Википедија

Zurab Cereteli

Zurab Konstantinovič Cereteli (rus. Зура́б Константи́нович Церете́ли, gruz. ზურაბ წერეთელი; Tbilisi, 4. januar 1934) ruski je umetnik, vajar i akademik.

Zurab Cereteli
Zurab Cereteli na dodeli ordena „Za zasluge pred otadžbinom“ I stepena u Kremlju
Lični podaci
Datum rođenja(1934-01-04)4. januar 1934. (90 god.)
Mesto rođenjaTbilisi, Sovjetski Savez

Stekao je zvanja Narodnog umetnika SSSR 1980. godine i Narodnog umetnika Ruske Federacije 1994. godine. Predsednik je Ruske akademije umetnosti od 1997. godine i počasni član Ruske akademije obrazovanja.

Biografija

uredi

Zurab Cereteli se rodio u Tbilisiju u gruzijskoj porodici. Njegov otac Konstantin Georgijevič (1903—2002) je u Gruziji poznat kao inženjer građevine. Njegova majka Tamara Semjonovna Nižaradze (1910—1991), iz plemićkog roda Nižaradze. Na mladog Ceretelija veliki uticaj je izvršio njegov ujak, slikar Georgij Nižaradze. U njegovom domu gde je kao dečak provodio značajni deo svog vremena, vrlo često su boravili poznati gruzinski umetnici David Kakabadze, Sergo Kobuladze, Uča Džaparidze i mnogi drugi. Oni su bili njegovi prvi učitelji.

Završio je Tbilisku akademiju umetnosti. Potom je radio u Institutu istorije, arheologije i etnografije Akademije nauka Gruzije.

Tokom 1964. obučavao se u Francuskoj gde je bio u kontaktu sa umetnicima poput Pabla Pikasa i Marka Šagala.

Od kraja 1960-ih aktivno je počeo da radi u oblasti monumentalne umetnosti. Osim Rusije, njegovi radovi nalaze se i u Brazilu, Ujedinjenom Kraljevstvu, Španiji, SAD, Francuskoj, Japanu, Gruziji i Litvaniji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin mu je 2003. godine za zasluge pred Ruskom Federacijom ukazom dodelio rusko državljanstvo[1].

Zurab Cereteli je predsednik Ruske akademije nauka, direktor Moskovskog muzeja savremene umetnosti, direktor Galerije umetnosti Cereteli. Ambasador dobre volje UNESKO (1996). Nosi i zvanja Zaslužnog umetnika Gruzije, Narodnog umetnika SSSR. On je punopravni član Akademije nauka Gruzije, dopisni član Kraljevske španske akademije nauka San Fernando (1998), dopisni član Francuske akademije lepih umetnosti (2002), aktivni član Evropske akademije nauka i umetnosti (2009) a bio je i punopravni član Ruske akademije nauka SSSR (1992) i punopravni član Akademije nauka SSSR (1988). Dobitnik je Lenjinske nagrade (1976) i Državne nagrade SSSR (1970, 1982).

Cereteli je 2010. godine dobio zvanje viteza uz orden Legije časti. Iste godine Nacionalno društvo za umetnost SAD mu je dodelilo zlatnu Medalju časti čime je postao prvi ruski umetnik koji je dobio tu nagradu.[2].

Oženjen je kneginjom Inesom Aleksandrovnom Andronikašvili. Imaju jednu ćerku Elenu i tri unuka, Vasilija, Zuraba i Viktoriju.

Stvaralaštvo

uredi

Spisak radova

uredi

Spisak svih dela Zuraba Ceretelija[3]:

  • 1967. — Umetničko rešenje odmarališnog kompleksa. Mozaik-stele i skulpturne kompozicije. (Picunda, Gruzija)
  • 1970. — 1971. - Mozaici i vitražne kompozicije za Dvorac profsojuza. (Tbilisi, Gruzija)
  • 1970. — Bazen-mozaik „Morsko dno“ za hotel „Venec“. (Uljanovsk, Rusija)
  • 1972. — Reljefno-mozaična kompozicija za stanicu. (Tbilisi, Gruzija)
  • 1973. — Umetničko rešenje dečjeg odmarališta. (Adler, Rusija)
  • 1978. — Reljefni friz „Legende Krima“ u bakru na fasadi hotela „Jalta“. (Jalta, Ukrajina)
  • 1979. — Skulpturna kompozicija „Nauka, obrazovanje - svetu“ ili „Prometej: Svetu - Svetlost i Znanja“ visine 20 m. (Brokport, SAD)
  • 1979. — Monumentalna kompozicija „Sreća deci celog sveta“ od 5 figura visine 15 m u bakru. (Brokport, SAD)
  • 1980. — Reljefni friz fasada bioskopsko-pozorišne sale hotelskog kompleksa „Izmailovo“ u bakru. (Moskva, Rusija)
  • 1980. — Vitraž «Pozdrav» u stalnoj misiji SSSR pri UN. (Njujork, SAD)
  • 1980. — Spomenik „Čovek i sunce“ u bronzi visine 80 m. (Tbilisi, Gruzija)
  • 1980. — Dizajn enterijera hotela „Sport“ u emajlu. (Moskva, Rusija)
  • 1982. — Mozaične kompozicije i emajlirana ploča za trgovinsko predstavništvo Mađarske u SSSR. (Moskva, Rusija)
  • 1983. — Spomenik „Prijateljstvo zauvek“ posvećen 200-godišnjici potpisivanja Georgijevskog traktata, u bronzi visine 35 m. (Moskva, Rusija)
  • 1983. — Opšte umetničko rešenje enterijera Interdisciplinarno naučno-tehničkog kompleksa „Mikrohirurgija očiju“. (Moskva, Rusija)
  • 1984. — Amblem „Tokio Balet“ u bakru. (Tokio, Japan)
  • 1984. — Ploča „Kulikovska bitka“ i „Otadžbinski rat 1812. godine“ u emajlu na zahtev Ministarstva odbrane SSSR. (Moskva, Rusija)
  • 1985. — 2003. - Ansambl „Istorija Gruzije“ od 64 figure u bronzi visine 31,2 m. (Tbilisi, Gruzija)
  • 1986. — Ploča „Zlatni prsten Rusije“ u emajlu u ambasadi SSSR u Vašingtonu. (Vašington, SAD)
  • 1988. — 1994. - Skulpturno-prostorna kompozicija „Sveta jednakoapostolna Nina, prosvetiteljka Gruzije“. (Tbilisi, Gruzija)
  • 1989. — Spomenik „Srušiti zid nepoverenja“ u bronzi visine 4 m. (London, Ujedinjeno Kraljevstvo)
  • 1990. — Spomenik „Dobro pobeđuje zlo“ izrađenog iz delova raketa uništenih u procesu razoružavanja. (Njujork, SAD)
  • 1994. — Autorska kopija skulpturne kompozicije „Rođenje novog čoveka“ iz Sevilje za kolekciju UNESKO. (Pariz, Francuska)
  • 1995. — 1996. - Skulpturna kompozicija „Tragedija naroda“ u bronzi visine 8 m. (Moskva, Rusija)
  • 1995. — Memorijalni kompleks posvećen 50. godišnjici pobede SSSR u Drugom svetskom ratu. Umetničko rešenje Centralnog muzeja, dekoracija hrama Georgija Pobedonosca, obelisk Pobede u bronzi visine 141,8 m. (Moskva, Rusija)
  • 1995. — Monumentalna kompozicija „Rođenje novog čoveka“ kao prvi deo projekta „Kako je Evropa našla Ameriku“ posvećena 500. godišnjici istorijske plovidbe Kristifora Kolumba ka obalama američkog kontinenta u bronzi, bakru i čeliku visine 45 m. (Sevilja, Španija)
  • 1995. — 1997. - Pet krstva i 16 bronzanih vrata, izrađenih u plastici visokog reljefa za kompleks Hrama Hrista Spasitelja. (Moskva, Rusija)
  • 1996. — Skulpturna kompozicija „Drvo bajki“ za Moskovski zoološki vrt u bronzi visine 16 m. (Moskva, Rusija)
  • 1996. — Spomenik „Pobeda“ u bronzi visine 25 m. (Marbelja, Španija)
  • 1996. — Skulpturna kompozicija nad glavnim ulatom u dečju teritoriju za igru Moskovskog zoološkog vrta. (Moskva, Rusija)
  • 1996. — 2000. - Glavni umetnik obnove Hrama Hrista Spasitelja. (Moskva, Rusija)
  • 1997. — Rešenje za Manježni trg, enterijer tržnog centra „Ohotni rjad“, mozaično dno reke Neglinke, fontane i skuplture, kandelabri. (Moskva, Rusija)
  • 1997. — Spomenik posvećen 300. godišnjici Ruske flote ili imperatoru Petru Velikom u bronzi visine 96 m. (Moskva, Rusija)
  • 1998. — Skulpturni portret majke Tereze u bronzi visine 1,4 m. (Moskva, Rusija)
  • 2000. — Skulpturni portreti prvih voditelja Ruske Duhovne Misije u Jerusalimu arhimandrita Porfirija, Antonina i Leonida u čast 2000. godišnjice Hrišćanstva. (Jerusalim, Izrael)
  • 2000. — Bista Jurija Gagarina na trgu nazvanom u njegovu čast u Montevideu. (Montevideo, Urugvaj)
  • 2000. — Skulpturni portret princeze Dajane u bronzi visine 3 m za Galeriju umetnosti Cereteli. (Moskva, Rusija)
  • 2001. — 2003. - Galerija 30 reljefnih skuplturnih portreta poznatih ličnosti iz kulture Rusije. (Moskva, Rusija)
  • 2002. — Skulpturna kompozicija fontane „Klovnovi“ postavljene ispred gradskog cirkusa. (Moskva, Rusija)
  • 2002. — Spomenik Svetitelju Nikolaju Čudotvorcu, arhiepiskopu Mirlijskom. (Hapala, Rusija)
  • 2002. — Oslikavanje plafona i dizajn glavne zavese nove scene Boljšoj teatra. (Moskva, Rusija)
  • 2002. — Spomenik N. V. Gogolju u bronzi visine 2,8 m. (Rim, Italija)
  • 2003. — Spomenik velikoj knjeginji Olgi povodom 1100. godišnjice osnivanja Pskova. (Pskov, Rusija)
  • 2003. — Spomenik Onore de Balzaku. (Agd, Francuska)
  • 2003. — Spomenik Svetitelju Nikolaju Čudotvorcu, arhiepiskopu Mirlijskom. (Bari, Italija)
  • 2003. — Krst na kupoli kapele crkve Svete Ekaterine pri Akademiji nauka u Sankt Peterburgu u bronzi za pozlatom. (Sankt Peterburg, Rusija)
  • 2003. — Skulptura „Minerva“ na zgradi Akademije nauka u Cankt Peterburgu povodom 300. godišnjice osnivanja grada. (Sankt Peterburg, Rusija)
  • 2003. — Spomenik osnivaču Imperatorske akademije nauka I. I. Šuvalovu povodom 300. godišnjice osnivanja grada. (Sankt Peterburg, Rusija)
  • 2003. — Ploča u emajlu i rešenje enterijera stanice metroa „Park Pobede“. (Moskva, Rusija)
  • 2003. — Patrijarh Moskovski i sve Rusi Aleksej II. (Moskva, Rusija)
  • 2003. — Katolikos-Patrijarh Gruzije Ilija II. (Moskva, Rusija)
  • 2004. — Spomenik dizajniran da mobiliše ljude da se bore protiv side. (Moskva, Rusija)
  • 2005. — Spomenik kozaku Harko, legendarnom osnivaču Harkova. (Harkov, Ukrajina)
  • 2005. — Spomenik generalu Šarlu de Golu u bronzi visine 8 m. (Moskva, Rusija)
  • 2005. — Kopija spomenika Kuzmi Minjinu i Požarskom sa Crvenog trga. (Novgorod, Rusija)
  • 2005. — Obnova figure boginje NIke na spomeniku „Vojnička slava“. (Sankt Peterburg, Rusija)
  • 2005. — Spomenik Aleksandru Peresvetu, monahu Troicesergejevske lavre i heroju Kulikovske bitke. (Borisoglebsk, Rossiя)
  • 2005. — Serija od 64 kompozicije „Krštenje Gospodnje“ Cereteli. (Moskva, Rusija)
  • 2005. — Spomenik Apostolu Pavlu u bronzi visine 2,7 m. (Moskva, Rusija)
  • 2005. — „Holokaust“. (Jerusalim, Izrael)
  • 2005. — Spomenik prvom predsedniku Čečenske republike Ahmadu Kadirovu u bronz visine 3,4 m. (Grozni, Rusija)
  • 2005. — Bista „A. S. Puškin“ u bronzi visine 0,8 m. (Moskva, Rusija)
  • 2005. — Spomenik Čarliju Čaplinu u bronzi visine 3 m. (Moskva, Rusija)
  • 2005. — Projekat spomenika za grad Tokio „Mir planeti“. (Tokio, Japan)
  • 2006. — Spomenik Irinarhu Zatvorniku, monahu koji je blagoslovio Kuzmu Minjina i knjaza Požarskog da povedu narodni ustanak za oslobođenje Moskve u Vreme nevolja 1612. godine u bronzi visine 3,2 m. (Borisoglebsk, Rusija)
  • 2006. — Spomenik posvećen borbi protiv međunarodnog terorizma u bronzi, hromu, niklu i titanijumu visine 30 m. (Bajon, SAD)
  • 2006. — Spomenik imperatoru Petru Velikom u bronzi visine 12,6 m. (Sankt Peterburg, Rusija)
  • 2006. — Spomenik papi Jovanu Pavlu II. (Ploermel, Francuska)
  • 2007. — Spomenik premijeru Japana Itiru Hatojami koji je 1956. godine potpisao zajedničku deklaraciju o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa između Japana i SSSR. (Tokio, Japan)
  • 2007. — Bista Serđu Viere de Melu, komesaru UN za ljudska prava, koji je poginuo pri vršenju službenih dužnosti u bronzi visine 0,8 m. (Ženeva, Švajcarska)
  • 2007. — Skulpturna kompozicija „Ipatjevska noć“ posvećena tragičnoj pogibiji porodice poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog. kulьpturnaя kompoziciя «Ipatьevskaя Nočь», posvящennaя tragičeskoй gibeli semьi poslednego Rossiйskogo imperatora Nikolaя Vtorogo. Bronza. (Moskva, Rusija)
  • 2007. — Ploča u emajlu i rešenje enterijera stanice metroa „Trubnaja“. (Moskva, Rusija)
  • 2007. — Spomenik knezu Olegu Rjazanjskom. (Rjazanj, Rusija)
  • 2007. — Spomenik herojima filma „Mimino“. (Moskva, Rusija)
  • 2008. — Skulpturna kompozicija „Žene dekabrista. Vrata sudbine“. (Moskva, Rusija)
  • 2008. — Skulptura „Nilski konjčić“ za tržni centar GIPPOPO. (Volgograd, Rusija)
  • 2008. — Spomen krst na mestu mauzoleja kneza Požarskog, uništenog 1933. (Suzdalj, Rusija)
  • 2009. — Kristalna kapela i spomenik Patrijarku Alekseju II. (Moskva, Rusija)
  • 2009. — Skulpture u sklopu skulpturnog ciklusa „Moji savremenici“. (Moskva, Rusija)
  • 2009. — Bronzana vrata grobnice-mauzoleja kneza Požarskog, uništenog 1933. (Suzdalj, Rusija)
  • 2009. — Spomen-ploča diplomati A. A. Gromiko. (Moskva, Rusija)
  • 2010. — Skupltura „Medved“ kao simbol grada Jaroslavlja povodom proslave 1000 godina od osnivanja. (Jaroslavlje, Rusija)
  • 2010. — Spomen-znak „Deca Beslana“ posvećen žrtvama terorističkog akta u Beslanu 1-3. septembra 2004. (Moskva, Rusija)
  • 2010. — Skuplture čuvenih slikara „Veliki majstori“. (Moskva, Rusija)
  • 2010. — Skulptura „Ruso i Pirosmani“. (Moskva, Rusija)
  • 2010. — Spomenik musketarima. (Kondom, Francuska)
  • 2011. — „Plač moje duše“ posvećen žrtvama zemljotresa u Japanu. (u izradi)[4]

Spomenik Petru Velikom

uredi

Spomenik je podignut 1997. godine po narudžbini Vlade Moskve na veštačkom ostrvu nasutom na ušću reke Moskve i Obvodnog kanala. Ukupna visina spomenika iznosi 98 metara. Član Javne komore Rusije, Marat Gelman, je tvrdio da je Cereteli ovu visinu izdejstvovao prevarom te da je najviša dozvoljena visina spomenika 17 metara.[5] Postoje mišljenja da je spomenik prerađen i izmenjen spomenik Kolumba, koju je Cereteli neuspešno pokušavao da proda SAD, Španiji i državama Latinske Amerike tokom 1991. i 1992. godine povodom 500 godina od otkrića Amerike.[6][7] U oktobru 2010. godine v. d. gradonačelnika Moskve Vladimir Resin je predložio da se spomenik preseli na neko drugo mesto.[8][9][10][11].

U slučaju da dođe do selidbe, želju da se prime spomenika izrazili su Azov[12], Pridnjestrovlje, Petrozavodsk[13], Voronjež[14], Ivanovo[15], Orel[16], Arhangelsk, Preslav-Zaleskij, Kamišin[17].

Hram Hrista Spasitelja

uredi
Glavni članak: Hram Hrista Spasitelja u Moskvi
 
Kupole Hrama Hrista Spasitelja

Pod rukovodstvom Ceretelija obnovljen je Hram Hrista Spasitelja u Moskvi koji je prethodno izgrađen 1883. a srušen za vreme Staljina 1931. godine. Glavne zamerke se odnose na korišćenje neoriginalnih materijala pa je tako fasada umesto belog kamena izrađena u mermeru, nekadašnje pozlaćene kupole su napravljene od titanijum nitrida, reljefi su urađeni od bronze umesto mermera a medaljoni na fasadi su urađeni od polimera. Ispod hrama je napravljena podzemna garaža.[18][19].

Ostali radovi

uredi

Ostali najpoznatiji radovi Zuraba Ceretelija su:

  • Spomenik „Prijateljstvo zauvek“ posvećen 200-godišnjici (1783 — 1983) potpisivanja Georgijevskog traktata kojim je Gruzija prisajedinjena Rusiji. Nalazi se na Tišinskom trgu u Moskvi. Autor arhitektonskog dela projekta je Andrej Voznesenski.
  • Spomenik „Dobro pobeđuje zlo“ koji se nalazi ispred sedišta UN u Njujorku.
  • Skulpture „Rođenje novog čoveka“ u Parizu i Sevilji.

On je autor brojnih monumentalnih dekorativnih dela poput mozaika, vitraža, panoa i sl. od čega su najpoznatiji oni u odmaralištu u Picundeu (1967), u odmaralištu „VCSPS“ u Adleru pored Sočija (1973), u hotelskom kompleksu „Jalta-Inturist“ u Jalti (1978) i u hotelskom kompleksu Izmailovo u Moskvi (1980).

Učestvovao je u izgradnji monumentalnih projekata u Moskvi sa kraja 20. veka poput rekonstrukcije Manježnog trga i izgradnje spomenika i memorijalnog kompleksa na Poklonoj gori.

U SAD je 11. septembra 2006. otvoren spomenik „Suza tuge“ rad Zuraba Ceretelija — spomenik naroda Rusije američkom narodu u znak sećanja na žrtve napada 11. septembra 2001. Nalazi se na drugoj obali reke Hadson od one gde su izvršeni napadi. Spomenik je visok 30 metara i teži 175 tona.[20]

Planirao je postavljanje spomenika Isusu Hristu visine 100 metara na severu Rusije, na Soloveckim ostrvima[21], što je dovelo do prigovora uprave muzeja-rezervata u kom se nalaze ostrva.[22]

U Baden-Badenu je postavljen zec od bakra visine preko tri metra što je 30 puta uvećana kopija Faberžeovog srebrnog zeca[23].

Moskovski muzej savremene umetnosti

uredi

Zurab Cereteli je osnivač Moskovskog muzeja savremene umetnosti. Muzeju pripadaju tri zgrade na adresama Petrovka 25, Ermoalevski pereulok 17 i Tverski bulevar 3.[24] U oktobru 2010 je objavljen plan za proširenje na još jedan objekat u privatnom vlasništvu Ceretelija u ulici Volov pereulok. Na toj adresi se nalazi porodična kuća Platona Zubova, unuka komandira Aleksandra Suvorova. Sazidana je 1846. od drveta i predstavlja jedno od nekoliko sačuvanih istorijskih zdanja u Presnenskom rejonu. Kuća je za potrebe muzeja dozidana ali bez potrebnih dozvola.[25]

Nagrade

uredi
  • Heroj socijalističkog rada sa ordenom Lenjina i zlatnom medaljom „Srp i Čekić“ (11. novembra 1990) — za veliki lični doprinos razvoju sovjetske likovne umetnosti i plodotvornu javnu delatnost[26]
  • Orden „Za zasluge pred Otadžbinom“ I stepena (26. jula 2010) — za izuzetan doprinos ravoju likovne umetnosti i višegogodišnje kreativno stvaralaštvo[27]
  • Orden „Za zasluge pred Otadžbinom“ II stepena (4. januara 2006) — za izuzetan doprinos ravoju likovne umetnosti[28]
  • Orden „Za zasluge pred Otadžbinom“ III stepena (29. aprila 1996) — za njegov veliki lični doprinos radovima na spomeniku Pobedi u Moskvi[29]
  • Orden Prijateljstva naroda (1994)[30]
  • Narodni umetnik Ruske Federacije (4. januara 1994) — za velike zasluge u oblasti likovne umetnosti[31]
  • Narodni umetnik SSSR (1980)[32]
  • Narodni umetnik Gruzinske SSR (1978)[32]
  • Državna nagrada Ruske Federacije u oblasti literature i umetnosti (21. juna 1996) — za spomen-kompleks „Spomenik Pobedi u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945“ u Moskvi[33][32]
  • Lenjinska nagrada (1976) — za umetničko rešenje dečje zone odmarališta u Adleru (1973)[32]
  • Državna nagrada SSSR (1970) — za mozaike Lenjinskog memorijala u Uljanovsku (1969) i u Dvorcu Profsojuza Tbilisi (1969—1970)[32]
  • Državna nagrada SSSR (1982) — za učešće u izgradnji hotelskog kompleksa „Izmailovo“ (1980)[32]
  • Vitez Legije časti (2010)[34]
  • Oficir ordena Umetnosti i literature Francuske (2005)[30]
  • Medalja „Astana“ (11. decembra 1998)[35]
  • Značka „Za zasluge pred Moskvom“ (30. decembra 2003) — za veliki lični doprinos razvoju likovne umetnosti, višegodišnju plodotvornu delatnost u interesima grada i Moskovljana[36]
  • Orden Ahmata Kadirova (2005) — za lični doprinos ovekovečivanju sećana na prvog predsednika Čečenije, heroja Rusije Ahmat-Hadži Kadirova, delatnost koja promoviše mir, prijateljstvo i saradnju među narodima[37]
  • Medalja „U slavu Osetije“ (2010)[38]

Galerija

uredi
  •  
    Spomenik žrtvama Holokausta, Jerusalim

Reference

uredi
  1. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 4 iюnя 2003 goda № 601 «O priёme v graždanstvo Rossiйskoй Federacii»”. Graph.document.kremlin.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. [mrtva veza]
  2. ^ „Zaslugi Zuraba Cereteli ocenili zolotom”. Dni. RU. 05. 06. 2010. Pristupljeno 05. 06. 2010. 
  3. ^ „Zurab Tsereteli - List of Works”. Tsereteli.ru. Arhivirano iz originala 07. 09. 2011. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  4. ^ Comments. „Tsereteli: 'Cry of My Soul' Is Sculpture for Japan”. Themoscowtimes.com. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  5. ^ „Nado ubratь pamяtnik Petru I”. Echo.msk.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  6. ^ Konstantin BLAGODAROV. „Ot šedevrov Cereteli lюdi prosto obaldeli //”. Kp.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  7. ^ «Obщaя vыsota pamяtnika 94 metra, эto, konečno, čto bы seйčas ni govorili, яvnый Kolumb s golovoй Petra. Vrяd li Petr Pervый ezdil na karavelle v dospehah XV—XVI veka so svitkom v ruke.» Russkaя služba novosteй Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2014)
  8. ^ „Vladimir Resin predložil perenesti pamяtnik Petru I”. Lenta.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  9. ^ „Resin «učitsя na čužih ošibkah» i dumaet o perenose pamяtnika Petru I”. Realty.newsru.com. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  10. ^ {{cite web|url=http://www.interfax.ru/society/txt.asp?id=158178 |title=Petr Moskovskiй // [[Interfaks |publisher=Interfax.ru |date=|accessdate = 25. 8. 2012.}}
  11. ^ Pamяtnik Petru I možno ubratь iz Moskvы za tri nedeli
  12. ^ Predstavьtesь, požaluйsta (23. 4. 2008). „«Čemodan, vokzal, Azov…»: komu dostanetsя pamяtnik Petru I?”. Spb.aif.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  13. ^ © RIA Novosti. Igorь Mihalev (19. 8. 2012). „Petrozavodsk gotov zabratь u Moskvы pamяtnik Petru I rabotы Cereteli”. Rian.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  14. ^ „Voronežcы predlagaюt ustanovitь pamяtnik Petru I na ostrove Petrovskom”. Argumenti.ru. Arhivirano iz originala 03. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  15. ^ „Petra v Ivanovo!”. Chastnik.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  16. ^ „Vlasti Orla ne vozražaюt protiv ustanovki v gorode moskovskogo pamяtnika Petru I”. Interfax-russia.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  17. ^ „Goroda vыstroilisь v očeredь za «Petrom» Zuraba Cereteli”. News.mail.ru. Arhivirano iz originala 02. 02. 2014. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  18. ^ Hranitelь. Alekseй Ilьič Komeč i sudьbы russkoй arhitekturы. - Samover N. - Iskusstvo — XXI vek - 2009 - isbn:978-5-980-51-060-2}}
  19. ^ „Fond Hrama Hrista Spasitelя • Podzemnый garaž”. Fxxc.ru. Arhivirano iz originala 23. 08. 2012. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  20. ^ „Radiostanciя ЭHO MOSKVЫ. V SŠA otkrыt monument «Sleza skorbi» rabotы Zuraba Cereteli”. Echo.msk.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  21. ^ „Russkaя liniя / Novosti / Cereteli postavit na Solovkah 100-metrovuю figuru Iisusa Hrista”. Rusk.ru. 11. 4. 2008. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  22. ^ „Soloveckiй muzeй otkazalsя prinimatь ot Cereteli 100-metrovogo Hrista”. Lenta.ru. 18. 4. 2008. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  23. ^ „Cereteli s trehmetrovыm zaйcem dobralsя do Baden-Badena — Cereteli — Rosbalt”. Rosbalt.ru. Pristupljeno 25. 8. 2012. [mrtva veza]
  24. ^ „Muzeйnыe zdaniя” (na jeziku: (jezik: ruski)). Mmoma.ru. Arhivirano iz originala 18. 09. 2012. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
  25. ^ „Arhnadzor“ soobщaet o „samostroe“ v zdanii muzeя Cereteli
  26. ^ „Ukaz Prezidenta Soюza Sovetskih Socialističeskih Respublik ot 11 noяbrя 1990 goda № UP-997 «O prisvoenii zvaniя Geroя Socialističeskogo Truda tov. Cereteli Z. K.»”. Arhivirano iz originala 04. 01. 2014. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  27. ^ Nagraždёnnыe gosudarstvennыmi nagradami Rossiйskoй Federacii
  28. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 4 яnvarя 2006 goda № 11 «O nagraždenii ordenom „Za zaslugi pered Otečestvom“ II stepeni Cereteli Z. K.»”. Arhivirano iz originala 13. 04. 2014. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  29. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 29 aprelя 1996 goda № 612 «O nagraždenii ordenom „Za zaslugi pered Otečestvom“ III stepeni Cereteli Z. K.»”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2012. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  30. ^ a b Biografiя na saйte lenta.ru
  31. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 4 яnvarя 1994 goda № 6 «O prisvoenii počёtnogo zvaniя „Narodnый hudožnik Rossiйskoй Federacii“ Cereteli Z. K.»”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2012. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  32. ^ a b v g d đ „Biografiя na saйte RAH”. Arhivirano iz originala 21. 01. 2012. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  33. ^ Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 21 iюnя 1996 goda № 968 «O prisuždenii Gosudarstvennoй premii Rossiйskoй Federacii v oblasti literaturы i iskusstva 1995 goda»[mrtva veza]
  34. ^ Zurab Cereteli stal kavalerom ordena Početnogo legiona
  35. ^ Ukaz Prezidenta Respubliki Kazahstan ot 11 dekabrя 1998 goda № 4161 «O nagraždenii Pamяtnoй medalью v čestь prezentacii stolicы Respubliki Kazahstan „Astana“ gruppы rabotnikov».
  36. ^ Ukaz Mэra Moskvы ot 30 dekabrя 2003 goda № 104-UM «O nagraždenii znakom otličiя „Za zaslugi pered Moskvoй“ Cereteli Z. K.»[mrtva veza]
  37. ^ „Prezident Čečni Alu Alhanov podpisal ukaz o nagraždenii skulьptora Zuraba Cereteli”. Arhivirano iz originala 02. 08. 2011. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  38. ^ Cereteli polučil vыsšuю nagradu Osetii za pamяtnik žertvam Beslana

Spoljašnje veze

uredi
 
Zurab Cereteli na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зураб_Церетели&oldid=27747418”