Коморач
Коромаћ[1] или коморач (lat. Foeniculum vulgare) је ароматична зачинска биљка.
| Коморач | |
|---|---|
| |
| Цвет коморача | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | Apiaceae (Umbelliferae)
|
| Род: | |
| Биномијално име | |
| Foeniculum vulgare | |
РаспрострањеностУреди
Расте као полудивљи у камењарима и уз ивице њива, у приморским крајевима.[1] Иначе се због велике потражње гаји, као вртларска култура, посебно је раширен у јужној Европи, првенствено у Италији.
КарактеристикеУреди
Биљка нарасте од 60 до 120 cm у висину. Има јако разгранато стабло.[1] Има дугуљасте вишеструко издељене игличасте листове који расту на стабљици. Листови су танки, длакави и перасто сечени.[1] На крају стабљике развија се цветна главица у облику обрнутог кишобрана.
Корен је жућкаст, вретенаст, а плод-семе је до 1цм дужине, јајастог облика, слатког укуса и пријатног мириса. Обично цвета у јулу и августу.[1]
УпотребаУреди
Плод је посебно богат етеричним уљем, садржи шећер и соли.[1] Најчешће се користи семе и уље, а ређе корен и лишће.[1] Употребљава се као зачин или чај против надимања и као благо средство против кашља, код деце и за сметње у варењу код одојчади. У повртарству је посебно узгојена врста која има задебљале почетке стабљике који формирају облик сличан главици лука одмах изнад земље. Та сочна задебљања употребљавају се као поврће у исхрани, или обрађено термички или у салати. Листови се такође употреблљавају као зачин, а у традиционалној кухињи се користи уз рибу.
Народна веровањаУреди
У народној медицини коморач се користи за лечење очних упала.
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Фонда, Драгутин (1942). Домаће лековито биље и његова употреба. Београд: Фармафлора.