Википедија:Trg/Arhiva/Razno/44

Naslov

Da li se ikako reference mogu staviti u padajući meni? (Ne znam da li se to tako zove) Da ih klikom na pokaži vidi samo onaj ko to želi. Imam par članaka gde baš ružno izgleda. Više referenci nego teksta! -- Bolen (razgovor) 17:40, 2. jul 2011. (CEST)

Mogu da se poređaju u više kolona - možda to pomogne. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 17:59, 2. jul 2011. (CEST)

Znam da može u dve, ali opet ih ima mnogo. -- Bolen (razgovor) 18:03, 2. jul 2011. (CEST)

Aha, shvatam kako se povećava broj kolona! Ali tako je još grdnije! -- Bolen (razgovor) 18:08, 2. jul 2011. (CEST)

Video sam negde, ne sećam se da li kod nas ili na enviki, da za te reference postoji jedan pravougaonik fiksne veličine sa vertikalnim skrol barom u kome se smeštaju sve reference. Nisam siguran da li sam objasnio dovoljno razumljivo (kasno je :)), ali, evo, sličan princip se koristi ovde. Mislim da ne treba sakrivati reference, jer su one bitan deo svakog članka, ali bi mogle da se smeste u neki takav pravougaonik (DIV element) fiksne veličine, kako ne bi zauzimale previše prostora. --filip @ 02:45, 3. jul 2011. (CEST)

Nekad korisnici ponavljaju jednu ili više istih ref, umjesto da ih imenuju. Boleyn, možeš li da pokažeš primjer članka gdje ref ružno izgledaju? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:52, 3. jul 2011. (CEST)

Taj skrol bar u kojem su stavljene reference o kom Filip govori često koristi Metodije u njegovim dnevnicima. Htela sam da dam link, ali Metodije je taj dnevnik tako sklonio da ga je nemoguće naći ....--Jagoda ispeci pa reci 09:27, 3. jul 2011. (CEST)

---

Evo ti, fazona radi, upotreba šablona {{Сакриј}} u članku Meteorski roj, dakle {{Сакриј|Референце|{{извори}}}}. --V. Burgić (reci...) 09:52, 3. jul 2011. (CEST)

Ovo na šta je Filip dao putokaz je dobro rješenje. Jednostavno, ništa komplikovano, a opet ne skriva reference. Samo, da li bi to mogao neko u šablon da pretvori? --Željko Todorović (razgovor) 14:54, 3. jul 2011. (CEST) s. r.

Jedan od načina prikaza referenci

Evo jednog od načina skraćenog prikaza referenci koji ja ponekad koristim u tekstovima, ako si na to mislio--Mile MD (razgovor) 09:50, 3. jul 2011. (CEST)

Literatura

• Baker D, Cazalaà JB, Carli P (2005), „Resuscitation great. Larrey and Percy--a tale of two barons”, Resuscitation, 66 (3): 259—62, PMID 15990216, doi:10.1016/j.resuscitation.2005.03.009 
• Beasley AW (2000), „To study the healing art”, The Australian and New Zealand Journal of Surgery, 70 (12): 892—7, PMID 11167578, doi:10.1046/j.1440-1622.2000.01989.x 
• Bissi A (1989), „[Not Available]”, Kos (na jeziku: Italian) (49): 38—47, PMID 11629939 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Bodemer CW (1982), „Baron Dominique Jean Larrey, Napoleon's surgeon”, Bulletin of the American College of Surgeons, 67 (7): 18—21, PMID 10315971 
• Brewer LA (1986), „Baron Dominique Jean Larrey (1766-1842). Father of modern military surgery, innovater, humanist”, The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery, 92 (6): 1096—8, PMID 3537533 
• Haddad FS (2004), „Baron Larrey: a role model to be emulated”, Journal of the American College of Surgeons, 199 (3): 519, PMID 15325631, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2004.05.266 
• Burton, June K. (2001), Two “Better Halves” in the Worst of Times - Adrienne Noailles Lafayette (1759-1807) and Fanny Burney d’Arblay (1752-1840) as Medical and Surgical Patients under the First Empire (PDF) (objavljeno 26. 01. 2001), str. 18—21 
• Csillag I (1984), „Ferenc Eckstein and military surgery during the Napoleonic wars (Dominique-Jean Larrey)” [Ferenc Eckstein and military surgery during the Napoleonic wars (Dominique-Jean Larrey)], Orvosi Hetilap (na jeziku: Hungarian), 125 (8): 467—70, PMID 6366693 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• DIBLE JH (1959), „D. J. Larrey, a surgeon of the revolution, consultate, and empire”, Medical History, 3 (2): 100—7, PMC 1034461 , PMID 13643144 
• DiGioia JM, Rocko JM, Swan KG (1983), „Baron Larrey. Modern military surgeon”, The American Surgeon, 49 (5): 226—30, PMID 6342487 
• Egeblad K (1979), „[Not Available]”, Dansk Medicinhistorisk Årbog (na jeziku: Danish): 1979;132—59, PMID 11628370 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Egeblad K (1978), „[Not Available]”, Dansk Medicinhistorisk Årbog (na jeziku: Danish): 77—123, PMID 11627862 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Fackler ML (1989), „Misinterpretations concerning Larrey's methods of wound treatment”, Surgery, Gynecology & Obstetrics, 168 (3): 280—2, PMID 2645668 
• Faria MA (1990), „Dominique-Jean Larrey: Napoleon's surgeon from Egypt to Waterloo”, Journal of the Medical Association of Georgia, 79 (9): 693—5, PMID 2212907 
• Feinsod, Moshe (2002), „The amputated leg--a tale of scientific curiosity--1792”, Harefuah (objavljeno februar 2002), 141 (2), str. 210—2, 220, PMID 11905097 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Feinsod, M (1998), „The surgeon and the Emperor--a humanitarian on the battlefield”, Harefuah (objavljeno 1998-11-01), 135 (9), str. 340—3, 408, PMID 10911440 
• Feinsod, M; Aharon-Peretz, J (1994), „Baron Larrey's description of traumatic aphasia.”, Journal of the history of the neurosciences (objavljeno januar 1994), 3 (1), str. 45—52, PMID 11618806, doi:10.1080/09647049409525587 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ferrarelli, L (1954), „The physicians of the Emperor”, Minerva chirurgica (objavljeno 1954-01-15), 9 (1), str. 32—5, PMID 13153977 
• Haas, L F (1994), „Dominique Jean Larrey (1766-1842).”, Journal of neurology, neurosurgery, and psychiatry (objavljeno februar 1994), 57 (2): 133, ISSN 0022-3050, PMC 1072437 , PMID 8126493, doi:10.1136/jnnp.57.2.133  CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Haddad, Farid S; Welling, DR; Rich, NM (2004), „Baron Larrey: a role model to be emulated”, Journal of the American College of Surgeons (objavljeno septembar 2004), 199 (3): 519, PMID 15110817, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2004.05.266  CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hakulinen, E (1989), „The French revolution--a revolution even for health care”, Lakartidningen (objavljeno 1989-07-12), 86 (28-29), str. 2535—7, PMID 2674570 
• HALL, D P (1959), „Our surgical heritage; Europe.”, Am. J. Surg. (objavljeno jul 1959), 98 (1), str. 130—1, PMID 13661525 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hau, T (1982), „The surgical practice of Dominique Jean Larrey.”, Surgery, gynecology & obstetrics (objavljeno januar 1982), 154 (1), str. 89—94, PMID 7031942 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Hillemand, P; Gilbrin, E (1978), „Not Available”, Histoire des sciences médicales, 12 (3), str. 255—7, PMID 11627946 
• Jellinek, E H (2002), „An unlikely aphasiologist: D J Larrey (1766-1842).”, Journal of the Royal Society of Medicine (objavljeno jul 2002), 95 (7), str. 368—70, PMC 1279946 , PMID 12091516, doi:10.1258/jrsm.95.7.368 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jensen, J E (1981), „Napoleonic medicine”, Maryland state medical journal (objavljeno jul 1981), 30 (7): 66—8, ISSN 0025-4363, PMID 7024659  CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lefebvre, P; Cornet, A; Sicard, A (1990), „Not Available”, Histoire des sciences médicales, 24 (3-4), str. 259—63, PMID 11638332 
• Lefebvre, P; Cornet, A; Sicard, A (1995), „The transfer of Baron Larrey's ashes from the Père Lachaise cemetery to the Invalides (December 14–15, 1992)”, Histoire des sciences médicales, 29 (1), str. 23—7, PMID 11640449 
• Leonov, I T (1992), „D. J. Larrey and N. I. Pirogov (on the 225th anniversary of the birth of D. J. Larrey)”, Vestn. Khir. Im. I. I. Grek., 149 (7-8), str. 117—9, PMID 1341349 
• Marchioni, Jean (2004), „Larrey, a legendary surgeon, a current work”, La Revue du praticien (objavljeno 2004-02-15), 54 (3), str. 342—5, PMID 15134246 
• McIntyre, Neil (2002), „The Barons Larrey: Dominique Jean (1766-1842); Hippolyte (1808-1895).”, Journal of medical biography (objavljeno avgust 2002), 10 (3), str. 185, PMID 12114954 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mirskiĭ, M B (2007), „An outstanding field surgeon (devoted to th 240th anniversary of D. Larrey's birth”, Voenno-meditsinskiĭ zhurnal (objavljeno januar 2007), 328 (1), str. 75—9, PMID 17436718 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Moore, A R (1978), „Preanesthetic mastectomy: a patient's experience.”, Surgery (objavljeno februar 1978), 83 (2), str. 200—5, PMID 341385 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Nau, Jean-Yves (2005), „I, Dominique Jean Larrey, baron and surgeon in chief of the Grand Army”, Revue médicale suisse (objavljeno 2005-01-12), 1 (2), str. 186, PMID 15773223 
• O'Sullivan, S T; O'Shaughnessy, M; O'Connor, T P (1995), „Baron Larrey and cold injury during the campaigns of Napoleon.”, Annals of plastic surgery (objavljeno april 1995), 34 (4), str. 446—9, PMID 7793796, doi:10.1097/00000637-199504000-00020 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Pai-Dhungat, J V; Parikh, Falguni (2006), „Medical philaely (Medical theme on stamps). Dominique J. Larrey (1766-1842). Northern France Ambulance, 1918 stamp, Grenada-1970.”, The Journal of the Association of Physicians of India (objavljeno oktobar 2006), 54, str. 811, PMID 17214278 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Quijano-Pitman, F (1997), „Surgical drainage with rubber tubes and Baron Larrey's mobile ambulances introduced by Dr. Ignacio Gama”, Gaceta médica de México, 133 (3), str. 249, PMID 9303873 
• Richardson, R G (1977), „Larrey - what manner of man?”, Proc. R. Soc. Med. (objavljeno jul 1977), 70 (7), str. 490—4, PMC 1543132 , PMID 331340 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Rich, Norman M; Burris, David G; Welling, David R; Rignault, Daniel P (2006), „The Larrey legacy: two hundred years on.”, Current Surgery, 63 (2): 119—21, PMID 16520113, doi:10.1016/j.cursur.2005.12.008 
• Rüttimann, B (1979), „Larrey's amputation technic”, Gesnerus, 36 (1-2), str. 140—55, PMID 381112 
• Skandalakis, Panagiotis N; Lainas, Panagiotis; Zoras, Odyseas; Skandalakis, John E; Mirilas, P (2006), „"To afford the wounded speedy assistance": Dominique Jean Larrey and Napoleon.”, World Journal of Surgery (objavljeno avgust 2006), 30 (8): 1392—9, PMID 16850154, doi:10.1007/s00268-005-0436-8  CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Soubiran, A (1966), „Larrey. The providence of soldiers (1766-1842)”, La Presse médicale, 74 (34), str. 1785—6, PMID 5328565 
• Stembrowicz, W (1995), „Dominique Jean Larrey (1766-1842) the author of the work: On wounds of the pericardial sac and heart”, Archiwum historii i filozofii medycyny / Polskii Towarzystwo Historii Medycyny i Farmacji, 58 (3), str. 311—28, PMID 11624807 
• James J. Walsh, „Dominique-Jean Larrey”, Catholic Encyclopedia 
• Wangensteen, S D; Wangensteen, O H (1971), „Successful pre-Listerian antiseptic management of compound fracture: Crowther (1802), Larrey (1824), and Bennion (ca. 1840).”, Surgery (objavljeno jun 1971), 69 (6), str. 811—24, PMID 4931133 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Welling, David R; Burris, David G; Rich, Norman M (2006), „Delayed recognition -- Larrey and Les Invalides.”, Journal of the American College of Surgeons (objavljeno februar 2006), 202 (2): 373—6, PMID 16427565, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2005.08.024  CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wilson, T (1997), „The ambulance - Larrey's legacy.”, Scalpel & tongs : American journal of medical philately, 41, str. 82—3, PMID 11619525 
• Wybieralski, A (1966), „Dominique Jean Larrey (1766-1842) On the 200 anniversary of his birth”, Archiwum historii medycyny, 29 (3), str. 313—20, PMID 5335562 
• Zimmerman, L M (1968), „Humanity and compassion in medicine (Ambroise Paré, Baron Dominique-Jean Larrey).”, The Chicago Medical School quarterly, 27 (4), str. 233—4, PMID 4913343 
• „The immediate care of the eyes in Napoleonic France.”, Anaesthesia (objavljeno april 1976), 31 (3), str. 439, 1976, PMID 776029, doi:10.1111/j.1365-2044.1976.tb12341.x CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Rešenje

Ljudi, hvala na svim tim idejama (ne znam zašto sam mislio da niko neće videti pitanje ), ali ono što mi je trebalo, dao mi je gosn Burgić. Hvala puno! Neko je pitao za koji mi članak treba. Bože! Pa za Sandru Bulok! -- Bolen (razgovor) 15:03, 3. jul 2011. (CEST)

Molim, ali imaj u vidu da kad staviš reference u Šablon:Sakrij, ne radi link na reference. A kod div-ova radi. Tako da svako zašto ima svoje ...--V. Burgić (reci...) 18:01, 3. jul 2011. (CEST)

Auh, meni se ovo sakrivanje referenci uopšte ne dopada. Pa ne može se jedna tako bitna stvar žrtvovati zarad estetike. A sada linkovi za reference jednostavno ne rade dok se prvo ne otvori šablon. Ako se već ovako nešto upotrebljava onda bi po difoltu reference morale da budu prikazane, pa kome je ružno nek klikne na sakrij. Lično, estetski mi mnogo lepše izgleda kad se reference vide. -- Loshmi (razgovor) 20:52, 3. јул 2011. (CEST)

Evo, promenio sam. Pogledaj sad. Inače ne mislim da su one tako bitna stvar smrtnicima. Ljudi dođu, pročitaju, odu, zabole ih za reference. Sad pak rade, a istovremeno je smanjena nepotrebna dužina članka. Meni se ovako sviđa... -- Болен (разговор) 21:00, 3. јул 2011. (CEST)

Ja mislim da bi bilo super kad se ne bi moralo klikati i odlaziti dole na reference, nego kad bi moglo sam da se pređe mišem, a ono ti se u prozorčetu pojavi referenca. Mnogo elegantnije i jednostavnije i ne smara pri čitanju. --Јагода испеци па реци 21:32, 3. јул 2011. (CEST)

Ok. Meni je najbolje kada se sve vide, ali je i ovako mnogo bolje nego kada su potpuno sakrivene. Inače, Vikipedija nije namenjena samo smrtnicima. Ima i ljudi koji ne uzimaju sve zdravo za gotovo, već hoće da istraže neke stvari. Na kraju krajeva te smrtnike treba prosvetliti, a ne suprotno :) -- Loshmi (razgovor) 21:55, 3. јул 2011. (CEST)

Kako ti kažeš. Imenjače! -- Болен (разговор) 21:59, 3. јул 2011. (CEST)

Nisam znao da smo imenjaci :) Ja moslio da si Bojan, Nebojša ili tako nešto X) -- Loshmi (razgovor) 22:01, 3. јул 2011. (CEST)

Jagoda, misliš u posebnom prozoru odnosno tabu brauzera, ili u tultip-u? Mislim da bi prvo bilo nepraktično, a drugo neizvodljivo (osim ako se promeni način funkcionisanja tultipa). Usput nisam mogao da odolim a da ne zapišem parolu: živelo prosvetljenje smrtnika, smrt zamračivanju besmrtnih. Nadam se da mi se ne zamera mnogo. Svako dobro želim, -- Слободан KovačevićбиблброKS 22:09, 3. јул 2011. (CEST)

Ja ti ne zameram :) -- Loshmi (razgovor) 22:14, 3. jul 2011. (CEST)

To mi je važno. A još mi je važnije što stoji smajli posle tvojih reči. Drag mi je taj smajli. :-) -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:41, 4. jul 2011. (CEST)

Mislila sam kao taj tultip. Na Vikidotu to postoji i ja sam se mnogo obradovala kad sam videla. Pgledaj bilo koji članak na našem sajtu koji ima reference, videćeš koliko je zgodno. Kad bi to moglo ovde, bilo bi super, jer onda praktično, spisak i ne treba, tj. može da se sakrije, pošto ako te zanima referenca, samo je takneš mišem, i ona je tu. Mnogo bolje nego ovo skakanje dole-gore, IMHO. --Jagoda ispeci pa reci 22:16, 3. jul 2011. (CEST)

Zahtev za preimenovanje članka: Evropa (mitologija)

Zahtevam da se ovaj članak preimenuje iz sledećeg razloga. Postojalo je više mitskih ličnosti koje su nosile ime Evropa. Osim toga, čitao sam par naučnih studija na nemačkom (naveo sam ih u odeljku Odabrana literatura) u kojima se ovo ime spominje kao Demetrin nadimak, što se takođe može podvesti kao zasebna celina. Sledstveno tome, mi možemo o svakoj toj osobi da napišemo po članak. Kao dodatno obrazloženje za ovaj zahtev, navešću da se u mitološkom rečniku A. Zamurovića atributi spominju u odrednicama onih božanstava koja su ih nosili, ali se o njima naširoko raspravlja u posebnim odrednicama koje su naslovljene po njima. Ukoliko neko ima predlog kako da se naslovimo ovaj članak ili pak primedbu na ovaj moj zahtev neka je slobodno iznese.--Epaminonda (razgovor) 20:00, 11. jul 2011. (CEST)

Zahtevaš ili predlažeš? Elem, ne vidim što bi se nešto mnogo raspravljalo o tome. Ako ima više Evropa u mitologiji, od te odrednice napraviti višeznačnu, a na višeznačnoj pobroj sve koje postoje. Npr. taj Demetrin nadimak može da se preusmeri na Demetru. A kako predlažeš da se konkretno ovaj članak zove? Druga mogućnost bi bila da se sva ostala značenja Evrope dodaju na višeznačnu za Evropu koja ne bi uključivala samo mitolgiju, nego i sam kontinent, npr. --Jagoda ispeci pa reci 21:18, 11. jul 2011. (CEST)

Konsultujem se čisto iz predostrožnosti, da se ispoštuje procedura koja nalaže da se izjasne i drugi korisnici. Pošto se svi autori (antički) slažu da je feničanska princeza, onda bismo mogli u zagradi ili iza zareza da stavimo „feničanska princeza“. Ne znam koliko bi bilo ispravno napraviti preusmerenje na Demetru, jer kult Demetre koji mi znamo je u stvari atička verzija iste. Pošto je Grcima svojstveno da se nigde ne slažu, tako se nisu mogli složiti ni po pitanju kulta. Sledstveno tome, nije postojao nijedan opšteprihvaćen kult bilo kog božanstva, barem u arhaičnom i klasičnom periodu.--Epaminonda (razgovor) 17:06, 12. jul 2011. (CEST)

OK, feničanska princeza. A koje su ostale Evrope iz mitologije koje bi stavio na višeznačnu? --Jagoda ispeci pa reci 17:08, 12. jul 2011. (CEST)

Hesiod pominje u svojoj Teogoniji jednu nimfu po imenu Evropa, koju je rodila Tetija zajedno sa čitavim spiskom njenih sestara. Sve one nose imena-toponime. Primera radi navešći Rodeju, Idiju, Perseidu, Aziju, koje su samo neke od njih. Takođe, i Pindar u Pitijskim odama spominje jednu ženu po imenu Evropa, kojoj je otac Titije (u članku je pogrešno navedeno da je on otac ove naše Evrope, feničanske princeze), a suprug Eufem, sin Posejdonov.--Epaminonda (razgovor) 17:33, 12. jul 2011. (CEST)

Ispravka: pogrešno sam se izrazio. Ova Pindarova Evropa nije Eufemu supruga, već majka. U svakom slučaju, činjenica je da se ne radi o istim likovima.--Epaminonda (razgovor) 17:37, 12. jul 2011. (CEST)

(ne obraćajte pažnju na komentar, to se smejem svom neznanju) Bolen (r) 21:22, 14. jul 2011. (CEST)

Ja baš ne kapiram ovaj zahtev. Ako smatraš da za svaku ličnost treba da postoji članak, slobodan si da ga napraviš (ako ti nešto znači, tako rade na ruskoj Njikipediji, oni prave članak bukvalno za svaku ličnost iz mitologije, bez obzira da li se radi o imenjacima ili ne). Zamisli da ja sada zahtevam za svaku mitološku ličnost da napravim članak. Strana bi imala samo moje zahteve. Razumeš se u temu, lepo pišeš i samo šišaj, čoveče. --Metodičar zgovor²a 18:32, 12. jul 2011. (CEST)

Ma da, kad se zaista razumeš i vidim da nemaš problema da ih razlikuješ (za razliku od mene, meni se već kod druge zavertel u glavi i nisam više znala ko jekome otac, majka sestra), sam napred i pravi članke. A onda ih sve skupi na jednu zajedničku odrednicu koja će se zvati samo Evropa. Ili Evropa (mitologija), a da sam Evropu ostavimo za kontinent. Kako god, samo piši. Ako neko bude imao neku primedbu, već će se javiti. Što se mene tiče, samo napred. --Jagoda ispeci pa reci 21:42, 14. jul 2011. (CEST)

Aleksandar Zamurović

Hajde neka neko pogleda u nekoj enciklopediji da li ima štogod o Aleksandru Zamuroviću, profesoru jedne novosadske gimnazije. Mene konkretno interesuje datum smrti, jer mi se čini da je prošlo dovoljno toliko (naime, ako me kolega sa fakulteta nije slagao, umro je 1940. g.) da smemo na izvorniku da objavimo njegov Mitološki rečnik, koji je zbilja vredan priručnik za one koji su zainteresovani za grčku i rimsku mitologiju.--Epaminonda (razgovor) 23:27, 16. jul 2011. (CEST)

U ovom šturom isečku stavljen je krstić pored njegovog imena sa naznačenom godinom smrti i profesijom kojom se bavio. Ja bih rekao da je to to.--Epaminonda (razgovor) 23:29, 16. jul 2011. (CEST)

Umro je 16. juna 1940. u Novom Sadu, prema Srpskom biografskom rečniku tom 3. --Đorđe Stakić (r) 15:01, 18. jul 2011. (CEST)

Kategorisanje — po zdravom razumu

Zamolio bih korisnike Vikipedije da više okončamo ovu komediju oko kategorisanja i da se bacimo na ozbiljan posao. Vrhunac budalaštine je djelovao da je Republika Srpska postojala u praistoriji, starom vijeku, srednjem vijeku, novom vijeku, a sada imamo još goru komediju. Naime, na posebnoj stranici Neiskorišćene kategorije primjetno je da postoje brojne kategorije koje su prazne, a koje su slične ovim primjerima: Istorija Austrije u starom veku, Irska u praistoriji, Istorija Danske u starom veku, Istorija Kirgistana u starom veku itd.

Ja sam ranije nekada i primjetio da postoje ove prazne kategorije, i mislim da sam se obraćao BokiciK u vezi njih, zbog toga što su bile prazne, ali tada nisam ni obraćao pažnju o kakvim se nebulozama radi. Ne sjećam se da je o ovome postignuta saglasnost, a po broju kategorija, radi se o masovnom unosu. Dakle, imamo puno kategorija koje je unio bot bez znanja zajednice (barem tako pretpostavljam, pošto ja nisam upoznat s tim, a vjerujem da bi i drugi reagovali na ovo), i sada mi se ovdje trebamo baviti ubjeđivanjem kako Republika Srpska ili Austrija nije postojala u starom vijeku.

Ne znam odakle pomisli da se podjela istorije može vršiti po današnjoj političko-teritorijalnoj podjeli pa da mi sada uzimamo dijelove bivših tvorevina na dotičnim prostorima i uklapamo u sadašnji kontekst. Ako imamo Banovina Bosna i Kraljevina Bosna, koji će vrag kategorija BiH u srednjem vijeku? Ako imamo Bosanski pašaluk šta će BiH pod osmanskom vlašću? Mi ne možemo falsifikovati istoriju i izmišljati nove podjele. Valjda je jasno da se ne može pisati članak Federacija BiH u praistoriji, RS u praistoriji, Ličko-senjska županija u starom vijeku itd.?

Ovaj zahtjev prije svega postavljam zbog toga što se ne mogu prepirati sa BokicomK koji je napravio ove sve kategorije svojim botom, a sada ne dopušta da se brišu. Naravno, onaj ko ima bota je u prednosti, a svakako da nemam ni vremena da se igram vraćanja izmjena među korisnicima. Dakle, jedno sasvim razumsko kategorisanje u kategorije Banovina Bosna i Kraljevina Bosna se poništava i natura se u kategoriju BiH u srednjem vijeku. Mislim da nije potrebno uopšte objašnjavati gdje je problem i u kojem grmu leži zec. Zbog ovakvih stvari čitaoci se mogu samo valjati od smijeha, kao i možda stručni istoričari koji ponekad zraknu okom ovdje. --Željko Todorović (razgovor) 01:01, 17. jul 2011. (CEST) s. r.

Zdravorazumski odgovoreno na Željkovoj stranici. -- Bojan  Razgovor  01:06, 17. jul 2011. (CEST)

Zaboravio sam na ovu raspravu, ali ne slažem se sa BokicomK, koji je kako vidim, glavni zagovornik ovakvih državno-entitetsko-administrativno-teritorijalnih podjela istorije. Vidim da se niko nije htio javiti ovdje po tom pitanju, ali po meni je zaista strašno da imamo kategoriju Istorija Republike Srpske u antičko doba ili Istorija Federacije Bosne i Hercegovine u srednjem vijeku. Po meni, to je samo znak da smo neuki i neznalice, pa ne znamo kako se šta zvalo u prošlosti. Ovakve stvari su samo za smijanje (i to je svima jasno), ne za neku pohvalu kako smo svrsishodni pri kategorizaciji. --Željko Todorović (razgovor) 16:17, 25. jul 2011. (CEST) s. r.

Ako imaš kategoriju „Istorija po državama“, i u njoj imaš „Slovenija u kamenom dobu“, a znaš da je Republika Slovenija nastala 1991, onda treba da u kategoriji „Istorija po državama“ imaš i „Bosna i Hercegovina u kemenom dobu“, a u toj kategoriji „Istorija po državama“ treba da se oslikava unutrašnje uređenje tih država. Ako je „Bosna i Hercegovina u kamenom dobu“ u kategoriji „Istorija po državama“, a ti znaš da je država Bosna i Hercegovina nastala 1995, onda znaš da se radi o retrospektivnom kategorisanju prema sadašnjoj administrativnoj podjeli, te da automatski treba da imaš i „Federaciju Bosne i Hercegovine u kamenom dobu“ kao i „Republika Srpska u kamenom dobu“. Ako smatraš da „Slovenija u kamenom dobu“ koja se nalazi u kategoriji „Istorija po državama“, nije postojala kao država u to vrijeme, onda treba da obrišeš sve u kategoriji „Istorija Slovenija“ koja se nalazi u „Istorija po državama“, dakle sve iz te kategorije da ukloniš što se ne odnosi na Republiku Sloveniju do 1991, jer Republika Slovenija nije postojala do 1991. i nikad nije bila do 1991. država. Posebno su diskutabilne kategorije „Bosna i Hercegovina u Drugom svjetskom ratu“ gdje tim NOB Jugoslavije u biografije narodnih heroja unosi da su umrli u NDH kao pripadnici Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije, a ispod dodaje kategoriju „Bosna i Hercegovina u Drugom svjetskom ratu“, tako da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. Uglavnom, ako je ovako kako je sada, onda ne mogu da se prave posebni uslovi u slučaju Republike Srpske, i da Srpska bude jedina bez kategorija, jer je navodne sve postojalo od postanka svijeta, samo Republika Srpska nije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:46, 25. jul 2011. (CEST)

Naravno da je nebulozno imati članak Republika Srpska u praistoriji, ili BiH u srednjem veku jer te kategorije nisu postojale u tom periodu (otkrih toplu vodu hehe)! Ali zato takve članke preimenovati na "Srednji vek na području BiH" ili "Praistorija Republike Srpske" - u tom slučaju članak se veže za određenu teritoriju u određenom vremenskom periodu. --Nikola (razgovor) 15:31, 26. jul 2011. (CEST)

Fascinantno!

Ovih dana mi je samo Ratko Mladić na pameti. Provodim sate i sate tražeći biografske podatke dotičnog nam đenerala. I šta utvrdim? Da mediji kojima je đeneral dragi lik, nisu u stanju sami da napišu njegovu biografiju, nego je ukradu sa Vikipedije! Ne zna se šta je gore, da li krađa, bez navođenja izvora, ili apsolutna indiferentnost na to da tekst kji preuzimaju nema niti jednu jedinu referencu! Pogledajte na primer, kako je izgledao članak o RM 2006. godine (obratiti pažnju na delove Mladost i obrazovanje, Rana karijera i General Mladić), a onda pogledajte ovaj članak u Pečatu, objavljen 2. juna 2011. i ovaj u RTRS, objavljen 26. maja 2011. Prvi, u Pečatu, ima identične rečenice kao skoro ceo članak na Vikipediji (poglerdajte sam deo o ubistvu oca, o majci i tifusu koji i je izleči italijanski vojnik), a drugi u RTRS ima identičan tekst kao deo vikipedijanskg članka pod naslovom Genral Mladić. Toliko o poštenju medija. Fascinantno, zar ne? --Jagoda ispeci pa reci 21:59, 24. jul 2011. (CEST)

Meni je još fascinantniji fenomen koji se potom dešava. Članci bez referenci se zatim referenciraju novinskim člancima koji su kopirali vikipedijine članke, čime se krug zatvara i vikipedija postaje sama sebi referenca.--V i k i v i n dbla bla 22:06, 24. jul 2011. (CEST)

Toga ima često, nije valjda Jagoda da si prvi put takvo nešto ugledala. Mediji (odnosno novinari koji pišu kobajagi neke članke) često prepišu nešto sa Vikipedije, nekada čak da se ne potrude da nijednu rečenicu isprave (čak i ako ima slovnih grešaka). --Željko Todorović (razgovor) 22:14, 24. jul 2011. (CEST) s. r.

Ma nisam, ali me je začudila veličina obmane: nema medija koji nije štrpkao. Plus, zamalo da napravimo kobnu grešku: da uradimo ovo što je Viki rekao: počeli smo da referenciramo NAŠ tekst njihovim!!! Sreća da mi pade na pamet da pogledam datume. Osim toga, kad malo bolje razmislim, mslim da ova dva medija nisu jedini, nego da je svako štrpkao pomalo koliko mu je trebalo, niko nije objavio da je tekst uzeo sa Vikipedije, a što je najgore, sad jednostavno ne postoji način da se utvrdi šta je zapravo od svega toga tačno, jer se svi tekstovi koji kruže po netu zasnivaju na tekstu sa vikipedije koji je napisao nepoznati korisnik pre pet-šest godina iz glave!!! Zaista treba biti VEOMA obazriv kad se traže reference po netu... --Jagoda ispeci pa reci 22:20, 24. jul 2011. (CEST)

Laž izgovorena sto puta... Bolen (r) 22:26, 24. jul 2011. (CEST)

Pa to je čak i Politika radila. Setite se samo članka o Džejmsu Bondu pre čini mi se, tri godine.

--Sly-ah (razgovor) 22:44, 24. jul 2011. (CEST)

Meni je jedino krivo što smo sad ostali bez ijedne validne reference, i što moramo tražiti sad knjige i sl. da bismo upristojili članak, jer nakon svega ovog, ništa od onog što tamo piše u vezi sa njegovom biografijom ič ne vredi. Plus ceo jučerašnji i današnji dan totalno uludo potrošen... --Jagoda ispeci pa reci 00:05, 25. jul 2011. (CEST)

Te biografija Ratka Mladića je i kod nas kopirana iz medija, međutim mediji su njegovu biografiju izbacivali kada je to bilo aktuelno, iako je tekst bio star. Tako npr. RTRS ima njegovu biografiju godinama, prije nas. Međutim RTRS je 2009. radio tehničku promjenu, tako da u arhivi nema ništa prije toga: http://www.rtrs.tv/arhiv/index.php . А свима је познато да је постојао и писао и прије тога. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:10, 25. јул 2011. (CEST)

Ja sam ti već rekla, to što je tebi poznato, nije nikakav garant. Ja ne sumnjam u tvoje reči, ali za to nemamo materijalnih dokaza. Materijalni dokazi koje imamo kažu da je naš članak stariji od njihovog. Stoga, taj link NE MOŽE biti referenca našem članku. I naš članak treba da se preuredi i ponovo napiše sa nekim proverljivijim referencama. DEO O BIOGRAFIJI. Ostali deo članka je sasvim ok da se referencira kao i do sada, bilo kojim medijem (pa i tvojom ljubljenom RTRS). --Јагода испеци па реци 15:46, 25. јул 2011. (CEST)

Sve manje ozbiljnih sadržaja na srpskom

Danas je u Politici izašao članak pod ovim naslovom. Napisao ga je Stanko Stojiljković, koji je, između ostalog, intervjuisao i Filipa. Eto, tako, čisto da se zna.--Епаминонда (разговор) 15:36, 25. јул 2011. (CEST)

Ima li linka? --Јагода испеци па реци 15:43, 25. јул 2011. (CEST)

Evo linka. Piše da je autor Jelena Čalija. mickit 15:47, 25. јул 2011. (CEST)

Biće da je moja greška. Odmah do ovog članka nalazi se članak Na Internet po Vuku kojeg je napisao pomenuti Stanko Stojiljković.--Епаминонда (разговор) 16:10, 25. јул 2011. (CEST)

Fino. Drago mi je da je Filip upozorio na oprez pri korišćenju tekstova sa njiki. --Јагода испеци па реци 17:03, 25. јул 2011. (CEST)

Уплаши ме, Епи. Помислих да сам имао интервју, а да га се не сећам. :D U svakom slučaju, žao mi je što nije bačen veći akcenat na Vikipediju u tom članku (verovatno zbog same ograničenosti u veličini članka), s obzirom da je intervju sa tom novinarkom trajao oko pola sata. --filip @ 22:25, 25. jul 2011. (CEST)

Redosled karata

Koristnik tresnjevo i ja imamo neki sukob sa kartama. Na primer, na stranici demografije vojvodine za 1991 menjamo napred nazad cija karta vera stoji prva za 1991. Dal imaju neka pravila koja karta ide prvo? Recimo da ima pet verzija karte koja prikazuje isto, koja bi isla prva a koja bi isla druga? Treba nam pomoc da resimo ovaj problem jer nismo uspeli da ga resimo kroz razgovora preko emailova. Ovde je problem [1] (Lilic (razgovor) 23:19, 28. jul 2011. (CEST)).

Ja ništa tamo ne razumem, jer su karte previše male, ali neki logičan redosled ne samo za karte, nego za sve uopšte, bio bi valjda hronolški redosled. Od najstarije ka najnovijoj. Napravite one slike malo veće, ovako je totalno bez veze jer se ništa ne vidi, a nema ni tekst ispod slika, da se barem pročita šta bi trebalo da predstavlja. Takođe, dajte one brojeve malo sredite, udarite tačke iza hiljada i miliona. --Jagoda ispeci pa reci 23:37, 28. jul 2011. (CEST)

Karte u galerijama ili tablicama su namerno manje - da bi neko kliknuo i video vece. Takodje ima vrlo mnogo mapa - da bi bile vece ometalo bi od teme to jest od brojki koje su kljucna stvar u clanku.

Hronican je uredu, ali sta na primer neko postavi kartu jedan i onda neko postavi kartu dva koja je mnogo bolja? Sta ako karta jedan na primer ima greske ili pogresne granice itd?

Za 1991 ja mislimm da je bolje da moje cetri mape stoje u toj tablici prvo kao set karti. A onda ta karta od tresnjeva iza. On se sa tim neslaze.

Brojke populacija moraju se sve sredjivati, jer su tabele prevelike. (Lilic (razgovor) 00:18, 29. jul 2011. (CEST)).

Nema potrebe da stoje dvije karte na kojima se nalazi ista stvar. Prednost ima kvalitetnija i ispravnija karta. Duplikate treba izbaciti jer članak nije skladište u kome se mogu držati sve karte koje svako postavi.--V i k i v i n dbla bla 00:27, 29. jul 2011. (CEST)

Ja se u potpunosti slazem sa wikiwindom. Ako na primer 15 ljudi napravi 15 karti, netrebamo da kacimo sve te karte. Najbolje da se okaci karta koja je najtacnija. (Lilic (razgovor) 18:07, 29. jul 2011. (CEST)).

Treba razlikovati glavni članak (npr. Vojvodina) i članak demografije (Demografija Vojvodine). Dok na glavnom članku ima mesta samo za jednu kartu, na stranici demografije ima prostora za više karata rađenih na različite načine (npr. neke su ćirilične, neke latinične) čime članak ništa ne gubi. Ne vidim zašto bi neko stavio svoju kartu na prvo mesto iako već postoji karta sa istim sadržajem, a da pritom nova ni po čemu nije kvalitetnija, već samo drugačije izgleda. Lilić je već naveo odličan primer: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina_-_Verski_sastav_po_naseljima_1991_1.gif i http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Religion-1991.gif

Demografski članci su pre nešto više od mesec dana u potpunosti sređeni na način sa kojim se složila ogromna većina tokom rasprave, međutim u poslednje vreme dobijaju novi izgled pre svega zbog izdvajanja Lilićevih karata ispred ostalih u vidu mikrosličica, odnosno postavljanja karata bez ikakvog teksta što je i Jagoda spomenula. Čak je postavljena i nezavršena karta, valjda da je niko drugi ne bi radio: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Serbs-1953.gif

Dovoljno je uporediti sadašnji izgled članka demografije Vojvodine sa stanjem od 19. jula http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&oldid=4572616 да би се дошло до закључка да овде није на делу сређивање чланка, већ нечија лична промоција. Неоправдано наметање решења (са незаобилазним враћањем измена) је по мени неприхватљиво, тако да мислим да би и администратори требало да изнесу своје мишљење о томе.

Tresnjevo (разговор) 11:38, 29. јул 2011. (CEST)

Sredjene su u potpunosti? Stvari se uvek menjaju, jer sve moze biti bolje.

Moje misljenje je da Tresnjevu smetaju bilo koji predlozi koji bi dolveli do stanje gde njegova karta nije prva na redu. (Lilic (разговор) 18:07, 29. јул 2011. (CEST)).

Hm, ja prvo ne razumem zašto bi neko uopšte radio kartu nečega što je već adekvatno prikazano na drugoj karti (primera radi, ja pre nego što nacrtam neku kartu prvo proverim da li takva karta već postoji na vikipediji). U svakom slučaju, tačno je da sada imamo dve suštinski iste karte Vojvodine po veroispovesti iz 1991 (razlika među njima je isključivo estetske prirode) i što se mene tiče ne vidim problem da obe budu u članku, ali ne vidim ni naročitu potrebu da obe budu tu. Međutim, kao što sam rekao, obe su suštinski iste i ja nemam mišljenje koja je od njih bolja ili koja treba da stoji prva. Možda da probamo sa eci peci pec? :) PANONIAN (разговор) 23:56, 29. јул 2011. (CEST)

Поред верске карте коју сам већ споменуо, поставио је ових дана и етничке карте које су такође претходно урађене без било каквих недостатака. Поређење између постојеће и "нове" карте: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971_1.gif i http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Ethnic-1971.gif

Čak je koristio i iste boje, dok je granice naselja koja su postojala do 1981. (i za koja nisu dostupne precizne granice) prekopirao sa postojeće karte. Nekoliko primera: Veliki Salaš (opština Apatin), Novi Vladimirovac (opština Alibunar), Kočićevo (opština Bačka Topola). Slično je prethodno uradio i za KiM - postojeća i njegova nova karta za 1981: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_ES_N_1981.gif i http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Kosovo1981Ethnic.gif

Поред додатне легенде на албанском и овог пута другачијих боја, нема никаквих разлика у односу на карте које су постављене пре више од две године. Очигледно има намеру да све постојеће замени својим картама, јер како он рече "Najbolje da se okaci karta koja je najtacnija", а то је наравно његова (не зна се само на основу чега). Уколико се јасно не стави до знања да дупликати не могу да се стављају уместо/испред карата које су претходно квалитетно урађене, очекујем да ће се ускоро појавити сличне копије и осталих карата које су до сада урађене.

Tresnjevo (разговор) 05:04, 31. јул 2011. (CEST)

Tresnjevo, pod jedan mislim da je vrlo bitno da se pogleda odakle su krenule te tvoje i milanove karte vojvodine. Na zalo nemogu sad da nadjem file, ali stvar je da je milan dobio kartu od varjarcica u PDFu. Tu kartu je obradio i varjacic je stajao na toj karti kao glavni autor administartivne karte. Za ostale da znaju - to je bilo pre nego sto su te karte bile postavljenje. Vremenom je milan skinuo varjacica sa karte i tresnjevo pravio razne promene na granicama jer je karta imala lose granice. Na mojim kartama vojvodine imaju samo tacne granice. Mozes jasno da vidis da granice koje koristim su maltene indenticne [2] .

Neke granice pre 1981 nisu sto posto precizne. Ali ja imam neke izvore gde su neke od njih okacene. Njih namerno nisi spominjao, kao sto je recimo Krusvlje kod Sombora. Prosto receno, kad neko pogleda topografsku kartu i vide gde je naselje nece da dodje sa mnogo razliciti nacina da nacrta granicu. Maltene nema nijedan drugi nacin da se nacrtaju neke od tih granica kao sto je na primer veliki salas u apatinu koga spominjes. Veruj mi, ti nisi bog i ti nisi neki strucnjak za mape. Nema razlog sto bi gledao tvoju mapu kao sto gledam recimo u geosrbiju. Mozda bi bilo dobro da pogledas malo vise u geosrbiju i da primetis da dosta granica na tvojoj mapi se razlikuju - ali to je naravno ocekivano kad koristis mapu za osnovu koja ima mnogo gresaka.

Ako je neka karta kvalitetna to neznaci da je najbolja za uvek. Moze biti mnooo razni karti koje su daleko bolje. Ako imamo 15 primerka karti koje prikazuje iste stvari onda stvarno nema razloga da ih drzimo sve. Nekazem da tvoja mapa nije kvalitetna, nemoj da mislis to, ali mislim da je ovo novo kvalitetnije. A vikipedija nije mesto u vakumu gde se nista nemenja, cilj je da se ide na bolje. (Lilic (разговор) 05:37, 1. август 2011. (CEST)).

Lazare nemoj da pricas o necemu o cemu nemas pojma. Kao prvo Milan (to jest ja) je dobio kartu od Vajacica i jos uvek je imam jer naravno cuvam sve... to je delimicno preradjena karta (odnosno ista karta, samo je veci deo obojan... kasnije mi je dao jos jednu dopunejnu verziju te karte) iz knjige 9 koja je postavljena na statistickom zavodu. Od te karte sam napravio osnovnu kartu za Vojvodinu u Gif formatu. Dodao sam boje, imena naselja, legendu itd... Sada posto sam mislio da je to Vladimirov autorski rad, odnosno da je on radio u nekom vektorskom programu napravio tu kartu njegovo ime je takodje bilo postavljeno na samu kartu. Kada mi je on kasnije i sam rekao da imaju te dve karte (porast i pad stanovnistva i naselja po broju stanovnika) na statistickom zavodu kao i niz drugih interesantnih podataka. Tada posto ipak je to javna karta je i njegovo ime sklonjeno sa karte, jer jednostavno je u pitanju bila zabluda. Varjacica izuzetno cenim i postujem... pametan i korektan covek. Tu kartu Vojvodine sam radio zbog sopstvene znatizelje i sto to volim, ni na kraj pameti mi nije bilo da je postavljam na wikipediju... kasnije sam ipak popustio jer me je nekoliko njih ipak zamolilo. Ivan je onda kasnije doradjivao za ranije popise, kao i ja za udele... on je korigiovao i neke granice.. i to je to.... ti si dobio bojanku praznu gotovu kartu... da obojis u paintu jer si bio dosta navalentan a hteli smo da ti pomognemo da i ti nesto uradis... ovo sto sada radis je krajnje bezobrazno i bezsramno... jedino zelis koliko se meni cini je da se potpises na neku kartu... a nemas postovanja za one koji su ti dali sve i svasta i koji su strpljivo odgovarali i po pola sata dnevno na milion tvojih pitanja ali dobro... sta se tu moze... neki ljudi su prosto takvi. To je to od mene... dalje necu raspravljati... ni gledati raspravu... ovo sam ipak odgovorio na molbu. Milan1237 (разговор)

Nisi mi ti odgovarao na nikakve milione pitanja pola sata dnevno. Najvise da smo ikada pricali je sve ukupno sat vremena, mozda manje. Ti meni nista nisi pomogao. Nista nikad. Ako ista bio si baksuz prema meni. Ivan je me stavio na kartu BiH jer sam proveo mnogo sati sa njim i sam da vam pomognem na tome. Stavio me na kartu i ti si sprecio da stoji moje ima na njoj kao saradnik. Dakle nemas ti sta da pricas da sam ja bezobrazan ili da nepostujem. Mislim da te reci bolje opisiju tebe. Od tebe prosto nisam imao nista dobro i vrlo kratko smo bili u kontaktu. Na kraj kraja se kajem sto sam uopste imao ikakav kontakt sa tobom.

Za Vojvodinu - kako meni izgleda, varjacic je ti dao kartu srbije i ti si uspomoc toga sta je on radio napravio drugu. Uvelicaj kartu na 600X i vidis da granice vojvodine su indenticne sa ranom verzijom karte. Imam ja tu kartu, izgleda indenticna ko ona koju si ti pre postavio, i zbog toga je bilo njeogovo ime na tome. Svkako, poenta je da si radio na tome sta ti je on poslao, i da na kraj kraja to je dosta slabije nego granice na sajtu geosrbije. Cinjenica je da je moja karta napravljena na bazi granica sa GeoSrbije, a njihove granice su pravile. (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

P.S. Inace ti i ivan nemislite da je varjacic korektan i necenite ga. Otvoreno ste mi rekli i ti i ivan da je prodani LDPovac. Ti i ivan ste najnacionalniji ljudi kokje znam (zaista neznam previse srba), cak je me Ivan strasno kritikovao sto koristim latinicu vise nego cirlicu spominjuci neki ustav. Dakle nemoj da prodajes te fazone da cenis LDPovce, kad se najnacionalisticki ljudi koje znam.

Evo jedan komentar koji mi je neko u ovoj diskisiji poslo preko emaila "To nije deo zakona, vec ustava koji je najvisi pravni akt. Ne krse ga sve insitucije, vec one koje vodi DS.

Cak i da to ne pise u ustavu, zna se koje je srpsko pismo. Potpuno je nebitno koji ce zakon da donese izdajnicka vlast. A ti slobodno uskladjuj svoje ponasanje sa DS-om i LDP-om. Ja cu da sledim one koji su se borili za ovu zemlju, a ne evroslinavce i natovce." ... Brinem se da zbog ti razloga smeta nekima da karte gde je latinica budu ispred onih sa cirlicom, cak i ako su kvalitetnije sto je slucaj trenutno. Cak onda idu da napadju rodoljube poput mene, i dobijemo sto arcibald rajs reko srbi cuvajte se sami sebe... (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

Slažem se sa Panoncem. Pravljenje duplih karata mi deluje kao bespotrebno gubljenje vremena, a prepirke oko toga koja karta će stajati prva kao još veće gubljenje vremena. Kada bih uočio da je neka karta manjkava, kontaktirao bih autora i predložio mu šta da ispravi. Naravno, ne možemo nikome zabraniti da pravi svoje (nove) verzije već postojećih karata i trud koji je uložen u njihovo crtanje takođe treba poštovati. Ako dolazimo u situaciju da se ne možemo dogovoriti da li ćemo staviti samo jednu ili sve verzije, koja će biti prva, glavna ili štaveć, onda bih ostavio verziju koja se prva našla u članku (ukoliko novi fajl nije znatno boljeg kvaliteta). Na Ostavi postoje odgovarajuće kategorije i u članak se može dodati {{commonscat|naziv kategorije}} i rešen problem. Onaj koga zanima da vidi sve verzije karte će imati link koji će ga uputiti na odgovarajuću stranicu. Dakle, ako se mora birati između dve slike sličnog kvaliteta držao bih se one izreke: „Ko pre devojci, njemu devojka.“ Pozdrav! mickit 21:51, 1. avgust 2011. (CEST)

Karte se cesto stavljaju na prvo mesto kad su bolje. Imamo mnogo primera. Na primer, iako je Milan prvi okacio kartu Hrvatske za 2001, Varjacic je napravio pravilnu kartu hrvatske i ona dan danas stoji na prvom mestu i ako je okacena kasnije. (Lilic (razgovor) 22:39, 1. avgust 2011. (CEST)).

Sa Varjačićem nikada nisam razgovarao o politici, a ni za koga do sad nisam rekao da je "prodani LDPovac" samo zato što podržava tu stranku jer znam da materijalna korist kod velikog broja njihovih glasača nije u prvom planu. Ali tačno je da o politici LDP-a imam dosta loše mišljenje, što nije nikakva tajna. Samo, iznošenje privatnih imejlova predstavlja nedostatak elementarne pristojnosti. Tvoj drugi nalog LAz17 sa koga povremeno uređuješ i svoju glavnu korisničku stranicu, je u više navrata bio blokiran zbog vređanja i vraćanja izmena drugih korisnika. Mislim da treba da promeniš pristup, jer ovo ne vodi ničemu.

Milanova karta Hrvatske u GIF formatu je prevelike rezolucije tako da umesto predprikaza stoji poruka "Greška pri pravljenju umanjene slike: Pogrešni parametri za umanjeni prikaz". Pretpostavljam da je to jedini razlog zašto je Varjačić kasnije postavio svoju kartu u PDF formatu, inače ni tu ne bi dve karte istog sadržaja.

Ukoliko su granice na postojećim kartama netačne ili uopšte nisu ni iscrtane, slažem se da nove karte treba da se postave ispred postojećih. Ali to se ne odnosi na karte KiM i Vojvodine od kojih se nove jedino razlikuju po izgledu sa čime se i ostali slažu. Nadam se da ćeš ispoštovati stav administratora koga si uostalom i pitao za mišljenje.

Tresnjevo (razgovor) 18:26, 2. avgust 2011. (CEST)

LAz17 nije moj nalog. On je moj prijatelj. Zivimo u istom prigradju i bili smo se na istom univerzitetu, samo sto je na drugoj katedri. Predlazem da prekines sa izmisljanjem.

Nesto ti se promenio ton u vezi sa varjacicem i kartom hrvatske. Milanova karta hrvatske je stajala u uredu stanju pre kako se ja secam. Ipak, kad sam ti ranije reko sta mislis o tome odgovorio si mi ovo "To sto je stavio svoju kartu ispred Milanove je tezak bezobrazluk, ali to je Milanov posao, a ne nas. Mozes eventualno da mu javis, pa nek on vidi sta ce da radi.

A Srbe je stavio crveno da bi mu se karta razlikovala od Milanove, a verovatno i da bi imala bolju prolaznost kod ustasa (sa kojima se ldp-ovci i inace odlicno slazu) koje su osetljive na plavu boju za Srbe koja ih asocira na "nebeski narod". " (Lilic (razgovor) 05:58, 3. avgust 2011. (CEST)).

To da li je LAz17 tvoj nalog ili ne, nije teško proveriti preko IP adresa sa kojih su uređivane stranice. Druga stvar je da li će "razgovori" poput ovog biti sancionisani ili ne.

U tom trenutku nisam bio svestan da postoji problem sa rezolucijom (isto je bilo i sa kartama BiH) i jedino zato sam smatrao da je nekorektno što je karta postavljena umesto postojeće. Neću se spuštati na tvoj nivo da iznosim imejlove, što se mene tiče, završili smo ovu diskusiju.

Tresnjevo (razgovor) 08:31, 3. avgust 2011. (CEST)

Slobodno mozes da otvoris novu temu za raspravu - nemoj da skreces sa ove teme jer nema nikakve veze sa temom. Fokus na mape/problem, a ne na sve i svasta ukljuci sumlje itd.

U tom trenutnku i nije bio problem sa rezolucijom. Sve karte su se prikazivale fino i onda odjenom je izbio problem sa rezolucijom. Nesto se na vikipediji promenilo. (Lilic (razgovor) 18:59, 3. avgust 2011. (CEST)).

A mogu li nešto da predložim obojici? Umesto što se svađate i obojica crtate iste karte, zašto se lepo ne dogovorite šta će ko od vas da crta i da nacrtate nešto što ne postoji, na primer etničke karte županija hrvatske, bosanskih kantona, rumunije, bugarske, abhazije, ili za cega vec mozete naci podatke? Smatram da ste obojica vredni korisnici Vikipedije (bez obzira na to šta mislite o LDP-u) i šteta je da trošite vreme na svađu umesto da uradite nešto korisno. PANONIAN (razgovor) 21:20, 4. avgust 2011. (CEST)

Imali smo neki dogovor ali je ga prekrsio sad skoro. Imali smo u planu da ja redim verske i jezicne karte a on etnicke. Kazao je da je to vrlo fer predlog. Ali se onda predomislio i uzeo da pravi neke karte koje si ti vec napravio.

Inace, postoji mogucnost da bude vise problema u poducnosti. Na primer, valjda ce sledece godine izaci podatci za naselja za razne republike. Kako ja vidim, to ce biti juris na ko uradi kartu prvi ja bi rekao, tako da jebiga, sta da se radi... (Lilic (razgovor) 02:50, 6. avgust 2011. (CEST)).

Uvek sam prvenstveno radio karte koje do tada nisu bile urađene, ako pogledaš moju stranicu naćićeš svega nekoliko karata koje je neko drugi prethodno uradio (od preko 120 koliko sam postavio do sada). Ni tih nekoliko karata nisam radio bez razloga. Lazar je spomenuo par opštinskih kartata CG, koje si ti uradio pre par godina. Recimo ovako izgledaju etničke karte CG za 2003: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Montenegro_ethnic02.png i http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Crna_Gora_-_Etnicki_sastav_po_opstinama_2003_1.gif Granice na prvoj karti su crtane ručno, dok su na drugoj karti prikazane zvanične granice sa prostornog plana Crne Gore. Mislim da je korisno što sam postavio i tih par karata (pored ostalih koje do sada nisu bile urađene) jer su dosta preciznije, a ti kaži ako se ne slažeš.

Pozivanje na te opštinske karte CG koje sam postavio pre manje od mesec dana nema nikakvog smisla jer je očigledno da je još prošle godine krenuo da radi karte koje su već urađene: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_ES_N_1971.GIF i http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Kosovo1971Ethnic.GIF Započetu kartu udela Albanaca za 1971. takođe je postavio na server u decembru, iako sam već uradio tu kartu prema dogovoru (on je radio udele Srba i Muslimana): http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_UA_N_1971.gif i http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:KiM_-_Udeo_Albanaca_po_naseljima_1971.GIF Nova karta je prvi put postavljena na engleskoj stranici demografije 1. jula od strane korisnika Lilicneiu.

On ima puno pravo da uradi ako hoće i sve karte koje su rađene do sada, naravno ako ih radi nezavisno od postojećih. Samo ne mislim da je korektno da ih stavlja ispred karata koje su sasvim adekvatno urađene. Time je započeta ova rasprava, i mislim da treba da se donese odluka po to tom pitanju jer je više ljudi već iznelo svoje mišljenje.

Tresnjevo (razgovor) 23:55, 6. avgust 2011. (CEST)

Nadglasavanjem brojke karti je malo zavaravajuce. Na primer, neke kao za CG po opstinama traju svega par minuta da se urade kad se ima administartivna karta zavrsena. Neke druge karte su indenticne, samo se promeni datum i opa nova karta za deset sekundi.

Neke karte koje sam radio (koje je milan pre uradio) su tacnije od njegovih. Takodje nevidim sto neko nebi pravio jos koju bilokakvu kartu ako im se svidja da prave karte. I mislim da je to dobra stvar - ali ko sto je receno ako imamo deset karti za istu stvar postaje glupo.

Nevidim zasto spominjes ikakve dogovore kad dobro znas da ste ti i milan njih krsili gde ste god stigli samnom. Neke dogovore si cak pravio sa predumisljajem da ih prekrsis. Neko kratko vreme smo imali dogovore, ali milan i ti ste odlucili da se nedrzite njih, i sad ti je krivo sto sam napravio bolju kartu vojvodine. Nemislim da je fer da taj ko krsi dogovore se poziva na dogovore u diskusiji. Micki je predlozio da se ti i ja dogovorimo oko ovih karti, ali iz mog iskustva dogovori sa tobom neznace nista. Tako da mislim da je najbolje da administratori nesto odluce. Takodje sledi problem za kad izadju nove podatke, u vezi sa jurnjavom ko ce prvi okaciti kartu. Glup mi je razlog da se kaci karta zato sto je okacena par minuta pre druge karte. (Lilic (razgovor) 04:48, 7. avgust 2011. (CEST)).

Izmenjeni pravopis od 1. septembra 2011. g.

Nadam se da je neko bacio pogled na ovo.--Epaminonda (razgovor) 23:54, 28. jul 2011. (CEST)

Da, to levo bordo jeste Pravopis 2010. Dakle, kad se uvodi u škole i sve ustanove, ne vidim zašto se ne bi primenjivao na Vikipediji..--Jagoda ispeci pa reci 00:58, 29. jul 2011. (CEST)

Kandidatura za administratora

Samo da obavijestim zajednicu da se može izjasniti na sljedećoj stranici — Vikipedija:Zahtevi za administriranje/Stefan krecmar‎ — povodom nove kandidature za administratora. --Željko Todorović (razgovor) 13:11, 30. jul 2011. (CEST) s. r.

Prevod sa hrvatskog

Moze li neko ko to ume da prevede sa hrvatskog clanak Tvornica duhana Rovinj? Napisao sam tamo na stranici za razgovor da treba [3] da se promeni na srpski Španjolska, opskrbu časnika, Europa, stojevi, tvrtka...

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 86.164.138.204 (razgovor • doprinosi)

Nije za admin tablu... -- Bojan  Razgovor  06:30, 2. avgust 2011. (CEST)

Sredjeno je to. Ja sam jos malko doradila... --Jagoda ispeci pa reci 10:52, 2. avgust 2011. (CEST)

86.164.138.204, prijavi se. Siguran sam da imaš nalog. I zašto pišeš latinicom, kada to rijetko činiš?--V i k i v i n dbla bla 11:42, 2. avgust 2011. (CEST)

Postavljanje slike u članak

nije mi jasno kako da postavim sliku na neki clanak?— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Ilija96216 (razgovor • doprinosi)

Pogledaj ovo uputstvo. mickit 13:25, 3. avgust 2011. (CEST)

Reference

Problem mi je unošenje referenci. Kad ih nekako unesem onda me traži da unesem neka latinička slova kao verifikaciju, pa moram sa ćirilice da prelazim na latinicu. Unesem, ono neka greška, pa ponovo latinica ćirilica. Zamorno. ima li način da tu verifikaciju tražite samo na ćirilicu. Ovako se oteli dok to unesem.--Miut (razgovor) 20:43, 3. avgust 2011. (CEST)

Ja mislim da se to dešava samo korisnicima koji nisu automatski potvrđeni. Sačekaj još koji dan pa će taj problem nestati, bar mislim.--V i k i v i n dbla bla 21:26, 4. avgust 2011. (CEST)

Mandžurski ili Mandžurijanski kandidat

Članak o filmu je naslovljen kao MANDžURSKI KANDIDAT, a kompanija o kojoj se radi (ili list, čini mi se) se zove Mandžurijan (en-The Manchurian). Onda, zašto nije Mandžurijanski ili eventualno Mandžurijanov, ali Mandžurski!!!! Pa i Mandžurijski bi manje paralo uši! Slajo, (Peace) nemoj samo da mi kažeš (Peace) da tako kaže tamo neki tvoj, (Peace) jer je onda blago retardiran. Kod nas naravno postoje prevodi koji te nateraju da staviš prst na čelo (Moja nazovi žena od Just Go With It, Ja u ljubav verujem od Notting Hill...) ali ovde je neko neznanjem ili namerno zajebao stvar. Bolen (r) 13:39, 5. avgust 2011. (CEST)

Sad videh razgovor o članku. U filmu iz šesetneke Šo je učestvovao u Korejskom ratu, te zato ima veze sa Mandžurijom. Film iz 2004. NEMA AMA BAŠ NIKAKVE VEZE SA MANDžURIJOM. Ovde je u pozadini rat u Iraku, a kompanija The Manchurian je verovatno igra i asocijacija na prethodni film. Ne vidim zašto se držati njih (enciklopedista) kao crvenog slova. Šta bi da ga je nazvao Film koji sam odgledao pošto sam kupio seno? Svi mi imamo mozak, ded koristimo ga! Bolen (r) 13:50, 5. avgust 2011. (CEST)

Treba nasloviti clanak onako kako je zvanican prevod kod nas. Pa ako su se oni zeznuli, na njihovu je sramotu, ne na nasu. --Jagoda ispeci pa reci 15:08, 5. avgust 2011. (CEST)

Ok onda. Odvratno se osećam kad vidim nešto tako, a nemoćan sam. Bolen (r) 18:05, 5. avgust 2011. (CEST)

Bolene, kao prvo, mogao bi malo da sniziš retoriku, pogotovo zbog toga što ni po jednom osnovu nisi u pravu. Prvo da konstatujemo da je pridev od Mandžurija mandžurski, a nikako mandžurijski ili mandžurijanski. Osnova za tvorbu prideva je mandžur-, a ne mandžurij- ili nešto treće. Na osnovu se dodaje ski, ska, sko, i dobijamo pridev mandžurski, mandžurska, mandžursko. Za sve eventualne nejasnoće možeš se obratiti autorima Pravopisa. Dalje, iako, kako sam navodiš, film iz 2004. nema baš nikakve veze sa Mandžurijom, obrati pažnju da se radi o RIMEJKU (da i ja sad malo vičem) ISTOIMENOG filma iz 1962, odnosno o EKRANIZACIJI ISTOG ROMANA. Po Enciklopediji filmskih reditelja T. Gavrića, film iz 1962. je u Srbiji distribuisan pod naslovom Čovek iz Mandžurije, a budući da je dogovoreno da se na Vikipediji koriste službeni, distributerski nazivi, znači da bi i ISTOIMENI film iz 2004. trebalo da, logično, nosi isti naslov (inače upadamo u svojevrsnu logičku petlju). Ali, distributer tog filma je načinio dve velike greške: film iz 2004. je naslovio kao Mandžurijanski kandidat i reklamira ga kao rimejk istoimenog filma iz 1962, iako takav "istoimeni film" nigde ne postoji! Odnosno, postoji, ali pod drugim distributerskim nazivom. Druga greška našeg vrlog distributera je što je naslov pravopisno i gramatički nepravilan, kao što sam prethodno objasnio. Da nešto objasnim: na engleskom jeziku se za Mandžuriju kaže Manchuria, a pridev od toga je Manchurian. To Manchurian se na srpski prevodi kao mandžurski i nikako drugačije. Tačno je da radnja filma iz 2004. nema veze sa Mandžurijom, ali je isto tako tačno da se firma koja se pominje u filmu zove Manchurian Global što bi se na srpski prevelo (ako bismo prevodili) kao Mandžursko (nešto). Dakle, ako su naši prevodioci i mislili na naziv firme iz filma, a ne na Mandžuriju, morali su naslov da prevedu kao Mandžurski kandidat, a nikako kao Mandžurijski ili Mandžurijanski. Dakle, dospeli smo u paradoksalnu situaciju da naši distributeri reklamiraju film sa jednim naslovom kao rimejk istoimenog filma sa drugim naslovom, što mene tera da se osećam mnogo odvratnije nego što si se ti osećao. Zar nisu dovoljni političari i sportski novinari da kvare i čereče srpski jezik, već sad moramo da trpimo i polupismene filmske distributere koji su odlučili da se malo igraju Vukova Karadžića i Sava Mrdalja. Da zaključim: ovde uopšte nije u pitanju da li je naš vajni "prevodioc" pogodio smisao originalnog naslova, već je u pitanju kardinalna pravopisna greška neukih distributera.

--Sly-ah (razgovor) 19:10, 5. avgust 2011. (CEST)

E pa to nisam znao. Dakle ostaje Mandžurski, reći ću Željku da ništa ne dira. Time stavljamo tačku na raspravu o imenu. Ali ipak ne mogu da ne kažem da i dalje stojim iza svoje tvrdnje da treba manje da se oslanjamo na te popupismene ljude, kako ih ti nazivaš. Ako mi svesno pravimo grešku, onda ne shvatam u čemu je poenta. Umesto da se tamo neki prevodilac lepo posluži vikipedijom i naslovi film pravim imenom, koje su mu nadenuli pismeni ljudi, on lepo pravi neki svoj prevod, koji se nama servira. Kada bi neki profesor pogrešno akcentovao neku reč (u Aranđelovcu ih ima dosta sa Juga) mi bismo ga ispravili. Bože moj, ne bi je odmah izgovarao pravilno, ali vremenom bi se navikao. Tako je greška otklonjena. Ovo je jedan banalan primer, ali pokazuje kako treba da se radi. Oni koji ne znaju, slušaju one koji znaju. Nisam od onih koji kukaju na vladajući režim, ali zbog toga nam tako i ide. Bolen (r) 20:59, 5. avgust 2011. (CEST)

Pa kako da se posluzi vikipedijom kad mi objavljujemo distributerske naslove, dakle ne mozemo mi nista da objavimo pre njih. Ono sto bi ono trebalo da rade jeste da malo bolje prouce materiju kojom se bave i u kojoj su navodno profesionalci, i drugo, da zaposle neke lektore koji znaju svoj posao. --Jagoda ispeci pa reci 21:18, 5. avgust 2011. (CEST)

Mala ispravka: Film Džona Frankenhajmera distribuisan je pod naslovom Kandidat iz Mandžurije, a ne kao Čovek iz Mandžurije. Izvinjavam se.

S druge strane, ovde se nameće jedno principijelno pitanje: Da li neko (konkretno, saradnici Vikipedije na srpskom jeziku) sme da menja distributerski naslov filma, iako je očigledno da se u naslovu potkrala kardinalna pravopisna ili gramatička greška? Da li mi smemo da pravopisno pogrešan naslov Mandžurijanski kandidat menjamo u pravopisno ispravni Mandžurski kandidat (ili da ga usklađujemo sa distributerskim nazivom originalnog filma iz 1962), ili bi ipak trebalo da se taj naslov ostavi uz eventualnu napomenu da je po svim praopivno-gramatičkim pravilima pogrešan. Da se razumemo, u gornjem postu se nisam zalagao ni za jedno od predloženih rešenja, već sam samo opisao pravo stanje stvari i haos koji su napravili polupismeni distributeri filma iz 2004. A prevodilac filma je sigurno iz one grupe koja frazu Thank you so much prevodi kao "Hvala vam toliko!" (emisija na B92 Remzijevi kuhinjski košmari, od četvrtka, 4. avgusta).

--Sly-ah (razgovor) 07:08, 6. avgust 2011. (CEST)

Naše je da pišemo istinu, da je pišemo ispravno, bla, bla, da ne dužim, kako bi Vikipedija bila pismena i pouzdana enciklopedija. Pa neki moji drugovi još uvek govore Džad Lou! Je l hoćeš da ga sad preimenujem? Zvanje i funkcija su nebitni, bitno je poznavanje materije. Odgovor je jednostavan. Naravno da sme! Ako ga neko (a neće niko) bude naslovio sa Mandžurijski ili Mandžurijanski, objaviću mu rat! Izmena. Bolen (r) 11:26, 6. avgust 2011. (CEST)

Htela sam jos juče da kažem da treba staviti napomenu kod naziva filma i u nju ubaciti sve ovo što je Slaja rekao. Naslov mora biti prema distributerskom naslovu, ali to nas ne sprečva da damo napomenu o greškama koje su napravljene, naročito ako za to imamo i reference. --Jagoda ispeci pa reci 12:08, 6. avgust 2011. (CEST)

To će Slaja. Bolen (r) 12:59, 6. avgust 2011. (CEST)

Anđelko Zablaćanski

Zamilio bih administratore da zaštite ovu stranucu, jer je trenutno meta izmena jednog vandala koji se predstavlja kao „kompjuterski nepismena Angelina“.--Epaminonda (razgovor) 21:41, 5. avgust 2011. (CEST)

Epi, to se trazi na admin tabli... --Jagoda ispeci pa reci 21:55, 5. avgust 2011. (CEST)

Hvala!!!

PRAKTICAN ZNACAJ ELEKTROLIZE?

Dobijanje srebra, bakra... -- Bojan  Razgovor  17:15, 7. avgust 2011. (CEST)

Trljanje nosa ili VP:POINT

Pošto kontam da stvar neće da se reši tek tako, između nas dvoje, tobože krvno zavađenih kornisnika, bolje da stvar izvedem pred artitražu. Da ne bude zabune, nije reč o onome što je bilo pre, odnosno lično obračunavanje iza kojeg su stajali samo mržnja i ljubomora. Trenutno, reč je tipičnom primeru onoga što sam gore naveo gore i što se konstanto događa na ovom projektu. Sve je počelo tako što se Bojan zagledao u Riperove članke sa sh.viki i krenuo da popunjava tobožnje „sramne rupe“ na na sr. viki noseći se parolom „Rim nije nastao za jedan dan“ i sl. koještarijama. Ti članci u 95% slučajeva ne valjaju, što je još i Jagoda konstatovala i pokušala da ga smiri. A razlozi za to su sledeći: nisu provereni, nisu provereni i nisu provereni. Ne mogu da popričam s njim ljudski zato što svaki put kad hoću da mu ukažem na nešto (ne i da ga primoram na popuštanje, to nikako), priča mi o tome kako je relevantnije ono što je čuo od svog nastavnika istorije i pri tom obezvređuje relevantnu literaturu. Rezultat takvih rasprava je ništavan. Pa, i pored toga, on nije ni ovolicno doprine da ti članci koje kopira liče na nešto, već ih samo kopira ne znajući ni šta kopira. Skuplja brdo smeća na ovoj viki pod izgovorom da krpi ozonske rupe. Drugim rečima, pravi ekološku štetu na očigled svih. Budući da smo usvojili Obradovićev predlog po ovom pitanju, želim znati da li on i dalje važi ili da prekinemo iz starta svaku diskusiju o tome ukoliko se pokaže bezvrednim.--Epaminonda (razgovor) 05:44, 9. avgust 2011. (CEST)

Ko ne zna šta kopira? Bolje reci šta ne valja. -- Bojan  Razgovor  05:51, 9. avgust 2011. (CEST)

Ukratko, ne valja taj tvoj stav prema meni. Kad bi izbacio konačno iz glave da sam zlonameran prema tebi, ja bioh poverovao Jagodinom da si bandoglav ali dobronameran. Uzgred, budi čovek i postavi se u našu poziciju. Ne možemo se mi saplitati u o članke koje ti prebaciš: dnevno ih po dvoje troje prebaciš. Za jedan potraje vreme dok se sredi a kamoli za ta dva-tri.--Epaminonda (razgovor) 13:55, 9. avgust 2011. (CEST)

A sto ti meni ne poverujes da necu da dozvolim losu praksu da "dobronamerni" trolovi kolo vode (jer vidjao sam), da mene i druge besposleni vuku za nos? Clanci nisu o troglavim teladima ili o uskostrucnoj naprednoj nauci, niti POV pushing, vec nesto sto je lako proverljivo cak i ovde. Zar nisu clanci dovoljni da se potvrdi da je ona kcerka ovoga, sestra ovoga i zena ovoga? Da se vodio neki rat izmedju njenog brata i pastorka bas otprilike u vreme njene smrti? To je svrha unutrasnjih veze. Da je lakse staviti trazi se izvor nego ukucati prost upit u Google? Niko ne kaze da ti treba da se "saplices" (sta god to znacilo). Od tebe se samo trazi, kad vec hoces da kazes da treba izvori, jasno da pokazes gde je problem da ja ili neko drugi ne gubi vreme. I ako napises jos zasto, to te definitivno ne cini trolom, vec dobronamernim, jer svacija baba moze da lupi {{fact}}.

Uostalom, ovo je bilo sa Lošmijem, a on nije trol. Mogu još da navedem... -- Bojan  Razgovor  14:20, 9. avgust 2011. (CEST)

Daleko od toga da sam besposlen, na to sam ti i ukazivao. Dosad sam uneo 60.000 bajtova na jednu temu, to po meni daleko da je malo, s obzirom da su originalne. Takođe, kad kažem da ću se pobrinuti oko nečega, to ne znači da ću odmah ili sad, jer trenutno sam u Subotici a ne mogu Maticu da dovučem na moj salaš, to je nemoguće. Tamo treba tražiti literaturu, ne na Gugl buksu koji se pokazao relativnim. I još nešto, nemoj da banalizuješ stvar, ne zato što ti ja kažem da to ne radiš, nego zato što su i meni to rekli. Svako drugo objašnjavanje zašto vodi samo k mrtvoj tačci. Ako se učini na prvi pogled da je prosto kao pasulj, dovoljno je udubiti se izvore i čućeš da je Diodor rekao da se taj i taj događaj zbio na te i te Olimpijade, a od Arijana ćeš čuti da se to zbilo tri godine po istoj Olimpijadi. I ne samo to, sami izvori (ne literatura) iz antičkog perioda koji se bave helenističkim periodom ili su pristrasni (Ptolomejevi fragmenti u delima potonjih istoričara) ili su netačni i plod puke mašte i proizvoljnog nagađanja (Diodor je tipičan primer). To ti je isto kao kad bi sad uzeo zdravo za gotovo izjavu nekog bošnjačkog historičara (čitaj histeričara) prema kojoj su Srbi zlikovci zato što su počinili to i to. Tako i ovo, između Seleukida, Ptolomejâ i Antigonida postojao je izvesan spor, ali igrom slučaja jedva da je nešto ostalo sačuvano: sve sami fragmenti u delima potonjih pisaca. Ti fragmenti se mogu nazreti, kao što sam rekao, ali ne smeju se uzimati zdravo za gotovo. Tako, npr. Fanula Papazoglu u svojoj Istoriji helenizma posvećuje pažnju posebno onom odeljku gde je reč o izvorima, kako onim nesačuvanim tako i onim sačuvanim. I kao što nastoji da napravi neku vezu između njih, tako pokušava da odredi ko je pisao za Antigonide, ko za Seleukide, a ko za Ptolomeje. Ako je pisac iz Aleksandrije, sigurno da nije pisao hvalospev Seleuku. Prema tome, valja uvek biti na oprezu što se tiče helenističkog perioda koji je slabo obrađen kod nas, u smislu da se malo ko osim Fanule bavio tim periodom dublje.--Epaminonda (razgovor) 14:52, 9. avgust 2011. (CEST)

To je konstruktinost kojoj tezim, ali: hoces da kazes da su nasi autori bolji od svetskih u tumacenju istih izvora ili da Google skenira knjige losih istoricara, a u Matici srpskoj imas samo the best of the best i da svi moramo da imamo clansku kartu tamo? Druga stvar, vikipediju stavlja proverljivost pre apsolutne istine. Ako se anticki istoricar X i anticki istoricar Y ne slazu, boze moj, ne istrazujemo ko je u pravu, navedemo sta kazu obojica i dovidjenja. -- Bojan  Razgovor  15:07, 9. август 2011. (CEST)

Bokice, ne mogu svaki put da ti držim predavanje. Ja sam tebi preporučio knjige. Ako te zanima, a vidim da te zanima, što ne uzmeš jednu i prolistaš je (određene delove koji te zanimaju) - ništa ti neće faliti. Od Miloša Đurića (Istorija helenske književnosti) imaš mnogo toga da saznaš, jer se on sistematski bavio književnošću od homerskog doba pa sve do doba prvi hrišćanskih pisaca. Ne predlažem da idete u Maticu srpsku (premda ako si Novosađanin ili Temerinac, što je jedno te isto, ne bi bilo loše) ali tamo svakako da ćeš naći knjige u kompletu. Na gugl buksu, istina, ima knjiga, ali im fali i po 100-200 stranica, jer je to ograničeni prikaz namenjen samo onima koji su zainteresovani za knjigu kao knjigu (da je uklope u police), a ne onima koji su zainteresovani za knjigu da bi proučavali nešto iz nje. Inače, ni ja ne idem zbog svake sitnice u biblioteku, ima dosta toga da se skine (na srpskom!) s bane-prevoza, archive.org-a, serbianforum.org i još nekih foruma i sajtova koje sam naveo na stranici za razgovor sa Dražetom. Npr. njemu sam pokazao linkove koji vode ka Narodnoj enciklopediji St. Stanojevića, odakle može da prepisuje sve jer kopirajt je istekao, samim tim što se radi o reprintu koji je izbačen iz štampe bez konsultovanja autora koji su na večitom lovištu. Dakle, nije istina da osim gugl buksa ne postoje drugi načini kako da se dođe do informacija. Ali činjenica da je Gugl buks, koji je toliko nahvaljen od istog onog blokiranog Antidiskriminatora, namenjem prevashodno da usmeri, ali ne i da služi kao izvorište podataka.--Епаминонда (разговор) 15:24, 9. август 2011. (CEST)

Zato sto mi nije cilj da saznam jos, vec da ukazem da postoji pouzdan izvor za tu cinjenicu, na jeziku koji ce vecina ljudi razumeti. I tu se prica sa proverljivoscu zavrsava. Inace, zar zaista ti verujes da ce neko ovde da trci da kupuje knjige sa Amazona ili da ide u biblioteku? -- Bojan  Razgovor  15:35, 9. avgust 2011. (CEST)

Da, što da ne? Ja to radim kad pišem za svoj sajt, što to ne bismo radili i ovde? --Jagoda ispeci pa reci 15:44, 9. avgust 2011. (CEST)

Uzgred, ja ne znam kako to da si odjedared skrenuo s tvog slučaja potencijalnog kršenja donete politike na slučaj gugl buks. Tako da, ne znam stvarno šta da ti odgovorim. Ja sam rekao moje mišljenje, ti stojiš pri svojem, i stvarno bi bilo debilno uverevati te u nešto, a kamoli te prisiljavati da priznaš nešto što od nikog pa ni od tebe ne zahtevam ni u najvećem ludilu. I sve da nisi u pravu ne bih od tebe zahtevao da mi se izvinjavaš zbog toga, u to budi siguran dok god postojim na ovom forumu. Tvoje komentare nastojim da shvatim u najbolje mogućem svetlu i kad mi se čini kao da razgovaram s mlađim od sebe. Uzgred, mlađi sam od tebe i stvarno je smešno što ti ovo moram pričati. To bi bilo isto kao kad bi tvoja sestra, mog godišta, počela da ti odjedared da ti popuje kako nešto ne dolikuje tvojim godinama. Da ne srećemo s teme.... Uopšte uzev, sve publikacije koje se bave antikom ne iznose u 100% tačne podatke, nego se desi da tu i tamo nešto špekulišu, izostave ono bitno na osnovu čega možeš shvatiti stvar, tako da kombinacija sviju njih dobro dođe. Dakle, po meni, ako se već koristi publikacija sa gugl buksa koja je ograničena, onda treba obratiti pažnju na to ko je piše i šta on citira. Oni knjigu koju si ti meni predložio za srednji vek je, izvini, najblaže rečeno slikovnica koja se temelji na ličnim veb sajtovima, iako ju je pisao univerzitetski profesor. Dakle, to svakako nije relevantna literatura, ma sve da ju je napisao pokojni Ostrogorski. Svaki naučnik, ali ama baš svaki, dužan je da da smernice za daljni rad. Ukoliko je tebi dosta ono najosnovnije, ti ćeš preuzeti samo ono što je ovaj naveo, ali budi siguran da to što ovaj navodi bude u skladu s tim što navodi. E, to proveravanju, to je upravo ono što ti pričam. Ti nisi proverio šta piše u članku koji si preuzeo. A izgovaraš se da potiče sa engleske viki. Nisu ti Englezi savršeni perfekcionisti. Kako oni sa viki tako i oni sa fakulteta. Nedavno sam provalio jednog engleskog vizantologa da je špekulirao sa izvorom: preciznije naveo je da za 62 kanon sa jednog sabora važi šestogodišnje izgnanstvo, što nije tačno u šta sam se uverio pročitavši srpski i latinski prevod. Da sam naveo ono što je on naveo preneo bi krivu informaciju koja bi se potom raširila. Tebi sigurno nije u cilju da Vikipedija širi krive informacije.--Epaminonda (razgovor) 16:01, 9. avgust 2011. (CEST)

Pa, ti si prvi spomenuo Google Books, zar ne? Slikovnica ili ne, bitno je ko ja autor, ne kako je realizovana. Recimo da nisam procitao, mozda jesam, mozda nisam. Da li to znaci da je nesto netacno? Ne bih da komentarisem engleskog vizantologa, jer ne pricamo o vaseljenskim saborima. Inace, nije da se hvalim, ja sam jednom Francuzu nedavno pokazao da nema pojma o vaterpolu, iako je bio u zabludi da je naoruzan referencama. Da li ti razumes da ja od tebe trazim samo da stavljas fact tamo gde treba, da znam sta treba da ispravim? -- Bojan  Razgovor  16:24, 9. август 2011. (CEST)

I da jesam i da nisam, svejedno je. Ako sam ja, mogao si me blagovremeno upozoriti, ne bih se nimalo uvredio, niti bih digao graju. Ali kako smo pošli, ne bih se iznenadio da završimo s nekom sasvim desetom stvarčicom. Šalu na stranu, nije svejedno kakva je publikacija u pitanju. Iza nje može da stoji i predsednik vizantološkog instituta, ali ako se drži osnovnih stvari koje treba da ima svaki priručnik (kritički aparat, napomene, spisak literature i sl.) i ako se uz to uspostavi da je ne koriste ostale njegove kolege prilikom navođenja literature, to samo govori koliko je ta publikacija ništavna, namenjena nečemu 5-om... Da li si ti 100% siguran da to malo što možeš da vidiš (a reč je o isečcima, ne o čitavoj publikaciji) u potpunosti odgovara političko-ekonomskoj stvarnosti onog doba? Ti to ne možeš nikako da znaš. A ako ti je za utehu, ne mogu ni ja, niti iko drugi koji nije najmanje mesec dana proveo proučavajući jedno te isto. I to ne samo literaturu, nego i izvore. Neretko se dešava ono na šta sam te 100 puta upozorava. Špekulacija. Ona raste od onog trenutka ako neko pogrešno prevede tekst sa engl. na primer, bukvalno shvatajući neku stvar oko koje treba malo da mozga. I možeš ti do mile volje da banalizuješ stvar i da se braniš nečim što nema dodirne tačke s tvojim kršenjem koje pripisuješ meni, nećeš me ubediti u suprotno. I da ovo nije naišlo na kakvu-takvu lošu reakciju što se tiče tvog premeštanja, i ja bih i dalje bio uz svoje stanovište. Dakle, kao što ja poštujem tvoj stav ma koliko god mi se učinio da prkosi mom i da ga gleda potcenjivački, ipak ću mu dozvoliti da dođe do izražaja, štaviše uzeću ga u obzir. Da kojim slučajem zamenimo uloge, sumnjam da bi se ti svojevoljno zauzeo da malo doteraš članak o Srednjem veku oko kojeg si digao paniku. I još nešto, primetio sam da ti i stavljanje tog šablona (fact) ide na živce, tako da ja tu ne uviđam ni jedno spasonosno rešenje koje neće ići na uštrb onog drugog koje ti padne na pamet. Zamolio bih te još da ne smanjuješ realnu vrednost mog rada na ovom projektu i da mi ne naređuješ šta da radim, jer nisam ja tvoj mlađi brat da sam pod obavezom da te poštujem. Imaš sestru, molim lepo... Ako ću ja da se nečega latim, to je pre svega moja dobra volja.--Епаминонда (разговор) 17:28, 9. август 2011. (CEST)

Ne umanjujem tvoj rad kad je pisanje clanaka. Samo mi se ne svidja uradis nesto i ne objasnis, i onda ja moram da koristim kristalnu kuglu. Ili kada trazis izvore za trivijalnosti, ne svidja mi se sto ti je lakse staviti sablon nego ukucati prost upit u Google ili proveriti neku cinjenicu ovde kod nas. Zaista je verovatnoca da su dva clanka kontradiktorna, cak i kod nas, kazem iz svog iskustva. I ne ide mi stavljanje sablona fact na zivce, vec mnogo stavljanja sablona fact, posebno, ako opet, ne znam sta je sporno. Inace, i ja ga koristim, ali ovako (mozda je trebalo vise da stavim u tom clanku, ali sam zurio da uradim nesto drugo). Tako da ce svako posle mene znati sta treba da radi. -- Bojan  Razgovor  17:47, 9. август 2011. (CEST)

Ako se vidi da je tekst kopiran sa sh.wiki, i ako smo se mi pre koji mesec dogovorili da to neradimo, ja ne vidim koje još dodatno objašnjenje treba da dam. Čuj šta ću ti reći za trivijalne stvari, po kojima verovatno podrazumevaš hronologiju. Ovakav način računanja vremena po Hristu i sam znaš da nije korišćen oduvek. Nisam nam precizirali ko je počeo da ga koristi, niti sam se time bavio, ali znam s pouzdanošću da je jako teško ustanoviti da li se neki događaj iz antike zbio godinu dana pre ili kasnije. To sam ti i naglasio navevši nesrećnog Diodora Sicilijskog, koji je bio pravi maher u pravljenju grešaka. Mi smo inače imali test na kojem smo bili pod obavezom da opišemo jednu od Aleksandrovih bitaka samo na osnovu tih pisanih izvora, dakle Diodor, Arijan i Plutarh. Na naše iznenađenje, teško da bi se između njih trojice mogla povući neka zajednička crta što se tiče hronologije. Sreća naša pa Kurcije Ruf i Justin nisu prevedeni, jer bi i oni došli u obzir - a ko zna šta su oni citirali, sudeći da su kao i ova trojica nabrojani živeli 200-300 godina posle Aleksandra. Dakle, činjenica je da se ne slažu ne samo po pitanju broja vojnika sa jedne i druge strane, kao i u pojedinostima koje i nisu tako nebitne, već i u onim najosnovnijim stvarima a to je hronologija - kad se nešto zbilo. Jedan će reći da je to bilo za vreme ovog arhonta i za vreme ovih konzula, a drugi će reći da je to bilo za vreme nekih drugih arhonata i konzula. I šta sad, zašto se to ne bi navelo? To nisu pojedinosti, to je ono osnovno od čega svaki članak treba da polazi. Odstupanja su takva da katkad moramo oduzeti i godinu dve od onog datuma koji nam se učinio realnim i koji je nađen u trećerazrednoj beznačajnoj literaturi namenjenoj za malu decu. A zašto to trebamo raditi? Zato što ako ne uradimo tekst će postati kontradiktoran samom sebi, doćemo u situaciju da citiramo i sve ali i ništa. U jednoj rečenici će pisati jedno a u drugoj drugo: to ti govorim u slučaju ako se odlučiš na konsultovanje literature sa kojom se prvi put susrećeš. Tada treba pristupiti metodi eliminacije, a da bi to mogli moramo čuti šta kažu ljudi koji su se time bavili. Iz komentara dodatih u prevedene izvore (Diodor, Arijan, Plutarh) ti možeš saznati šta je verovatnije, jer onaj ko je preveo izvore i ko ih je komentarisao taj svakako bolje zna redosled događanja od bilo kog blogera, uređivača privatnog sajta, pa čak i od onog ko nije bio u dodiru sa izvorima a piše nešto što na osnovu literature koja špekuliše sa njima. U to budi uveren i suguran, jer antika se ne proučava sa današnjeg stanovišta, preko Rome Total Wara već na osnovu pisanih izvora.--Епаминонда (разговор) 18:31, 9. август 2011. (CEST)

Ako se vidi? A sta ako se ne vidi ili nije kopiran? Sta ces uraditi sa ovakim clancima Јаспис? Naprotiv, hronologiju ne smatram trivijalnoscu (posebno sto ide sto dalje od danasnjice) Pod trivijalnim stvarima smatram, nprv on je dete njegovo ili otac tog iz perioda tog i tog, bavio se time i time. P.S. Total War je smesten u alternativnoj istoriji. -- Bojan  Razgovor  18:45, 9. август 2011. (CEST)

Pa da, lepo, sasvim u tvom maniru, tek kad uvidiš da si opkoljen, da ti je ponestalo argumenata, onda krećeš u akciju. Realno, tako bi mogao sa svim člancima koje prebacuješ, da ih manje-više doradiš (jer ti od skromnog dalje izgleda nećeš), ne u smislu da izvrćeš rečenice ovako-onako, nego da ubacuješ reference. Onda ne bih imao nikakvih primedaba, a sledstveno tome ne bi bilo ovoga. Ovako, pukim prebacivanjem samo ideš pojedinima na živce, a to ti verovatno nije u interesu. Nije ni meni, zbilja, u interesu da se tu nadovezujem s tobom i nadmudrujem oko nečega što smo odredili pre koji mesec. Fakat je da si se i ti uzeo učešća tom prilikom, a kako je to izglasano to važi podjednako kako za tebe tako i ta mene, bez razlike u titulaturi i godini staža. Izvrtanjem politike koju smo izglasali mi samo obesmišljavamo sve one sate koje smo proveli u raspravljanju jedni s drugima povodom tog pitanja, drugim rečima mi potkopavamo sami sebe. Postoji jedan vulgaran izraz za to, ali njemu svakako nije mesto ovde. U svakom slučaju, ja bih zaista iskreno voleo da si makar nešto malo iz ovoga izvukao, da ne bude da je i ova diskusija promašila svoj cilj: njen cilj svakako nije bilo potkopavanje tebe kao takvog, već čisto skretanje pažnje. Pojedini su se po tom pitanju izjasnili i rekli svoje, a ti sad radi šta ti drago, mi zaista ne možemo uticati na tebe jer to je van svake pameti. Ipak, nemoj gubiti iz vida da smo toliko smotani da se ne znamo izjasniti protiv nečega što je potencijalno izigravanje ovog projekta. Ovo je rečeno u najboljoj mogućoj nameri, a sad kako ćeš to da prihvatiš... Pokazaće vreme...--Епаминонда (разговор) 20:38, 9. август 2011. (CEST)

Meni nije ostalo argumenata, ja sam na svako tvoje pitanje odgovorio, ti izbegavas da odgovaras, iz tebe treba cupati odgovore. A meni ide na zivce sto se broje reference Ja mogu da stavljam, da bih ispostovao slovo zakona. Vecini ce biti dostaIako sam tada bio za to (ali uzdrzano), kako je radjeno sam postao protiv. Ja nisam rekao da necu ubacivati, rekao sam da se samo ne trazi za sve i svasta, za sta isto postoji vulgaran izraz. Ako ja mogu lepo da objasnjavam i da se ne sakrivam iza politika, moze svako. I ne brini, ako neko radi kao konj na ovom projektu, taj sam ja. Nemoj mi skretati paznju tako sto ces proveravati da li sam nesto preveo ili prepisao, vec diskusijom o clanku. -- Bojan  Razgovor  21:56, 9. avgust 2011. (CEST)

---

Ja neću da se miješam, ne bih volio da se pogrešno protumači, ali sam već dosta puta izjavio, pa čak i onda kada je Obradović predložio politiku o Prenosu članaka, da sam protiv bilo kakvog kopiranja članaka sa jezičkih vikipedija naroda iz bivše Jugoslavije. I da dodam da se pravilo o Prenosu članaka uopšte ne poštuje i da se svakodnevno kopiraju članci, i to često na hrvatskom jeziku koji i kod nas ostaju na hrvatskom jeziku. A to je jako loše za ovaj projekt i totalno ga obesmišljava. ps Ovo nije posebna kritika na račun BokiceK, nego uopštena kritika tog kopiranja tekstova koji su često netačni i još češće pristrasni. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 06:03, 9. avgust 2011. (CEST)

Na netacne podatke se ukaze. Reci da je nesto ne valja jer je kopirano sa mesta x je na nivou mogucnosti moje babe. Inace isti clanak je sa engleske, da li bi bila razlika da sam sam preveo ili kopirao prevedeno? -- Bojan  Razgovor  06:06, 9. avgust 2011. (CEST)

---

Epi, politika postoji, i ona ti daje apsolutno pravo da je slediš kad vidiš takav tekst: premestiš članak na podstranicu Vikipedija:Prenos članaka, ubaciš šablon da se vidi kad je prebačeno, i nakon sedam dana, ako nije sređeno (a ne može biti jer ako se prebaci bez literature, ne znam kako se može naći literatura za nešto što je već napisano), briše se. Ne treba nikog ni u šta da ubeđuješ niti da se natežeš. Bokica je osoba dobrog srca, ali je ponekad mnogo bandoglav, a pogotovu kad je čvrsto ubeđen da je u pravu. Uveravam te da ne radi to iz loše namere, već za dobrobit ovog projekta, ali nažalost, ovaj put nije u pravu. Politika postoji, izglasali smo je da bismo SPREČILI kopiranje svega i svačega i da bismo isti proces stavili pod kontrolu. Ja znam za jedan, a pošto kažeš da ima više, daj linkove ili izh odmah prebaci na podstranice. Politika je jasna: ne mogu se prebacivati tekstovi koji nemaju literaturu, koji su pristrasni, itd. sve lepo piše ovde: Vikipedija:Prenos članaka. Dakle, koji članak ne zadovoljava barem jedan od ovih neophodnih uslova, odmah se prebacuje na podstranicu, daje mu se sedam dana i posle toga se briše. Što se Bokice tiče, znam da mu se ne dopada, ali to je politika i ja lično mislim da je dobra, a verujem da ima još ljudi koji isto misle (vidim da se BČ slaže sa mnom, ali i on, kao i mnogi drugi, nije shvatio suštinu politike, pa misli da ona zapravo dozvoljava prebacivanje, dok ga ona u stvari poprilično ograničava). Ako želi da popuni sramotne rupe, neka progugla malo na guglbuksu ili ode u biblioteku, uzme neku dobru knjigu na određenu temu i neka napiše članak. Da podsetim, nije stvar u kvantitetu niti će ikada biti, nego u kvalitetu. Bolja je jedna fina klica sa literaturom, nego ogroman članak bez iste. Reference se ne stavljaju zato što neko nešt ne veruje, ili je nešto problematično, reference se stavljaju zato što tako treba i zato što su ovde jedini garant verodostojnostzi i kvaliteta našeg teksta, s obzirom da nema imena autora koji bi stajao svojim autoritetom iza teksta. Pa čak i ti autori koji staju imenom iza tekstova koje pišu, takođe obilato koriste referenciranje što je samo još jedan dokaz da referenca nije dokazivanje da neko ne laže, nego normalan proces u pisanju jednog ozbiljnog teksta. Ajde sada sve te tekstove koji su prebačeni posle 23. aprila kad je doneta politika, a ne ispunjavaju uslove, da se prebace na podstranicu Vikipedija:Prenos članaka. Nema tu šta da se raspravlja, ovo je očigledno kršenje politike koju smo doneli, tako da jedino što treba uraditi jeste da se postupi u skladu s politikom. Ako se nekome ne dopada politika, zna se kako se ona menja: diskusija i glasanje. Ništa na silu i ništa preko reda. --Jagoda ispeci pa reci 11:33, 9. avgust 2011. (CEST)

Ta politika je toliko dobraaaa, da se odmah morala amandmanima dopunjavati. Vi ćete nove prepisane članke koji ne zadovoljavaju uslove premestiti, a šta ćete sa neprepisanim koje ne zadovoljavaju uslove? Ali nije problem politika, problem je što je vama lakše da nešto obrišete, nego da objasnite šta treba sređivati. Ja neću da guglam za svaku rečenicu, koji će neko dobronamerni™ da označi. -- Bojan  Razgovor  11:43, 9. avgust 2011. (CEST)

Sad je na mene red da kažem, Rim se nije izgradio za jedan dan Naravno, ima i "original" članaka koji su đubre, ali to ne znači da treba da zbiog toga dozvvoljavamo još unoošenja istog, pa uz to i tuđeg. Politika nije savršena, ali koja je to bila na samom početku? Uostalom, amandman koji kritikuješ napisan je na tvoj predlog, tj. da bi se ispoštovao tvoj predlog jer je bio logičan. Ovaj predlog koji sad daješ, nije logičan. Ako misliš da ima logike i da imaš istomišljenika, znaš i sam kako se to radi: ideš na trg, otvoriš raspravu, vidiš šta zajednica misli i ima li smisla nastavljati ili ne. Ono što se svakako ne radi jeste flagrantno kršenje iste, pogotovu kad vidiš da ima i onih kojima se tvoj postupak ipak ne dopada. Dakle, sledi molim te sistem koji je odavno uspostavljen, nemoj da sad ovde bez veze diskutujemo nego otvori diskusiju na trgu, iznesi svoje razloge i sačekaj da vidiš šta drugi imaju da kažu. Glupo je da ovde diskutujemo da li poštovati politiku ili ne, kad to vreme možemo da utrošimo na diskusiju o tome da li politiku menjati/ukidati ili ne. BTNj: ne treba da guglaš svaku rečenicu, taman posla, to nije način na koji se pišu članci. Šta ne valja: sve. Ako želiš da popraviš, a ti slušaj ono što smo ti već rekli: uzmi knjigu i napiši članak na osnovu iste. Posao će biti mnogo prijatniji, a trajaće isto koliko i "guglanje svake rečenice". Seti se one narodne: „ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji“, kao i „sve što je brzo to je i kuso“. --Jagoda ispeci pa reci 12:21, 9. avgust 2011. (CEST)

Ja poštujem politiku, ne prenosim nesređene (netranskribovane, članke unapredim). Ako hoćete reference, pomozite mi da ih dobijete. Nemojte premeštati zbog sitnice. Nisam lud i nemam vremena da stavljam reference za stvarim koje mislim da su očigledne i lako proverljive (uostalom čemu služe plave veze na ovoj vikipediji), za koje se neko nije ni potrudio da objasni zašto je to potrebno, samo da bih namirio nečiju dušu taj isti ili neko treći vidi brojeve u superskriptu, a koje će provervati jedan od hiljadu. Takođe, članak zbog koga je nastao problem je u totalnoj saglasnosti sa člancima koji vode na nju. -- Bojan  Razgovor  12:49, 9. август 2011. (CEST)

Политика подразумева и имање референци, не само сређеност чланка. --Јагода испеци па реци 15:40, 9. август 2011. (CEST)

Док политика постоји треба се поштовати. Ако неко жели да предложи укидање политике, морам рећи да бих био заинтересован да дискутујем, страшно сам се разочарао у исту. Имамо политику о преносу чланака са „јужнословенских“ википедија, али немамо политику о преносу чланака из „главе“. Али у сваком случају, треба поштовати важећу политику.--В и к и в и н дбла бла 12:33, 9. август 2011. (CEST)

Politika mi daje pravo samo na papiru (čitaj ekranu). Džaba. Koliko god se trudio da osporim nešto što je očigledno netačno, Bokica će mi vratiti izmenu zato što on misli da je stvar očigledna - banalizuje stvar. Tako da, što se tiče prenošenja članaka koje je Bokica preneo, tu svakako ne smem ja da posredujem zato što znam šta će da se desi. Sramota me je da vas vučem za rukav, zato sad pokušavam s njim da izgladim stvar. Ako ništa drugo da ga zamolim da malo uspori, jer ne može ga čovek sastići. Na dan prebaci i po dva-tri članka uz minorne izmene i misli da gradi Rim, što je puno puno je. Za jedan, kao što rekoh, treba vremena, a ne za dva ili tri. Uzgred, taj Rim jeste da nije izgrađen za jedan dan, ali nisu mogli sve te silne forume, koloseume, hipodrome, pozorišta, terme i dr. da dovuku iz Grčke i Male Azije. Nećemo da se kitimo tuđim perjem ma koliko god ono bilo šareno. Napravićemo svoje originalno. --Епаминонда (разговор) 15:05, 9. август 2011. (CEST)

Treba da naucis da prvo objasnih gde je problem. Reci: istoicar X kaze to, ali istoricar Y ce mozda reci drugacije to nije argument. Ako istoricar Y zaista kaze to, to je vec nesto. A sta bi da sam ustedeo sebi 15 minuta i direkt preveo sa engleske? U svakom slucaju, potencijalno postojanje istoricara Y koje ci smatrati drugacije ne znaci da je clanak nesredjen. -- Bojan  Razgovor  15:22, 9. avgust 2011. (CEST)

Epi, ako si siguran da Bokica greši i radi protiv izglasane politike, tražiš pomoć na Admin tabli. Mi ovde možemo do sutra da brbljamo, ništa uraditi nećemo, jer ponašanje koje ometa neku izglasanu politiku i normalan rad na projektu (a ovo jeste ometanje niormalnog rada) mogu da zaustave samo administratori (bez obzira na to što je u sukob umešan jedan admin, kad je u sukobu, on je običan korisnik. Dalje, Bokicu bih podsetila da u neslaganju sa Epijem, brisanjem onog što je Epi premestio, koristi svoje admin alatke kako bi rešio sukob s drugim korisnikom, što bi moglo da se protumali i kao zloupotreba admin prava, te da bi opet mogao da se suoči sa nekim glasanjem za skidanje istih, što nam svakako nikom nije cilj). Bokicu bih zamolila da NE PREBACUJE ČLANKE BEZ REFERENCI, jer to je osnovni uslov da bi se prebacivanje uopšte otpočelo, dakle, nije stvar u tome da se nešto prebaci, pa da mu se traže reference, nego ne treba uopšte prebacivati ako to na orignalnoj viki nema reference. Drugo, ako prebacuješ nešto što ne zadovoljava uslove, onda to radiš na podstranici stranice Vikipedija:Prenos članaka, a ne direkt u SI. U SI ide SAMO ako se i drugi slože da je članak ok. Dakle, Bokice, prestani s tim što radiš, jer kršiš sve moguće politike i pravila, i pod dva, ako ti se politika ne dopada, već sam ti rekla: otvori diskusiju za njeno ukidanje. --Jagoda ispeci pa reci 15:29, 9. avgust 2011. (CEST)

Posto se rasprava razgranala, da je skupim. Onaj koji krsi POINT je Epi. Coveku je lakse da premesti clanak umesto da stavi prokleto {{fact}} tamo gde je zaista potrebno i time bi izbegao ovu raspravu. Da prevodim sam to bi jedino mogli da uradi. I nisam lud da lovim reference, da bi on rekao: mozda postoji neko drugi sa drugacijem misljenjem. A ja sada idem da dokazem poentu, umesto sto se sa vama je..... celo jutro.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik BokicaK (razgovor • doprinosi)

Mijut vs. Bokica

Koliko god se sa Epaminondom nisam inače slagao mislim da je u pravu. Pre neki dan bio je takav jedan članak Partija (satrapija) sa očajnom i netačnom prvom rečenicom. Kada sam upozorio na to BokicaK me je ukorio da ja to trebam srediti, iako je on autor članka.--Miut (razgovor) 12:54, 9. avgust 2011. (CEST)

BokicaK nije autor tog clanka. Isti Bokicak nije znacajno doprinosio tom clanku. Recenica nije netacna. -- Bojan  Razgovor  13:00, 9. avgust 2011. (CEST)

Rečenica je bila netačna, ali izvini stvarno sad vidim da nis bio autor. Moj komentar je onda promašio temu. Izvinite--Miut (razgovor) 13:04, 9. avgust 2011. (CEST)

Rečenica nije kazala ništa što je neistina, samo je nije spomenula Seleukide. -- Bojan  Razgovor  13:08, 9. avgust 2011. (CEST)

Rečenica je neistinita, jer je govorila da je odmah nakon Ahemedinskoga carstva odmah bila Partija, a istina je da je između bio Aleksandar Veliki i Seleukidi. Šta ti fali da priznaš svoju grešku. Ja sam svoju priznao--Miut (razgovor) 13:12, 9. avgust 2011. (CEST)

Nije moja greška, jer smo utvrdili da ja nisam pisao članak. Ne kaže da su posle Ahemenida išli Parćani, to ti tako doživljavaš. Uostalom, dovoljno je bilo da klikneš na članak Partijsko carstvo za više informacija (tome služe plavi hiperlinkovi) da ne stekneš pogrešan utisak. I onda dođeš, vidiš nejasno, ispraviš, ne dižeš dreku i tražiš pažnju. -- Bojan  Razgovor  13:22, 9. avgust 2011. (CEST)

Nije tvoja greška to je tačno, ali rečenica je bila netačna i ispravljena je kasnije. Netačna rečenica je glasila:"Partija (staro persijski Partava), pre nego što je postala Partijsko carstvo, bila je satrapija (provincija) Ahemenidskog carstva." Ja okončavam ovu trakavicu.--Miut (razgovor) 13:26, 9. avgust 2011. (CEST)

Miut, diskusije o određenim člancima voditi na razgovor stranicama tih članaka, ovde je tema nešto sasvim drugo. Molim da se ne dezavuiše ova rasprava skretanjem s teme. Tema je Bokicino kršenje određene politike, a ne šta se dešavalo na pojedinim člancima. --Jagoda ispeci pa reci 15:31, 9. avgust 2011. (CEST)

Slike

kako da postavim slike na vikipediju,uvek kada pokusam,pise /greska/ a na vikipediji sam 5 dana sta da radim?--Mihajlo Mitic (razgovor) 13:09, 9. avgust 2011. (CEST)

Možeš li detaljnije da opišeš tu grešku? -- Bojan  Razgovor  13:10, 9. avgust 2011. (CEST)

Izričito zabranjujem...

IZRIČITO ZABRANJUJEM KORIŠĆENJE MOGA IMENA NA BILO KOJI NAČIN - od onog trenutka kad ste bez ikakvog obrazloženja meni kao autoru - OBRISALI SVE REFERENCE ZBOG KOJIH SAM POSTAVIO IME I SVOJ CV. Marin RAJKOVIĆ

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.142.48 (razgovor • doprinosi)

Pod jedan, NE VIČI i budi pristojan. Pod dva, nema članka s tvojim imenom. Pod tri, čak i da ga ima, ne možeš ga ukloniti samo svojom zabranom, jer ako si već nešto stavio na Vikipediju, više ga ne meš povući, jer ga predaješ na slobodno korišćenje. Dakle, ispod edit prozora stoji:

Obratite pažnju da se za svaki doprinos Vikipediji smatra da ga neopozivo objavljujete pod Creative Commons licencom Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 3.0 Unported i pod GNU-ovom licencom za slobodnu dokumentaciju. Takođe prihvatate da je navođenje hiperveze ili URL adrese dovoljno navođenje Vašeg autorstva pod Creative Commons licencom. Za pojedinosti pogledajte Vikipedija:Autorsko pravo.

Kad si ostaljao svoj CV trebalo je da to pažljivo pročitaš. Dakle, prestani više da pišeš jedno te isto, jer ti ovde nikom ništa ne možeš zabraniti iz prostog razloga zato što je zakon na našoj strani, i ako nastaviš i dalje ovako, sve tvoje buduće izmene biće vraćene. Prijatan dan ti želim. --Jagoda ispeci pa reci 15:38, 9. avgust 2011. (CEST)

Jagoda za admina!!! ;) --Kašter (razgovor) 22:39, 9. avgust 2011. (CEST)

Ne provociraj ženu, kad joj lepo piše na korisničkoj strani da ne želi da postane admin nikad. (Dosuše, piše i da mrzi neutralne glasove i smatra da ih treba ukinuti, pa je opet onomad glasala neutralno ). Nego, Marine, zaista, kao neko ko se poziva na pristojnost, trebalo bi da znaš da je nepristojno vikati, narošito na internetu, gde se „čujemo“ i bez toga. I ubuduće pažljivije čitaj pravila korišćenja pre nego što klikneš neko „OK“ dugme. Uostalom, otkud mi znamo da si ti zaista tamo neki Marin i da to nije tvoj zli dvojnik koji ovde samo provocira (kao što se nedavno desilo Vuku Jeremiću i Jovanu Krkobabiću). --V. Burgić (reci...) 00:03, 11. avgust 2011. (CEST)

SNP NAŠI 1389

Molim nekog od administratora da prepravi naslov članka Srpski narodni pokret Naši 1389 u Srpski narodni pokret 1389, pošto su se dva pokreta Naši i 1389 skoro odvojila. Članak neka ostane kao članak o SNP 1389, a ja ću uskoro napisati članak od SNP NAŠI. Hvala na razumevanju. --WinstonSims (razgovor) 22:31, 10. avgust 2011. (CEST)

Imaš li dokaz za to? Da li je objavljeno u medijima? Da li su izdali neko saopštenje?--V i k i v i n dbla bla 22:33, 10. avgust 2011. (CEST)

  Urađeno --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:18, 10. avgust 2011. (CEST)

Relevantnost

Zbog čega su nam potrebni, izvesni Boško Obradović, Branimir Nešić, Vladan Glišić, članovi Dveri (ili Naši, svejedno)? Koji je njihov značaj? Izbrisali smo Bokija 13 (ne branim ga, čak ga ne podnosim) koji je jedno od najpopularnijih i najprepoznatljivijih lica u zemlji, i onog mučenika Anđelka (koji je bar bio umetnik!) a držimo ove klerofašiste. Bolen (r) 21:19, 11. avgust 2011. (CEST)

Ako ih smatraš nebitnim, tu ti je Vikipedija:Članci za brisanje. Takve stvari se rješavaju redovnim uobičajenim postupkom. Takođe, nije primjereno nekoga nazivati kojekakvim imenima. Nije mi poznato da Dveri važe kao klerofašisti. Nadalje, ako ti je ovo samo povod za opštu raspravu o relevantnosti, slobodan si takođe otvoriti i raspravu o tome. --Željko Todorović (razgovor) 21:25, 11. avgust 2011. (CEST) s. r.

Te pogrdne reči svakako meni neka idu na čast. Ok. Predložiću ih. Bolen (r) 21:28, 11. avgust 2011. (CEST)

Kao što sam rekao, to je uobičajeni postupak i trebao si to prvo uraditi. Što se tiče pogrdnih riječi, već sam rekao, krajnje je neprimjereno da urednici sebi dodjeljuju ulogu klasifikatora. Ja sam iznenađen koliko se mržnje danas rasipalo prema Dverima, nisam ni pretpostavljao da su tako moćna ili značajna organizacija. Pa kako očekivati neutralnost Vikipedije po pitanju Dveri ako ih urednici Vikipedije otvoreno nazivaju glupacima i klerofašistima? Dveri su takoreći subjekt sljedeće predizborne kampanje, kako je moguće u to vrijeme reći da je članak neutralan i da nismo u službi političke propagande protiv njih? Mislim, stvarno, toliko mržnje prema nekome nisam do sada viđao. Sva uređivačka pitanja se mogu rješavati kao i u svim drugim člancima, ali ovakav pristup, potpuno narušava enciklopedijsku vrijednost članka. --Željko Todorović (razgovor) 21:42, 11. avgust 2011. (CEST) s. r.

Dobro, de, i ti si malo pristrasan! Bolen (r) 21:45, 11. avgust 2011. (CEST)

To što kažeš je samo tvoje lično mišljenje (ničim dokazano) i ne može služiti kao opravdanje za govor mržnje prema nekome. --Željko Todorović (razgovor) 21:50, 11. avgust 2011. (CEST) s. r.

Nije poenta da li ja volim tu trojicu ili ne, već da ne budu ovde ako to ničim ne zaslužuju. I sad odoh da se tuširam. Bolen (r) 21:53, 11. avgust 2011. (CEST)

Nešto nije uredu sa referencama

Nešto nije uredu sa referencama u članku Kragujevački oktobar --Nenadkgkg (razgovor) 21:55, 12. avgust 2011. (CEST)

Popravio sam. Neko je pri vrhu članka stavio šablon izvori, tako da onaj na dnu nije radio.--V i k i v i n dbla bla 22:03, 12. avgust 2011. (CEST)

Srpski jezik na engleskom vikirječniku

Vijest koga to zanima, juče su Hrvati i njihovi NATO saveznici konačno sve imenice pod naslovom srpskoga jezika premestili pod naslovom srpskohrvatskog jezika. Ostalo je samo još malo da samostalni srpski jezik nestane u engleskom vikirječniku. --Pepsi Lite (razgovor) 09:03, 13. avgust 2011. (CEST)

Pretpostavljam da je meta pravo mesto da se pokrene razgovor o tome. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 09:13, 13. avgust 2011. (CEST)

D'izvineš, time su se samo približili lingvistici kao nauci. Može Jagoda da kaže nešto više na temu, mislim bar. --V. Burgić (reci...) 09:53, 13. avgust 2011. (CEST)

To i nije neka vest za one koji su pratili šta se tamo dešava. Zapravo, to traje već dosta dugo i isto važi za hrvatski i bosanski jezik. Na hr.wiki je bilo dosta polemike oko toga, a pominjalo se i ovde u par navrata. mickit 09:58, 13. avgust 2011. (CEST)

Ako već hoće uniformizaciu, zašto SH a ne BHS? Jagoda zna i engleski, tako da samo napred na metu! 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 10:15, 13. avgust 2011. (CEST)

Ja bih voleo da neko ode i usprotivi se. Biće u najboljem slučaju ignorisan, a možda i blokiran zbog guranja svoje tačke gledišta na projektu na kom ne učestvuje... -- Bojan  Razgovor  10:01, 13. avgust 2011. (CEST)

Ako sve bude kako treba, i ovaj projekat će da se ukine radi približavanja lingvistici i svi ćemo da pređemo na srpsko-hrvatski. I što reče neko, to će da važi i za hercegovački, dalmatinski i slavonski jezik. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:21, 13. avgust 2011. (CEST)

Što i nije loša ideja. Bošnjaci neće moći gurati svoj POV, Hrvati svoj, Crnogorci svoj, Srbi svoj. I ta Vikipedija bi imala mnogo vise mnogo boljih članaka. Ali avaj, tehnički je neizvodljivo. -- Bojan  Razgovor  10:26, 13. avgust 2011. (CEST)

@BokicaK: Pa, bilo je dosta blokova svojevremeno (nisam pratio skorašnja dešavanja). Ovde je Bugi govorio o ovom problemu. mickit 10:24, 13. avgust 2011. (CEST)

Ljudi, a što da mi kasnimo za svijetom? Ajde da sami pređemo na sh? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:31, 13. avgust 2011. (CEST)

Ko ti brani? Eno ti ga projekat na tom jeziku. mickit 10:35, 13. avgust 2011. (CEST)

A ti, hoćeš li i ti? I možeš li da mi opišeš kakva je tamo situacija, da li je i tamo mješovita nacionalna struktura kao ovde, ili su sve, da kažem, Srbohrvati, ili kako se već kaže? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:46, 13. avgust 2011. (CEST)

Zašto je to bitno? -- Bojan  Razgovor  10:47, 13. avgust 2011. (CEST)

I ja se pitam zašto uopšte stalno nastaju novi narodi, nove države, novi jezici i nove jezičke vikipedije. Meni je odgovaralo kad je Beograd bio glavni grad. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:50, 13. avgust 2011. (CEST)

Zašto bio? Još uvek je :) mickit 10:57, 13. avgust 2011. (CEST)

I još deset novih „glavnih gradova“, „država“, protektortata, „jezika“ i vikipedija o kojima imamo članke. Tako je to kad niko ne želi zajedno u jednoj državi nego želi nacionalističku nezavisnost, poseban jezik i sve ostalo. A Beograd je i dalje glavni grad, bar što se tiče ovih Mrkonjičana iz Srpske. :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:19, 13. avgust 2011. (CEST)

Da, i London je glavni grad, kao i Pariz i Beograd. A kako to konkretno pomaže rešavanju problema o kojem razgovaramo ovde? mickit 11:34, 13. avgust 2011. (CEST)

A Novi Sad, Micki?!? MikyM|Write me 12:38, 13. avgust 2011. (CEST)

Jagoda pita

Pošto vidim da se pominje moje ime ovde kao eventualnog predstavnika ove njikipedije negde, bilo bi lepo da mi se detaljno objasni u čemu je problem, ali molim bez karakterizacija "NATO saveznici" i zatranjivanja u jugonstalgične oftopike tipa "meni je bilo lijepo kad je Beograd bio glavni grad". Ako već treba da se svađam negde u ime ovog projekta, mislim da treba da znam zašto. Nisam apsolutno u toku sa Vikirečnikom i ne znam koji je princip rada tamo, tako da bi bilo lepo da mi se to objasni. Fala. --Jagoda ispeci pa reci 12:49, 13. avgust 2011. (CEST)

Pomenuti Bugi je poslednje izmene na ovoj vikipediji izvršio na stranici za razgovor sa korisnikom Biblbroks ovde. Možda ovo pomogne u objašnjavanju problema, a nadam se da će barem da prevenira svađe koje shvatam da možda neko zagovara. Srdačan pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 13:47, 13. avgust 2011. (CEST)

Jagoda, ja sam te pomenuo kao lingvističarku (ili kako se to već stručno kaže) koja može da nam objasni (prvo nama, pa tek onda na meti) da li ovo objedinjavanje srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika u srpskohrvatskim ima smisla ili je u pitanju samo politička provokacija. Možda sam i poglešio što te mešam, ako je tako - izvini. --V. Burgić (reci...) 13:57, 13. avgust 2011. (CEST)

Ako je lingvista (en:wikt:lingvist#Serbo-Croatian), onda je čini se lingvistkinja - barem tako bi bilo ako je u pitanju srpskohrvatski jezik. No možda se mislilo na neki drugi jezik. Što se tiče slučajnog mešanja stručnih lica u vezi razrešenja postojeće dileme između eventualno smislenog objedinjavanja jezika naspram eventualno političke provokacije možda bi mogao pomoći navod jedne rečenice iz članka o gorepomenutom jeziku na ovoj vikipediji: "Mnogi svetski lingvisti ne priznaju današnju socio-lingvističku podelu jedinstvenog srpskohrvatskog jezika na srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski, itd, već smatraju da se i dalje radi o jedinstvenom jeziku." Nadam se da ovaj navod barem neće štetiti. Sve najbolje, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 19:08, 13. avgust 2011. (CEST)

Hm, to je vrlo teško pitanje, i prosto je nemoguće odgovoriti bez mešanja politike. Kao što je svima nama jasno, bosanski, i hrvatski, a bogami i najnoviji crnogorski, nastali su iz težnje tih naroda da se samodefinišu nakon formiranja respektivnih država i ograde od "velikosrBskog" uticaja, kako to sami navode. Elem, s lingvističke tačke gledišta, to je sve jedan te isti jezik, dat u nekoliko varijanata koje se među sobom razlikuju po određenim specifičnostima u okviru vokabulara, pravopisa i gramatike, ali te razlike nisu toliko velike da bi se ti verujeteti mogli smatrati posebnim jezicima (što ne znači da će jednog dana i to da se desi, što je u principu, normalan proces, pogotovu sada kada svaka država slobodno definiše pravopisna i gramatička pravila za svoj varijetet). Vikimedija je odlučila da poštuje političku odluku tih zemalja, te je napravila posebne vikipedija projekte za svaki od navedenih jezika, što je po meni ok. Nemamo zaista nikakvih razloga da negiramo nečiju potrebu za samodefinisanjem. S druge strane, verujem da je totakođe mudra odluka, jer, sada svaki od tih verzija jednog jezika ima svoju zvaničnu varijantu gramatike ipravopisa, tako da bi bilo veoma teško na zajedničkom projektu odrediti koji pravopis i gramatiku slediti, jer bi s lingvističke tačke gledišta svaka strana imala potpuno pravo da traži da se poštuje njihova gramatika i njihov pravopis. A da o svađama na člancima iz bliske nam istorije ni ne govorim... Dakle, ako je pre 10 godina ovde na ovom projektu odlučeno da se ti jezici smatraju posebnim jezicima, pa su stoga i stvoreni razni vikimedijini projekti na svakom od tih jezika posebno (vesti, recnik, enciklopedija itd.), zaista mi nije jasno sad spajanje rečnika u jedan, a još manje mi je jasno da se to uradilo na inicijativu Hrvata, s obzirom da su uvek oni bili prvi koji su bili za odvajanje hrvatskog od srpskog. Možda ja nisam dobro shvatila šta se zapravo desilo, ako nisam, izvinjavam se. Da li sad to znači da nećemo imati više Vikirečnik na srpskom, hrvatskom i bosanskom, nego samo jedan zajednički, srpskohrvatski? Meni je takav potez zaista neshvatljiv. Ne zato što mislim da je tu srpski oštećen (to je najmanji problem), nego kao što rekoh, zato što se time drastično menja jezička politika koju je Vikimedija zauzela pre 10 god, kao i to da su inicijatori ovog postupka bili baš Hrvati. --Jagoda ispeci pa reci 12:02, 14. avgust 2011. (CEST)

He he, nekoliko stvari si pogrešno shvatila, ali nije strašno. Nisu Hrvati ti koji su nešto inicirali i sproveli. Naprotiv, čini mi se da su oni bili najglasniji u protivljenju ovome što je urađeno i „popili“ su svojevremeno dosta blokova (ne ulazim u razloge za to). Može biti da te je zbunio prvi komentar (...Hrvati i njihovi NATO saveznici...) Tu se, pretpostavljam, aludira na nacionalnost jednog od korisnika koji su učestvovali u sprovođenju ovoga, tako da nemoj da obraćaš pažnju na to. Takođe, ne radi se o spajanju više projekata u jedan. Ovde je reč o Vikirečniku na engleskom jeziku. Tamo ćeš naći reči na svim jezicima, a Ivan Štambuk i još neki korisnici sa tog projekta su sve reči iz srpskog, hrvatskog i bosanskog prepravili/predstavili kao reči iz srpsko-hrvatskog. Evo primera takve prakse. mickit 12:34, 14. avgust 2011. (CEST)

Eto, vidiš. Kad bi se ljudi naučili da ne prozivaju po nacionalnoj i drugim osnovama, nego da jasno izlože problem, ne bi bilo nesporazuma. Ja se stvarno izvinjavam, pošto ne poznajem princip rada na rečnicima, kao ni strukturu koja se primenjuje tamo, ali meni potpuno besmisleno izgleda da tri puta stoji jedno te isto, tao da mi ova izmena donekle ne izgleda nelogično. Međutim, postoji jedno ALI koje ima popriličnu težinu: s obzirom na to daje Vikimedijina politička odluka bila da jezike tih država tretira kao posebne jezike, onda oni ne treba ni na jednom Vikimedijinom projektu da se svode na samo jedan, i to baš onaj koji zapravo više s političke strane gledišta, više i ne postoji. Zapravo, mislim da to i ne treba da bude odluka neke zajednice, u ovom slučaju zajednice vikirečnika na engleskom, jer se tu ne radi o nekoj strategiji koja se tiče samo tog projekta, nego se radi o jednoj od ključnih odluka koje je donela vikimedija na početku stvaranja ovog projekta, tako da ja se ta odluka zapravo treba tretirati kao jedan od stubova vikipedije, nešto što se ne dira i ne menja, i što je van domašaja odluke bilo koje vikimedija zajednice.

Što se tiče konkretno ovog primera, zaista je besmisleno da tri puta stoji jedno te isto, ali kako bi se politička odluka vikimedije u vezi sa ovim jezicima poštovala, u naslovu bi trebalo da stoje SVI jezici, a ne samo shj. Osim toga, ovaj primer reči „knjiga“ jeste primer za reči koje su nam zajedničke, i kojih će svakako najviše biti. Ali, šta se dešava sa rečima koje su karakteristične samo za jednu od varijanata? Da li se vlak i voz podvode takođe pod srpskohrvatski? Ne razumem ovaj potez, ali kao što rekoh, ponaviše što se tu sad krši politička odluka Vikimedije doneta na samom početku nastanka projekata. Dakle, ako smo odlučili da te jezike tretiramo kao različite, onda treba biti dosledan, bez obzira što ta praksa ponekad izgleda apsolutno besmislena (primer rečnika ove reči, knjiga, gde se tri puta ponavlja isti tekst). --Jagoda ispeci pa reci 13:14, 14. avgust 2011. (CEST)

PS:Koliko ja vidim na onom glasanju, doneta je odluka PROTIV takve prakse. Dakle, idu protiv odluke zajednice, ne vidim u čemu je problem. Ovde se o takvim stvarima uopšte ne razgovara, nego se izmene vrate bez pardona, a ako prekršioci budu uporni, onda se neutralizuju blokom ili zaključavanjem stranice. Valjda se tako radi na svim drugim projektima, zar ne? --Jagoda ispeci pa reci 13:28, 14. avgust 2011. (CEST)

Stvar je u tome što blokove dele oni koji zagovaraju to što je sprovedeno. Ivan Štambuk je admin, kao i još neki koji dele njegove stavove. Ali nemoj da me držiš za reč. Ja sam u ranijem periodu više pratio dešavanja na tom projektu, ali sam odavno odustao :) Moguće je da su se stvari u međuvremenu promenile, da je izglasano nešto drugo i sl. Poenta je da ukoliko neko želi da izloži problem na Meti, treba prethodno da se obavesti o svim dešavanjima na tom projektu, da pogleda kako su se tačno stvari odvijale. Ovako, čak i meni koji ne pratim redovno tamošnja dešavanja, je jasno da se ovde iznose neke stvari koje nisu tačne. Ako (još uvek koristim reč „ako“, jer ne znam da li uopšte imamo definitivan stav po ovom pitanju) odemo ovako nepripremljeni, onda od čitavog posla nema ništa. mickit 20:56, 14. avgust 2011. (CEST)

Ja se izvinjavam, ali ja nemam vremena da se upoznajem šta se sve tamod ešavalo, jer se još uvek ponekad i ovde kod nas izgubim, a da i ne govorim o projektu koji mi je sasvim nepoznat. Rekla sam šta mislim, ako vam je od neke pomoći, fino, ako nije, opet fino. Ali ja zaista nemam ni vremena ni živaca da se udubljujem u problematiku projekta koji čak nije na srpskom jeziku. Da me zanima vikipedija na nekom drugom jeziku, bila bih tamo a ne ovde. Ako treba da se negde glasa, rado ću to odraditi, samo recite gde. Uostalom, njihova je sramota to što rade. --Jagoda ispeci pa reci 21:59, 14. avgust 2011. (CEST)

Ma sve je OK. Naravno da nisi obavezna da bilo šta radiš. Moji komentari i nisu bili upućeni isključivo tebi, nego (takođe) želim da ukažem na neke očigledne propuste. mickit 22:16, 14. avgust 2011. (CEST)

I ja sam se obraćala svima, ne sad konkretno tebi jer je i moje ime ovde pomenuto pa rekoh, da vidim o čemu se radi. Tebi hvala na razjašnjenjima, u svakom slučaju. Lično mislim das i nije nešto posebno bitno šta se dešava na drugim projektima. Mi treba da vodimo računa da naš projekat bude kako treba, a da li su drugi prijekti ovaki ili onaki... To je na čast njihovim uređivačima, zar ne? Imamo mi ovde preče stvari da rešavamo, kao npr. skoro pomenuti sindrom Verlor, ili članke o balkansikim ratovima devedesetih, koji koliko vidim, nemaju rešenja...--Jagoda ispeci pa reci 22:23, 14. avgust 2011. (CEST)

Takođe imate i Slaju, koji je takođe vešt u lingvističkim pitanjima (štaviše, i veštiji od mene), takođe govori engleski, a fala bogu svi znamo da je takođe poprilično vešt govornik, i da može i ume da vodi diskusiju s argumentima, pa ako je zainteresovan, možda on može da pomogne...--Jagoda ispeci pa reci 22:27, 14. avgust 2011. (CEST)

Bibl

Koliko bi moglo da se shvati ovde se predlaže dodavanje još jednog stuba postojećim stubovima vikipedije zarad održavanja konzistentnosti neke davnašnje odluke koja ima, moglo bi se reći, pozamašnih posledica u sadašnjem vremenu, a to je da se ti tzv BHS jezici posmatraju kao posebni i odvojeni. Međutim interesantno je s druge strane to da argumentacija koja se nudi da podrži takvo neobično stanje dolazi od osobe koja zastupa mišljenje da je u pitanju sve jedan te isti jezik. Verovatno bi bilo interesantno saznati koji rezon stoji iza takvog jednog u najmanju ruku, usuđujem se okarakterisati, kontradiktornog stava. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 20:41, 14. avgust 2011. (CEST)

Bibl, pročitaj još jednom PAŽLJIVO šta sam napisala. Nemam vremena da ti crtam. --Jagoda ispeci pa reci 22:01, 14. avgust 2011. (CEST)

Madu, onda kad mi već namiguješ, u biti to govoriš u šali, pa dakle imaš vremena da mi crtaš. Ja bih voleo da to onda činiš pažljivo. Možeš i da NAGLAŠAVAŠ ako ti je tak lakše - meni neće smetati. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 23:01, 14. avgust 2011. (CEST)

Koliko bi moglo da se shvati ovde se pominje nekakav posao koji čini se treba obaviti, a nije čini se jasno ko bi ga obavljao a čini se da je još manje jasno šta bi taj posao bio. Možda bi pomoglo ako bi se najpre definisao problem koji se pominje, pa da se onda on rešava. To je onda možda već pomak jer bi onda verovatno bilo i jasnije šta treba obaviti, a onda bi se možda našli i ljudi koji bi ga obavili. Srdačan pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 21:11, 14. avgust 2011. (CEST)

Čini se da bi bilo interesantno saznati kako to da Vikipedijanče koje tvrdi da nema vremena (a potom tvrdi da nema ni živaca) da se upoznaje šta se sve negde dešavalo i da se udubljuje u problematiku nekog projekta, ima vremena da daje komentare u kojima nečije činjenje (pretpostavljeno da na tom tamo projektu) karakteriše kao sramotno. Srdačan pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 23:04, 14. avgust 2011. (CEST)

Mislim da je stav o negiranju jezika zapravo stav o negiranju postojanja naroda. Osnova postojanja posebnosti nekog naroda je jezik, pa bi se negiranjem postojanja Bošnjaka nazvalo negiranje postojanja jezika Bošnjaka, ili kako se na srpskom kaže, bošnjačkog jezika nazvanog prema nazivu naroda. Isto tako sa lingvističe strane se može reći da se radi o jednom jeziku, jer je većina riječi ista. Situacija bi se dodatno ispolitizovala ako bi neko insistirao na daljoj jezičkoj podjeli, koja bi bila zasnovana na geografskim nazivima, pa bi jezike počeo da naziva hercegovački, sremski, šumadijski, slavonski, dalmatinski, bosanski itd. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:24, 14. avgust 2011. (CEST)

A language is a dialect with an army and navy. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 21:35, 14. avgust 2011. (CEST)

Manje priče, više rada

Mislim da je sada besmisleno polemisati o tome zašto su Hrvati (ili dio njih) uzeli to i prepravljali. Takođe je suvišno pričati o nacionalno-lingivističkim odnosima ovdje, jer svi znamo kakvo je stanje. Jezik je isti od Slovenije do Makedonije, narodi su bili u ratu, niko ne može primiti naziv „neprijateljske“ strane, zatim termin balkanizacija itd. Međutim, kao što Jagoda reče i kao što sama činjenična situacija govori, na projektima Zadužbine Vikimedije uvažena je politička podjela jezika i kao takva predstavljena na ovom projektu. Možda to djeluje u krupnom planu pogrešno (u smislu sve veće podjele među „troplemenskim narodom“), ali sadašnja realnost ne može drugačije izgledati. Kao što je spomenuto, zamislite samo koji bi pravopis primjenjivali, bi li tu bilo uopšte enciklopedijskog projekta ili nacionalističkog foruma itd. Dakle, nakon kratko rezimea, treba poći u akciju kao što je predlagano, ako je moguće. Dakle, onaj ko je stjuard (kao Dungodung) ili neki činovnik na Meti (kao Miloš Rančić, mislim da se on čak nalazi u jezičkom komitetu koji se ne bavi ovim, al eto može poslužiti kao podloga) ili ko god je vičan ovom zadatku (ako ih ima) da vidi na kojem se mjestu mogu podnijeti jasni argumenti za ispravljanje ove stvari. Mislim da je argumentacija da postoje zasebni jezički projekti sasvim dovoljna. Uostalom, urednici nisu ni nadležni da odlučuju na bilo kojem projektu o stanju nekog jezika, nego samo trebaju primjenjivati pravila tog jezika. --Željko Todorović (razgovor) 23:39, 14. avgust 2011. (CEST) s. r.

Ja mislim da zaista nema potrebe da se bilo ko upetljava u raspravu da li tako treba s lingvističke strane ili ne, mislim da je naš najjači argument u ovom slučaju doslednost prvodbitno donetoj političkoj odluci Vikimedije da se ti jezici tretiraju kao posebni jezici. Dakle, ako se tako već odlučilo, stvoreni su posevbni projekti, onda je totalno nelogično sad ih odjednom spajati, jer nije dosledno praksi na svim ostalim vikimedijinim projektima. Toga se trebas držati i ne upuštati se u lingvističku priču, jer ako se upustite, to je jalov posao. Biće kao na našem članku Opsada Sarajeva ili Masakr u Srebrenici...--Jagoda ispeci pa reci 23:45, 14. avgust 2011. (CEST)

Upravo tako, jedan ali vrijedan argument. Sve ostalo je suvišno. --Željko Todorović (razgovor) 00:10, 15. avgust 2011. (CEST) s. r.

Ako se jednom odlučilo da to budu zasebni jezici, zašto nas to obavezuje da se te odluke za vijek vijekova pridržavamo iako je to u krupnom planu pogrešno? Zar je razlog zato što nije jasno koji bi se pravopis primenjivao? Kako može biti totalno nelogično spajati te projekte kad je argument da je u pitanju jedan te isti jezik valjda i dalje na mestu - ja bih rekao da to onda nije totalno nelogično, pogotovu ako je održavanje zasebnih projekata na sr, hr i bs "jezicima" u krupnom planu pogrešno. Pa i ISO kod za srpskohrvatski jezik se menjao - koliko shvatam u jednom trenutku je ukinut, a posle je valjda ponovno uveden i srpskohrvatski je određen kao metajezik. U ostalom prema mojim saznanjima niko još nije predložio nekakvo spajanje projekata - ni vikirečnika na sr, bs i hr "jezicima", a ni vikipedija na sr, bs i hr "jezicima". A to čini mi se nije ni potrebno jer već postoji zajednički projekat i vikipedije i vikirečnika - i čini mi se da se na njima niko specijalno ne tangira oko pravopisa. Vikisors i vikivesti recimo ne postoje za srpskohrvatski. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 07:20, 15. avgust 2011. (CEST)

Zamislite kako bi izgledala ova Vikipedija, da na njoj pišu zajedno Srbi, Muslimani i Hrvati. Ne bi mogli da se složimo oko nijednog članka, jer svaka strana ima svoju verziju nekog događaja. --Nenadkgkg (razgovor) 23:42, 15. avgust 2011. (CEST)

Izgledala bi u najvećem broju slučajeva neutralno --Jovan Vuković (r) 23:45, 15. avgust 2011. (CEST)

Bogami, Jovane, nisam ja tako optimistična. Volela bih da mogu da budem, ali ono što se upravo dešava na člancima Masakr u Srebrenici i Opsada Sarajeva pokazuju da nažalost, nisi u pravu...--Jagoda ispeci pa reci 23:49, 15. avgust 2011. (CEST)

Pa verovatno bi bilo par spornih članaka. Za njih bi se moglo da svako narečje ima svoj članak i gotovo. Kada bi bilo tehnički izvodljivo da se članci automatski prebacuju iz jednog "jezika" u drugi, kao ovo ćirilica-latinica, verovatno bi nas do sada već spojili u jednu vikipediju. A iskreno mislim da bi to bio dobar potez. A za te baš sporne teme (uglavnom istorija iz 90-ih) moglo bi tehnički da se odradi da svako zadrži svoj članak i sve bi bilo super. Mada džabe pričamo o tome, kada to neće biti tehnički izvodljivo u bliskoj budućnosti (a verovatno ni u daljoj). --Jovan Vuković (r) 00:01, 16. avgust 2011. (CEST)

U daljoj? Nije tehnika tol'ko upitna za prebacivanje iz jednog "jezika" u drugi - kad bi bilo samo do ekavice i ijekavice verujem da ne bi bilo toliko problematično jer već postoje kakve takve solucije - već kano što rekoše: pravopis. No kažu "Gde ima volje, ima i načina." -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 00:26, 16. avgust 2011. (CEST)

Baj de vej, Madu, strasti na članku Opsada Sarajeva se verujem smiruju. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 00:28, 16. avgust 2011. (CEST)

Nemojte bezveze polemisati o tome kako bi možda nešto izgledalo. To se nikada ne može desiti, bar u skorijoj budućnosti, jer više nema čiste jezičke stručnosti, sada politika diktira sve. Svaki narod je donio neki svoj kobajagi pravopis sa drugačijim pravilima (evo „nacionalni“ Crnogorci ubacuju i svoja slova). Ista stvar je sa istorijom, laž je da bi bili sporni samo članci ovoga rata. Bili bi sporni članci cijele BiH, cijele Hrvatske, cijele Crne Gore, cijele Jugoslavije, svega bi bilo sporno. Bošnjaci izmišljaju neke nevjerovatne priče o Kotromanićima, zasebni Crnogorci o Petrović-Njegošima, Hrvati bacaju drvlje i kamenje na jugoslovenske Karađorđeviće... Bila bi sporna i istorija Habzburške monarhije na jugoslovenskim prostorima, zatim Drugi svjetski rat, pa i Prvi... Kao što sam rekao, to bi više ličilo na nacionalistički forum, nego na projekat.

Svaki narod je dobio svoj projekat da rukovodi njime kako zna (iako se radi o jezičkim projektima, podjela po narodima se kod nas poklapa). Ono što je najvažnije (ali ipak možda ne tako dobro) je da je naša vikipedija i dalje centar okupljanja svih jugoslovenskih naroda. Kod nas nema prepreke da Hrvati ili Bošnjaci uređuju, niti će ih iko sistemski progoniti, natjerivati da izostave sve hrvatštine i tome sl. Naša Vikipedija je Pijemont, tako da mi zapravo i ne treba da se osvrćemo na bilo šta, druge vikipedije nam mogu samo zavidjeti. :) --Željko Todorović (razgovor) 02:36, 16. avgust 2011. (CEST) s. r.

Otprilike isto će reći, odnosno govore, korisnici sa drugih Vikipedija. To je razumljivo. Što bi se reklo: „Svaki Cigo svoga konja hvali“. Moj lični utisak je da to ne odgovara istini i da su razlike između ovog i nama jezički sličnih projekata u ovom trenutku minorne. Glavni problem je, po meni, POV i odbijanje da se to prizna kao problem ukoliko ima odgovarajući predznak (srpski, hrvatski, bošnjački...). Što se tiče drugih stvari, po broju članaka smo još uvek ispred ostalih, mada se ta razlika polako topi (uglavnom jer su i drugi spustili kriterijume - kvantitet ispred kvaliteta). Sr.viki svakako nije centar okupljanja svih jugoslovenskih naroda. Taj epitet može da ponese samo sh.viki u ovom trenutku. Pošto ovo nije tema, neću analizirati druge stvari. Suština je da moramo biti samokritičniji ukoliko želimo da (osim nas samih) i drugi počnu da nas ovako hvale :) mickit 08:57, 16. avgust 2011. (CEST)

Apsolutno se slažem s Mickijem. Treba biti realan -- malo više samokritike i malo manje samohvalisanja ne bi nam bilo na odmet. Ne verujem ni da smo mi toliko dobri (vidi razgovore članaka Opsada Sarajeva, Masakr u Srebrenici i slične), niti da su oni baš toliko loši (mnogi članovi naše zajednice takođe su aktivni članovi i na tim drugim projektima, i u principu nisam čula da imaju nekih većih teškoća u uređivanju -- a budala i ekstremista ima svugde, da se ne zavaravamo). Što se podele jezika tiče: to je već dvadesetak godina realnost i najverovatnije je da će tako ostati, tako da omalovažavanje odluka drugih nije baš korisno, štaviše, može biti samo kontraproduktivno. Bez obzira koliko te odluke bile političke, a ne lingvističke prirode, nakon izvesnog vremena, pojaviće se i sve veće lingvističke razlike te će na kraju i s lingvističke tačke gledišta ti jezici postati zasebni jezici. Crnogorci unose nova slova. Pa šta? Unose ih u crnogorski, ne u srpski jezik, pa da nas to šokira. Ja zaistane vidim u tome ništa loše, svako je dobio svoj jezik i neka ga neguje onako kako najbolje zna i ume. Mislim da bi bilo krajnje vreme da druge jezički nam srodne Vikipedije počnemo da gledamo kao saradnike a ne kao rivale. Ovo naravno važi za sve, ne samo za njiki na srpskom. Svima bi nam bilo mnogo bolje, a i tekstovi bi nam svima bili mnogo kvalitetniji, a to je uostalom i krajnji i jedini cilj ovog projekta. Imati dobre tekstove na svim jezicima, a ne biti bolji od drugih vikipedija. --Jagoda ispeci pa reci 11:37, 16. avgust 2011. (CEST)

Kad se kaže da su s lingvističke tačke gledišta ti jezici jedan jezik, čini se da je tu iznet jedan stav. Stav o postojanju jednog jedinstvenog jezik. Ali opet s druge strane čini mi se da se tvrdi da postoje i crnogorski jezik i srpski jezik. Nije mi jasan taj stav o jednovremenom postojanju crnogorskog jezika i srpskog jezika naspram stava da je to sve jedan jezik. Molio bih malo pojašnjenja kako se može imati dva čini mi se kontradiktorna stava o jednom istom pitanju. Pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:16, 19. avgust 2011. (CEST)

No ofens ment, Madu. Samo bih voleo da čujem tvoje mišljenje: jel' to jedan jezik ili više jezika. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:19, 19. avgust 2011. (CEST)

Govoreći da je srpska vikipedija naprednija od svih ostalih (bilo po broju članaka, shvatanju nekih stvari i tome sl.) nije hvalisanje nego činjenica, i to ne trebamo odbacivati. Kod nas je ovdje svaki korisnik dobrodošao i niko ga neće tjerati jer možda napiše opće umjesto opšte. Onaj ko zna npr. hrvatsku vikipediju poznaje da tamo te ured hoće pojest' ako napišeš opšte. Što se tiče da ova vikipedija važi kao centar okupljanja, i to je tačno. Ne trebamo od sebe odbacivati ove činjenice, i stavljati se u ravan sa drugim, koji su dosta netolerantniji. Srpskohrvatska vikipedija nije nikakav projekat, to je samo čisto igralište. Tamo nema zajednice, nego par urednika koji automatski ubacuju članke, botovima, nešto ih prebacuje članke sa drugih, veoma malo piše nove i tome sl. Nije aktivna, ne postoji mogućnost ažuriranja članaka niti održavanja istih, kriterijumi za članke su nikakvi, nema nikakvih jasno razrađenih pravila nego kako par urednika želi... Da dalje ne nabrajam, projekat je i kao i taj jezik, suvišan. On se ne može uzimati kao neka stvar za usporedbu, to je prazna ljuštura. Što se tiče ratnih članaka, pa svaka vikipedija ima pristrasnost po tom pitanju, ali je takođe činjenica da naši članci važe kao neutralniji od bilo kojih ostalih vikipedija. Dovoljno je samo pogledati bošnjačku i hrvatsku vikipediju po tom pitanju, i sve je jasno. Tamo skoro nikada i nema da će neko osporiti neke izvore, neki sadržaj i tome sl., tražiti da se nađe nešto činjeničnije, neutralnije itd., dok su kod nas to skoro svakodnevne aktivnosti. Konstantno se vrtimo po ratnim člancima, i stalno revidiramo izvore, pokušavamo naći neutralniji ton i tome sl. Evo Jagoda je spomenila Opsadu Sarajeva, pa evo tamo upravo traju „revizije“ izvora, traži se kako formirati sadržaj, i ja sam nešto pokušao pomoći (a mislim da jesam). Svakako da se tamo mogu čuti raznorazni tonovi, pa evo i Jagoda je koristila govor mržnje, drugi su neka svoja lična shvatanja i doživljaje pričali itd. Međutim, to i pokazuje koliko je naša Vikipedija otvorena, to kod drugih nema. Takve priče samo postoje kod nas. Zato, nije u redu da mi odbacujemo naše uspjehe i ravnamo se sa drugima, kada znamo kakvo je stanje stvari kod drugih po tom pitanju. --Željko Todorović (razgovor) 15:11, 16. avgust 2011. (CEST) s. r.

bibl trol

Madu, umesto da odgovoriš na pitanje ti se braniš obaveštenjem da neko troluje. A kako samo razmeštaš komentare, to bi bilo za poseban slučaj o tvojem nedostatku manira. Daklem, propovedaš nešto što nije baš najjasnije na čemu je u stvari zasnovano, a kada ti se ukaže na nekonzistentnosti ti takve komentare skrajnjuješ u ćošak i samim problemom nećeš da se pozabaviš. To zvuči kao da samo propovedaš, eto tek da bi držala svoju sopstvenu vakelu. Počinješ da ličiš na osobe koje to ovde vole da rade. Oni tvoji komentari o nečijoj sramoti, to bolje da i ne ponavljam kako ih vešto izbegavaš. Ccc, Madu. Kažeš imati dobre tekstove na svim jezicima - jel' i na srpskohrvatskom? S jedne strane tvrdiš da je to jedan jezik, a vamo govoriš kako treba imati tekstove na svim jezicima. Koji su to jezici, Madu? Je li su jezici ili je jezik, dogovori se već jednom. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:05, 16. avgust 2011. (CEST)

Šta ti bre oćeš? Ja tebe ništa ne razumem. --Jagoda ispeci pa reci 14:10, 16. avgust 2011. (CEST)

A stigli smo do bre. Mašala. Da odgovoriš na barem jedno pitanje - to hoću. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:19, 16. avgust 2011. (CEST)

Koje pitanje? Ako se radi o tome da li je jedan ili više jezika — pročitaj OPET i to PAŽLJIVO sve šta sam napisala. Nemam vremena da ponavljam jedno te isto. A ni ti nisi mnogo čekao da opet troluješ svojhim besmislenim pitanjima i još besmislenijim komentarima. Mašala, i ja kažem. --Jagoda ispeci pa reci 14:24, 16. avgust 2011. (CEST)

Bez vike, moliću lepo. Ako si se iznervirala, to nije razlog da ostali trpe. Nemaš vremena da ponavljaš, a imaš vremena da držiš pridike. Ccc, Madu. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:29, 16. avgust 2011. (CEST)

Ja se iznervirala? Svašta. Ja sam 'ladna ko špricer, dragi moj Bibl. Ne vičem, nego ti naglašavam na koje radnje treba da se skoncentrišeš. A svoje vreme trošim kako JA hoću, a ne kako TI misliš da treba. Napisano ti je, nema potrebe da opet isto pišem. Dakle, čitaj. Opet. I opet, i sve tako dok ne skapiraš šta sam rekla. --Jagoda ispeci pa reci 15:40, 16. avgust 2011. (CEST)

Imam upozorenje od Jovana Vukovića da ću biti blokiran, pa ću pokušati da "hodam po jajima". Dakle, htedoh kas'ti kako bi verovatno bilo interesantno saznati kako to da se ovde tvrdi nešto odakle bi se moglo zaključiti da ja ne razabirem šta je rečeno i kako bih ja trebalo na nešto da se skoncentrišem. I to, kako ja shvatam, "povišenim tonom". Verujem da bi to bilo interesantno saznati stoga što ta tvrdnja dolazi od osobe koja tvrdi da mene ništa ne razume, dok ja s druge strane ne vidim da sam igde na ovoj strani naveo da ja nisam razumeo nečije reči. Doduše, možda se izrazila želja da se razume mene, a ne moje reči, ali kako ovo, verujem, nije mesto da se uslišavaju nečije želje, tako neću ni ja učestvovati u takvom nekakvom poduhvatu. Pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 20:58, 16. avgust 2011. (CEST)

Jel' ta reč "usporedba" iz srpskog jezika? Mišljenja sam da je očito kaj se mislilo s metaforom igralište, ali ovaj termin "usporedba" možda zbuni nekog od našeg čitateljstva. Molim radi razumevanja rasprave od strane ostalog pučanstva da se obrazloži podretlo ove reči i njeno značenje u ovom kontekstu. Srdačan pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 15:28, 16. avgust 2011. (CEST)

Bibl opet troluje

Mislim da bi bilo interesantno saznati na osnovu čega se zaključuje da je svaki narod dobio svoj projekat da rukovodi njime? Verujem da niti su ga dobili kao narod, niti su ga dobili svi. Jugosloveni možda jesu, no čini mi se da Crnogorci ne. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 10:59, 16. avgust 2011. (CEST)-- Slobodan KovačevićbiblbroKS 10:59, 16. avgust 2011. (CEST)

Nisu uzeli ISO 639 kod. --Pepsi Lite (razgovor) 11:03, 16. avgust 2011. (CEST)

Jel' to može negde da se nabavi? Hoću ja jedan - plaćam dobro. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 11:20, 16. avgust 2011. (CEST)

Da, možeš. Pogledaj kako je Klingonski jezik dobio svoj kod, pa uradi nešto slično. Neznam koliko će te koštati. --Pepsi Lite (razgovor) 11:45, 16. avgust 2011. (CEST)

Jel' se kod dobija ili se uzima? Verovatno od toga zavisi cena. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 12:36, 16. avgust 2011. (CEST)

Neznam. Idi ti sam istražuj odgovor na to pitanje, umesto ovde da dosađuješ. --Pepsi Lite (razgovor) 13:15, 16. avgust 2011. (CEST)

Pa ako ti je dosadno, što se onda javljaš? Ti čini se kao da si već istraživao. Podeli onda svoje iskustvo. Voleli bismo da čujemo šta to imaš novo i nama nepoznato da kažeš. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:09, 16. avgust 2011. (CEST)

Gospodine Kovačeviću, prestani da ponavljaš jedno te isto pitanje! --Pepsi Lite (razgovor) 14:47, 16. avgust 2011. (CEST)

Gospodine Radivojeviću, jel' vas nešto boli? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 15:18, 16. avgust 2011. (CEST)

Ko je to ovde omalavažavao odluke drugih? Sunce da jim ga spalimo. A to da će se pojaviti sve veće lingvističke razlike - gde ima da se pročita o tome? Mora biti da je poprlično interesantno štivo. Nego od koga se to dobija jezik - jel' se dobija i neka priznanica uz to? I kako to svako je dobio - a Crnogorci? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 12:50, 16. avgust 2011. (CEST)

Kategorija Čišćenje

Mogu da obavestim zajednicu da je Kategorija Čišćenje posle ko zna kog vremena ponovo prazna. Od sada ću ja da nadgledam ubacivanje članaka i da, kada se pojavi neki članak, pristupim njegovom čišćenju. Molim, ovom prilikom, sve koje lepe nalepnicu čišćenje da objasne na koji deo članka se to tačno odnosi i šta podrazumeva čišćenje. Ukoliko to nije jasno zahtevaću od dotičnog korisnika da to učini. Inače, ja ću da nastavim rad na čišćenju drugih kategodija poput Sređivanje i Prerađivanje. --Aleks (razgovor) 11:30, 16. avgust 2011. (CEST)

Svaka čast. Slažem se da se stavi šta ne valja kad se stavljaju nalepnice čišćenja i sređivanja. Ukoliko to nije navedeno, mislim da bi čak trebalo samo jednostavno ukloniti nalepnicu. Glupo je da sad ti juriš okolo one koji je lepe a ne znaju zašto je lepe. Kad im se nalepnica ukloninekoliko puta, valjda će se naučiti pameti, pa će sledeći put pre lepljenja napisati zašto je lepe. --Jagoda ispeci pa reci 11:40, 16. avgust 2011. (CEST)

Svaka čast i od mene :). Da delim neke spomenice, od mene bi dobio jednu :) --Jovan Vuković (r) 13:57, 16. avgust 2011. (CEST)

Potpisani - Podrška za postavljanje članka na Vikipediju

Posle nekoliko skidanja mog članka sa glavnog imenskog prostora pod izgovorom da je to već ranije brisano i da ne prelazi, kako oni kažu, prag značaja (iako to nije tačno) - molim sve zainteresovane da se uključe i pruže mi podršku. Naime, radi se o članku o filmskom serijalu Potpisani koji spada u jedne od zapaženijih nezavisnih i alternativnih filmskih projekata kod nas. Jednom se desilo da je nečiji članak čija je takođe tematika bio ovaj serijal, bio obrisan i to konstantno služi kao izgovor za skidanje, u nekoliko navrata, mog članka iako je reč o sasvim drugom članku, sa drugim (verovatno relevantnijim) podacima i referencama. Da ne pominjem šta se sve u međuvremenu, od brisanja tog članka pa do postavljanja mog članka, dešavalo sa samim serijalom koja idu u prilog relevantnosti. No, međutim, podudarnost je ipak primetna i to je razlog zbog kojeg već duže imam problem. Ja ću pokušati da vam iznesem argumente koje govore u prilog relevantnosti ovog serijala i to koliko je on značajan ili nije, te zato molim sve članove koji se bave ili imaju bilo kakve veze sa bilo kojom umetnošću, a posebno filmskom - naročito one koji prate ili bar znaju šta je to alternativna, nezavisna kinematografija - da se uključe u raspravu i pruže mi podršku. Istovremeno molim one članove kojima je informatika i puka zvanična statistika jedino merilo vrednosti, da se suzdrže i ne učestvuju u raspravi i, eventualnom, glasanju. To isto važi i za one koji ne razlikuju autorski film, alternativnu kinematografiju ili off-film od sve masovnije pojave da danas svako sa mobilnim telefonom snima svakojake gluposti i iste kači na YouTube. Dakle ovako, filmski serijal Potpisani autora Marka Kovača, predstavlja, u osnovi, andergraund parodiju na našu kultnu seriju - Otpisani. Serijal ima 3 filma (epizode) u tajanju od po nekih 50ak minuta ali je u najavi (ili bar u planu) snimanje nastavaka. Postoji i drugi serijal pod nazivom Podbradak potpisanih (Povratak otpisanih) koji isti autori, koliko sam upoznat, trenutno snimaju u saradnji sa televizijom Metropolis, dok je prva epizoda tog serijala već snimljena i emitovana u nekoliko navrata. Evo, nekoliko činjenica koje govore o relevantnosti čitavog ovog projekta:

1. - serijal je u peridou od 2009. do danas emitovan 3 puta na javnim televizijskim mrežama
2. - serijal je emitovan na 2 različite televizijske stanice (TV Art i TV Metropolis)
3. - serijal je imao i svoj javni bioskopski život u Domu kulture Studentski grad u Beogradu
4. - serijal je učestvovao na nekoliko festivala nezavisnog filma (No budžet festival, Revija u srpskom Holivudu...)
5. - serijal je osvojio nagradu Šumski patuljak za parodiju tradicionalnog TV izraza na nedavno završenoj prvoj Reviji nezavisnih off-filmova Srbije u srpskom Holivudu, na Rudniku
6. - serijal (prvu epizodu) je na YouTube-u pogledalo više od 5000 ljudi
7. - zvanični sajt serijala je za 4 godine pregledan oko 4000 puta

reference za sve ovo, koje sma ja sakupio, se nalaze na Korisnik:Drozim/Potpisani što je ujedno i članak za koji tražim podršku da se vrati na glavni imenski prostor a da je autorski nezavisni film već zastupljen na ovoj enciklopediji i da to nije ništa čudno niti novo, dokaz su sledeći članci:

1. Džet set (film)
2. Radomir Belaćević
3. Dragoljub Aleksić

Po mom skromnom mišljenju, ovaj serijal, film ili projekat (kako god) zaslužuje da ima svoj članak na Vikipediji. Kakvo je vaše mišljenje?--Drozim (razgovor) 17:25, 17. avgust 2011. (CEST)

Ja sam jedan od retkih koji je svojevremeno glasao da ostane. Ako se zajednica ipak složi za vraćanje, nemam ništa protiv. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:19, 18. avgust 2011. (CEST)

Ja sam takodje ranije negde vec podrzao ovaj clanak i bio spreman i da pomognem u njegovoj doradi ali je on ubrzo maknut...moje misljenje se nije promenilo od tad, tako da sam za vracanje clanka...--Gospodnetic (razgovor) 12:35, 18. avgust 2011. (CEST)

Vratiti potpisane

I ja sam za vraćanje. Ne vidim problem u relevantnosti. Ima i mnogo manje relevantnih i kvalitetnih serija i filmova koji su na vikiju. --Dilic (razgovor) 11:09, 18. avgust 2011. (CEST)

I ja se apsolutno slažem sa prethodnicima...zaista ne vidim prepreku da film (bio on alternativan ili ne) koji je peikazivan toliko puta na TV-u i koji je sve to postigao (ako je postigao, a postoje valjda reference) ne bude zastupljen i ovde??? moja apsolutna podrška vraćanju članka!--Rema9 (razgovor) 11:58, 18. avgust 2011. (CEST) (lutak korisnika Drozim)

Mislim da je na granici značaja, ali da prelazi neki osnovni prag značaja. Tako da ga treba vratiti --Jovan Vuković (r) 12:14, 18. avgust 2011. (CEST)

Ovaj članak ima i moju punu podršku za vraćanje. Uostalom ako možemo imati članke o recimo nekim beznačajnim sportistima ili pevačima, raznoraznim selima itd itd zašto ne bi imali i ovakve članke. Uostalom ovo je deo kulturnog života i mesto mu je na enciklopediji, sviđao se njegov sadržaj nekome ili ne.--Nikola (razgovor) 16:20, 18. avgust 2011. (CEST)

Treba ga vratiti. Emitovan je na raznim televizijama, ne vidim nikakav razlog da se obriše. --Jagoda ispeci pa reci 16:21, 18. avgust 2011. (CEST)

protiv članak je bio najobičnije samopromotivno smeće, a to što je prikazivan na Artu i Metropolisu govori i o ovim televizijama koliko o samom „serijalu“ --V. Burgić (reci...) 18:42, 18. avgust 2011. (CEST)

Ako postoji nešto što je doprinijelo relevantnosti između poslednjeg brisanja i današnjeg dana, onda napisati članak sa tim novim informacijama i odmah ga staviti na glasanje i šta bude. Ako ne postoji onda ne treba vraćati članak u GIP.--V i k i v i n dbla bla 18:57, 18. avgust 2011. (CEST)

Dva puta (1 i 2) sam obrazlagao zašto je članak o ovom kućnom videu za brzo brisanje.Kao što sam inicijalno rek`o na stranici za razgovor o samom članku,tako i na onoj o njegovom idejnom autoru,režiseru,glavnom glumcu,scenaristi,montažeru itd itr isl,iz članka se ne vidi šta ovaj kućni video izdvaja od ostalih,koje danas,zahvaljujući (munjevitom) napredovanju tehnologije,može da snima svako.Po meni je ovo,očigledno,za brzo brisanje. Crni Bombarder!!! (†) 03:09, 19. avgust 2011. (CEST)

Koliko ja vidim, ogromna većina je za vraćanje članka odnosno, tačnije rečeno, za postavljanje članka o Potpisanima na Vikipediju (a ne vraćanje tog nekog prvobitnog članka koji je davno obrisan i zbog koga i imam problema a koji je možda bio samopromotivan, mada i da jeste, ne znam šta je tu sporno ukoliko su reference tačne bile...ali to nije ni bitno) i hvala vam na tome...što se tiče komentara Crnog Bombardera!!! koji je jedini negativan, očigledno da nije pažljivo pročitao moje uvodno obrazloženje u kome sam zamolio članove koji ne razlikuju pojam alternativni ili autorski film od sve prisutnije pojave da danas svako može da snimi bilo šta mobilnim telefonom i okači to isto na YouTube, da se suzdrže od učešća u ovoj raspravi. Zamolio bih administratore ili ko je već nadležan za to, da postupi shodno rezultatima ove rasprave ili, eventualno, vraćanje članka Korisnik:Drozim/Potpisani stavi na glasanje.--Drozim (razgovor) 10:30, 19. avgust 2011. (CEST)

Možeš ga i ti vratiti. Međutim ako neko misli da je za brisanje, može ga ponovo predložiti, pa tamo će se videti da li je zajednica zaista za opstanak ili ne --Jovan Vuković (r) 11:39, 19. avgust 2011. (CEST)

Kao što sam rekao i Drozimu, mislim da je bolje sačekati još dan-dva. mickit 11:44, 19. avgust 2011. (CEST)

Ok, sačekajmo onda da prođe vikend da se uključi još interesenata u diskusiju ako ih ima, pa ćemo u ponedeljak delati...--Drozim (razgovor) 15:20, 19. avgust 2011. (CEST)

Meni nije jasno po kom osnovu će se opet debatovati o članku o ovom kućnom videu.U redu je da se desila neka epohalna promena u pogledu relevantnosti ovog članka,ali nisam uočio koja je.Ovako,ispada da će se članak vraćati na glasanje,dok ne opstane,čime se,ponovo,obesmišljava stranica za glasanje. Crni Bombarder!!! (†) 03:28, 21. avgust 2011. (CEST)

---

Pre nekoliko dana sam posavetovao Drozima da pokrene raspravu na Trgu da vidimo da li postoji konsenzus za vraćanje ovog članka u GIP, jer smo nekoliko puta imali situaciju da se članak o seriji započne i da se potom izglasa njegovo brisanje. Meni lično je svejedno (nisam učestvovao ni na glasanjima, niti u ovoj raspravi), ali sam hteo da izbegnemo još nepotrebnih glasanja i da vraćanje tog članka bude konsenzus učesnika ove diskusije. Na žalost, nisam siguran da je taj konsenzus postignut u ovom trenutku. Kao što se vidi iz izveštaja čekjuzera, Drozim je koristio (zloupotrebio) više naloga kako bi dobio što veću podršku za vraćanje članka. Lutak je blokiranan na neodređeno, a osnovni nalog na sedam dana. Zbog svega toga, precrtao sam određene komentare i predlažem da rasprava traje još neko vreme da bismo videli kakav je zaista stav zajednice o vraćanju pomenutog članka. mickit 18:42, 20. avgust 2011. (CEST)

Dakle ovako, član Rema9 nije nikakav moj lutak već nalog mog brata! To što je moj brat, ne umanjuje valjda činjenicu da je ravnopravni član zajednice (kao i svi mi) kao i to da je slikar koji je studirao i arhitektutu a bavi se i filmskom scenografijom (dakle, kompletna umetnička duša) te je njegov glas (iako mi je brat) za ovu temu relevantniji od glasa nekog Crnog Bombardera!!! koji sa takvim omalovažavanjem i nipodaštavanjem govori i piše o autorskom filmu ali ne samo iz neznanja i diletantizma, kako sam prvobitno mislio, već i, sve sam ubeđeniji u to, iz zlobe i zavisti. Ne mogu prosto drugačije da protumačim činjenicu da taj čovek uporno nipodaštava alternativni film i kinematografiju namerno ostajući slep na taksativno nabrojane činjenice u mom uvodnom obraćalju a koje upravo ukazuju na, kako on kaže, epohalne promene koje se po njemu nisu desile. Ili jednostavno nije ni pročitao tekst što je svakako preduslov za učešće u ovoj raspravi? Ili je za njega epohalno za alternativni film samo uešće na kanskom festivalu jer za druge verovatno nije ni čuo? Tekve ljude bi trebalo, po mom mišljenju, ozbiljno upozoriti jer svojom neupućenošću, diletantizmom (a bojim se i zlobom) samo narušavaju ugled i stopiraju razvoj ove enciklopedije u bilo kom smislu. No, bilo kako bilo, sa ili bez glasa i mišljenja korisnika Rema9, većisnki stav zajednice, odnosno učesnika u raspravi, je očigledan. To neće da vidi samo onaj koji ne želi. --Drozim (razgovor)

Kako blokirani korisnik pod kaznom može da učestvuje u radu na projektu, pa tako ovde vređa korisnike a kod drugih agituje na njihovim stranama za razgovor hvaleći njihov način razmišljanja

Hteo bih da te zamolim da pozoveš tvoje prijatelje sa Vikipedije koji znaju da cene nečiji rad u sferi umetnosti i kulture, kao što ti znaš, i koji bi takođe podržali vraćanje članka na GIP, da uzmu učešće u raspravi

da uzmu učešće u ovoj diskusiji i podrže ga? Kazna je valjda ista za sve korisnike ili sam nešto propustio.--Drazetad (razgovor) 10:54, 22. avgust 2011. (CEST)

ne učestvuje u radu već samo ostavlja komentar kao neregistrovani korisnik koji se na kraju potpiše da bi se znalo o kome se radi, da ne ispadne da nešto radi ispod žita ili da se krije iza nekoga...ali pošto vidim da ste čvrsto rešeni da onemogućite svaki vid slobodne kominukacije i demokratskog delovanja raznolikim prljavim metodama (najpre podmetnutom blokadom a potom čistom zamenom teza da onaj ko skrene pažnju da neko vređa osnovnu inteligenciju umetnika jeste taj koji vređa a ne onaj koji zaista to čini), najbolje je da sve koji mislimo suprotno od vas, izbacite i trajno zabranite pristup a sve koji su dali podršku (a to su svi osim bombardera) proglasite za moje lutke, strine, babe, tetke i šurnjaje...--213.137.124.143 (razgovor) 11:24, 22. avgust 2011. (CEST) tj. --Drozim (razgovor)

--Indijanac (razgovor) 13:33, 22. avgust 2011. (CEST)ovde se bas zakuvalo...ali bez obzira ne to, mislim da treba vratiti clanak jer prelazi prag znacaja...

Nije se zakuvalo. Prosto se diskutuje o tome da li članak treba vratiti u GIP ili ne. Za sada postoji opravdana sumnja da nekoliko naloga koji su podržali predlagača zapravo pripadaju istoj osobi. Osim toga, više korisnika se izjasnilo protiv, a ovom prilikom im se pridružujem i ja. Nije me posebno interesovala ova tema, ali sam odlučio da pogledam malo bolje argumente za i protiv. Sve u svemu, ne čini mi se da prelazi osnovni prag značaja i sve ovo zajedno (korišćenje lutaka, prozivanje neistomišljenika, iznošenje neistina, agitovanje) mi liči na pokušaj da se Vikipedija iskoristi za reklamu te serije i da se ne biraju sredstva da bi se to postiglo. Sorry, ali mi se to ne dopada. Platite hosting i napravite sebi internet sajt pa se reklamirajte do mile volje. mickit 14:03, 22. avgust 2011. (CEST)

eto koliko si se bolje upoznao sa celom temom kad ne znaš da serijal već poodavno ima svoj zvanični veb portal...no, nije više to ni bitno...ja sam svoj cilj ispunio - da dokažem da ste nasuprot apsolutne većine članova zajednice sklonili članak i da nemate nameru da ga vraćate uprkos činjenici da je zajednica za to...živela diktatura!

ps. povlačim svoj zahtev a vi radite šta god vam je volja jer, šta se god pokaže kao istina, ishod će biti isti - onakav kakav vi želite! --213.137.124.143 (razgovor) 12:15, 23. avgust 2011. (CEST) tj. --Drozim (razgovor)

Izjašnjavanje o novoj masovnoj akciji

Zamolio bih urednike da se izjasne o pokrenutoj novoj masovnoj akciji. Naime, Jagoda ide i obilježava članke sa šablonom bez izvora (što nije sporno), ali je sporno što se masovni broj članaka predlaže za brisanje. Radi o se predloženom brisanju po istom šablonu, tako da bi se o tome zajednica trebala uopšteno izjasniti. Pojedinačno predlaganje koje zatrapava druge urednike je masovna akcija, a ona se ne izvodi bez konsenzusa. --Željko Todorović (razgovor) 02:00, 19. avgust 2011. (CEST) s. r.

Da je uzela jedan minut da napiše jednu rečenicu, Vikipedija bi bila bolja, za tu jednu rečenicu. Najlakše je brisati. -- Bojan  Razgovor  02:05, 19. avgust 2011. (CEST)

Ja mislim da je u pravu i podržavan njenu akciju.--Miut (razgovor) 02:09, 19. avgust 2011. (CEST)

Ovo bi se moglo karikirati ovako: šta s’ dereš na ženu, pusti je da usisava za nama onaj džumbus...--Epaminonda (razgovor) 02:16, 19. avgust 2011. (CEST)

Ja ne sporim da svako ima pravo predlagati ovakve članke za brisanje, ali što je previše, previše je. Na prvi pogled uočljivo je da je riječ o masovnoj akciji, te stoga tome treba pristupiti na drugi način (kao što je i ranije bilo rađeno). --Željko Todorović (razgovor) 02:22, 19. avgust 2011. (CEST) s. r.

Ma kakva masovna akcija. Samo imam malo vremena, pa rekoh, da učinim nešto korisno... --Jagoda ispeci pa reci 02:33, 19. avgust 2011. (CEST)

Za napredak ove vikipedije bi doslo vise korisnika kao sto su CrniBombarder, Wlodwimerz, Ant83, Ivan23, NikolaPMF, Walker, Marko235, Drazetad, Bolen, Metodicar, Dcirovic, ClaudisGoticus, Lampica, Sima90, Serbianboy, Wikiwind, Sanja, XZ, Alexmilt, Sahara, Zvezdica... Ljudi koji rade. -- Bojan  Razgovor  02:26, 19. август 2011. (CEST)

Neko mora da radi i prljave poslove... Ja ne vidim šta to ja radim loše: obeležavam članke koji nemaju ni literaturu ni reference, a one koji ne zadovoljavaju minimum kriterijuma za klicu (3 rečenice), stavljam na glasanje za brisanje. Da li mi neko može objasniti šta je u tome loše, ili nije po pravilima vikipedije? Bokice, tebi svaka čast, ali ja tuđe đubre ne mogu da čistim. Ono što me zanima, to i napišem, a ono što me ne zanima, jednostavno obeležim šablonom, prema pravilima koje smo sami izglasali. --Јагода испеци па реци 02:30, 19. август 2011. (CEST)

Dobro Bojane, gde sam ti ja u ovom nabrajanje?!? :PPP Šala. Well, draga mi koleginica, radila je nešto što nije zabranjeno. Ako joj se lepi - može da lepi. Što se tiče glasanja, i on ide svojim tokom. Ona je predložila (obrazložila i glasala) a ostali se izjašnjavaju. Očigledno je koliko njih podržava brisanje/ostavljanje. Lično smatram da bi projektu više pomogla da je pronašla neku referencu ili napisala još jednu prostu rečenicu (ne bi utrošila više vremena nego za učinjenu akciju), ali to joj nije obaveza. MikyM|Write me 02:36, 19. август 2011. (CEST)

Ti si admin. Podrzumeva se da si vredan. -- Bojan  Razgovor  06:11, 19. avgust 2011. (CEST)

MikyM|Write me 08:09, 19. avgust 2011. (CEST)

Protiv sam ovih pomenutih masovnih akcija, pošto se članci ne unapređuju na bilo kakav način. Ne znam da li će biti od koristi za projekat da 10.000 članaka bude ručno označeno sa šablonom (bez izvora). A ne znam ni kakva je koristi od toga što se članci o naseljenim mjestima sa manje od četiri reference označavaju sa šablonom (bez izvora). Ne vidim smisao. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:50, 19. avgust 2011. (CEST)

Niti je ovo masovna akcija (kakva crna masovna akcija, pa idem peške, ja jedna!), niti je mene briga da li si ti protiv ili nisi, BČ. Ne radim ništa što nije dozvoljeno, a korist je očigledna: čitalac se upozorava da podaci možda i nisu tačni, s obziorm da je poreklo podataka u članku nepoznato. Tebi možda nema smisla, ali za slučajnog čitaoca je to velika pomoć i orijentacija. Miki, u pravu si, nemam nikakvu obavezu da bilo šta radim, ali bih podsetila da ja nisam od juče ovde, i da sam i te kako pisala i doprinosila i na druge načine. Čudno je to što ne baš niko od vas koji ste se ovde javili nije tad javio da me potapše po ramenu i da mi kaže, e, super što to radiš, ali ste zato prvi tu kad radmi nešto što je neophodno uraditi a što se eto vama, ne dopada. E, baš me briga šta mislite, po meni jedino je bitno da posetilad dobije pravu informaciju, a ako neki članak nema literturu ili reference, znači da ono što tu piše nije možda istina. I to čitalac mora da zna. Toliko od mene. --Jagoda ispeci pa reci 02:56, 19. avgust 2011. (CEST)

Jagodičak, pa izvini što te nisam tapkao ... Ae, brzo daj rame. Ne boj se, necu jako ... tapkati :) Mislim faliso sam te, ali izgleda da se to ne računa :) Dobro de, sad to. Nego mislim da ne treba nikom sputavati pravo da kaže šta misli. Kao što već rekoh, ne mislim da radiš ništa što ne smeš. Da li je to korisno ili ne, ali i opravdano - sama zaključi. Ipak nisi ti tu od juče (kao što i sama kažeš). Ali ni od preključe. Hm, neprovereno sam ubeđen da si ti tu još iz vremena "mame i tate" , a to mu ga dođe kao neka sr.wp pra istorija (auuu al ga preterah sade) ili kameno doba.. (malo komedije u ove sate nije na odmet)MikyM|Write me 04:32, 19. avgust 2011. (CEST)

Ne treba meni nikakvo tapkanje, samo me pustite na miru. Korisno jeste i već sam objasnila zašto: čitalac treba da zna da ono što stoji u članku nije provereno i da je nepoznatog porekla. Vikipedija je danas svakosdnevna alatka u procesu učenja, pa i Filip je onomad govorio o opasnostima iste. Lepljenjem nalepnice ta opasnost se malo ublažava, tj. ako neko već želi da koristi podatke iz nereferenciranog članka, onda to radi na sopstvenu odgovornost, jer ga je Vikipedija putem nalenpnice opomenula u nesigutnost i neproverenost onog što tu piše. --Jagoda ispeci pa reci 09:34, 19. avgust 2011. (CEST)

Kad već ne treba, nema potrebe za konstatacijom da neko nije uradio nešto što netreba. Vikipedija od pamtiveka ima odricanje odgovornosi, tako da sa šablonom ili bez njega, jasno je verodostojnost informacija i načinom korišćenja. Svako na sopstvenu odgovornost koristi informacije i date reference. Ne vidim kakvu opasnost nosi članak u kojem piše da je određeno mesto, naselje u toj i toj državi, pozicionirano na mapi, sa intervini vezama a negde i sa zvaničnim sajtom., te je predložen za brisanje. Ovde je topik (koliko sam shvatio) predlog za brisanje a ne markiranje šablonom o mogućoj netačnosti. Baš me interesuje kako bi reagovala en.vp (sa koje i potiče smernica na koju se poziva) kada bi tamo išla i radila isto, ili globalna zajednica na Meti. Ono što je tebi korisno, nekome nije i ono što je nekome nekorisno tebi možda jeste. U svakom slučaju drago mi je što si članke predložila za brisanje jer smatram da je to dobarnačin da zajednica iskaže svoj stav o tome. MikyM|Write me 09:57, 19. avgust 2011. (CEST)

Hajde,za promenu,da uradimo nešto konkretno iz cele ove priče.Što jednostavno ne bi seli,dali konkretne predloge oko nekih stvari i pokrenuli priču sa mrtve tačke. Tipa:

1. minimum podataka za članak o pojedinačnom albumu
2. minimum podataka za članak o naseljenom mestu (u zavisnosti od broja stanovnika)
3. upotreba šablona {{без извора}}

da li se koristi za članke koji nemaju ni literaturu,ni reference u tekstu

da li se koristi za članke koji nemaju reference u tekstu,ali imaju navedenu literaturu

da li se stavlja na sve članke koji ne ispunjavaju dogovoreni uslov za njegovo postavljanje ili samo na one gde se uočava konkretan problem (ukoliko da,ondak pustiti bota da to okači svim člancima,a ako ne,onda bi bilo potrebno da se on dodatno pojasni u opisu izmene ili na stranici za razgovor)

Albumi su večiti problem,ovo sa naseljima je,relativno,nova stvar,dok problem sa upotrebom ovog šablona i (ponekad) oprečnim tumačenjima njegove upotrebe,postoji već godinu,dve sigurno. Crni Bombarder!!! (†) 02:59, 19. avgust 2011. (CEST)

VP:ČZB služi za da se utvrdi da li su neki članci značajni, ne kratki, ne POV. Svako mesto je relevatno.

da, ali poželjnije je koristiti {{fact}} uz komentar i poštovanje Vikipedija:Kada tražiti izvor + šablon pokazuje vreme kad je stavljen

da, ali poželjnije je koristiti {{fact}} uz komentar i poštovanje Vikipedija:Kada tražiti izvor + šablon pokazuje vreme kad je stavljen

ne bih -- Bojan  Razgovor  06:23, 19. август 2011. (CEST)

---

Ja stavljam nalepnicu na one članke koji nemaju niti jedan izvor niti literaturu,ili pak na one koji imaju teksta ali imaju npr. samo jednu, dve reference, što svakako nije dovoljno, s obzirom da su onda referencirane samo dve rečenice u tekstu od npr. tri, četiri odeljka, dakle, ostatak teksta ostaje sa podacima nepoznatog porekla. Tu predlažem da se umesto referenci koristi odeljak Literatura, jer reference podupiru samo rečenicu na kojoj stoje, a odeljak Literatura podupire ceo članak, što je sasvim ok ako je članak kratak ili je klica. Nema tu šta da se dogovaramo, sve je već dogovoreno i ja radim prema pravilima: Википедија:Клица kaže da je minimum za klicu tri rečenice, što ni jedan preldoženi čklanak za brisanje nema. Википедија:Референцирање за почетнике: „чланци са непоткрепљеним материјалом могу бити обрисани, тако да је, ако се нешто додаје у чланак, веома препоручљиво да се укључе референце, да би се знало одакле податак потиче.“ Dakle, svi članci koji nemaju literaturu ili reference, prema pravilima čak mogu biti i obrisani, jer se ne zna odakle podaci potiču. Dakle, ništa ovde nije neodređeno, sve piše lepo u pravilima. Ja ne radim ništa loše. --Јагода испеци па реци 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Колико сам ја примјетио, нико до сада није употребљавао шаблон (без извора) ако у чланку постоји бар један извор, али видим да се сада овај шаблон (без извора) додаје и у чланке са више референци, па не видим смисао ни шаблона ни акције. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:02, 19. август 2011. (CEST)

Opet lažeš. --Јагода испеци па реци 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Подносим доказ у коме се види да је кратак чланак са три референце означен са шаблоном (без извора): http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B0%D0%BD&diff=4649609&oldid=4649608 --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:17, 19. avgust 2011. (CEST)

Tri reference nisu dovoljne za toliki tekst. Bolje je staviti odeljak Literatura, koja bi onda pokrivala ceo članak. --Jagoda ispeci pa reci 03:31, 19. avgust 2011. (CEST)

Tri reference nisu dovoljne za toliki tekst. [4] Meni zvuči nerazumno da bilo ko uslovljava broj referenci za bilo koji članak koji ima reference i da ga još označava sa šablonom (bez izvora).--BaŠ-ČeliK (razgovor) 06:39, 19. avgust 2011. (CEST)

Kao što rekoh, baš me briga šta ti misliš ili smatraš. --Jagoda ispeci pa reci 09:35, 19. avgust 2011. (CEST)

Akcija brisanja klica je kontraproduktivna. Ne daje nikakav rezultat, a svaka klica koja sutra ima potencijal da bude članak treba da se ostavi. Ovo sa izvorima kod članaka je nešto što može i ne može. To sve može bot da uradi a lista postoji: Korisnik:FelixBot/beziv. Mislim da postoje akcije koje su značajnije. Primera radi da se očiste kategorije za čišćenje i sređivanje, ne mali broj članaka ima problema sa prevodima. To je ono što podiže kvalitet, jer kada bi očistili te liste, posle toga bi sređivanje novih članaka išlo mnogo brže. Kada se pojavi novi članak sa nalepnicom za sređivanje ja to ne mogu da primetim... Postoje liste na kojima ima hiljade članaka koji su nama potrebni, npr: Korisnik:FelixBot/falenam ili Korisnik:FelixBot/tražene itd itd... --Aleks (razgovor) 03:18, 19. avgust 2011. (CEST)

Preoblem je u tome što predloženi članci nisu čak ni klice. --Jagoda ispeci pa reci 03:30, 19. avgust 2011. (CEST)

Verujem da se svi slažemo da literatura ili reference moraju da postoje u tekstu, jer mu to daje kredibilitet i on postaje proverljiv, što je esencijalno za Njikipediju. Ja ne volim nalepnice da stavljam u tekst, pre svega zbog čitljivosti, jer mi Njikipediju ne pišemo zbog sebe već zbog ljudi koje uglavnom ne zanimaju naše tehničke stvari, već informacije. (Vidim da je čelični, koji je inače voleo da lepi nalepnice tipa „ovaj članak nema kategoriju“, sada potpuno drugačije misli i drago mi je zbog toga.) Ova nalepnica je ipak nešto drugo, jer tragačima za informacijama skreće pažnju da one nisu pouzdane pošto nema izvora na koje se pozivaju. Mislim da je Crni konkretizovao problem. Naime, na Njikipediji ogroman broj članaka nije pokriven literaturom, te ne bih preterivao i gledao dužinu članka i broj referenci, zato što je to manji problem. Treba najpre rešiti veći; tamo gde ih uopšte nema. Tim pre što dužina članka i broj referenci nisu uvek u korelaciji; ogroman članak može da se napiše uz pomoć jedne jedine knjige, a i tri rečenice mogu da se sastave iz pet različitih izvora. Tu nema pravila i samim tim, brojanje mi nema ama baš nikakvog smisla.--Metodičar zgovor²a 10:26, 19. avgust 2011. (CEST)

(Vidim da je čelični, koji je inače voleo da lepi nalepnice tipa „ovaj članak nema kategoriju“, sada potpuno drugačije misli i drago mi je zbog toga.) Metodičar Nisam ja promijenio mišljenje i ne mislim potpuno drugačije nego ranije. I danas dodajem šablon (nekat) kako bih novim korisnicima skrenuo pažnju da dodaju kategorije, što se vidi ovde: [5]. Ostavim pola sata da sami dodaju kateogorije, pa ako je urađeno, onda skinem šablon, ili sam dodam kategorije pa uklonim šablon. Evo vidi se ovde: [6]. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:39, 19. avgust 2011. (CEST)

Ima li šansi da se sav taj džumbus pospremi botom? Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 11:53, 19. avgust 2011. (CEST)

Koliko se ja sećam, postoji neko globalno pravilo za sve te klice. To je otprilike da ako članak ima podataka za 3 proste rečenice, dovoljan je za klicu. Znači za klicu je dovoljno i nešto ovako:

„Mrghr je grad u Zimbabveu. Prema popisu iz 2003. godine ima 7.846 stanovnika. Nalazi se na 52°26′10″ SGŠ 7°04′14″ IGD.“

E sada pitanje koje se ovde postavlja da li kutijica koja stoji sa strane može biti zamena za rečenicu. Ja mislim da je to apsolutno prihvatljivo. Tamo stoji mnogo više nego u ove 3 rečenice, i članak Mrghr je grad u Zimbabveu sa kutijicom (u kojoj stoji br. stanovnika, površina, kordinate, položaj na mapi države, poštanski kod i sl) je potpuno dovoljan za klicu. Mnoge papirne enciklopedije imaju članke o gradovima koji nisu veći od 3-4 rečenice. Da li ćemo sada terati mak na konac, pa iz kutijica kopirati iste podatke i ubacivati ih u obliku rečenice to već zavisi od nas samih, ali ja mislim da nema potrebe za tim. Koliko se sećam, još dok sam ja bio nov korisnik se vodila neka diskusija o tome šta je minimum za klicu, i mislim da se tada nisu navodile 3 rečenice, već 3 podatka, što je možda i bolja formulacija, pošto uključuje i kutijice. Eto toliko od mene. A kao što vidim većina korisnika se na VP:ČZB izjašnjava da oni članci jesu za opstanak, tako da izgleda da se svi slažu da i kutijica može biti dobra zamena za tekst. --Jovan Vuković (r) 12:03, 19. avgust 2011. (CEST)

A da zaboravio sam da napišem nešto i o šablonu bez izvora. Slažem se da je potrebno referencirati sve članke. Ali ja bih podsetio na to da u članke ubacujemo literaturu i reference zadnjih par godina. Pre toga je bilo i više nego dovoljno staviti spoljašnje veze ili samo prevesti članak sa druge viki. A više pažnje se obraća na literaturu i reference možda samo zadnje 2-3 godine. Ja mislim da imamo makar 50.000 članaka bez izvora. I naravno da se to treba rešavati. Samo mislim da je mnogo bolje napraviti neki tim koji bi se bavio time. Ostavimo rok od npr. godinu dana (možda je to i prekratko), pa posle na sve članke koji nemaju literaturu i reference botom lepiti nalepnicu. --Jovan Vuković (r) 12:09, 19. avgust 2011. (CEST)

Smernica je prihvaćena konsenzusom , ato valjda znači izglasana, pogledajte Vikipedija:Klica i još piše da treba imati 3 rečenice da bi bilo klica. Znači izglasano da treba tako.--Miut (razgovor) 12:12, 19. avgust 2011. (CEST)

Na en vikipediji postoje desetine hiljada članaka o naseljenim mjestima sa jednom rečenicom, bez referenci, i sa praznom kutijicom bez geografskih koordinata. Nikome ne smetaju i samo mogu da se prošire. To i jeste cilj vikipedije, da neko pokrene članak, da neko drugi vidi i da ga proširi, pa onda dođe još neko i ubaci još nešto itd. Iza jednog članka o naseljenom mjestu stoji krvav rad, jer se posebno rade kategorije opština, traže geografske koordinate, rješavaju višeznačne (što je čest slučaj sa naseljenim mjestima), pa međuviki veze i još toga. Da ne govorim još o transkripciji naziva na srpski kada se radi o stranim naseljenim mjestima. I sve to treba neko da uradi, da bi na kraju članak bio predložen za brisanje, što zaista nema nikakvog smisla. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:20, 19. avgust 2011. (CEST)

Miut, nisi u pravu. Vikipedija:Klica je smernica, a ne pravilo i ne moramo da ga se pridržavamo. To je prevedeno sa engleske Njikipedije bez suviše buke, konsenzusa ili glasanja. Pošto ja nekako volim da mi evoluiramo, mislim da bi trebalo tekst malo prilagoditi novijim standardima (tekst datira iz 2005. kada se na Njiki štotšta drugačije radilo). Zato se slažem sa Jovanom da se vrednuju informacije, a ne rečenice. Tim pre što je u pomenutom tekstu klica definisana veoma široko: „Takav članak obično ima 3 do 10 kratkih rečenica, ali to nije pravilo — zavisi od „širine“ teme.“ Šta to znači? Ima tri, pet, deset rečenica pa je klica, a i to zavisi od širine, a i sve je to „obično“. Što znači da se dozvoljava i mogućnost „neobičnog“, da klica ima dve ili dvadeset rečenica.--Metodičar zgovor²a 12:54, 19. avgust 2011. (CEST)

Kako ne mora da se sprovodi, ako piše da je prihvaćeno konsenzusom. Što se tiče dužine i to je jasno napisano, iako ti malo loše interpretiraš. Piše: Tkav članak obično ima 3 do 10 kratkih rečenica, ali i duži članak može biti klica, ako je tema dovoljno složena. To znači da ne može biti klica sa dve rečenice. --Miut (razgovor) 13:11, 19. avgust 2011. (CEST)

Hm. Znaš kako se kaže; i na tarabi piše svašta... :) Lepo je to što piše, ali bih voleo da vidim link, a ovde ga nema, na pr. Tumačim onako kako je napisano. Ako kažeš, zidari su obično muškarci, nećeš pogrešiti ako pretpostaviš da u toj delatnosti radi i poneka žena. Ako kažeš, obično od tri do deset rečenica, pretpostavljam da može da bude i izuzetaka. Ako kažeš, najmanje tri rečenice, bio si dovoljno konkretan.--Metodičar zgovor²a 13:30, 19. avgust 2011. (CEST)

---

Evo i ja napravih dva članka o gradovima u Albaniji: Cerik i Bulčiza. Oba imaju po dve rečenice i infobox sa ponekim podatkom pored sgš i igd. Možda su dovoljni za klicu, možda nisu. U svakom slučaju nadam se da njihovo prihvatanje ili odbacivanje pomogne u tome da se razjasni šta je tačno klica. Pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:05, 19. avgust 2011. (CEST)

...guess who's back?--Epaminonda (razgovor) 14:39, 19. avgust 2011. (CEST)

...may a guess be given? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:50, 19. avgust 2011. (CEST)

Koliko teksta je ovde ispisano. Da ste svi ubacili po jednu rečenicu i jednu vezu u svaki sporni članak problem bi odmah bio mnogo manji. Pošto je radim najviše na geografskim člancima, da liu vi uopšte znato kako je teško doći do podataka o nekim naseljima, geografskim objektima (i nebitno čemu) kada se rade neke države koje su, pa hajde reći ću za naše pojmove egzotične? jagoda je navela moj članak o jednom jermenskom gradu Abovjan - ja sam u članak stavio tri reference, i službenu stranicu grada - jel to malo za jedan kratak članak da se njegova validnost dovede u pitanje? Tim pre što postoji link sa službenom stranicom grada! Pa mislim ako oni lažu tamo onda je to već pitanje za pravosudne organe. A sa masovnim brisanjem članaka se ništa ne postiže. na kraju krajeva svako od nas je dovoljno pismen da može prevesti bar dve rečenice sa nekog sajta ili neke druge vikipedije za svaki članak.--Nikola (razgovor) 14:56, 19. avgust 2011. (CEST)

Imam jednu molbu, a to je da se prekine sa prekorima tipa: „...da ste ovoliko pisali, šta bi članaka nastalo...“ Prvo, ta fraza se već ofucala vremenom, drugo, svi učesnici u razgovoru su uradili ogroman posao za Njikipediju olredi i treće, ovakvi razgovori su potrebni. Na ovaj način razjašnjavamo šta je dobro i u kom pravcu treba ići da bi se problemi otklonili. Nije poenta ni nastavljati rad u nerazjašnjenim okolnostima, pa da se problem gomila. Bolje je stati i rešiti. Nadam se da sam razjasnio. :)--Metodičar zgovor²a 15:09, 19. avgust 2011. (CEST)

Inače za ove članke o gradovima u Albaniji na mnogim ostalim vikipedijama nema mnogo više podataka nego u odgovarajućim člancima ovde. Na nekima čak i manje. To važi i za en.wp - ako se ona može uzeti kao neki pokazatelj. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 15:22, 19. avgust 2011. (CEST)

Nema šta, ovo što je Jagoda krenula da radi, trebalo je odavno da se desi. Budimo pošteni - nije svako francusko, nemačko, poljsko, pa ni srpsko selo enciklopedijski relevantno. Pogotovo ne neko sa jednom rečenicom: „Mrduša Donja je selo u Hrvatskoj“. Ako o selu, gradu, školi, čemu god, ne može da se kaže još par prostoproširenih rečenica, onda ni ne treba da bude u enciklopediji. A to što neki imaju pik na Jagodu i vole da mi imamo milion članaka, a (što neko onomad reče) klikom na slučajni članak izlaze samo sela i NGC objekti, po meni je čak i veći problem. --V. Burgić (reci...) 10:43, 22. avgust 2011. (CEST)

I još nešto, da ste vi koji želite da ostavite ove članke: Bokica, Željko, Baš; potrošili onoliko vremena na popunjavanje tih članaka umesto na prozivanje Jagode, imali biste legitimnost da joj prigovorite. A ona, niti bilo ko drugi, nije dužna da traži podatke o svakoj selendri koja je uneta botom. Možda (šta možda, sigurno) se o 95% tih sela ni ne može naći neki podatak osim statističkih. Kao kada bismo ubacili sve pesme koje su ikad snimljene na ovom svetu, a zato što imamo kutijicu u kojoj pišu vreme trajanja, album, izvođač, izdavačka kuća i godina izdanja rekli da prelazi prag značajnosti. --V. Burgić (reci...) 10:50, 22. avgust 2011. (CEST)

Zapravo, radim. Poenta je da se ne jurcamo za nekim jer neko zeli linijom manjeg otpora da radi. Kvalitet necemo postici brisanjem, nego pisanjem. -- Bojan  Razgovor  11:22, 22. август 2011. (CEST)

„I još nešto, da ste vi koji želite da ostavite ove članke: Bokica, Željko, Baš; potrošili onoliko vremena na popunjavanje tih članaka umesto na prozivanje Jagode, imali biste legitimnost da joj prigovorite.“ Ово је неадекватан коментар на ову тему. Нисмо ми дио завјере, па смо ми неки који би да остављају чланке и оптужују некога. Такође, веома је ружно оптуживати свакодневне колеге овдје да немају легитимитер нешто затражити на Тргу. И надаље, као што каже Бокица, ништа се не постиже брисањем, него писањем. И ова акција је заправо имала користи, зауставила је талас предлагања за брисање. Убудуће, томе треба приступити мало паметније. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:15, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Sram te bilo, Burga, kako smeš da podržavaš Jagodu a da govoriš protiv Željka?! Znaš li ti da su to „dečje stvari“ i da tvoje mišljenje u tom slučaju „apsolutno nije relevantno“? Hhhe.. Željko, Željko... Koji si ti lik. Pa ti si toliko uobražen da je to prosto neverovatno! Ti sad misliš da si tom svojom „akcijom“ zaustavio „talas predloga za brisanje“, a ja tikažem da sam stala jer me mrzi dalje da pregledam, a i imam druga i pametnija posla. Elem, ja ću predlagati članke za brisanje kad god mislim da treba, i u onoj količini koju smatram potrebnom, a glasanjem će se odlučiti da li će se brisati ili ne, i NIKO, a ponajmanje TI, će me zaustaviti nekim svojim „akcijama“. Ja ne radim apsolutno ništa protiv pravila, a to što ovde ima nekih kojima smeta kad se uzme metla u ruke i počne da se čisti đubre, samo šteti ovom projektu, jer, kao što sam oduvek govorila, KVALITET, a ne kvantitet je ono što se računa. --Јагода испеци па реци 08:36, 23. август 2011. (CEST)

Биће квалитета и квантитета. Квалитет нећемо поправити брисањем, већ статистику која је као бикини, све показује, а ништа се не види. -- Bojan  Razgovor  08:45, 23. avgust 2011. (CEST)

Nažalost, očigledno je da se ne slažemo. --Jagoda ispeci pa reci 09:06, 23. avgust 2011. (CEST)

Ljudi nisu drva da se slažu ili ne slažu. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 11:28, 23. avgust 2011. (CEST)

Jagoda, opet se baviš izmišljanjem mojih komentara kako bi ti mogla pisati neprimjerene komentare. Mani se propagandisanja i ponašaj se ozbiljno. Ako ti je povređena sujeta, zadrži to za sebe. Vikipedija nije mjesto gdje će se neko inatiti i raditi nešto ne slušajući nikoga. Kao što vidiš, zajednica je rekla šta misli o tim člancima, tako da je tvoja propaganda suvišna. --Željko Todorović (razgovor) 11:39, 23. avgust 2011. (CEST) s. r.

Hm, da. Nekom zaista jeste povređena sujeta, ali to svakako nisam ja. I nemoj mi molim te samo ti popovati šta je Vikipedija a šta nije, jer ti to svakako nemaš pojma. Dokaz za to je i ovaj tvoj poslednji komentar. --Jagoda ispeci pa reci 13:41, 23. avgust 2011. (CEST)

Zar se tvrdi da je ovde nečija propaganda potrebna? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:38, 23. avgust 2011. (CEST)

Comi Majstorović

Da li je ok da svako gala-veče ima svoj naslov? Kad čovek otvori članak, pukne sadržaj ko da je Marija Kalas! Bolen (r) 12:59, 19. avgust 2011. (CEST)

To zavisi od autora članka, ali ti svakako možeš da se ne složiš. Ipak, bolje je da sadržaj prodiskutuješ na razgovorstrani, a ne na trgu, jer ako bismo ovde svi komentarisali pojedine strane, zatrpali bismo prostor. Inače mi lično ne smeta gde god da pokrećeš temu.--Metodičar zgovor²a 13:03, 19. avgust 2011. (CEST)

Mene vise zabrinjava sto u tom clanku vecinu referenci cini YouTube... --Jagoda ispeci pa reci 13:17, 19. avgust 2011. (CEST)

Pa jbg, to je pevaljka. Tu nema mnogo da se bira. Ili oćeš ili nećeš. Znam to jer sam napisao biografiju jedne od njih. I mada je 90% toga tačno (to lično znam, iako je to nikakav dokaz) morao sam da se pozivam na žutu štampu... Bolen (r) 13:32, 19. avgust 2011. (CEST)

Da, ali to je još uvek štampa. Nije video jutuba. Ja sam jednom pitala šta zajednica misli o tome da jutub bude referenca, i mislim da zajednica nije bila za to...--Jagoda ispeci pa reci 03:34, 21. avgust 2011. (CEST)

Nije YouTube referenca, već video koji se nalazi na YouTubeu. A video može da bude referenca. Npr, u ovom članku stoji „Milica je otpevala pesmu DONNA CON TE[16] od Ane Okse“ i reerenca vodi na video snimak gde ona peva tu pesmu. Ne vidim tu ništa sporno. -- Loshmi (razgovor) 04:24, 21. avgust 2011. (CEST)

Ne vidim ni ja, ali kad sam onomad bila predložila da se koriste dokumentarci kao reference, sa navođenjem proizvođača, i minute, bilo je dosta korisnika protiv te ideje...--Jagoda ispeci pa reci 11:06, 22. avgust 2011. (CEST)

Ma j* korisnike. Ja koristim i YouTube i dokumentarce (doduše, ove druge nisam još, nisam imao priliku, ali to je baš lepa referenca). Bolen (r) 11:45, 22. avgust 2011. (CEST)

Reference

Kkhmm... Pitanje: da li reference treba prikazivati u potpunosti, ili ne? Miki misli da ne treba da budu sakrivene, čak ni malo, mada on će se sad sigurno javiti pa izneti svoje razloge. Ja (i verujem još neko) mislimda je bolje kada se sakriju (ne skroz, naravno). Moje mišljenje je da to treba da bude stvar samog autora, i da bilo kakva pravila u vezi toga nisu konstruktivna. Po meni (dakle PO MENI) bitno je da je članak lep! I normalno, vodiću se time kada ga budem pisao. Nekome je opet lep onaj članak gde se vide reference. A nekome nije ni bitno da bude lep! I još nešto... Miki, uopšte mi se ne sviđa tvoj komentar: „Ja sam i sam mogao da kliknem na Uredi... (pa da uradim kako hoću)“. To je jako, ali jako, nekolegijalno i bezobrazno, i verujem da niko preko toga ne bi prešao. Molim ostale da se izjasne, i Mikija da se ne ljuti — to je samo moje mišljenje. Bolen (r) 19:36, 21. avgust 2011. (CEST)

Iskreno meni je sasvim svejedno da li će reference biti delimično skrivene ili ne. Ja sam ih postavio tako delimično skrivenim jer je tako vizuelno tekst privlačniji prosečnom čitaocu (bar ja tako mislim) i mislim da je vizualizacija i te kako važna. Ali opet kažem meni lično je sasvim svejedno, a ako bi došlo do eventualnog glasanja naravno da bi prihvatio stav većine.--Nikola (razgovor) 19:58, 21. avgust 2011. (CEST)

Pošto sam zamoljena da izložim svoje mišljenje... Lepota je subjektivna stvar tako da je nekome lepo da se sakriju, a nekome da se otkriju reference. Meni se više sviđa kad su otkrivene, ali, kao što rekoh, to je subjektivno viđenje, tako da mislim da je najbolje da se izbor ostavi onom ko je pisao članak, ili ako je učestvovalo više korisnika, onako kako oni odluče ili pak onaj korisnik koji je najviše doprineo članku. --Jagoda ispeci pa reci 20:00, 21. avgust 2011. (CEST)

Više volim kada su reference potpuno prikazane, ali ukoliko postoji dogovor da se sakriju u nekom članku, onda nemam ništa protiv. Međutim, u člancima koje ja pišem, takav način prikazivanja referenci neće biti praktikovan. --V i k i v i n dbla bla 20:18, 21. avgust 2011. (CEST)

Ne postoji nikakav dogovor, ja samo kažem da želim potpunu slobodu kada je to u pitanju. (Čitaj: da ih sakrijem a da niko ne upire prstom u mene zbog toga, i da ne strahujem da ću zateći izmenjen članak kada se ulogujem) Bolen (r) 20:24, 21. avgust 2011. (CEST)

Ovaj... da. Prema smernici Vikipedija:Referenciranje za početnike jasno je dato na koji način se prikazuju reference. Takođe, opisana je njihova važnost, znača i uloga. Vodeći se a) smernicom; b) značajem i važnošću referenci; v) tehničkim problemom štampanja, stojim do svog stava da reference treba prikazati u potpunosti. Podvlačim deo „svog stava“ jer mi ništa ne daje za pravo da radim na svoju ruku i da sam odlučujem o nekim bitnim svarima kao npr. da li će neko ko bude štampao stranicu imati mogućnost ili ne. Video sam da se reference polusakrivaju u određenom članku i kada sam pokušao da kroz razgovor dobijem neki argumentovani komentar zašto je to tako i da li može da se nešto promeni, dobio sam kratki odgovor „Ne. Ja sam pre pokušao da koristim šablon sakrij tako da se nisu videle uopšte. Ovo je još i dobro! “ + dobio sam i kez (ili dva, sad se već ne sećam) i džavola pride :). Onda sam slučajno došao ovde i video kako kolega Bolen kaže da on i autor Jermenije misli da reference ne trebaju da budu u potpunosti prikazane. Taman kada sam pomislio da ću se šlogirati, kada sam video ovo „autor Jermenije“, nekih četrdesetak minuta od prve poruke, kolega se ispravio. Baš mi je pao teret sa srca. Lepota je diskutabilna, ali ono što nije jeste da enciklopedijski članak ne treba da bude lep na oko nego lepo napisan sa sve lepo prikazanim pratećim informacijama. Pošto na Vikipediji ne postoji vlasnik članka i svako ko uređuje je „autor“ i svako ko poseti Vikipediju ima mogućnost i pravo da vrši izmene i promene koje ne narušavaju tačnost informacija, strah da će neko da izmeni nešto je suvišan. Ako neko nešto napiše na Vikipediji i očekuje da će ostati netaknuto, onda definitivno nije razumeo principe ovog projekta. Bolenov deo koji se tiče njegovog izlaganja o meni, je nešto što neću da komentarišem na Trgu. Verujem da nije znao da se trg ne koristi za upućivanje ličnih stavova/poruka nekom korisniku, jer bi u suprotnom to bilo nekolegijalno prema zajednici i bezobrazbo prema meni. Postoje razgovor stranice za to. Ja nemam razlog za ljutnju ali se iskteno nadam da se nećeš ni ti naljuiti. ------ Nisam najbolje shvatio šta znači da o načinu prikaza treba da odluči autori članka. Na koji način odluče? Tako što će na članku koji je postojao pre nekoliko meseci doći neko i promeniti prema sopstvenim željama? Možda je prvi autor hteo da se reference prikažu, možda je drugi hteo da se ne prikažu, i onda dođe treći, napiše gomilu teksa i zanemari želje pređašnjih. Pritom neki naredni uređivač neće smeti da izvrši izmenu? Mnogi stari uređivači nisu tu pa ne mogu da se izjašnjavaju. Drago mi je da u komentarima vidim i Nikolin stav po kome on misi da je članak vizuelno privlačniji čitaocima ako su ref. polusakrivene. Verujem da jeste, ali samo ako čitaj od dole prema gore :)) Članak se čita od početak i obični korisnik retko kad baci pogled na reference. Da više ne razvlačim, kasno je (a i treba da pogledam jedan od filmova sa Bolenove liste), prekinuću sa izlaganjem i pitati Bolena kako će da se reši problem iz stava v) (ako se već zanemaruju a) i b). Hvala.--MikyM|Write me 02:28, 22. avgust 2011. (CEST)

Ma razumem ja tebe skroz. U pravu si, o tome nema govora. Samo kažem da mi je lepše ovako. A što se tiče dela

Možda je prvi autor hteo da se reference prikažu, možda je drugi hteo da se ne prikažu, i onda dođe treći, napiše gomilu teksa i zanemari želje pređašnjih

— ako je zaista gomila teksta, ne vidim zašto da ne. Pa nego? Zar nije logično. Evo primera (uzimam svoj članak i sebe pošto ne mogu da se setim nečeg drugog): Ne znam ko je napisao članak o Lorensu Olivijeu, ali godinama nije imao više od deset rečenica. Onda sam ja počeo da radim na njemu, napisao ogromnu biografiju koja je pritom izabrana za sjajnu. I naravno, na kraju, sakrio reference. I kako sad neko tek tako (pa makar to bio i prethodni autor) može da uleti i uradi šta mu volja? Doduše, može, ali ja kažem da to nije lepo... Bolen (r) 02:42, 22. avgust 2011. (CEST)

E, a koji film gledaš? Bolen (r) 02:42, 22. avgust 2011. (CEST)

[[Слика:Sakrivene reference problem.jpg|250п|мини|десно]] Ja imam problem sa sakrivenim referencama (ne znam da li je samo kod mene?). Naime, ako se u referencama koriste jezički šabloni ((jezik: engleski) (jezik: ruski) (jezik: španski)...), oni su kod mene razbacani po cijelom dnu stranice (lijevo, desno, gore, dole), baš kao na slici.--V i k i v i n dbla bla 03:03, 22. avgust 2011. (CEST)

Mislim da reference ne treba skrivati. Ne treba povlađivati estetici (koja je, ionako, stvar ukusa, a ne opšteprihvaćena kategorija) na uštrb funkcionalnosti. --filip @ 12:00, 22. avgust 2011. (CEST)

Slazem se sa Filipom u potpunosti--Indijanac (razgovor) 13:23, 22. avgust 2011. (CEST)--Indijanac (razgovor) 13:23, 22. avgust 2011. (CEST)

Dobro, i šta ćemo sada sa člancima koje ne mogu da se šampaju? Neko rešenje? --MikyM|Write me 13:45, 24. avgust 2011. (CEST)

Ništa, vidim nema odgovora/rešenja, teću da omogućim svim potencionalnim "štampačima" da štampaju članak u potpunosti. --MikyM|Write me 16:21, 30. avgust 2011. (CEST)

Nemački pobratimi

Pošto neko vreme ponovo neću biti tu, želeo sam da obavestim zajednicu o problemu sa masovno unesenim nemačkim gradovima (opštinama). Još davno mi je Kašter napravio spisak nemačkih gradova koji su zbratimljeni sa poljskim, da bih sredio transkripciju poljskih gradova. Spisak se nalazi ovde. E sad, ja sam odradio samo oko 300 prvih gradova, međutim primetio sam da makar jedna trećina tih gradova ima pogrešne pobratime. Pošto su pobratimi unošeni preko poštanskog koda, a ne preko originalnog naziva članka, često se dešava da 4-5 opština koje imaju isti poštanski kod imaju i iste pobratime. I skoro uvek su to pobratimi grada-opštine sa najvećim brojem stanovnika (mada se nekad spoje pobratimi obe opštine). Pošto je ovakvo stanje sa otprilike 300 članaka, verovatno je i sa ostalim. To bi značilo da je veliki broj masovno unesenih članaka o nemačkim opštinama netačan. E da ne bude sada da samo kritikujem, predlažem i rešenje, za najveći broj tih slučajeva. Znači trebalo bi odraditi sledeće: U onom sajtu "Savjet opština i regiona Evrope - Pregled međuopštinske saradnje" umesto poštanskog koda uneti original nemački naziv grada. I ukoliko ima rezultata, ostaviti međunarodnu saradnju, a ako nema izbrisati. Važno je ne pratiti linkove direktno iz članka, već unositi ponovo original naziv na sajt, pošto linkovi ne prepoznaju nemačka slova koja nisu aski (ono u sa tačkicama i sl.). E sad, nadam se da to bot može da odradi. Ako ne, predlažem drugo rešenje, koje bi mnoge slučajeve rešilo, ali ne sve. Da bot proveri sve nemačke opštine sa istim kodom, i da podnaslov međunarodna saradnja ostavi samo kod one koja ima najveći broj stanovnika. Na ovu poruku verovatno neću odgovarati neko vreme, pošto ću biti bez neta. Kada budem imao stalan pristup netu, odgovoriću, ukoluko bude nekih pitanja. --Jovan Vuković (r) 10:06, 22. avgust 2011. (CEST)

Pažnja vandal!

Ovaj korisnik unosi besmislene članke sa bošnjačke i hrvatske vikipedije, a što je gore on ignoriše sve preporuke i samo lupa po tastaturi...--Epaminonda (razgovor) 14:13, 22. avgust 2011. (CEST)

Trebao bi neko od admina da ga upozori da to prestane da radi. ps Pošto se radi o masovnioj akciji (20 članaka u 40 minuta), treba kopirane tekstove jednostavno označini za brzo brisanje bez prebacivanja.--BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:28, 22. avgust 2011. (CEST)

  Urađeno Blokiran na tri dana. Nije bilo potrebe da ga admin posebno upozorava, jer je Epi to već učinio nekoliko puta. Nisam obrisao članke već samo preusmerenja. I tako nisu u GIP, a ako se za sedam dana ne srede i ne navedu izvori, biće svakako obrisani. Ako neko misli drugačije, neka ih obriše. mickit 15:01, 22. avgust 2011. (CEST)

--Epaminonda (razgovor) 15:03, 22. avgust 2011. (CEST)

Protiv sam prebacivanja u Prenos članaka kada je riječ o masovnim akcijama kopiranja tekstova kao što je ovde bio slučaj da se 20 članaka kopira za 40 minuta. Mislim da se time podstiču ovakvi vandalizmi. Treba jednostavno odmah obrisati masovno kopiranje. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:07, 22. avgust 2011. (CEST)

I ja mislim da ih treba odma obrisati, ali prvenstveno zbog toga što ne ispunjavaju osnovne uslove za prebacivanje, a to je da imaju literaturu ili reference. Osim toga, članci su o nekim potpuno anonimnim likovima sa vrlo sumnjivim pragom značaja, tako da ne bi bila nikakva šteta obrisati ih odmah. S druge strane, mogu da garantujem 100% da se taj više neće vraćati da ih sređuje, tako da čak i da se sačeka 7 dana, opet će biti obrisani. U ovom slučaju, brisanje bi bilo neka vrsta vaspitne mere i primer drugima da vide da se to ne može raditi tek tako bez ikakvog smisla. --Jagoda ispeci pa reci 15:59, 22. avgust 2011. (CEST)

Izglasali smo politiku šta raditi sa ovakvim slučajevima, i politika je primjenjena. Pošto se korisnik nije htio zaustaviti, dobio je propisanu kaznu. Sve ostalo ide po normalnom poretku postupanja. Pobogu, nismo mi utjerivači dugova da razbijemo nekoga da bi pokazali drugima kako će proći. Sve ide kako valja da ide, nije ovo nikakav vanredni slučaj niti će neko vidjeti da smo pobrisali sve te silne članke (pa će onda kao odustati od slične nakane!). --Željko Todorović (razgovor) 01:11, 23. avgust 2011. (CEST) s. r.

Ti baš moraš da budeš mirođija u svakoj čorbi, zar ne? --Jagoda ispeci pa reci 13:44, 23. avgust 2011. (CEST)

Ako imaš nešto valjano reći, onda to i reci, a mani se uhođenja i poklapanja svakog mog komentara. Postaćeš opsjednuta, kao onomad Antidiskriminator. Dakle, uozbilji se. --Željko Todorović (razgovor) 14:35, 23. avgust 2011. (CEST) s. r.

Pre bi se reklo da ti mene uhodiš, jer nema mog komentara na ovoj njikipediji u poslednjih, nedelju, dve koje ti nisi prokomentrisao. Samo ideš okolo i gledaš gde ja šta pišem pa se onda natrndekaš i nešto kao filozofiraš. Isto se tako trtiš sad i ovde, i to nakon celog jednog dana, kad je već sve sređeno sa vandalom još juče, ne da bi doprineo svojim mišljenjem, nego čisto da bi replicirao na moj komentar i naravno, omalovažio ga kao što to uvek radiš. Stoga, okani se ti mene, pa ću i ja tebe. Dokle god ti budeš jurio mene i šamarao me, ja ću ti vraćati šamare i to s kamatom. Pa ti vidi šta ćeš i šta ti se više isplati. --Jagoda ispeci pa reci 14:59, 23. avgust 2011. (CEST)

Jagoda, ne posmatraju svi korisnici Vikipediju na takav zabavan način kao ti. Uozbilji se, ponašaj se kako valja. Ja sam fino odgovorio na zadatu temu, a neću da se igram tumača ili portparola... Svi ovdje su sposobni da i sami pročitaju komentare koje dajemo. --Željko Todorović (razgovor) 15:20, 23. avgust 2011. (CEST) s. r.

Ko kaže da se ja šalim? Ja sam smrtno ozbiljna. Ja ti rekoh da me se maneš, čoveče. Prestani da me ganjaš po njiki i gledaš šta gde pišem kako bi minirao svaki moj pokret. Idi s milim bogom a mene se okani. Bolje ti je, najiskrenije ti kažem.--Jagoda ispeci pa reci 15:27, 23. avgust 2011. (CEST)

Pa gospoja izgleda sprovodi pravu hajku na sve koji joj se ne sviđaju (ili možda sviđaju? pih), ja mislio ja jedini na tapetu kad ono?--Nikola (razgovor) 15:25, 23. avgust 2011. (CEST)

Nikola, savet dat Željku, važi i za tebe.--Jagoda ispeci pa reci 15:27, 23. avgust 2011. (CEST)

Ma šta mi napriča gospođo Kandić--Nikola (razgovor) 15:30, 23. avgust 2011. (CEST)

---

Molim učesnike u raspravi da se uzdrže od ličnih komentara. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 15:11, 23. avgust 2011. (CEST)

Jagoda, kao što rekoh, konačno se uozbilji i prestani da prijetiš drugim korisnicima. Počela si onomad kao Antidiskriminator, optužuješ mene za nešto, a ti vrijeđaš li vrijeđaš. --Željko Todorović (razgovor) 17:46, 23. avgust 2011. (CEST) s. r.

Lažeš i manipulišeš, to je svima jasno. Međutim, koliko vidim, niko ne pada na tvoje jeftine štosove. Rekoh ti, Željko, mani me se, čoveče. Postaješ neizdrživo dosadan. --Jagoda ispeci pa reci 21:06, 23. avgust 2011. (CEST)

I naravno, opet ista priča. Ne znam kako sam prošli put napisao, ali je nešto ovako — I opet kada trebaš dostaviti dokaze za svoje tvrdnje, ti se povlačiš. Već pola godine pričaš prazne priče. Postala si dosadna, i počinješ ličiti kao onomad Antidiskriminator. I još si bezobrazna i prijetiš kolegama. --Željko Todorović (razgovor) 21:27, 23. avgust 2011. (CEST) s. r.

šablon ili kod

Bokica mi je zamerio što u svojim člancima koristim kod umesto šablona filmografija (kod je u ovom članku, šablon u ovom). Kaže da je šablone mesecima ubacivao u biografije, a ja sad poništavam njegov trud, koristeći kod. Kaže da ceni urednost te stoga misli da i ja treba da koristim šablon, kako bi svi članci bili jednoobarzni. Kada sam rekao da ću u svim biografijama koje budem napisao koristiti kod, rekao je: nikada nećeš stići. Kada sam rekao da kod pruža više informacija, rekao je: jednog dana ćemo imati članke o svim filmovima, pa će se videti ko s kim glumi. Ne želim da koristim šablon iz nekoliko razloga:

• Kao što rekoh pruža manje informacija.
• Jednoobraznost neće biti toliko narušena upotrebom koda, koji se koristi i na en njiki.
• Jednobraznost je već narušena time što postoje biografije koje čak nemaju ni taj šablon (Gari Kuper, Keri Grant)
• To što voli urednost (mada, i ono što ja pišem je valjda uredno) ne daje mu za pravo da postavlja neka svoja pravila, i da insistrira na upotrebi šablona.
• moj naslabiji argument, koji užasno zvuči: pa valjda bih i ja mogao bar malo da se pitam u vezi toga (naravno, ako iole priznaje moj rad i skromni doprinos)

Još jednom, drugi put za pet dana, molim čelnike Vikipedije (ima ih koji se stvarno tako ponašaju) da mi dozvole bar tu malu slobodu da pišem onako kako znam. I molim zajednicu da se izjasni u vezi ovoga. Bolen (r) 18:15, 23. avgust 2011. (CEST)

Kod izgleda estetski bolje nego sablon, koliko smem da primetim.--Zrno (razgovor) 18:21, 23. avgust 2011. (CEST)

Prva stvar: uvek sablon umesto koda. Druga stvar: ja uopste ne zagovaram da bude trenutni izlged sablona, vec da bude samo jedan. -- Bojan  Razgovor  18:45, 23. avgust 2011. (CEST)

Iskreno, ne možeš tu biti pametan, jer je stvar o čisto subjektivnom. Drugim rečima, kada se raspravlja o onome subektivnom najčešće se dođe do mrtve tačke. Uz to, vremenom sam skontao da je na ovom projektu jedna od najglupljih stvari, koju rade upravo oni koji ih se gade i ne preporučuju drugima, trljanje nosa odnosno VP:POINT. Međutim, kada se dotični koji se toga gade i ne preporučuju nađu u sutuaciji da njima popuju, izvlače se na svakojake načine a ukoliko im ne pođe za rukom ništa od toga prozbore sledeće (parafraza, premda je suština jasna): „Ne možemo svi po tvome.“ Dakle, to je neoboriva istina i kao takva bi trebala da se prihvati apsolutno kod svih nezavisno od statusa i staža i ne bi trebala da se nipošto uzme kao znak slabosti. Ukoliko nekome očigledno nije stalo da prihvati tuđu „preporuku“, a da se kao u ovom slučaju radi o nečemu subjektivnom što zavisi od pojedinca do pojedinca, ne treba ga po cenu kilometarskih rasprava (koje koštaju vremenski, je li?) prisiljavati da je prihvati, a pri tom nipošto spuštati naočigled svih. Naprotiv, valja pustiti ovome na volju, da razmisli o tome pa će šanse da dođe na „pravi“ put biti veće.--Epaminonda (razgovor) 19:46, 23. avgust 2011. (CEST)

Dakle odgovor na jednostavno pitanje da li on ima pravo da mi nameće svoje želje, nazivajući to politikom Vikipedije ili kako već, bio bi... I da li ja imam pravo da koristim šablone (kodove) koje hoću?Bolen (r) 20:11, 23. avgust 2011. (CEST)

Niko nema pravo da nameće svoje želje drugome, a pogotovo onome ko se bolje razume u problematiku. Ukoliko je nekome zbilja stalo do toga da nameće drugome svoje, neće mu niko zameriti ukoliko to radi u skladu s razumevanjem osobe kojem se nameće nešto. Dakle, razumevanje, pre svega.--Epaminonda (razgovor) 20:37, 23. avgust 2011. (CEST)

Ja tebi ne namecem nista. Taj sablon nisam pravio ja, niti sam ga ikad uredjivao. On se koristi vec nekoliko godina. Necemo sad imati sto sablona, jer se nekom ne svidja neki postojeci. A postojeci se moze modifikovati. -- Bojan  Razgovor  20:24, 23. август 2011. (CEST)

Па хајде онда да га модификујемо! Дакле, линије између наслова, и ако је могуће, још једна колона за остале глумце. Рекао си да ће у том случају бити велик. Па шта? Битно је да пружа доста информација. Болен (р) 20:32, 23. август 2011. (CEST)

Bolen me je zamolio da kažem svoje mišljenje i ja evo kažem da mislim isto kao i Bokica. Zašto? Zato što sa šablonom, ako npr. želimo promeniti izgled kutijice, menjamo samo jednom, u samom šablonu, boju, linije, veličinu slova i sl. ako se želi dodati kolona, ili red, opet, samo u šablonu, što je naročito zgodno s obzirom da postoji i mogućnost skrivanja tj. neprikazivanja suvišnih redova ukoliko nam ne trebaju. Kod je em glomazan, em je nesigurniji (ako neko neiskusan otvori članak i obriše slučajno samo jednu tačku, tsbela se kvari, a pošto je kod glomazan, teže je naći gde je greška (ukoliko naravno, ne znaš ko je tebelu pokvario, pa da možeš da vidiš izmenu). Jednoobraznost i nije nešto što bi meni bilo na prvom mestu, ali ja bih uvek pravila više šablona, a nikad ne bih ubacivala direktan kod u članak. Ako ti se ne dopada izgled Bokicinog šablona, napravi drugi, ne bi bilo ni prvi ni poslednji put da imamo više šablona za jednu te istu stvar. A možda se i dogovoriš s Bokicom, pa promenite izgled postojećeg šablona. Ja sam se baktala mnogo sa tim stvarima, ne ovde, nego na mom sajtu, i nakon skoro četiri godine uređivanja tamo, ubeđena sam ne 100%, nego 1000% da je uvek bolje koristiti šablon a ne direktno kod. Nikad se ne zna kad će ti pasti na pamet da nešto menjaš, a bolje da promeniš jednom, nego hiljadu petsto puta, plus što nemaš pojma gde se kod nalazi, jer nema načina da saznaš gde si sve koristio određenu kutijicu ako nisi ubacio šablon, jer na stranici pablona npr. možeš videt gde je sve ta stranica (tj. šablon) uključen, i tako dobiti spisak svih članaka gde je šablon upotrebljen. Statistički podaci se mogu vaditi putem šablona, a s kodom je to nemoguće. Sori, Bolen, ali ovaj put je Bokica u pravu.--Јагода испеци па реци 20:31, 23. август 2011. (CEST)

PS: Meni se više dopada Bokicin šablon, kad već pričamo i o dopadanju --Јагода испеци па реци 20:33, 23. август 2011. (CEST)

Ок, хајде да мењамо. Желим да и у шаблон убацим награде и номинације, као и у код. И, као што рекох, остале глумце.Болен (р) 20:36, 23. август 2011. (CEST)

Мени је логичније редитељ пре него остали глумци. Овде је сваки филм један ред: година, име филма, енглески назив и улога (и неко је још касније убацио стубац напомене (ту је ваљда предвидео да се стављају и награде)). Шаблон ће бити шири, али ако убациш више од једног глумца међу остале, редови неће бити исте висине плус табела ће бити најмање два пута дужа (а и овако нису мале). -- Bojan  Razgovor  20:48, 23. август 2011. (CEST)

Možete napraviti i novi šablon, sa drugačijim izgledom koji bi se više uklapao u ono što Bolen hoće da stavi u članak. --Јагода испеци па реци 21:03, 23. август 2011. (CEST)

Ako ubaciš reditelja, onda se postavlja pitanje a zašto ne i scenaristu. Međutim, ima ljudi koji neki film gledaju samo zato što u njemu vide neki glumački spoj, dva sparena glumca, koje vole ili koje ne vole, pa zbog toga gledaju film. Znaš ono kad kažu: ih, pa vidi ko sve glumi! Ne moraju redovi uopšte da budu iste širine. Prevideh ovo napomene - eto, tu mogu nagrade. Onda mi stvar izgleda rešeno. Ili ne? Болен (р) 21:09, 23. август 2011. (CEST)

Fora je sto ja ne zagovaravam prosirivanje, u protivnom to sa rediteljem bi davno stojalo u sablonu. Ako vecina hoce glumce (mada glumci ic ne znace, mozes imati superglumce pa opet los film). Meni sve sto Dzejms Kameron ili Kventin Tarantino naprave je OK, dok ne bih komentarisao Uvea Bola. I naravno postoje oni osrednji. Ali opet ja nisam ni za ovo. -- Bojan  Razgovor  21:18, 23. avgust 2011. (CEST)

Ali JA zagovaram! P.S. Mrzim Tarantina.Bolen (r) 22:34, 23. avgust 2011. (CEST)

Connectivity Project

Jel' može neko da mi objasni šta znači ovih Determined 174 dead-end articles? --Pavlica talk 14:07, 24. avgust 2011. (CEST)

Gde je moj clanak?

Pre nekoliko dana sam napisao clanak na Wikipediji i kada sam danas hteo da procitam taj clanak, nije ga bilo. Moze li neko da mi objasni sta je sa tekstom? --Darec1 (razgovor) 19:43, 27. avgust 2011. (CEST)

• 1.O kojem članku se radi?
• 2.U tvojim prilozima nema novih članaka, osim što si nešto sitno uređivao članak Vračevo.
• 3.Jesi siguran da si ga pisao na ovoj Vikipediji? :)

--Nagrakaži/laži 20:03, 27. avgust 2011. (CEST)

Članak koji si napisao, Kaljin, obrisan je sa razlogom da je prekratak. Iako se ne bih složio da je prekratak i mislim da nije trebalo da bude obrisan po tom osnovu, ipak zahteva doradu da bi bio kvalitetan članak. Ako želiš, možemo da ga vratimo, ukoliko nameravaš da ga unaprediš. ;) --filip @ 00:29, 28. avgust 2011. (CEST)

Sastanak

Sutra (nedelja, 28. avgust) od tri u Domu omladine u Beogradu se održava redovni vikipedijanski sastanak. Ko je u Beogradu i voljan je, pozvan je da svrati :) -- Обрадовић Горан (разговор) 01:26, 28. avgust 2011. (CEST)

Ja bih došao, ali nisam u Beogradu. Slikajte se i postavite neku sliku. Napišite ako imate neku ideju. --Aleks (razgovor) 01:28, 28. avgust 2011. (CEST)

Himna Kraljevine Crne Gore

Imam jedno pitanje za vas, da li je zabranjeno da tekst himne jedne države, bude ubačen u članak o nekoj himni? Članak o svakoj himni sadrži i tekst himne, zašto bi himna Kraljevine Crne Gore, koju je napisao Kralj Nikola I, bila izuzetak.Vidim da neki korisnici uporno brišu tekst himne uz obrazloženje da "tekst pesme nije za vikipediju!".To što se nekom pojedincu ne sviđa tekst himne, na znači da ona odmah mora biti cenzurisana. Evo je himna Onamo, 'namo!.

--Nenadkgkg (razgovor) 00:26, 7. septembar 2011. (CEST)

Ne vidim zašto ne bi bila za Vikipediju, kad imamo članke o drugim himnama sa sve tekstom istih. Himna Srbije, Himna Portugalije, Himna Japana, Himna Argentine, itd. Međutim, koliko vidim iz članka, to nije zvanična himna, pa možda ti zato uklanjaju tekst. Ja mislim da tekst ne bi ništ smetao ako bi se sam članak referencirao (ili barem dodala neka literatura) i proširio. Npr, vidi članak o pesmi Gvantanamera. Objasni barem zašto je provokativna i kome. --Jagoda ispeci pa reci 00:27, 9. septembar 2011. (CEST)

Za Željka Todorovića

Poštovani,

Želeo bih da Vam pošaljem zvanično pismo u kome bih Vam opisao svoj problem, pa ukoliko je to moguće, zamolio bih Vas da mi pošaljete svoj mejl na koji mogu da Vam pošaljem pismo.

Srdačan pozdrav --Ujedinjena Srbija (razgovor) 00:27, 8. septembar 2011. (CEST)Igor Petković

Kada uđete na moje korisničko ime, imate sa lijeve strane opciju za slanje e-poruka. --Željko Todorović (razgovor) 14:51, 8. septembar 2011. (CEST) s. r.

Avionska nesreća

Želeo bih da uradim članak o avionskoj nesreći u Jaroslavlju, ali nisam siguran kako da nazovem članak, jer se razlikuju naslovi od vikipedije do vikipedije. [7], [8] Molio bih da mi neko pomogne kako da dam naziv članka.--Sima90 (razgovor) 01:00, 8. septembar 2011. (CEST)

Možda po uzoru na ovaj koji već imamo: Avionska nesreća u Smolensku 2010.. Pozdrav!--V i k i v i n dbla bla 01:11, 8. septembar 2011. (CEST)

Mada sad gledam ovu kategoriju i vidim da imamo svakakvih naziva, tako da bolje da sačekaš još nečiji komentar.--V i k i v i n dbla bla 01:16, 8. septembar 2011. (CEST)

Evo ovde ti sve piše na srpskom: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=45775 i http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/912028/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0+%D1%83+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8.html --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:23, 8. septembar 2011. (CEST)

I šta je predlog? Kako da nazovemo članak?--Sima90 (razgovor) 01:25, 8. septembar 2011. (CEST)

Avionska nesreća u Jaroslavlju 2011. Tako se uostalom zove i na ruskom [9] ps Pogledaću još pa ako nađem još neki predlog, javiću se. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:31, 8. septembar 2011. (CEST)

Ja ću tako da ga nazovem, pa ako neko da još neki predlog lako ću da ga preimenujem.--Sima90 (razgovor) 01:41, 8. septembar 2011. (CEST)

Toliko o pesniku Zablaćanskom

Naime, ovaj korisnik mi je malopre poslao imejl poruku sledeće sadržine:

G. Zablacanskom WIKIPEDIA i nije potrebna, a tebi /odvratna psovka - prim./ je potrebno da naucis nesto o pravim vrednostima. A to je veoma tesko, jer nemas osnove, tj.pameti dovoljno da neke stvari razlucis. /ime i prezime korisnika (?) - prim./

Ukoliko nekoga zanima, mogu mu proslediti imejl bez cenzure. A ako ne, nema problema.

Dakle, mene pre svega zanima da li se ovo tretira kao nešto što bismo mogli nazvati omalovažavanjem korisnika, ili to uopšte ne zalazi u nadležnost ovog projekta? To me zanima pre svega zbog toga što mi je poznato da su korisnici Bormalagurski, Verlor i Manojlo pre par godina prozivali neke korisnike odavde na raznoraznim forumima, što je itekao uticalo na to da dobiju blokove. U svakom slučaju, voleo bih da neko uzme u obzir u ovo, jer ipak sam ja, kao i Slaven, Saša i dr. zahvaćeni, korisnik kojem nije do toga da ga prozivaju (mislim, kome je bre stalo?!), makar ne na ovako ružan način. Toliko o tome. Biće još toga, o-joj!--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:40, 8. септембар 2011. (CEST)

По моме мишљењу, у овој поруци нема ништа толико неуобичајено, неочекивано. Многе нове придошлице којима нешто не пође како хоће, обраћају се псовкама и разноразним говором, било овдје на Википедији или преко имејла. Овдје се не ради уопште о неком „значајном“ кориснику. Потпуно је друга ствар када би активни корисници оговарали једни друге по форумима и сл. стварима. О томе би се могло расправљати озбиљније, а ово реално гледајући није ништа. И ја добијам свакаквих имејлова, па шта. Какав поп, таква му и молитва. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:46, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.

Bilo šta što se dešava van sistema Vikipedije, nije u nadležnosti iste, pa samim tim, ako ti je neko napisao imejl i izvređao te, ukoliko to nije uradio preko Vikipedijinog sistema slanja imejlova, Vikipedijini administratori nisu nadležni i ne mogu da reaguju na bilo koji način. Bori, Verlor i Manojlo su dobili svoje blokove zbog ponašanja na Vikipediji, ne van nje. Ukoliko ti je korisnik poslao imejl preko sistema Vikipedijine imejl pošte (to ćeš znati jer u delu Naslov, stoji Vikipedija e-pošta), mislim da možeš tražiti neku zaštitu u vidu bloka, i sl. zbog zloupotrebe Vikipedijinog sistema za zastrašivanje i vređanje, a dokaz da je on poslao preko viki pošte daće čekjuzeri, jer od njih možeš u principu tražiti da provere da li je u X vremenu poslat neki mejl preko Viki sistema. Ukoliko mejl nije stigao preko viki e-pošte, jedino što ti mogu preporučiti jeste da staviš dotičnog na listu spama i da se ne uzbuđuješ previše, jer kao što Željko reče, nije niko previše bitan. Neko ko je došao ovde da bi proturio neku svoju agendu i kad mu to nije uspelo, krenuo da vređa, što samo govori o njegovom domaćem vaspitanju i ništa više. --Јагода испеци па реци 00:12, 9. септембар 2011. (CEST)

Toliko o dotičnoj osobi

Nažalost, ljudi, nije da se nisam trudio, ali s obzirom da je takav kakav je zbilja je iznenađujuće što mu se uopšte neko poput mene obraća. Naime, još pre nekoliko meseci sam mu poslao imejl poruku želeći da ga privolim na konstruktivan rad, ali to nije pomoglo. Pustio sam da stvar ide svojim tokom, ali se u međuvremenu još više pogoršala. Antidiskriminator ne samo što je postao veći Verlorov simpatizer, nego mu se potpuno predao, drugim rečima postao je njegov pijun. Tu i tamo sam naišao da se domunđavao s dotičnim što me je navelo na pomisao da su se dopisivali imejlom i razmenjivali kojekakve gadosti o Željku, Mickiju i dr. Džaba mi je što sam pokušao da mu ublažim taštinu, on se još više rasplamsao otkad su mu kandidovali članak za brisanje na Vikipediji na engleskom a moja poruka upućena njemu na Vikipediji na srpskohrvatskom došla mu je kao povod da još jednom pređe granicu i obasipa sav svoj gnev na dotične korisnike. I onda se ja pitam, da li je uopšte konstruktivno to što on radi na svojoj stranici za razgovor i da li je to u skladu sa tolerantnim ponašanjem?!--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:58, 8. septembar 2011. (CEST)

Ako nastavi sa trolovanjem na svojoj strani za razgovor treba mu onemogućiti uređivanje iste. Pravljenje sitnih izmjena na svakih 10-15 minuta u kojima se analizira jedna po jedna izmjena davno blokiranog korisnika sigurno predstavlja trolovanje i pokušaj privlačenja pažnje (tome i služe sitne i česte izmjene), a na ruku mu ide i to što više nije automatski patrolisan pa neko mora pregledati to što napiše (mislim da smo mu samo išli na ruku kada mu je oduzet autopatrolerski status). --V i k i v i n dbla bla 17:16, 8. septembar 2011. (CEST)

Korisnik je dobio upozorenje, ako nastavi sa trolovanjem, biće mu onemogućeno pisanje po sopstvenoj stranici. --Željko Todorović (razgovor) 17:38, 8. septembar 2011. (CEST) s. r.

Uzalud nam sav trud, ovaj lik je nepopravljiv. Njemu je pod hitno potrebno neko ko je stručniji u oblasti pedagoške psihologije.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:55, 8. septembar 2011. (CEST)

  Urađeno Budući da je korisnik zanemario upozorenje i nastavio trolovati po sopstvenoj stranici, ukinuta mu je ta mogućnost za vrijeme trajanja prethodno izrečene blokade od 1 godinu. --Željko Todorović (razgovor) 19:58, 8. septembar 2011. (CEST) s. r.

Rat izmena

Ovaj korisnik vrši ružne izmene u članku o Vuku Draškoviću. Do sada sam tri puta vratio njegovu izmenu, pa bih voleo da administratori uzmu to u obzir.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:38, 8. septembar 2011. (CEST)

Za Željka Todorovića

Poštovani,

Kada otvorim Vašu stranicu (na ovom linku http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B), sa leve strane nema opcije za slanje mejlova, nalazi se samo klasičan meni sa opcijama istim kao i na svakoj drugoj stranici, a to su: glavna stranica, sadržaj, pomoć, aktuelnosti itd. --Ujedinjena Srbija (razgovor) 20:36, 8. septembar 2011. (CEST)Igor Petković

Ima u meniju, niste dobro vidjeli. Nalazi se u okviru naziva alati. Svi korisnici koji imaju aktiviran imejl imaju tu opciju, tako da sa njima mogu svi komunicirati kad god žele. --Željko Todorović (razgovor) 20:47, 8. septembar 2011. (CEST) s. r.

Poštovani,

Poslao sam Vam mejl pa se nadam Vašem odgovoru.

Srdačan pozdrav Igor Petković

U redu, pogledaću, pa ću odgovoriti. --Željko Todorović (razgovor) 21:01, 8. septembar 2011. (CEST) s. r.

Odgovorio sam na mejl. --Ujedinjena Srbija (razgovor) 22:27, 8. septembar 2011. (CEST)Igor Petković

Ovo je razgovor za korisničku stranicu, a ne za Trg. Ajde, Željko, kad si tako ažuran da brišeš zalutale komentare, obriši i ovaj, i ukaži g. Uduruženoj Srbiji da za ovakve stvari koristi tvoju stranicu za razgovor, a ne Trg. --Jagoda ispeci pa reci 11:45, 9. septembar 2011. (CEST)

Napomene

Da li se zajednica slaže s tim da se mesto latiničnih slova koja se očitiju u šablonu {{напомене}} ubace slova iz grčkog alfabeta? Pre svega, srpski jezik je oduvek bio pod snažnim uticajem grčke kulture što je više nego očevidno. Štaviše, čitao sam starije knjige na latinici koje su pisali ni manje ni više nego katolički sveštenici (I. Antunović, L. Budanović) iz mog kraja, poreklom Raci, i u kojima sam spazio da su napomene poređane po rasporedu slova iz alfabeta, što govori da ni kod takoreći katoličkog dela našeg naroda nije postojala bojazan za toliko omraženim jezikom i pismom nekadašnjeg cartsvujuščeg naroda koje je Zapad neprestano nazivao šizmaticima. Naprotiv, i pored upornog nastojanja ondašnjih vlasti austrijskih a kasnije i ugarskih vlasti da se sve što priča srpski i piše na ćirilici nauči pričati mađarski i švapski i latinizira, čak i oni da kažemo prevereni negovali su, katkad i nesvesno, to nasleđe grčke kulture. Štaviše, u jednom trenutku su se sami Hrvati priklonili grčkom caru priznavši simbolično na taj način koja je kultura dominantnija. Stoga ja smatram svoje mišljenje potpuno opravdanim, ali bih pre svega voleo da čujem šta misli zajednica o tome.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:39, 10. septembar 2011. (CEST)

Taj argument je, po mom mišljenju, veoma klimav. Govornici srpskog jezika znaju latinicu, ali ne mora da znači da znaju grčki alfabet (doduše, iole školovani će znati pokoje slovo iz matematike, ako ništa). Nemam ništa protiv grčkog alfabeta, ali ne vidim valjan razlog za promenu. --filip @ 01:37, 11. septembar 2011. (CEST)

Daj, Filipe :) i sam priznaješ: pa svako zna za alfa, betu, gama, detu itd...!? Inače, to je nešto što se može svrstati u opštu kulturu, kao što je npr. kada nastavnik iz matematike navodi zadatke u kojima se neminovno mora javiti i po koje grčko slovo, a da ne kažem za fiziku koja je krcata formulama u sklopu kojih ima svakakvih grčkih slova. A sve i da ne zna, može da klikne na navod i automatski će ga prebaciti na ono što je odabrao.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:02, 11. septembar 2011. (CEST)

P. S. Inače, latinica i ćirilica su izvedene iz alfabeta, a čak 24 slova iz grčkog alfabeta je preuzeto i neznatno modifikovano radi stvaranja ćirilice. Naravno, docnije je dolazilo do izvesnih promena, ali je u suštini osnova ćirilice grčki alfabet što nije nimalo čudno i objasnih to. To sam učio iz paleografije koju sam odavno dao.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:06, 11. септембар 2011. (CEST)

Ја не спорим тачност аргумената, већ њихову валидност у овом контексту. Не видим зашто је све то релевантно за одабир алфабета. Мислим да се треба држати "принципа најмањег изненађења", тј. не треба изненадити читаоце неочекиваним словима. --филип @ 02:12, 11. септембар 2011. (CEST)

I validnost stoji na svom mestu, barem se tako meni čini. Jer nije moguće da baš većem broju populacije kojoj je maternji srpski ne polazi za rukom da raspozna alfu, betu, gamu i detu. A ne treba gubiti iz vida i to da napomena nema mnogo i ako ih ima pružaju se možda do jote ili lambde, retko kad dalje, a njih opet nije teško raspoznati. Tu nije, da kažeš, stvar u nečemu što će zbuniti čitaoce, nego se radi samo o zameni latiničnih karaktera pomalo meni stranih u ovom kontekstu sa alfabetskim koje ne treba baš tako odbijati s obrazloženjem da ih većina ne razume - to je deo nasleđa kojeg je glupo odricati se. To bi bilo isto kao kad bismo rekli da se odričemo crkvenoslovenskog jezika samo zbog toga što ga ne razume šira masa a i to je upitno. Jer dovoljna je samo i jedna trunčica znatiželje i onaj ko se eventualno ne snalazi sa alfabetom će ukapirati to što ne razume (premda meni nije jasno šta je tu toliko teško za skontati?) za tili čas. Uzgred, ne pišemo enciklipediju za morone i imbecile, kontam da nas posećuju ljudi sa IQ od 100 pa naviše, a takvima nije nemoguće da savladaju odnosno (pre će biti) da samo rekogniciraju (prepoznaju) nešto što je vrlo slično ćirilici, s za to se troši upola a čini mi se i trećina energije od savladavanja (reprodukcije) istog. Ako sam ja sa svojih 85 uspeo da reprodukujem alfabet, moćiće onaj sa 100 da ga rekognicira tako mu sve pameti.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:56, 11. septembar 2011. (CEST)

Indi

Znam da članak koji započnem latinicom ne smem prebaciti na ćirilicu, i obrnuto. Ali, zar ne postoji pravilo po kome ukoliko je novi sadržaj duplo veći od starog (ne znam da li sam se razumljivo izrazio) tekst može biti prebačen na drugo pismo? Indira je u početku izgledala 'vako. Danas izgleda 'vako (neću biti skroman – Ceca i Brena nemaju ovakav članak) Zar to nije mnoooogo više nego duplo? Bolen (r) 15:59, 11. septembar 2011. (CEST)

Nađoh – Ako je članak samo klica (jedna do dve rečenice) i ako ga značajno proširite (tako da počne da liči na pravi enciklopedijski članak), u tom slučaju vi zapravo pišete članak iz početka i možete odabrati pismo po svom izboru... Nije baš bio klica (mada nije mnogo ni odudarao od klice), ali je definitivno značajno proširen. Bolen (r) 16:08, 11. septembar 2011. (CEST)

Dakle, da prebacujem? Bolen (r) 16:43, 11. septembar 2011. (CEST)

Pa šta ti hoćeš, prebaciti članak na ćirilicu? Što nisi onda pisao sadržaj na ćirilici ako si već znao da ćeš znatno proširiti članak. Ovako djeluje dosta čudno. --Željko Todorović (razgovor) 16:50, 11. septembar 2011. (CEST) s. r.

I jesam počeo, ali si ti vratio moje izmene i rekao da to ne sme da se radi. Pogledaj stranu za razgovor. Bolen (r) 16:52, 11. septembar 2011. (CEST)

Prebaci ga slobodno u ćirilicu, ionako si se isključivo ti bavio njime nedeljama što ti daje i više nego pravo na to da biraš kako će da izgleda članak, počev od onog što se iz prve vidi (pisma) do onog do čega se dolazi čitanjem (a to je duga priča).--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:53, 11. septembar 2011. (CEST)

A to se radi, nikako drugačije do peške? Ne može botom ili tako nekako? Bolen (r) 17:00, 11. septembar 2011. (CEST)

Tada sam na stranici za razgovor objasnio kakav je slučaj i kada se tekst može mijenjati. Ovo danas nije isto što i ono od ranije. Što se mene lično tiče, ja ne vidim problem da autor koji je znatno proširio sadržaj odredi i pismo članka, samo mi to ovako djeluje dosta neuobičajeno i u smislu proš'o voz. --Željko Todorović (razgovor) 17:03, 11. septembar 2011. (CEST) s. r.

Ali kako ću da znam da je duplo veći dok ga ne napišem? Nisam mogao da na latinični tekst koji sam zatekao nastavim ćirilicom. Logično. Nego, opet: je l' moram peške da prebacim? Bolen (r) 17:08, 11. septembar 2011. (CEST)

Što se mene tiče pošto je službeno pismo srpskog jezika ćirilično (po Ustavu), a u upotrebi je i latinica svi člamci na vikipediji na srpskom bi trebalo da budu pisani na ćiriličnom pismu u osnovnom obliku. Ukoliko nekome smeta ćirilica ili kojim čudom ne zna da je čita neka lepno klikne na dugmić latinica i problem rešen. Ovako malo dođe bezveze da su neki članci pisani ćirilicom, neki latinicom.--Nikola (razgovor) 17:15, 11. septembar 2011. (CEST)

Državni organi ne regulišu pismo nego to radi Pravopis. Država za sebi podložne subjekte propisuje kakako se šta valja pisati, a Vikipedija nije jedan od njih. Srpski jezik poznaje dva pisma, a ćirilica je naravno prvenstveno, ali latinica nije odbačena. --Željko Todorović (razgovor) 17:24, 11. septembar 2011. (CEST) s. r.

naravno da latinica nije odbačena, i ne treba biti, ali šta sa ovakvim člancima kao što je Bolen naveo? --Nikola (razgovor) 17:41, 11. septembar 2011. (CEST)

Prebacio sam ga celog. Nikola, pa ne znam... Prebacivanje Indire opravdavam time što sam ga u veeelikoj meri proširio. Što se tiče ostalih članaka napisanih latinicom... Ako bi čak i bilo dozvoljeno da se tekst tek tako prebaci na drugo pismo, ne znam ko bi imao dovoljno elana da to i uradi – ima ih baaaš mnogo. Bolen (r) 19:01, 11. septembar 2011. (CEST)

Nije u redu mučiti ljude, koji praktično pišu nov članak, da to rade sa drugim pismom. Ja sam bio više puta u toj situaciji (Mlazni motor, Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana itd). Lično rukom pišem latiničnim pismom, a ovde na viki sam krenuo da kucam sa ćirilicom. Trebalo bi mi mnogo bespotrebnog napora da se prebacujem. To nije racionalno.-- Sahararazgovor 23:42, 11. septembar 2011. (CEST)

Ja želim da sredim ovaj članak do kandidature za sjajan Hokej na ledu! A započet je kako vidim bio prvo ćirilicom pa prebačen na latinicu. Pošto bi tu trebalo biti jedno tri puta više teksta nego sada, a ja ne želim da ga pišem latinicom trebat će tu posla i da se prebaci ovo što ima u drugo pismo.--Nikola (razgovor) 23:59, 11. septembar 2011. (CEST)

Ako je već započet ćirilicom, a potom unet neznatan tekst, i to latinicom, onda ne vidim zbog čega ga ne bi prebacio na ćirilicu (dok se još nisi raspisao). Bolen (r) 01:04, 12. septembar 2011. (CEST)

Piši ćirilično, ali krajnja verzija ne može biti mešana. Ono što je dobro i koristiš iz latinice, moraš prepisati ćirilično. Istoriju ne diraš, krajnja verzija mora biti u jednom pismu.-- Sahararazgovor 01:11, 12. septembar 2011. (CEST)

Izvini, Nikola, ali ja vidim da je taj članak započet latinicom. Međutim, s druge strane, ako zaista misliš uneti znatno više teksta, i srediti članak da bude sjajan, ja lično ne vidim prepreku za menjanje pisma. Vidi to na admin tabli, ili pod posebnim naslovom na Trgu Politika, i ako nema nekih protivljenja, mislim da je sasvim ok menjanje pisma. Mislim da je i Sahara jednom prilikom pitao i da drugi korisnici nisu imali ništa protiv, pošto je on tekst skroz izmenio i napisao daleko opširniji članak.--Jagoda ispeci pa reci 01:14, 12. septembar 2011. (CEST)

je l' moram peške da prebacim?

Ne moraš. Ako koristiš FF, ima jedan adon za prebacivanje lat u ćir i obrnuto, a ima i onlajn sajtova za to. www.iki.com je uradio jedan naš Vikipedijanac i fino funkcioniše. Osim toga, i na samoj Viki imaš mogučnost da klikneš na ćirilicu, iskopiraš i pejstuješ. --Jagoda ispeci pa reci 01:18, 12. septembar 2011. (CEST)

Mihael

Evo, dok je još sveža tema, da kažem da ću prebaciti Mihaela Fasbandera sa lat. na ćir. i naravno, da ću napisati nov članak. Bolen (r) 13:34, 13. septembar 2011. (CEST)

(c)

Ova slika ladno ima (c) Christian Wolf.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:If3.gif

Sta je garancija da i druge slicne nisu sa istim problemom?

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Normalan_snop.PNG

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Zakrenut_snop.PNG

Svaka cast za odlican clanak o radaru.

178.223.23.245 (razgovor) 10:21, 15. septembar 2011. (CEST)

Prva je copyvio. -- Bojan  Razgovor  10:52, 15. septembar 2011. (CEST)

Ili mozda ne. Pise pri dnu da je GFDL ili creative commons. -- Bojan  Razgovor  10:55, 15. septembar 2011. (CEST)

U stvari, pise da se to odnosi na tekst, samo, slike se ne pominju. -- Bojan  Razgovor  10:56, 15. септембар 2011. (CEST)

Nije na srpskom

a njegovo prilično neobično izdržavanje zatvorske kazne tokom kojeg se oženio, postao otac i izgradio kuću će završiti 25. novembra .2011. kada će zajedno s par drugih kontroverznih zatvorenika biti pušten iz zatvora.

Šta ovde nije na srpskom?--В и к и в и н дбла бла 12:21, 16. септембар 2011. (CEST)

Sever Kosova

Postavio sam temu "Kriza na Severu Kosova 2011".Ako neko ima dodatnih podataka, neka hronološki poredja dogadjaje od 25. jula do danas.U kategoriji dogadjaja 2011. sam napisao početak krize na Severnom Kosovu, ali mi je članak više puta brisan.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stefan Valjevo (разговор • доприноси)

Napraviću pod temu

U redu, ali je šablon za svaki slučaj pripremljen.Ako eventualno dođe do fizičkog nasilja i žrtava, vratću ga ponovo.Mada sam obrisao promene u teritorijama jer nije bilo promene teritorija.Ipak je u početku bilo nasilja, a i žrtava.Za nasilje na početku krize ću napraviti novu temu, a i nešto kraći šablon.Zašto samo vojni sukob?Pa nemaju samo vojnici oružje, ima ih i policija.Pa, šta je KFOR i EULEX nego vojska?Čim su naoružani, oni su vojska.Nije samo naša vojska prava vojska.Nisam upotrebio šablon bitke da bi' ovu krizu predstavio kao vojnu ili bilo koju drugu bitku, jer nisam imao ni jedan drugi šablon osim "rat" i "bitka".Šablon sam više upotrebio da se predstave sukobljene strane u političkom konfliktu, a ne u vojnom, tj. nešto poput "Balvan revolucije", "Petog oktobra" ili "Martovskog pogroma 2004" na Engleskoj i Ruskoj Wikipediji (sa šablonom)http://en.wikipedia.org/wiki/2004_unrest_in_Kosovo http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%8F%D0%B4%D0%BA%D0%B8_%D0%B2_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5_(2004)

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stefan Valjevo (razgovor • doprinosi)

Mislim da nam je potreban adekvatniji šablon. Ako ćeš pisati o sukobima s početka krize, onda možeš koristiti šablon bitka, mada mislim da bi neki šablon za demonstracije ili građanske nemire bio više odgovarajući. Imaš na engleskoj vikipediji članak o događajima s početka krize.--V i k i v i n dbla bla 20:50, 16. septembar 2011. (CEST)

To sam i ja mislio.Nemamo šablon za demonstracije i nemire, ali da bar postavim preko onoga što imamo.Ne znam kako se pravi novi šablon, a da može sigurno bi' preko tog šablona postavio.Imaju čak i Makedonci, a kad već oni imaju šablon o našem sukobu u našoj zemlji, zašto onda ne bi' smo i mi imali?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stefan Valjevo (razgovor • doprinosi)

Pogrešio sam, trebao sam da se odvojim od pasusa.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stefan Valjevo (razgovor • doprinosi)

Ništa te ne razumijem!--V i k i v i n dbla bla 00:35, 17. septembar 2011. (CEST)

Nisam odvojio predhodni odgovor, već sam ga napisao u istom pasusu.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Stefan Valjevo (razgovor • doprinosi)

jer dobar clanak ??????

jer dobar clanak ?????????

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD_%D1%83_%D0%97%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%83

BRISANJE moje stranice Symbiosis-YU

Administratorima Bas ne mogu ovde dobro da se snadjem jer sam nova... Dugo vremena sam provela da bih sastavila sadrzaj o neprofitnoj humanitarnoj organizaciji i neki Micky je izbrisao ? Kako je to moguce, da mi neko ovoliki trud tako jednostavno izbrise ? Do sada sam samo bila posetioc ovog Sajta - sada sam PRVI PUT ovde nesto ubacila - i odmah problem !! Zbog cega je Symbiosis-YU (naslov) izbrisan ? Nisam koristila nikakve psovke - to nije moj nivo. Zasto mi pre brisanja nije recen razlog za to ili neko upozorenje ? Ja sam volonter u Simbiosis-u i pomazem volonterski zivotinjama ! Ovde neko ocigledno mrzi zivotinje ! Ovo brisanje bez prethodnog upozorenja ili objasnjenja smatram agresivnim a ponasanje osobe/brisaca je neljudsko ! Kako da povratim izbrisan clanak i nasta da obratim paznju pri tom ?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Symbiosis-YU (razgovor • doprinosi)

BRISANJE SYMBIOSIS-ORG OD OPSTE KORISTI I NEPROFITNE !!

SAMO STO NE PADNEM U NESVEST !! PA DALI VI ZNATE STA RADITE ? ZNACI SYMBIOSIS JE NA ZAPADU ORG. OD OPSTE KORISTI - A U SRB NIJE --Symbiosis-YU (razgovor) 01:03, 23. septembar 2011. (CEST)

Ako neka organizacija djeluje uspješno na teritoriji druge države, ne mora da znači da ima isti takav značaj i u Srbiji. Argument da je nešto značajno na Zapadu, a nije kod nas, nije takoreći nikakav argument. Nismo mi podložni principima i vrijednostima Zapada pa da radimo prema tome. Vikipedija ima svoja pravila koja daju uputstva za ovakva pitanja. --Željko Todorović (razgovor) 01:23, 23. septembar 2011. (CEST) s. r.

Izvinjavam se Željko, ali da li ti sugerišeš da vikipedija ima neke vrijednosti? Molim te objasni mi svoj komentar, nisam te najbolje shvatio. Osnovni kriterijum za uključivanje je relevantnost a ne vrijednosti.--V i k i v i n dR 01:29, 23. septembar 2011. (CEST)

Ne, vrijednost se odnosi na Zapad. Tvoja zadnja rečenica je skoro pa istovjetna mojoj zadnjoj. --Željko Todorović (razgovor) 01:31, 23. septembar 2011. (CEST) s. r.

Aha, nisam dobro protumačio tvoju izjavu. Izvinjavam se!--V i k i v i n dR 01:34, 23. septembar 2011. (CEST)

Željko, ne zbunjuj narod. Kakve veze ima da li je organizacija poznata u Srbiji? Ako ima značaj u svetu ili u nekoj od zemalja, mislim da je dovoljno značajna da ima članak na njiki. Treba li da te podsećam da ovo nije srpska njiki, nego samo njiki na srpskom? Dakle, Srbija i njeni zakoni, običaji, druđtvena pravila i kriterijumi nemaju veze s nama, tj. ne treba da se upravljamo istima. Neka gđa dokaže, tj. neka da reference da je organizacija značajna u svetu, i vrnućemo članak. --Jagoda ispeci pa reci 10:43, 29. septembar 2011. (CEST)

greska za Glukozu

Pise da se glukoza dokayuje TROMEROVIM reagensom ali to se zove Felingov reagens bazni rastvor CuSO4,Ili postoji Tolensov reagens to je amonijacni rastvor srebro nitrata /(ova reakcija jos se naziva i srebrno ogledalo)MOLIM VAS ISPRAVITE!

treba ispraviti clanak o matematici - matematika nije priodna nauka

U clanku matematika stoji da je ona prirodna nauka. To nije tacno, naravno, jer je ona egzaktna ili aksiomatska nauka, a i ne slaze se sa definicijom prirodne nauke koja je data na linku, a koja prirodne nauke odvaja od drustvenih i egzaktnih kao sto je matematika.

prijateljski pozdrav

Vladimir milutinovic

Hvala, što si nam ukazao na grešku. Sve što misliš da je greška, možeš i sam ispravljati. -- Bojan  Razgovor  08:09, 29. септембар 2011. (CEST)

Пројекат Растко

Поставио сам питање на страни за разговор али нисам добио одговор. Да ли неко зна шта је са овим пројектом? Страница им је недоступна, а нестали су и са гугл претраге.--В и к и в и н дР 20:06, 3. октобар 2011. (CEST)

Википедија на италијанском

Јесте ли видели ово? [10]

--Sly-ah (разговор) 23:30, 5. октобар 2011. (CEST)

Jbt, vidi stvarno!!! --Болен (р) 23:33, 5. октобар 2011. (CEST)

Састанак Википедијанаца

У недељу, 9. октобра у 15 часова, одржаће се састанак Википедијанаца. Место састанка је стандардно - трибинска сала Дома омладине Београда (1. спрат, постоји лифт ), па позивамо све који су у могућности да дођу. --Ана пиши ми 22:32, 6. октобар 2011. (CEST)

Brisanje članka Energija Naroda Srbije

Poštovani, molimo vas da nam kažete sve vaše sugestije u vezi promene članka kako bi imali tu privilegiju i čast da naš članak ostane na stranici Vikipedije. S poštovanjem, Udruženje gradjana ENERGIJA NARODA SRBIJE www.energijanarodasrbije.com

Nije problem u tekstu, vec u znacaju vaseg pokreta. Pokret je trenutno nedovoljno značajan da bi se o njemu pisalo. -- Bojan  Razgovor  12:25, 10. oktobar 2011. (CEST)

Obzirom da APR-a poseduje dokumentaciju o registraciji našeg udruženja,a 11.500 pristalica ne bi se moglo nazvati beznačajnim,ali ni ekstra značajnim, smatramo da je svakom slucaju vredno paznje jer se radi o pozitivnoj ideji i evoluciji svesti hipnostisanih masa...kako bi imali uvid u aktivnosti i clanstvo kome bi Vikipedija pomogla za enciklopedijsko obrazovanje, informisanje i za malo dalje linkovanje,smatramo da osnovni tekst-članak bez linkova i reklama zasluzuje malo prostora posto smo primetili masu drugih tema koje po mnogima nisu interesantne tako da o ukusima i interesovanjima ne treba raspravljati....Mi Vas ipak molimo da naš staticni članak bez ikakvih dodatih linkova bude dostupan gradjanstvu i zainteresovanima.Ne želimo forum ni rasprave na Vikipediji, slobodno blokirajte sve mogucnosti komentarisanja naseg članka, želimo samo da u Vikipediji stoje najkrace moguce informacije o našem pokretu,a koji se zasniva na pozitivnoj premisi o evoluciji svesti. Želimo običan statični članak o kome ne mora da se komentariše, jer to sprovodimo na drugim medijkim glasilima, a Vikipedija sa ovim postojećim statičnim člankom, doprineće samo osnovnoj informisanosti zainteresovanih. Smatramo da naših 11500 pristalica, vašim pristankom da objavite članak o našem udruženju, postaju automatski i korisnici Vikipedije. Dakle, saradnja na obostranu korist. A u ekonomiji postoji floskula koja se odnosi na praksu saradnje, a glasi:"Ne minorizovati postojeće-male koristi jer sutra mogu da postanu velike."

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Nikola Šipetić (razgovor • doprinosi)

Vikipedija nije ekonomska kategorija i svoju politiku o značajnosti pojedinih tema donosi i sprovodi isključivo po interno donesenim/dogovorenim pravilima. Nikakve saradnje na uštrb kvaliteta ne može, ne treba i neće biti. U dogledno vrijeme, ako/kada se vaša organizacija afirmiše, možete ponovo pokušati postaviti članak o njoj. --Kašter (razgovor) 13:48, 10. oktobar 2011. (CEST)

Energija Naroda Srbije

Ne znam sta je A/+7 i gde to gori da bu se clanak brisao odmah radite sta god hocete mi smo Vas lepo zamolili da nas clanak ostane staticni pamflet...Tako da radite sta vam je volja...I molim Vas sklonite yutipravougaonik iznad posta jer smo siromasi vikipedijski nepismeni nemojte nas blamirati ako vam se brzo brise bryo brisite uydravlje i yiveli administratori strucnjaci!!!!

Energija Naroda Srbije

Mislim da sam clanak sredio onako kako mi je administrator rekao i bilo bi mi jako drago kada bi ste preusmerili na Viki a ne na moje korisnicko ime i imam novac za donaciju ako je to jos jedan od direktnih uslova za moju molbu...Molim Vas javite mi sto pre

Nikola, Vikipediji nije potreban nikakav novac, pogotovu ne u zamenu za članak koji ne odgovara enciklopedijskim standardima. Ja nisam administrator, samo stari i iskusni korisnik koji zna kako članci na njiki treba da izgledaju. Iako ste uklonili iz članka ono što sam vam savetovala, i dalje sam tekst nije enciklopedijski, tj. i dalje liči na reklamni pamflet a ne na enciklopedijski članak. Vidim da je ovde već bilo rasprave o ovom članku i vidim da su neki korisnici izrazili mišljenje o nedovoljnom značaju vašeg udruženja. Ako želite da im pokažete da nisu u pravu, napišite enciklopedijski članak o vašem društvu, navedite zašto je značajno, koje značajne akcije je preduzelo, za šta se zalaže, istoriju samog udruženja, statističke podatke, i BEZ epiteta tipa eminentni, sjajni, poznati i sl. osim ako nemate referencu da te tvrdnje potkrepite. Dakle, sam članak mora da sadrži jasne i konkretne informacije o društvu i da odmah odgovori na pitanje zašto je to društvo značajno, itd. Kako biste stekli ideju kako članak treba da izgleda, pogledajte . Pogledajte strukturu, stil pisanja, vrstu informacija koje se daju, i naravno, jezik i vokabular koji se u njima koriste, pa pokušajte nešto slično. --Jagoda ispeci pa reci 14:04, 11. oktobar 2011. (CEST)

Nikola, da li misliš da bi članak o ovom političkom pokretu mogao da se nađe u Britanici ili Larusu? Ja ne mislim. I čini mi se da sve više zaglibljuješ - nudiš novac, sam kažeš da treba da ostane ovde kao pamflet... Pošto se očigledno nisi dovoljno upoznao sa time šta je Vikipedija, predlažem da prvo pročitaš Vikipedija:Značaj i Vikipedija:Šta Vikipedija nije, a onda da se bacite lepo na političko delovanje, pa kad na narednim parlamentarnim izborima postanete parlamentarna stranka (ili ostvarite neki drugi zapaženi uspeh), eto vama i članka. Nisu sva pravna lica registrovana u APRu enciklopedijski relevantna. --V. Burgić (reci...) 14:44, 11. oktobar 2011. (CEST)

Pojmovi iz teorije skupova

Elem, upravo sam ustanovio da je presek vodio ka članku Presek (Bavarska), a da u članku unija postoji samo objašnjenje za politički termin. A kako ovde imamo dosta matematičara, bilo bi dobro da neko uzme i obradi osnovne pojmove iz teorije skupova. --millosh (razgovor) 20:47, 14. oktobar 2011. (CEST)

Pitanja

Dobar dan, zanima me kako napraviti tabelu za sadržaj, i kako se pojavljuju linije ispod naslova? Hvala, veliki pozdrav!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Savić J. (razgovor • doprinosi)

Popravio sam ja u članku Piratski radio. Ako želiš da naučiš osnove uređivanja, najbolje je da za početak proučiš teme sa ove stranice. Pozdrav!--V i k i v i n dR 18:40, 15. oktobar 2011. (CEST)

Postovani,

Pošto nam je članak pod naslovom "Piratski radio" uslov za pristupanje ispitu Internet novinarstvo, na fakultetu, zamoliću vas da mi kažete da li je ovaj rad u redu, a ako nije da mi ukažete na greške, kako bi ih mogli što prije ispraviti. Unaprijed hvala.

Savić J. (razgovor) 19:05, 15. oktobar 2011. (CEST)

Kategorija:Stranice s neispravnim vezama do datoteka

Da li neko može da mi kaže šta je ovo?

Kategorija:Stranice s neispravnim vezama do datoteka

Kakva je ovo kategorija? U ovoj kategoriji se nalazi ukupno 678 stranica! --BeliPisac ^{ima reč} 20:20, 15. oktobar 2011. (CEST)

Izgleda da se ta kategorija dodaje automatski na stranice gde postoji neispravan link/veza ka slici/datoteci (kao npr. nakon brisanja slike itd). mickit 20:35, 15. oktobar 2011. (CEST)

Napravio sam je kao sakrivenu kategoriju, onako je ružno izgledalo u člancima.--V i k i v i n dR 20:44, 15. oktobar 2011. (CEST)

Pa mogao bi to neki bot da pobriše, kad već imamo tao uredan spisak... --Jagoda ispeci pa reci 21:05, 15. oktobar 2011. (CEST)

Noćne li more

Evo baš pre neki dan mi pade na pamet ovo. Neki student prilikom slušanja nekog predavanja vezanog za srednji vek dobacivao je profesoru: "Na koji Božić, na koji Božić se zbilo to?!". Profa ga je iskulirao, ali mu je zato na kraju predavanja, kada su svi izašli iz učionice, u poverenju rekao: "U srednjem veku postojao je samo julijanski kalendar". Elem, s obzirom na tu činjenicu, mi ne možemo brkati datume navedene u julijanskom kalendaru sa onima navedenim u gregorijanskom, osim ako neko ima toliko žarku želju da ih prebacuje u ovu poslednju, ali uvek postoji izvesni procenat da omane koji dan pri preračunavanju. Stoga bih skrenuo pažnju da se vodi računa o ovome, jer baš sam naleteo ovih dana na par članaka u kojima autoru očigledno nije bilo jasno da to nije ispravno. Ono što svako može učiniti jeste da jednostavno obriše veze sa datuma u člancima u kojima se radi o bilo kom događaju od pre 4. oktobra 1582.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:27, 15. oktobar 2011. (CEST)

Pitanje u vezi kvaliteta obrađenog članka

Poštovani,

Želim ovim putem da vas pitam šta još nedostaje ovom članku. Pošto mi se iznad članka nalazi uzvičnik, želim da ga sklonim! Trebamo danas da pošaljemo rad na uvid.

Veliki pozdrav

Savić J. (razgovor) 10:58, 18. oktobar 2011. (CEST)

A koji članak? --Jagoda ispeci pa reci 12:47, 18. oktobar 2011. (CEST)

Pitanje

Zanima me koje su greške u članku "Književno novinarstvo". Pošto trebam uskoro poslati ovaj rad na uvid profesorici, molim vas da mi odgovorite.. Ako je ikako moguće što prije..

Hvala na pomoći.. Igor Jankovic (razgovor) 12:40, 18. oktobar 2011. (CEST)

Kao prvo, treba da se držiš srpskog pravopisa, tako da treba da zameniš navodnike "..." ovim, srpskim navodnicima „...“. Imaš ih ispod edit prozora na kraju prve linije. Drugo, izbriši prvi naslov, jer je nepotreban, u uvodu napiši jasnu definiciju pojma iz naslova, transkribuj imena, ubaci tagove za sprečavanje transliteracije -{...}- oko imena časopisa koji stoje u originalu... To je što sam videla ovako, na prvi pogled. Ne bi bilo loše ni da referenciraš tekst, iako je ok što imaš literaturu. Eto, toliko od mene za sad.--Jagoda ispeci pa reci 12:52, 18. oktobar 2011. (CEST)

Šta mislite....

Pošto pitah Dunga, a on ne zna, aj da pitam sve vas. Ne mogu opet da pišem, tako da samo kopiram ono što sam njemu napisala.

E, da te ptiam, pošto te vidim u SI. Prevodim onaj esejčić o trolovanju. Pazi ovu rečenicu: Failing specific additions to this page, however, the arbitration committee should be the only ones to ban users for "creative" trolling. E, pošto mi nemamo arbitražni komiter, komisiju šta li je već, da stavim onda da jedino administratori mogu da odluče da banuju korisnike zbog kreativnog trolovanja? --Jagoda ispeci pa reci 22:31, 18. oktobar 2011. (CEST)

Takođe, deder, pomozi mi u ovome. Kako se na srpkom u internet žargonu kaže ovo?--Jagoda ispeci pa reci 22:38, 18. oktobar 2011. (CEST)

Fala na komentari (kaki god da budu)! --Jagoda ispeci pa reci 22:49, 18. oktobar 2011. (CEST)

Ja bih u potpunosti izostavio taj deo. Mislim da je on i napisan da administratori ne bi sami po ličnom nahođenju blokirali. Pošto mi nemamo Arbkom taj pasus nećemo ni spominjati. --Jovan Vuković (r) 01:49, 19. oktobar 2011. (CEST)

Ja bih izostavio samo tu rečenicu, jer je to i tako samo esej. Ovo drugo ne znam. Možda da ostavimo u originalu? mickit 07:46, 19. oktobar 2011. (CEST)

Meni je logično da ako nakon svih mogućih pokušaja, trol nastavi da troluje, administrator odluči da ga blokira. Tako je i u praksi. Ja bih to ipak ostavila, jer se kao što rekoh, poklapa s našom praksom (npr. Anti je tako blokiran -- upravo zbog trolovanja putem zloupotrebe pravila). A ovo drugo... Pa ne znam. Ima li neko ko je mlađi i više od mene visi na internetu pa je upoznatiji s tom terminologijom? Ja nikad nisam čula za ovaj termin. a možda treba da ga izmislimo: Kako vam se čini grubijani?--Jagoda ispeci pa reci 10:21, 19. oktobar 2011. (CEST)

Kad već ne postoji ARBKOM, onda u slučaju kreativnog trolovanja mislim da ne bi trebalo prepustiti odluku jednom administratoru, pa čak ni dvoma - barem da bude neparan broj i naravno veći od jedan. Što se tiče griefing-a, grubijani nije baš najsrećnije IMO. Zašto: zato jer, kako je navedeno oni "...will often act... sometimes in the form of tag team editing, to deliberately ridicule content on Wikipedia with which they disagree, to ridicule and harass editors associated with that content, and to interfere with the normal workings of the project...", tako da bi oni mogli ponekad da budu nešto slično pajacima ili klovnovima, kada "namerno ismevaju sadržaj na Vikipediji" (kako ja tumačim deliberately ridicule content on Wikipedia with which they disagree). Možda da se proba sa arhaičnim pečal (http://www.rijecnik.org/P/pecal.html) - пошто њихове измене могу можда да буду и трагикомичног карактера можда када хоће да укажу на неки пропуст за који мисле да постоји, а нису способни да пробају на други легитиман начин да постигну шта желе. Тада они нису баш прави тролови, ако добро схватих. --Слободан KovačevićбиблброKS 12:44, 19. октобар 2011. (CEST)

Pa ne znam, klovnovi? Ali, radi se o nekom, kako si rekao, ko uvek u grupi, grubo ismeva druge ili članke, kako bi plasirao sopstvene ideje. Klovnovi i nisu baš tako neprijatni. To je neko ko namerno nanosi bol, ali ne znam kako bi se to zgodno reklo na srpskom... Zato mi pade na pamet grubijani... Ne znam. Ismevači? Tj. oni koji ismevaju sve i svašta i to uvek u čoporu. Što se tiče admina, pa ja mislim da oni to tako i rade: ne verujem da je blok Antidiskriminatora bio isključivo Goranova odluka (ako se ne varam, on ga je blokirao na godinu dana, ako nije, izvinjavam se, možda je Dungo, sad se ne sećam tačno, ali nije to toliko ni važno). Verujem da su se oni posavetovali na IRC-u ili putem mejla, pre nego što su preduzeli tako drastične korake. Da stavim onda u množini? Administratori? Jer, i logično je da to oni urade, jer ja mogu da odlučim do sutra da nekog blokiram, džaba mi kad nemam tu tehničku mogućnost... --Јагода испеци па реци 15:08, 19. октобар 2011. (CEST)

Mislim da ova jedna "...to deliberately ridicule content on Wikipedia with which they disagree..." karakterizacija griefera koju pročitah na meti nije dovojno precizna, baš zbog toga što ako ismevaju samo sadržaj neke vikipedije onda ih se može korigovati i/ili uzeti u obzir njihovo mišljenje. Jer, ako je motivacija jednog grifera samo (kao što je navedeno) "kako bi plasirao sopstvene ideje", onda njegove akcije ne moraju uvek biti disruptivne, zar ne? Ako rade i neke od drugih navedenih stvari, onda su već ozbiljnija pojava sa kojom se valja ozbiljnije i pozabaviti. Čini mi se da se uostalom na en i ne smatraju pretnjom većom od trolova. Nego, ja ne shvatam grifere tako da oni uvek rade u grupi: "...will often act in groups..." - "often", ali ne i obavezno u grupi. Madu, života ti, s kojeg od nebesa ti je tresnula na tintaru fantazmagorična zamisal da rekoh da su uvek u grupi - pokazati citatom, pliiz. Kakogod, termin ismevači nije dovoljno snažno IMO, a grubijani nije dovoljno precizno - što onda ne bi moglo griferi? Ili možda ipak nešto sa pečal - pečalioci, upečalioci, spečalioci, ili slično? Mlogo mi se nešto đasvi arhaizacija u ovom slučaju. Inače, zar nije predloženo da sami izmislimo termin? Što se tiče jednog ili više adminova i blokiranja zbog trolovanja, to je ja bih rekao vrlo vrlo delikatana stvar. Naravno, ja ovo pričam i iz svog sopstvenog, naravno subjektivnog, ugla, s obzirom da mi vrlo verovatno sledi blok, ako bih pokušao nešto sa Gramatika srpskog jezika što se pojedincima možda ne bi svidelo. Kao što se, uostalom, već i bilo ne svidelo pojedincima, pa nisu ni objašnjavali svoje pretnje. Verujem pak s druge strane, da bi moje akcije najradije podveli pod trolovanje ako bi već došlo dotle da treba da objašnjavaju neke svoje akcije. Ako je potrebno, pojasniću: pojedinci koje pominjem su u mom slučaju baš admini. U vezi bloka korisnika Antidiskriminator - tu nisam mnogo kompetentan da dajem svoje mišljenje, jer nisam najbolje ni upućen u predistoriju celog "slučaja". Ali mislim da ako je odluka o blokiranju sprovedena mimo Vikipediji u potpunosti vidljivih kanala (irc, mejl), onda možda ima nekih škriputanja oko transparentnosti takvih postupaka kao što je blok. Tako je prema mom skromnom, ali ne suviše skromnom, mišljenju. Možda doduše, ne mogu baš najbolje da zamislim kritičnosti i hitnosti nekih situacija, tako da možda i grešim. Ali možda ipak samo možda grešim. --СлободанKovačevićбиблброKS 23:21, 19. октобар 2011. (CEST)

Pomoć u vezi članka

Molim vas da mi ukažete koje još nepravilnosti sadrži članak Književno novinarstvo. Neke stvari sam već ispravljao, mada mislim da još nije baš onakav kakav bi trebao biti, odnosno u skladu sa pravilima Vikipedije. Ovo mi je uslov za ispit iz predmeta Internet novinarstvo.

Unaprijed hvala, --Igor Jankovic (разговор) 12:59, 19. октобар 2011. (CEST)

Već ti je odgovoreno gore. Takođe, bolje da razgovor o članku vodiš na stranici za razgovor članka. --Јагода испеци па реци 15:02, 19. октобар 2011. (CEST)

Павле Бихали

Молим неког у чијој је ингеренцији да погледа чланак Павле Бихаљи и остави ми било какав смислен одговор на примедбе које сам тамо изнео. Pavlebihaly (разговор) 08:44, 20. октобар 2011. (CEST)

WebFest гласај за Википедију!

Почео је још један Вебфест и Википедија на српском језику налази се у конкуренцију најбољих едукативних сајтова. Сви ви који имате Фејсбук налог, гласајте за Википедију. Директни линк је http://webfest.nadlanu.com/pocetna/specijalno/web-fest/Vikipedija.wf-33.429.html#

Neka naša Vikipedija još jednom bude najbolji projekat. To je ujedno i naš lični uspeh i nagrada za isti. Ja sam glasao, a vi? :) ps. nemojte praviti lažne naloge, poništiće vam sve glasove :) MikyM|Write me 22:03, 20. oktobar 2011. (CEST)

Ja ne bih da glasam za nas. Vise bih voleo da nas drugi izaberu, bez naseg mesanja. -- Bojan  Razgovor  20:19, 23. oktobar 2011. (CEST)

Vala baš. Nego, Miki, jel ti studiraš marketing? --Jagoda ispeci pa reci 23:17, 23. oktobar 2011. (CEST)

Re:Ako sam sebe ne podržiš Bojane, neće ni drugi. Svuda je normalno da zajednica podrži samu sebe i time podstakne podršku drugih :))) Jagoda ... khm ... --MikyM|Write me 00:07, 24. oktobar 2011. (CEST)

Interwiki

Zanima me kako da povežem članak na srpskom sa člankom na nekom drugom jeziku — Ana (razgovor) 17:09, 23. oktobar 2011. (CEST)

Proveriš kako se članak zove na tom jeziku i na dno našeg članka dodaš npr:

[[en:Naziv na engleskom]]
[[fr:Naziv na francuskom]]
[[sv:Naziv na švedskom]]

To je to. Možeš takođe da pogledaš neke od postojećih članaka da vidiš kako je tamo to urađeno. mickit 18:00, 23. oktobar 2011. (CEST)

Naslovljavanje članaka o dinastijama

Viđeh sada da je BokicaK promijenio naziv članku Dinastija Karađorđević u Karađorđevići, čini mi se sa obrazloženjem da je kraće i jednostavnije. Naravno, to ima smisla.

Međutim, ja sam možda slično razmišljao kao i on u nekom trenutku, dok se nisam pozabavio pojedinim člancima o dinastijama, gdje sam stekao utisak da je takvo nešto pogrešno. Naime, npr. nije isto Romanovi i dinastija Romanov. Romanovi su svi krvni potomci, a dinastija su samo ravnorodni potomci i potomci zakonskih priznatih brakova. Romanova danas ima mnogo, i imaju svoje udruženje, ali dinastiju (carski dom), čine samo dvije osobe. Plus, što Romanov nije prezime, no dinastičko ime.

Slična stvar je u Engleskoj, ne možemo članak o tamošnjoj dinastiji nazvati Vindzori, kada se potomci dinastije Vindzor prezivaju Mountbateni (Batenberzi) ili Velsovi (sinovi princa od Velsa). Plus, ta prezimena se skoro nikad i ne koriste, samo onako postoje.

I kod Karađorđevića čini mi se da ima potomaka, ali nisu svi dinastija (tj. nemaju pravo na presto). Još jedan argument, mislim da je u dosta slučajeva nakaradno pretvarati to u množinu, pa izmišljati npr. Oldenburzi, Burboni, Saks-Koburg-Gote i sl. Dalje, i članci o egipatskim dinastijama moraju sadržavati riječ dinastija.

Što se mene tiče, ja ću članke o dinastijama, ako budem pisao o nekim (o jednoj jesam), nasloljavati sa dinastijom jer imaju brojni primjeri koji pokazuju da dinastija i potomci dinasta nisu isto. Ovo je preporuka i ostalim da tako čine, jer se razlike u ovakvim stvarima mogu uočiti. --Željko Todorović (razgovor) 22:26, 23. oktobar 2011. (CEST) s. r.

Mislim da komplikuješ stvari. Svejedno je da li je Dinastija bla bla ili je samo Bla bla. Tu razliku koju navodiš, mogu odogovrono da tvrdim da si izmislio. Neko ko ima prezime Karađorđević i pripada toj porodici, takođe pripada i dinastiji. Dinastija se ne ograničava samo na osobe koje imaju pravo na presto. I potpuno je svejedno da li će članak da se zove onako ili ovako. Neka to bude na onom ko započinje članak. --Jagoda ispeci pa reci 23:01, 23. oktobar 2011. (CEST)

Ako ne znaš šta je naziv dinastije, a šta dinastičko prezime, mislim da je bezobrazno reći nekome da nešto izmišlja. Ovaj poziv je upravo bio i uperen prema tome da oni koji pišu ovakve članke razlikuju ove stvari i prema tome naslovljavaju članke. Kao što rekoh, dinastija Vinzor se preziva Mountbaten (ili Batenberg po njemačkom), ili čak Vels. Kod Romanova postoje i Romanovski, kao poseban ogranak. Gdje postoje ovakve dinastičke prepreke, treba voditi računa, ako se članak već piše ozbiljno. --Željko Todorović (razgovor) 23:38, 23. oktobar 2011. (CEST) s. r.

Ma ti kao znaš? Ja ti lepo kažem, da je apsolutno svejedno reći Dinastija Karađorđevića ili Dinastija Burbona i Karađorđevići ili Burboni. Govorim ti o imenu dinastije, a ne o njihovim prezimenima. Ne petljaj bez potrebe. --Jagoda ispeci pa reci 10:25, 24. oktobar 2011. (CEST)

Ko i svaka vlastela. -- Bojan  Razgovor  10:30, 24. oktobar 2011. (CEST)

Ma ne, nema potrebe svoje komentare uzvisivati i pretvarati ih u faktičko stanje. Nije isto zbirno imenovati nosioce prezimena i dinastiju (kao nešto posebno). Dakle, na ove stvari treba se obraćati pažnja. --Željko Todorović (razgovor) 13:28, 24. oktobar 2011. (CEST) s. r.

Pakad si svestan toga, onda zašto to radiš? --Jagoda ispeci pa reci 09:49, 25. oktobar 2011. (CEST)

Duplirane tabele

Da li se samo meni čini da su duple tabele u odeljku demografija i nepotrebne i da estetski samo naružuju članke? Bilo je i slučajeva da u člancima stoje potpuno prazne tabele (tek to ne razumem). Ja bih potpuno izbacio jednu tabelu tamo gde su podaci identični. Ukoliko postoje neka odstupanja u brojevima, onda bih to upakovao u jednu tabelu. Prva tabela je, po meni, sasvim dovoljna i jedino bih promenio tu drečavu narandžastu sa plavom bojom iz donje tabele. Šta ostali misle? mickit 08:23, 25. oktobar 2011. (CEST)

Ne čini ti se. Tako je... :) Kako god, samo dvije sa istim podacima ne trebaju bilo kom članku. --Slaven Kosanović {razgovor} 08:50, 25. oktobar 2011. (CEST)

Ma da. Sve u jednu tabelu. Ovako čitaoca dovodimo u nedoumicu, ne zna koju da gleda, a i svrha one druge nije najjasnija...--Jagoda ispeci pa reci 09:48, 25. oktobar 2011. (CEST)

Te donje tabele bi trebalo prevoriti u grafik. -- Bojan  Razgovor  13:47, 25. oktobar 2011. (CEST)

Sveta Petka

Bejah pre dva sata u crkvi svete Petke na Kalemegdanu, na službi, i bejah očevidac kojekakvih rituala koji VEZE NEMAJU SA SVETICOM I PRAVOSLAVLjEM! Voleo bih da ih ubacim u članak, pod odgovarajućim naslovom, ali nemam reference za to. Je l' može i bez njih? --Bolen (r) 11:14, 27. oktobar 2011. (CEST)

To ti je onda originalno istraživanje, a ono nije dozvoljeno. --V. Burgić (reci...) 11:52, 27. oktobar 2011. (CEST)

Pa probaj na netu da nađeš nešto --Jovan Vuković (r) 19:08, 27. oktobar 2011. (CEST)

Ako je nešto skandalozno, sigurno ima u novinama. Nažalost, ne mere bez refernci... --Jagoda ispeci pa reci 19:12, 27. oktobar 2011. (CEST)

Bolen, o čemu se radi, možeš li da napišeš ukratko? --Nagrakaži/laži 20:00, 27. oktobar 2011. (CEST)

Babe su išle oko crkve i sakupljale pšenicu, koju je bacio pitaj Boga ko, navodno jer je to osveštana pšenica. A ja kakav sam, priđem jednoj stoletnoj bakuti i pitam je lepo šta rade ludaci sa tim zrnevljem. Da bi mi rekla: neko seje, neko kuva, neko nosi kod vračara da mu gleda u pšenicu. To je pod jedan. Pod dva: prolazeći pored kapele, ljudi su (ne svi, hvala Bogu) bacali novčiće na krov (zašto, ne znam), drugi su ih pak nabijali u pukotine u zidu kapele. Neki su čupali sadnice i kidali bršljen sa Ružice (crkve) jer je to osveštano... Itd... --Bolen (r) 23:05, 27. oktobar 2011. (CEST)

[11] Sve je to prevara. I opste ne zalim takve ljude. Kad su ovce, neka ih sisaju. -- Bojan  Razgovor  00:02, 28. oktobar 2011. (CEST)

Ne znam Bojane (ograđujem se od mog odnosa sa tobom), ja poštujem svačiji izbor kada su ove stvari u pitanju. Nikada ne bih rekao da su ateisti ovce, ili da nisu shvatili istinu, te takođe mislim da je to što si ti rekao ružno i uvredljivo. Ne žalim ih ni ja, ne vidim razlog zbog čega bih ih žalio - ako veruju da je to žito stvarno osveštano, neka veruju brate, snaga vere je ipak najjača. Ali pitanje je bilo da li ja to da ubacim u članak iako nemam pouzdane izvore. Doduše, ovo što si ti naveo možda i može da prođe... --Bolen (r) 00:09, 28. oktobar 2011. (CEST)

Dok ljude ne zaboli, nece razmisljati, vec ce verovati. Ako su bolesni, moraju ici kod pravih lekara. Uzimanje „osvestvane,“ a u stvari obicne vode, nece nikom pomoci. Ako se bolest ne leci, jos ce se pogorsati. -- Bojan  Razgovor  00:14, 28. oktobar 2011. (CEST)

Ako ti tako kažeš. Zapravo ni je ne verujem u čuda, čuda koja su se desila ljudima. Ali neke stvari jednostavno ne mogu da objasnim, a ne mogu tek tako da kažem teorija zavere. Kako to da je u požaru u crkvi u Jašiju (gde su njene mošti) 1800neke godine, izgorela cela crkva i topilo se zlato na kandilima, a sveta Petka ostala netaknuta? --Bolen (r) 00:23, 28. oktobar 2011. (CEST)

Ne znam zasto jeste, znam zasto nije. Da bih ti dao dgovor prvo moram da odem tamo i da vidim svojim ocima i istrazim u stilu Horejsia Kejna. Kako god hocete, to je vase zdravlje, vi cete stojati u redu na kosavi, vi cete trositi vas novac i vase vreme, a dobicete sipak. -- Bojan  Razgovor  00:32, 28. oktobar 2011. (CEST)

Bojane, ja se (kao ateista) slažem sa tobom, dok je ovaca biće i vune. Ali je Bolenovo zapažanje korektno - u pitanju je ponašanje koje ne pripada čak ni pravoslavnim kanonima, poput tog bacanja para na krov a pogotovo nošenje pšenice kod vračara. Video sam u Blicu komentar da se to dešavalo, da je bilo guranja, koškanja i psovanja, verovatno i druge novine imaju odgovarajući tekst. Samo ne znam da li to ubaciti u tekst o svetoj Petki, o prazniku njoj posvećenom ili o beogradskoj crkvi. --V. Burgić (reci...) 07:32, 28. oktobar 2011. (CEST)

Nigde ja nisam rekao da Bolen nije u pravu što se tiče Petke. Samo sam sve slične pojave nazvao prevarom. -- Bojan  Razgovor  23:22, 28. oktobar 2011. (CEST)

Mislim da to ne treba da se ubacuje u clanak o svetici. Mozda bi moglo da se doda u clanak Praznoverje ili Sujeverje ili nesto slicno, jer to je ono sto se tu desava. Mozda cak i srpska praznoverja/sujeverja. --Jagoda ispeci pa reci 09:13, 28. oktobar 2011. (CEST)

I jos na tu temu [12] -- Bojan  Razgovor  21:42, 28. oktobar 2011. (CEST)

Fotografija turske ambasade u Beogradu

Nemački vikipedijanci su napisali članak o turskoj ambasadi u Beogradu, što je lepo. Članak nema sliku, što nije lepo ali je lako otklonjivo. Autori članka su zamolili beogradske vikipedijance da naprave fotografiju ove zgrade (Tamo na vrhu Kneza Miloša) da bi mogli da je ubace u članak. Pa ko bude prolazio pored i imao fotoaparat, ne bilo mu teško neka uslika zgradu i okači sliku na Ostavu. Hvala. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:56, 27. oktobar 2011. (CEST)

Voleo bih apdejt po legalnom aspektu fotografisanja ambasada. (pa makar spolja) `Fala. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 22:53, 27. oktobar 2011. (CEST)

U principu ne postoje pravne prepreke. E, sad. Neke drzave imaju svoju „politiku“ na temu, te ne dozvoljavaju snimanje svojih ambasada u prvom planu. Mada, jedna slika koja obuhvata dio ulice u kojoj je ambasada X, ne vjerujem da moze predstaviti neki problem. Mozda nije losa ideja direktno pitati. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:41, 27. oktobar 2011. (CEST)

Još je interesantnije pitanje da li bi morao da poštuješ zakone Republike Srbije (iz koje fotografišeš) ili zakone Republike Turske (koju fotografišeš, jer ambasada predstavlja teritoriju Turske) :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:59, 27. oktobar 2011. (CEST)

Oko drugog pitanja nemam dileme, bitno je na čijoj zemlji stojim. A (na)čuo sam da je kod nas zabranjeno slikanje ambasada, pa makar i spolja, pa zato pitam. :) 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:32, 28. oktobar 2011. (CEST)

Na većini takvih objekata stoji znak zabrane fotografisanja. Mene su legitimisali kada sam fotografisao zgrade oko američke ambasade, iako sam ispoštovao zabranu slikanja same ambasade. Znači, moguće su neprijatnosti ako te neko vidi dok fotografišeš. mickit 20:05, 28. oktobar 2011. (CEST)

Šovinisti, retrogradnost i sl.

Ako se budu nastavili koristiti termini šovinisti, klerikalisti, retrogradne osobe i sl., odvućete ovaj projekat u, najblaže rečeno, pravi pakao i haos. Već pola godine traju napadi određenih korisnika na druge korisnike, a konstantno se koriste ovakvi termini, a često prođu bez ikakvih upozorenja, pa čak i sa odobravanjem. Oni koji misle na vrlo vješt način uništiti i srozati ovaj projekat neka pomno razmisle o napuštanju istog. Nema šanse da se ovo „nacionalno blago“ pretvori u političku arenu i gladijatorsku borbu. --Željko Todorović (razgovor) 23:24, 27. oktobar 2011. (CEST) s. r.

Kao uostalom i napadi drugih na određene korisnike... Ne brini, verujem da će se svi složiti sa tobom: da to treba da prestane. --Bolen (r) 23:56, 27. oktobar 2011. (CEST)

Istina boli zar ne. Samo pojedinci nikako da skontaju da ovo nije neki komunistički projekat a oni suvereni vladari pa da se bira šta sme a šta ne sme da se piše. Razlozi onolikog broja negativnih glasova i onolike masovne histerije na glasanju za članak Spasite našu decu su tooliko ne utemeljeni i providni da se samo i mogu okarakterisati kao šovinistički. Ako ono nije bio šovinizam i klasičan primer homofobije ja stvarno ne znam šta jeste. Ja lično se nikada na takav način ne bi poneo prema nečijem radu i trudu pa makar se on odnosio na stvari koje najviše mrzim u svom životu. Radije ne bi glasao i učestovao u tom odlučivanju. Svojim stavovima mnogi su dokazali u ovom slučaju koliko su plitki i ograničenih shvatanja. Od mene toliko na ovu temu. --NikolaB (razgovor) 00:20, 28. oktobar 2011. (CEST)

Stavljene su ozbiljnije primedbe nego u drugim slučajevima, međutim one se preskaču i ispada da je trebalo glasati za taj članak samo zato da bi se dokazala širina i opšte prihvatanje te teme, a kvalitet članka nije merilo kao u drugim slučajevima. Opet se i ovde ponavljaju uvredljive kvalifikacije za učesnike koji nisu podržali izbor, a izostaje reakcija.-- Sahararazgovor 23:04, 28. oktobar 2011. (CEST)

Ja imam žestok problem da razlikujem tvoj potpis od potpisa Nikole Smolenskog. Za sada se oslanjam na različit stil pisanja ali to može i da zakaže. :) 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:33, 28. oktobar 2011. (CEST)

Jel sad OK --NikolaB (razgovor) 19:37, 28. oktobar 2011. (CEST)

Pa Smolenski ima A pored imena. Ili ti nisi aktivirao tu opciju?--Jagoda ispeci pa reci 20:48, 28. oktobar 2011. (CEST)

Naravno da nisam. Alergičan sam na te dodatke. Draže mi je da pogledam koji link stoji iza imena, a i prepoznavanje stila pisanja me služi zasad. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 08:28, 1. novembar 2011. (CET)

Imao isti potpis kao i ja, čak sam se i ja zabunio prekjuče hehe. Zato sam dodao ovo B na svoj potpis. --NikolaB (razgovor) 22:01, 28. oktobar 2011. (CEST)

Vala baš. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:21, 28. oktobar 2011. (CEST)

Ma ne ti, Nikola, nego Mihajlo. Ima jedna opcija da ti se pored imena korisnika vidi da li su administratori, čekjuzeri ili birokrate. Tako se npr. kod Mihajla vidi A, kao i kod Smolenskog, a npr. kod Gorana vidim A i Č, a kod Mickog vidim A i B. Ja vas tako razlikujem. --Jagoda ispeci pa reci 22:51, 28. oktobar 2011. (CEST)

Gdje ti je ta opcija, ja je nemam.--V i k i v i n dR 23:10, 28. oktobar 2011. (CEST)

Nemaš je zato što nećeš da čitaš i čuješ. Dovoljne su primedbe za reference, ni jedan nije članak prošao bez pristupačnih referenci. Imaš pet otvorljivih, a jedna je viki članak. Samo da je to nije sjajan i nikad nije ni jedan mogao proći sa tim. One četiri su kraća novinska saopštenja (izuzev jednog opširnijeg). Ali i neka niko nije u pravu što je udario minus, ne ide javan zaključak sa teškim uvredama zašto što je to uradio. Glasanje je i lično mišljenje, ako nikog ne vređa sa njim (nije ga uvredljivo izneo), još manje mu se sme vratiti sa uvredama, na osnovu predubeđenja.-- Sahararazgovor 23:22, 28. oktobar 2011. (CEST)

Sahara, zbunio si se. Pitao sam Jagodu gdje joj je opcija za A, B i Č, pošto je o tome pričala. Ti si se izgleda zbunio i pomislio da sam tebe nešto pitao.--V i k i v i n dR 23:31, 28. oktobar 2011. (CEST)

Alo bre, čitaj o čemu se ovde radi. Ovde se radi o skripti mark admins. Dodajte u svoj .js

importScript('Vikipedija:Korisničke skripte/Markadmins.js');

Inače da je vama stalo da članak bude bolji, dali bi ste sugestije da se ispravi... -- Bojan  Razgovor  23:25, 28. oktobar 2011. (CEST)

Pročitaj gore koje počeo temu i koje izbacio (ponovio) uvrede. O (odbijanju) ispravljanja i doterivanja članka i dobre veolje postoje mnogo demantujućih primera i dokaza.-- Sahararazgovor 23:35, 28. oktobar 2011. (CEST)

Wikiwind tebe uopste nije psominjao. Spominjao je da nije video slova A, Č i B pored imena administratora. Nego hajde lepo, pokazi nam te demantujuce dokaze. Jos bolje, pokazi nam nam kako se pise clanak o diskriminaciji (otpustanju sa posla, prebijanju). O tome u Americi barem ima ohohoj. Inace je sve ovo sto pises besmisleno. -- Bojan  Razgovor  23:42, 28. oktobar 2011. (CEST)

Hvala na odgovoru.--V i k i v i n dR 23:31, 28. oktobar 2011. (CEST)

Ne postoji pravilo po kojem reference moraju biti dostupne na internetu. Ako bi postojalo bilo bi totalno apsurdno. Radio sam na pravilima za izbor za sajne i dobre i ne vjerujem da mi je tako nešto promaklo; da ih sad ne citiramo ovdje. Gomile tema nije moguće obraditi, pisati o njima, samo na osnovu onoga što se može naći na internetu. Sasvim je prihvatljivo da izvori budu štampane knjige. To što neko ne može da kupi, nađe u biblioteci pa pročita; knjiga je negdje na drugom kraju svijeta u nekoj biblioteci, nema nikakve veze sa idejom o referencama. Štaviše, u akademskom svijetu, reference su i dalje, najvećim dijelom iz štampanih izvora. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:34, 28. oktobar 2011. (CEST)

Dobro, da je tako nismo zbog toga oni kao što smo nazvani. Ja ne znam ništa o toj temi, i nisam zato šovinista ako mi nije data mogućnost da nešto proverim. Drugo, kome je propušteno da za referencu uzme viki članak? Treće nije ovo jedinio članak koji nije izabran, odbijani su i kvalitetniji i nije palo nebo.-- Sahararazgovor 23:41, 28. oktobar 2011. (CEST)

Sahara, opet si se zbunio, ja se nadam da ne pokušavaš namjerno da lažeš. U članku nema takve reference. Skrećemo s teme, a tema je Nikolin potpis i ono A, B i Č.--V i k i v i n dR 23:48, 28. oktobar 2011. (CEST)

U svim društvima modernog svijeta LGTB populacija je bila proganjana, na ovaj ili onaj način. Nažalost, nije to ništa neobično. Ako te tema stvarno interesuje, siguran sam da se može naći video snimaka iz dokumentaraca. Pođi od Jutubusa. Na Vikipediji se još uvijek preferiraju pisani izvori, a oni su ponekad teže dostupni. To je trenutno stanje. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:52, 28. oktobar 2011. (CEST)

Ovde svako vodi svoju politiku... Viki, nemam pojma, to u podešavanjima ima nešto a šta, nemam pojma. Verovatno mi je Micki rekao da nešto tamo čačnem, ja čačnula i sad imam to. A imam i da su mi blokirani precrtani. Tako znam da je neko blokiran a da uopšte ne moram da pitam... --Jagoda ispeci pa reci 23:43, 28. oktobar 2011. (CEST)

Sramota je nekome reći da laže, onako iz ćefa, bez obzira na razlike u godinama. Ostavio si izvor 31 da se otvori ovako, to ne radi niko. Drugo pročitaj podnaslov i kprozivku Nikolinu, ispod koje sam ja odgovorio. Ipak neko drugi laže, a ne ja. Neću se više javljati.-- Sahararazgovor 00:00, 29. oktobar 2011. (CEST)

Sahara, nije to link na referencu, nego na list Vashington Post. Referenca je na ŠTAMPANO izdanje (vidiš da je navedena i strana, a to u elektronskom izdanju ne može), ne na elektronsko, a ime novina je linkovano jer postoji članak na našoj njiki o njima. Kao kad bismo kao ref. naveli neku knjigu, a imali članak o toj knjizi ili njenom autoru, pa linkovali na te članke ime autora ili ime knjige. --Jagoda ispeci pa reci 00:08, 29. oktobar 2011. (CEST)

^ McPherson, Myra (14 april 1977). „Florida Senate Rejects Equal Rights Amendment“, Vašington post, str. A1

Teraš me da kršim reč da se neću javiti. To se vidi iz asviona da je to ali se tako ne radi, ne dovodi se prosečan čitaoc bez potrebe u zabludu. Postoje unutrašnje i spoljne veze, a ne ma potrebe praviti neke veze u referenci. Nisam ni ja od juče.-- Sahararazgovor 00:17, 29. oktobar 2011. (CEST)

Oprosti Sahara, ali to nije istina. Pigledaj malo članke na engl. njiki, svi članci, ako im u referencama stoji neko ime o kome oni imaju članak, ime je vezano na taj članak. Jasno stoji broj strane, a ko to ne razume, šta da mu se radi. I za čitanje enciklopedije potrebno je malo više od obične pismenosti. --Jagoda ispeci pa reci 00:35, 29. oktobar 2011. (CEST)

Sukobljena izmena: Ja sam skeptik, ne verujem ljudima, već argumentima. Ja sam tražio argumente, dobio sam samo još jedno izbegavanje, još jedno viđenje trna u tuđim očima, a ne balvana u svom. (Jevandjeja po Luki i Mateji. Da se hriscani drze Isusa Hrista, a ne Starog zaveta, bili bi najbolji ljudi na svetu) Inače, argument o izvoru 31 je glupost. Izvor 31 NIJE viki članak o Vašington postu, već članak objavljen u Vašington postu koji je napisao/napisala Mira (McPherson, Myra (14 april 1977). „Florida Senate Rejects Equal Rights Amendment“, Vašington post, str. A1). Mogao si biti pošten kao Lošmi. Zahtevati da se ta greška ispravi, a onda precrtati svoj glas . Sumnjam da ćeš nam pokazati kako se piše pravi članak o dikriminaciji. -- Bojan  Razgovor  00:19, 29. oktobar 2011. (CEST)

Lepo ja rekoh za pomenuti članak su se tražili tako glupi razlozi sa ciljem samo da bi se našla kakva takva mana da se članak diskredituje i da rokne na glasanju. Fenomenalno mi je bilo ono o glasanju protiv jer reč predator nije prevedena na srpski. Shodno tome ni ja više neću da se kupam u Jadranskom moru jer je jedna baba piškila (sa oproštenjem dečice i starijih ljudi) u vodu na plaži u Vera Kruzu (a svetsko more je povezano). Potpis promenjen tako da sam od sada ja NikolaB dok Smolenski ostaje samo Nikola. --NikolaB (razgovor) 00:50, 29. oktobar 2011. (CEST)

to ne radi niko

Osim Vikivinda, i ja to radim. Npr. u ovom članku se baš to lepo vidi. Referenca broj jedan je navedena tipično školski (studentski), dakle nemajte brige da sam vas oštetio za koju informaciju, a pošto je ovo elektronska enciklopedija dodao sam i unutrašnji link ka naslovu koji citiram, pošto ga imamo. Takođe, isto važi i za referencu broj 6, 7, 16, 17.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 10:40, 29. oktobar 2011. (CEST)

„Stavljene su ozbiljnije primedbe nego u drugim slučajevima, međutim one se preskaču i ispada da je trebalo glasati za taj članak samo zato da bi se dokazala širina i opšte prihvatanje te teme, a kvalitet članka nije merilo kao u drugim slučajevima. Sahara“ Ovo je suština u vezi teme vezane za članak. U vezi teme „Šovinisti, retrogradnost i sl.“ koju je pokrenuo Željko, a od koje se odmaklo, potpuno se slažem sa Željkom. Međutim na tom polju neće ništa da se promijeni dok ne promijenimo admine koji to dozvoljavaju i podržavaju. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:18, 29. oktobar 2011. (CEST)