Grčka kuhinja

Grčka kuhinja (grč. Ελληνική κουζίνα) je Mediteranska kuhinja. Savremena grčka kuhinja uveliko koristi povrće, maslinovo ulje, žitarice, ribu, vino (belo i crveno) i meso (uključujući jagnjetinu, živinu, teletinu, govedinu, zečetinu i svinjetinu). Među ostale važne sastojke spadaju masline, testenina (naročito hilopites, vrsta testenine slična tagliatelama), sir, limunov sok, začinsko bilje, hleb i jogurt. Najkorišćenija žitarica je pšenica; ponekad se koristi i ječam. Uobičajeni sastojci deserta su orašasti plodovi, med, voće i filo pecivo. Pod velikim je uticajem osmanske kuhinje, pa tako, posebna kuhinja anatolianskih Grka pravi jela kao što su baklava, tarator, žiro, musaka, dolmade, juvalrakija i kefteti. U još većoj meri je pod uticajem italijanske kuhinje i kuhinja drugih susednih južnoevropskih zemalja, među kojima se često mogu naći kuhinje sredozemnih ostrva.

Tradicionalna grčka Taverna, sastavni deo grčke kulture i kuhinje

Pregled

Grčko maslinovo ulje

Sušeni origano za kulinarsku upotrebu

Najkarakterističniji i najstariji element grčke kuhinje je maslinovo ulje koje se koristi u većini jela. Proizveden je od maslina koje se ističu u čitavom regionu i doprinosi karakterističnom ukusu grčke hrane. I same masline se često jedu. Osnovne žitarice u Grčkoj su pšenica, iako se uzgaja i ječam. Najkorisnije povrće u grčkim jelima uključuje paradajz, patlidžan (plavi paradajz), krompir, boraniju, bamiju, zelenu papriku i crni luk. Med u Grčkoj je uglavnom iz nektara voća i stabala citrusa: limuna, pomorandže, gorke pomorandže, timijanovog meda i borovog meda. Na Egejskom ostrvu Hios uzgaja se mastika (aromatična smola boje slonovače).

Grčka kuhinja koristi neke arome češće od ostalih mediteranskih kuhinja, među koima su najčešće origano, nana, beli luk, crni luk, mirođija i lovorov lišće. Ostale uobičajene biljke i začini su bosiljak, majčina dušica i seme komorača. Peršun se takođe koristi kao ukras na nekim jelima. Mnogi grčki recepti, posebno u severnim delovima zemlje, koriste „slatke” začine u kombinaciji s mesom, na primer cimet ili karanfilići u kombinaciji sa paprikašem (sa mesom).

Klima i teren u Grčkoj ne pogoduju uzgoju koza, ovaca i goveda, tako da su goveđa jela retka. Riblja jela su uobičajena u priobalju i na ostrvima. U grčkoj kuhinji koriste se razne vrste sireva, uključujući feta, kaseri, kefalotiri, graviera, antotajros, manouri, metsovone, ladotajri (sir sa maslinovim uljem), kalataki (specijalitet sa ostrva Limnos), katiki-tsalafouti (kremasti sir, pogodan za namaze) i mizitra.

Smatra se da je prevelika prefinjenost protiv srdačnog duha grčke kuhinje, iako nedavni trendovi među grčkim kulinarskim krugovima imaju tendenciju da favorizuju nešto prefinjeniji pristup.

Večera je uobičajena u Grčkoj, i to već duže vreme. Taverna i estioatorio su široko rasprostranjeni, služeći domaćoj kuhinji po pristupačnim cenama za lokalno stanovništvo i turiste. Nedavno je brza hrana postajala sve raširenija, sa lokalnim lancima kao što je Gudi, ali većina Mekdonaldsa je tada zatvorena. Lokalno stanovništvo i dalje uglavnom jede hranu iz grčke kuhinje. Pored toga, neke tradicionalne grčke namernice kao što su suvlaki, giros i pita, odnosno pita hleb (istočnjačka verzija tankog, okruglog hleba, kod nas poznatog kao lepinja ili somun, ali nešto tanji - najčešće spremljena kao tiropita i spanakopita) često se poslužuju kao brza hrana.

Galerija

• 
  Kalamate masline
• 
  Majčina dušica
• 
  Dakos
• 
  Tsigaridia

• 
  Lagana
• 
  Grčka salata
• 
  Musaka
• 
  Giros

• 
  Melomakarona
• 
  Melitinija kolači
• 
  Frape kafa
• 
  Botarga
• 
  Zeljanica

Literatura

• Dalby, Andrew (1996). Siren Feasts: A History of Food and Gastronomy in Greece. London: Routledge. ISBN 978-0-415-11620-6. 
• Oliver, Garrett, ur. (2012). The Oxford Companion to Beer. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-536713-3. 
• Halevy, Alon Y. (2011). The Infinite Emotion of Coffee. Macchiatone Communications. ISBN 978-0-9847715-1-6. 
• Karayanis, Dean; Karayanis, Catherine (2008). Regional Greek Cooking. Hippocrene Books. ISBN 978-0-7818-1146-0. 
• Kousoulas, Kostas (2001). „Naousa and its Wines” (PDF). Niaousta (na jeziku: Greek). 94: 32–35. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 4. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2011. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Nelson, Max (2005). The Barbarian's Beverage. Routledge. ISBN 978-1-134-38672-7. 
• Unwin, Tim (1996). Wine and the Vine. Routledge. ISBN 978-0-203-01326-7. 
• Walton, Stuart; Glover, Brian (2011). The Illustrated Encyclopedia of Wine, Beer & Spirits. London: Hermes House.