takva je stvarnost, jezik ima dva književna izgovora (koji se odnose na određene riječi, ne sve) i to nije nikakva podjela jezika. --Željko Todorović (razgovor) 17:20, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Samo Slavenu da odgovorim, i neću više o tome. Ne znam kako su se narječja paralelno razvijala kada je do prije sto godina čitava Šumadija govorila „ijekavski“, samo što se izgovor nije nazivao ijekavski, nego je to bio jedini srpski jezik. Ne znam da li uopšte postoji srpska epska pjesma koja nije na „ijekavici“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:30, 19. avgust 2010. (CEST)

Citat i z jedne gramatike srpskog jezika: U cjelini svojoj (novoštokavski) šumadijsko-vojvođanski dijalekat postao je osnova srpskog književnog jezika ekavskog izgovora, i to u prvo vrijeme u nekadašnjoj Ugarskoj najvećim dijelom u Vojvodini, a zatim i u sjevernoj Srbiji. Htio sam reći da su se negdje otprilike paralelno standardizovali, i to je to. Kao što su drugi već pomenuli, nema potrebe da mi ovdje analiziramo istoriju, time se bave stručni ljudi za srspki jezik. Mi samo treba da primjenimo stvarnost i standarde iz Pravopisa na ovaj projekat. Činjenica je da u srpskom jeziku imamo dva izgovora (ekavski i ijekavski - u novoštokavskom dijalektu) i da po standardu, takođe iz Pravopisa, imamo u upotrebi dva pisma. To je sve. Za neku drugu diskusiju o jezičkoj politici za vrijeme SFRJ i sl., pogodniji je neki forum. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:43, 19. avgust 2010. (CEST)

Zaista neću više da se javljam, i činjenica jeste da imamo dva glavna izgovora, koja su postala dva političkim putem. Dovoljan je pogled na ovu stranicu Srpskohrvatski jezik da se zaključi uloga politike. Mećutim ova tema je skrenula u drugom pravcu. Moje javljanje je bilo vezano za to da imamo jednu stranicu na kojoj bi mogla biti zastupljena obadva izgovora, jer smatram da oni koji govore srpski kao maternji, mogu jedni druge da razumiju bez posebnih stranica za posebne izgovore. Ali ako postoji želja da svako ima svoje, onda neka bude prema želji većine. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:11, 19. avgust 2010. (CEST)

Nisi ti dobro razumio, nisu to odvojene stranice. To su varijante. Onaj ko prebaci da mu bude u ijekavici, umjesto skorašnje izmene će imati skorašnje izmjene. Nije to nikakva nova para-Vikipedija. Ako poznaješ kako funkcioniše Medijaviki i kako je organizovan na prevodiocu, onda bi trebao da znaš da to nisu nikakve nove stranice. --Željko Todorović (razgovor) 19:17, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Shvatio sam, i bio sam za jednu varijantu, u kojoj se neće insistirati na "unifikaciji". --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:21, 19. avgust 2010. (CEST)

Ma znam Slavene, tehničko ugrađivanje u viki-softver je najmanji problem, samo udaram kontru ovima što viču da je automatska konverzija ek-ijek i ijek-ek tehnički neizvodljiva. Ako neko ne razumije ijekavske hijeroglife u ovom razgovoru, neka to sve pročita u ekavici i ćirilici. Problem je samo što Viki zahtijeva da se sve kopira na njene servere i slobodno distribuira (po Miloševim i Dungovim riječima), a to Iki neće. --Darko (razg.) 17:18, 19. avgust 2010. (CEST)

OK. :)--Slaven Kosanović {razgovor} 17:21, 19. avgust 2010. (CEST)

Ovdje ne treba miješati politiku niti zajedničku prošlost jugoslovenskih naroda Srba i Hrvata. Jezik ne određuje država, već njegov standard prave lingvisti. Mi imamo Pravopis srpskog jezika, uz njega Rečnik, i još mnogobrojna uputstva. Tu fino piše da imamo ćirilicu i latinicu, ekavicu i ijekavicu u srpskom jeziku, i gotova stvar. To nije podjela jezika, niti danas postoji jezik kome je službeno ime ijekavski srpski jezik i ekavski srpski jezik, nego samo srpski jezik. Onaj ko to ne razumije, mora to posmatrati s ugla jezika, a ne s ugla politike. Matica srpska i SANU su alfa i omega srpskog jezika, i oni donose obavezujuće stvari za srpski jezik. Ono što piše u Rečniku, tako je. O tome ne može diskutovati Vikipedija, da li će poštovati ili ne, mora se poštovati. --Željko Todorović (razgovor) 17:44, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Matica srpska i SANU su samo alfa, a omega su Prćić i Klajn, pri čemu je Prćić omeg, a Klajn samo a. :-R :-D --Darko (razg.) 17:51, 19. avgust 2010. (CEST)

To su sve akademici i „matičari“, nije naravno cijela SANU ili Matica stručna za jezik. Tu ima stručnjaka za razne oblasti, i svaki akademik ne mora poznavati lingvistiku. Uvijek određeni broj ljudi iz tih institucija uređuju Pravopis. --Željko Todorović (razgovor) 17:59, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Koje godine je Matica srpska donijela odluku o postojanju ekavice i ijekavice? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:53, 19. avgust 2010. (CEST)

Nema tu odluke, to je činjenično stanje. Vuk je stvorio jezik na ijekavskom govoru, a ekavica je postala standardna 1890-ih godina, mada se upotrebljavala u Srbiji i prije. I danas su oba izgovora standardna, kao i oba pisma. --Željko Todorović (razgovor) 17:59, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Ja sam spreman da počnem sa sastavljanjem rječnika, koji bi sadržavao sve one riječi koje su u Medijavikijima na ekavici, a potrebni su da se pretvore na ijekavicu. Ovaj projekat se može ostvariti, za razliku od mijenjanja sadržaja imenskih prostora, što je teži posao, ali ovo i nije toliko teško niti neizvodljivo. Rukovodiću se Rečnikom Matice srpske, a ako neko možda eventualno primijeti greške, neka ispravlja. Rječnik ću početi sastavljati na ovoj stranici. Tehnički potkovani bi mogli ovo dovesti u fazu tehničke mogućnosti, i da napokon imamo interfejs na ijekavici, što predstavlja određeni pomak u odnosu na sadašnje stanje. --Željko Todorović (razgovor) 18:29, 19. avgust 2010. (CEST) s. r.

Hvala bogu da je makar nešto konstruktivno proizišlo iz cele ove diskusije. --Jovan Vuković (r) 23:16, 19. avgust 2010. (CEST)

Pomoć Željku, najčešće riječi

Mislim da je dobro poći od najčešćih riječi prilikom konverzije. Za neki početak pogledajte ovo: 300 najčešćih riječi u engleskom jeziku. Za srpski je vjerovatno slično. Ranije sam negdje pročitao i da je oko 1000 riječi sasvim dovoljno za osnovnu komunikaciju u bilo kojem jeziku. --Miroslav Ćika (razgovor) 05:28, 21. avgust 2010. (CEST)

Nisam baš siguran da su najčešće reči u srpskom i engleskom slične. Pođi samo od toga da u srpskom nema članova (određeni i neodređeni). Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 12:21, 21. avgust 2010. (CEST)

Implementacija u PHP

Za Medijaviki imam pitanje. Piše tamo da koristi PHP i MySql. Kakve veze sa tim i kako se tu povezuje Javaskript? Gdje mogu pročitati više o tome? --Miroslav Ćika (razgovor) 05:28, 21. avgust 2010. (CEST)

Možda biste mogli da pitate Darka kako ovo radi? Ako je napravljeno kako treba, može biti od pomoći. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:45, 21. avgust 2010. (CEST)

Ja ne obrađujem sve riječi koje imaju dvojne varijante, već samo one riječi koje primijetim u porukama interfejsa. Tada moram voditi računa i o slovima, jer neke riječi počinju velikim slovom, a neke male. To se može primijetiti u rječniku, da pravim takve razlike. Svako je pozvan da uključi u rječnik sve one riječi koje vidi na interfejsu, a koje mogu imati ijekavsku varijantu. --Željko Todorović (razgovor) 14:32, 21. avgust 2010. (CEST) s. r.

A veoma bi bilo korisno kada bi Vikipedija imala spisak ekavskih i ijekavskih oblika, kako bi olakšavali korisnicima posao. Milorad Telebak, ijekavski stručnjak, skoro je izdao svoju knjigu „Kako se piše — Rječnik ijekavskih oblika riječi“ ([3] gdje je odradio takav zadatak. A zanimljiva je i njegova knjiga „Kako se kaže“ ([4]) gdje detaljno objašnjava kako se šta izgovora pravilno, kakve konstrukcije rečenice moraju biti itd. --Željko Todorović (razgovor) 14:32, 21. avgust 2010. (CEST) s. r.

Za Ćiku. Medijaviki je viki aplikacija za upravljanjem dinamičkim sadržajem na vebu. Programirana je PHP-u i za bazu podataka uzet je MySql (mada može i PostgreSQL). PHP fajlovi u Medijavikiju su skripte koje se izvršavaju na serveru i pomoću kojih se vrše upiti u relacionu bazu podataka MySql. Sve što mi ovdje pišemo ide u bazu u sirovom obliku - raw text, a PHP, odnosno fajlovi u PHP-u/skritpe, ovdje služe da sve to može dinamički pohranjivati u bazu podataka i dinamički vaditi po potrebi (prikazivati korisnicima). Javaskriptom se može maniplulisati svaka veb stranica pošto se javaskripta izvršava u brauzeru, odnosno client-side, dok se PHP fajlovi izvršavaju na serveru, odnosno server-side. Ovo je ovako uprošćeno do krajnosti, ali osnovni koncepti ovdje su: medijaviki, veb aplikacija, PHP (skriptni jezik koji se izvršava na serveru), MySQL (sistem za upravljanje relacionim bazama podataka), viki, itd. Dakle, počni sa čitanjem ovih članaka na en Vikipediji. A korisno bi bilo da probaš da instaliraš medijaviki na svoj računar i da ga testiraš jedno vrijeme. Bez toga je nemoguće shvatiti mnoge stvari, a ako koristiš Linuks instaliranje ti neće predstavljati nikakav problem. Tutorijala imaš i u obliku videa na Jutubusu. Samo ukucaj mediawiki u njegovu pretragu. Na kraju, naoružaj se strpljenjem i vremenom pošto je medijaviki složena veb/viki aplikacija. Sve što ti nije jasno, možeš me direktno pitati na mojoj str. za razgovor. Ja ću se potruditi da pomognem, koliko stignem i mognem. Mediawiki.org je stranica koju treba imati u vidu za pomoć u vezi mnogih stvari. U svakom slučaju, implementacije značajnih funkcionalnsoti u Medijaviki, kao što bi bilo prebacivanje iz jek u ek i obratno ne idu preko Javaskripte, jer bi to sigurno previše opterećivalo brauzer korisnika, usporavalo učitavanje stranica, pošto se funkcionalnosti javaskripte sklapaju u samom brauzeru korisnika. I nije samo to razlog, prosto razvojni tim Medijavikiji ne bi prihvatio tako nešto, jer je Medijaviki viki veb aplikacija programirana u PHP-u. To je stvarnost Medijavikija i nema šanse da se to modifikuje radi nekih naših ideja. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:24, 23. avgust 2010. (CEST)

Hvala na pojašnjenju. Bio sam tamo i čitao o načinu rada i slaže se sa tim što si napisao. Dakle, za veće promjene se mora mijenjati Medijaviki PHP kod na serverima, isključivo za našu viki. Šanse za to su sigurno slabe. Međutim, ovaj naš prebacivač ćir-lat je urađen u Javaskriptu ako se ne varam? Gdje mogu pročitati više o njemu, kako je instaliran i tsl? --Miroslav Ćika (razgovor) 04:31, 23. avgust 2010. (CEST)

Preslovljivač ćir-lat i obratno na našoj Vikipediji nije javaskripta nego PHP skripta. Medijaviki je jedan za sve jezike, nema posebnih verzija. Samo što se prilikom instaliranja određenog jezika u našem slučaju srpskog, aktiviraju određene funkcionalnosti, odnosno ovdje preslovljivač ćir-lat i obratno. Dakle, Rajnman je uradio implementaciju na svom računaru, odnosno svom lokalnom serveru LAMP (Linux, Apache, MySQL, PHP), a nešto smo i testirali na probnoj instalaciji Medijavikija kojoj je bilo moguće pristupati preko Interneta, pa kada je sve bilo OK, onda smo zatražili od razvojnog tima Zadužbine da ubaci promjene u Medijaviki (Vikipediju). Naravno sve to nije prošlo bez potrebe modifikovanja ključnih skripti Medijavikija, kao što je Parser.php... Dakle preslovljivač nije instaliran, nego implementiran u Medijaviki, preko skripte LanguageConverter.php, koju su u početku razvili Kinezi za svoje potrebe, a mi iskoristili za našu situaciju u ovom slučaju, odnosno presloviljivač. Slično je možemo iskoristiti i za prebacivanje jek-ek i obratno, samo što umjesto klase o zamjeni slova nam trebaju rječnici riječi koje su podložne zamjeni. Evo je klasa LanguageSr.php u cjelini, dole. Prepišite ovo sebi u neki fajl, pa onda uklonite sa Trga. Mada sve ovo možete analizirati ako preuzmete Medijaviki, posljednju verziju (fascikla languages/classes, fajl LanguageSr.php). Ali pošto vidim da se neki slabo snalaze sa cijelom pričom, nije mi ništa pametnije palo na pamet nego da okačim ovdje. Kao što se iz samog koda ovdje može vidjeti, već je definisano kako bi trebalo raditi implementaciju jek-ek i obratno: So we really only need two dictionaries: one for Cyrillics and Latin, and one for ekavian and iyekavian. Kao što sam već gore rekao, javaskriptom se može manipulisati svaka HTML stranica, to nije problem, ali implementacija ovdje treba da ide u PHP-u. Prebacivanje iz jek u ek i obratno, urađeno javaskriptom bi bio hak, jer se javaskripta u Medijavikiju uglavnom za to i koristi, dakle, manje modifikacije izgleda, prezentacije i sl. ali nije svrsishodna za ovako obiman posao, jer se javaskripta, ponavljam, izvršava u brauzeru korisnika, ne na serveru, što značajno utječe na performans, naročito kada je u pitanju učitavanje stranica. IKI, koji je predstavio Darko, ide preko CGI-ija, koliko sam primjetio, a njegove skripte čitaju rječnike iz tekst fajlova i zamjenjuju riječi. Te skripte se opet izvršavaju server-side, a ne client-side kao što je slučaj sa javaskriptom. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:55, 23. avgust 2010. (CEST)

<?php

require_once( dirname(__FILE__).'/../LanguageConverter.php' );
require_once( dirname(__FILE__).'/LanguageSr_ec.php' );
require_once( dirname(__FILE__).'/LanguageSr_el.php' );

/**
 * There are two levels of conversion for Serbian: the script level
 * (Cyrillics <-> Latin), and the variant level (ekavian
 * <->iyekavian). The two are orthogonal. So we really only need two
 * dictionaries: one for Cyrillics and Latin, and one for ekavian and
 * iyekavian.
 *
 * @ingroup Language
 */
class SrConverter extends LanguageConverter {
	var $mToLatin = array(
		'a' => 'a', 'b' => 'b',  'v' => 'v', 'g' => 'g',  'd' => 'd',
		'đ' => 'đ', 'e' => 'e',  'ž' => 'ž', 'z' => 'z',  'i' => 'i',
		'j' => 'j', 'k' => 'k',  'l' => 'l', 'lj' => 'lj', 'm' => 'm',
		'n' => 'n', 'nj' => 'nj', 'o' => 'o', 'p' => 'p',  'r' => 'r',
		's' => 's', 't' => 't',  'ć' => 'ć', 'u' => 'u',  'f' => 'f',
		'h' => 'h', 'c' => 'c',  'č' => 'č', 'dž' => 'dž', 'š' => 'š',

		'A' => 'A', 'B' => 'B',  'V' => 'V', 'G' => 'G',  'D' => 'D',
		'Đ' => 'Đ', 'E' => 'E',  'Ž' => 'Ž', 'Z' => 'Z',  'I' => 'I',
		'J' => 'J', 'K' => 'K',  'L' => 'L', 'Lj' => 'Lj', 'M' => 'M',
		'N' => 'N', 'Nj' => 'Nj', 'O' => 'O', 'P' => 'P',  'R' => 'R',
		'S' => 'S', 'T' => 'T',  'Ć' => 'Ć', 'U' => 'U',  'F' => 'F',
		'H' => 'H', 'C' => 'C',  'Č' => 'Č', 'Dž' => 'Dž', 'Š' => 'Š',
	);

	var $mToCyrillics = array(
		'a' => 'a', 'b'  => 'b', 'c' => 'c', 'č' => 'č', 'ć'  => 'ć',
		'd' => 'd', 'dž' => 'dž', 'đ' => 'đ', 'e' => 'e', 'f'  => 'f',
		'g' => 'g', 'h'  => 'h', 'i' => 'i', 'j' => 'j', 'k'  => 'k',
		'l' => 'l', 'lj' => 'lj', 'm' => 'm', 'n' => 'n', 'nj' => 'nj',
		'o' => 'o', 'p'  => 'p', 'r' => 'r', 's' => 's', 'š'  => 'š',
		't' => 't', 'u'  => 'u', 'v' => 'v', 'z' => 'z', 'ž'  => 'ž',

		'A' => 'A', 'B'  => 'B', 'C' => 'C', 'Č' => 'Č', 'Ć'  => 'Ć',
		'D' => 'D', 'Dž' => 'Dž', 'Đ' => 'Đ', 'E' => 'E', 'F'  => 'F',
		'G' => 'G', 'H'  => 'H', 'I' => 'I', 'J' => 'J', 'K'  => 'K',
		'L' => 'L', 'LJ' => 'Lj', 'M' => 'M', 'N' => 'N', 'NJ' => 'Nj',
		'O' => 'O', 'P'  => 'P', 'R' => 'R', 'S' => 'S', 'Š'  => 'Š',
		'T' => 'T', 'U'  => 'U', 'V' => 'V', 'Z' => 'Z', 'Ž'  => 'Ž',

		'DŽ' => 'Dž', 'd!ž' => 'dž', 'D!ž'=> 'Dž', 'D!Ž'=> 'DŽ',
		'Lj' => 'Lj', 'l!j' => 'lj', 'L!j'=> 'Lj', 'L!J'=> 'LJ',
		'Nj' => 'Nj', 'n!j' => 'nj', 'N!j'=> 'Nj', 'N!J'=> 'NJ'
	);

	function loadDefaultTables() {
		$this->mTables = array(
			'sr-ec' => new ReplacementArray( $this->mToCyrillics ),
			'sr-el' => new ReplacementArray( $this->mToLatin),
			'sr'    => new ReplacementArray()
		);
	}

	/* rules should be defined as -{ekavian | iyekavian-} -or-
		 code:text | ...
		update: delete all rule parsing because it's not used
		        currently, and just produces a couple of bugs
	*/
	function parseManualRule($rule, $flags=array()) {
		if(in_array('T',$flags)){
			return parent::parseManualRule($rule, $flags);
		}

		// otherwise ignore all formatting
		foreach($this->mVariants as $v) {
			$carray[$v] = $rule;
		}

		return $carray;
	}

	/*
	 * A function wrapper:
	 *   - if there is no selected variant, leave the link
	 *     names as they were
	 *   - do not try to find variants for usernames
	 */
	function findVariantLink( &$link, &$nt, $ignoreOtherCond = false ) {
		// check for user namespace
		if(is_object($nt)){
			$ns = $nt->getNamespace();
			if($ns==NS_USER || $ns==NS_USER_TALK)
				return;
		}

		$oldlink=$link;
		parent::findVariantLink( $link, $nt, $ignoreOtherCond );
		if($this->getPreferredVariant()==$this->mMainLanguageCode)
			$link=$oldlink;
	}

	/*
	 * We want our external link captions to be converted in variants,
	 * so we return the original text instead $text, except for URLs
	 */
	function markNoConversion($text, $noParse=false) {
		if($noParse || preg_match("/^https?:\/\/|ftp:\/\/|irc:\/\//",$text))
			return parent::markNoConversion($text);
		return $text;
	}

	/*
	 * An ugly function wrapper for parsing Image titles
	 * (to prevent image name conversion)
	 */
	function autoConvert($text, $toVariant=false) {
		global $wgTitle;
		if(is_object($wgTitle) && $wgTitle->getNameSpace()==NS_FILE){
			$imagename = $wgTitle->getNsText();
			if(preg_match("/^$imagename:/",$text)) return $text;
		}
		return parent::autoConvert($text,$toVariant);
	}

	/**
	 *  It translates text into variant, specials:
	 *    - ommiting roman numbers
	 */
	function translate($text, $toVariant){
		$breaks = '[^\w\x80-\xff]';

		// regexp for roman numbers
		$roman = 'M{0,4}(CM|CD|D?C{0,3})(XC|XL|L?X{0,3})(IX|IV|V?I{0,3})';

		$reg = '/^'.$roman.'$|^'.$roman.$breaks.'|'.$breaks.$roman.'$|'.$breaks.$roman.$breaks.'/';

		$matches = preg_split($reg, $text, -1, PREG_SPLIT_OFFSET_CAPTURE);

		$m = array_shift($matches);
		if( !isset( $this->mTables[$toVariant] ) ) {
			throw new MWException( "Broken variant table: " . implode( ',', array_keys( $this->mTables ) ) );
		}
		$ret = $this->mTables[$toVariant]->replace( $m[0] );
		$mstart = $m[1]+strlen($m[0]);
		foreach($matches as $m) {
			$ret .= substr($text, $mstart, $m[1]-$mstart);
			$ret .= parent::translate($m[0], $toVariant);
			$mstart = $m[1] + strlen($m[0]);
		}

		return $ret;
	}
}

/**
 * @ingroup Language
 */
class LanguageSr extends LanguageSr_ec {
	function __construct() {
		global $wgHooks;

		parent::__construct();

		$variants = array('sr', 'sr-ec', 'sr-el');
		$variantfallbacks = array(
			'sr'    => 'sr-ec',
			'sr-ec' => 'sr',
			'sr-el' => 'sr',
		);

		$flags = array(
			'S' => 'S', 'pismo' => 'S', 'pismo' => 'S',
			'W' => 'W', 'reč'   => 'W', 'reč'   => 'W', 'riječ' => 'W', 'riječ' => 'W'
		);
		$this->mConverter = new SrConverter($this, 'sr', $variants, $variantfallbacks, $flags);
		$wgHooks['ArticleSaveComplete'][] = $this->mConverter;
	}

	function convertPlural( $count, $forms ) {
		if ( !count($forms) ) { return ''; }

		//if no number with word, then use $form[0] for singular and $form[1] for plural or zero
		if( count($forms) === 2 ) return $count == 1 ? $forms[0] : $forms[1];

		// FIXME: CLDR defines 4 plural forms. Form with decimals missing.
		// See http://unicode.org/repos/cldr-tmp/trunk/diff/supplemental/language_plural_rules.html#ru
		$forms = $this->preConvertPlural( $forms, 3 );

		if ($count > 10 && floor(($count % 100) / 10) == 1) {
			return $forms[2];
		} else {
			switch ($count % 10) {
				case 1:  return $forms[0];
				case 2:
				case 3:
				case 4:  return $forms[1];
				default: return $forms[2];
			}
		}
	}
}

Samo još zatrpavanje kodom fali ovoj ogromnoj strani. Istini za volju, mogao si to da dampuješ na neku ličnu stranu pa da samo povežeš odavde.

A ovo Darkovo postoji i kao plagin za FF. CGI je verovatno izabrao jer mu je tako lako da koristi C++. To je samo ilustracija koliko je nebitna priča o implementaciji i koliko ista odvlači od suštine priče: Treba nam rečnik, i to u bilo kojoj formi *.txt, *.xml, *.csv itd. Nad tom bazom će biti moguće istraživati zavisnosti i formirati optimalan filter za ijekavizaciju i ekavizaciju. Punkt. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 20:58, 23. avgust 2010. (CEST)

Ne znam samo zašto stalno uvlačite IKI u ovu priču. Ovim je ta tema završena. Iki se može koristiti kao olakšanje u radu, ali sve dalje od toga je po autorovim riječima isključeno, pošto nije spreman da objavi Ikijev kod pod odgovarajućom licencom. --Kašter (razgovor) 21:21, 23. avgust 2010. (CEST)

IKI je prvobitno bio predlog mogunosti. Pošto sam u međuvremenu shvatio da od njega nema vajde, sada ga koristim samo kao primer da sa dobrom bazom može da se uradi konverzija i sa strane klijenta i sa strane servera, što obesmišljava dalju raspravu o tim tehnikalijama. Da li je sada malo jasniji tok rasprave? 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 21:30, 23. avgust 2010. (CEST)

Možete vi napraviti spoljašnje alatke tipa IKI u kom god hoćete jeziku, ali to nema veze sa implementacijom o kojoj je riječ. Medijaviki je programiran u PHP-u i implementacije koje dolaze u obzir treba da budu u PHP-u, kao što je već preslovljivač lat-ćir i obratno. Te tehnikalije su bitne za implementaciju i objašnjenje stvari, a ako tebe ne zanimaju pa tvoja stvar. Ko hoće da radi nešto za Vikipediju po ovom pitanju, treba da se prilagodi softveru Medijaviki i pravilima koja vladaju u razvojnom timu Zadužbine. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:09, 23. avgust 2010. (CEST)

I dalje ti izmiče poenta. Mo je stav (kao i ranije) da je implementacija majušan problem u odnosu na pravljenje rečnika. Ti nemaš ni rečnik a već bi da obeshrabriš momke implementacijom. Ostavi ih na miru da sakupe reči, pa te opet izazivam da napraviš bolje rešenje od onog koje ću ja da ponudim. Do tada, kao što rekoh, ostavi ljude na miru. Možda želiš da pokažeš da nešto znaš o PHP-u (pa šta, dosta nas zna) ali od toga je za sada bilo više štete nego koristi. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 07:05, 24. avgust 2010. (CEST)

Hvala Slavenu i ostalima na jasnom pojašnjenju, posebno kad je prikazao kod i jasno indicirao zašto samo PHP dolazi u obzir. Ja lično pojma nemam o PHP-u, a da mi ovo bude prvi projekt u njemu, nije baš pametno :))) --Miroslav Ćika (razgovor) 04:18, 24. avgust 2010. (CEST)

Međutim, vidim da ima ovdje ljudi koji dobro poznaju PHP, i da im je za implementaciju potrebna samo tabela zamjena (?). Tu bi trebale biti samo riječi koje su različite, pošto je preko 90% riječi potpuno isto (zato se i zove srpski jezik). Ako pretpostavimo da naš jezik ima 5000 riječi koje se koriste u svakodnevnom govoru, potrebno je samo oko 500 zamjena (pretpostavljajući 10% različitosti). Zamjene je najbolje uraditi u nekom tekst fajlu, a u svakom redu bi bila jedna ek riječ i jedna ijek riječ, međusobno odvojene razmakom, tabom ili zarezom. Moje pitanje vama stručnijima je: ako imate tekst fajl sa zamjenama, da li vam je to dovoljno da uradite PHP program za konverziju? --Miroslav Ćika (razgovor) 04:18, 24. avgust 2010. (CEST)

Ponoviću pitanje jasnije: Ako vam neko da tekst tabelu sa zamjenama, da li je neko voljan da uradi PHP implementaciju? --Miroslav Ćika (razgovor) 15:49, 24. avgust 2010. (CEST)

Evo Mihajlo se javio da će on to da uradi za pet minuta kada dobije rječnike, jer je implementacija majušan problem. OK. Šalu na stranu, rječnike možete početi praviti, ali imajte u vidu da se moramo odlučiti za jednu verziju ijekavskog oblika. Ne možemo prebacivati, recimo riječ izmeniti, u izmijeniti ili izmjeniti. Ili jedno ili drugo (izmjeniti ili izmijeniti, itd), najbolje onaj oblik koji prvo preporučuju rječnici srpskog jezika. Ovo napominjem zato što sam primjetio da je Željko na svojoj stranici navodio dva oblika kao mogućnost, pa da ne bi bilo zabuna kasnije. Zatim, rječnici ne moraju biti potpuno gotovi, naknadno se mogu dodavati nove riječi, pošto će implementaciju u svakom slučaju biti potrebno prvo testirati na jednom test projektu. Ja ne znam kada ću se moći aktivno pozabaviti time, jer sam vrlo zauzet poslovnim projektima, ali je bitno održati priču aktivnom i raditi na tim rječnicima. U međuvremenu se možda javi još ljudi, nikad se ne zna. Gore u kodu imate primjer kako bi to otprilike trebalo da izgleda:

$flags = array(
			'S' => 'S', 'писмо' => 'S', 'pismo' => 'S',
			'W' => 'W', 'реч'   => 'W', 'reč'   => 'W', 'ријеч' => 'W', 'riječ' => 'W'

Neke probleme nam mogu zadati riječi u padežima i tu treba vidjeti da li za padeže praviti neke posebne tabele... Uglavnom sa nekih petsto riječi se mogu početi raditi probne implementacije i vidjeti gdje se javljaju problemi, ako ih ima. Konačna verzija sigurno neće biti prva probna implementacija, a stvari je nemoguće unaprijed predvidjeti bez probnih verzija i više očiju i ušiju :). --Slaven Kosanović {razgovor} 16:37, 24. avgust 2010. (CEST)

Samo da kažem, kada sam počeo sastavljati Rječnik, ono nisu bili dvojni oblici neko moja lična nedoumica koji je oblik ispravan. To je sada riješeno i ispravljeno, tako da postoji samo jedan oblik. U ijekavici kod nekih riječi postoje pravilni dvojni oblici, ali i u Rečniku Matice srpske je naznačeno koji oblik ima prednost, tako da tu ne mogu nastati komešanja. Ja sam u rječnik unio neke riječi koje sam zapazio po interfejs porukama, ali sigurno još postoji riječi koje nisam u mogućnosti da vidim i unesem u rječnik, tako da bih zamolio sve koji mogu da slobodno dopunjavaju rječnik. Ako je već tehnički izvodljivo, a fale pravilne ijekavske riječi, onda to ne bi trebalo da predstavlja veliki problem. --Željko Todorović (razgovor) 18:01, 24. avgust 2010. (CEST) s. r.

Dakle, ko ima vremena, znanja i volje da bude glavni programer? Slaven zna ali nema vremena, Mihajlo pretpostavljam isto. Kašter ili neko još? Tekst bazu bih mogao ja da uradim recimo u oktobru, radio sam nešto slično ranije za korekcije neispravnih riječi botom. Ili možemo dopunjavati ručno Željkovu bazu. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:37, 25. avgust 2010. (CEST)

I nemojte da ja postajem PHP programer jer će sve da rikne :) --Miroslav Ćika (razgovor) 04:37, 25. avgust 2010. (CEST)

Ako neko dostavi rečnik, to će biti dovoljna stimulacija za mene da počnem sa treningom minimalnog mehanizma za prevod reči. Minimalnost označava da on neće nužno znati sve reči, ali će moći sve da ih prevede.

Ja bih i sam krenuo polako da radim, ali nisam dovoljno upoznat sa ijekavicom. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 07:22, 25. avgust 2010. (CEST)

Znači, na tebe možemo računati kao programera ako imamo tekst sa zamjenama. Naravno, možemo očekivati samo ono što tekst pokriva, a ne nikakve magije. Pošteno. Za početak baci pogled na ono što Željko ima pa reci da li ti taj format odgovara. Ako ne da napravimo tekst fajl sa tab, razmak ili zarez odvajanjem? Koji bi ti oblik baze najviše odgovarao za rad? --Miroslav Ćika (razgovor) 02:50, 26. avgust 2010. (CEST)

Ovde bi se stvari umnogome pojednostavile, ako bi neko ko ima pristup, preuzeo postojeći .PHP fajl, sačuvao ga kao .txt, da bi Željko mogao da ga otvori, i da jednostavno sve riječi koje su tamo stavi u „rječnik“. Ovako Željko traži riječi, umjesto da mu se jednostavno da postojeća verzija, da je samo prebaci u ijekavicu. Ili ako je riječ o SQL bazi podataka, i ona može da se „eksportuje“, i da se napravi spisak svih riječi u upotrebi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:43, 28. avgust 2010. (CEST)

Aha, ti ciljaš na prijevod poruka, dok sam ja mislio na prijevod bilo kojeg teksta. Izvini na prijevodu, ja mislim da je ispravno prijevod/prevoditi, a ne prijevod/prijevoditi (hiper-ijekavizacija) ni prevod/prevoditi (ekavski oblik). Možda griješim. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:44, 28. avgust 2010. (CEST)

Miro, ti bi preveo žednog preko vode, i nemoj da me gledaš prijeko i poprijeko. Ne može Željko da sakupi sve riječi za tako veliki poduhvat. Ovo je sada samo za komande. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:47, 28. avgust 2010. (CEST)

Inače, ja zaista nemam ništa protiv da se uradi i jedno i drugo, ali i ovo prvo je dosta posla. Ako se to uradi, onda može kasnije i ostalo. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:58, 28. avgust 2010. (CEST)