Meša Selimović

српски и југословенски књижевник

Mehmed Meša Selimović (Tuzla, 26. april 1910 — Beograd, 11. jul 1982) bio je jugoslovenski[3] i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Selimović je za sebe govorio da je Srbin muslimanskog porekla[2] i stvarao je na srpskohrvatskome govornom području[4] u drugoj polovini 20. veka.

Meša Selimović
Lični podaci
Puno imeMehmed Selimović
Datum rođenja(1910-04-26)26. april 1910.
Mesto rođenjaTuzla, Austrougarska
Datum smrti11. jul 1982.(1982-07-11) (72 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFR Jugoslavija
DržavljanstvoSFR Jugoslavija
NacionalnostJugosloven
NarodnostSrbin[1][2]
ReligijaAteizam[traži se izvor]
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Porodica
PorodicaŠefkija (brat)
Teufik (brat)
RođaciHana Selimović (unuka-bratanica)
Književni rad
Jezik stvaranjasrpskohrvatski
Žanregzistencijalizam
Uticaji odŽan Pol Sartr, Alber Kami

Biografija

 
Meša Selimović kao akademik SANU
 
Poštanska marka s likom Meše Selimovića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti” koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine

[5]Njegovi bliži preci su iz Bileće, a poreklom su iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića.[6][7] U svojoj knjizi sećanja piše za oca Aliju: „Nije bio religiozan, a po nacionalnom osećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovijetno porodično predanje…”[6]

U vezi sa svojim nacionalnim opredeljenjem — srpstvom, Selimović je jednom prilikom rekao: Srbin je slavno biti ali i skupo. Mislio je na sve one muke i peripetije kroz koje je prošao, da bi ostao veran sebi i svom identitetu. Svoj cilj je formalno postigao tek 1972. godine, kada je njegov roman Derviš i smrt izašao u Beogradu u ediciji „Srpska književnost u 100 knjiga”, pod brojem 95.[8]

U svojoj knjizi Prijatelji Dobrica Ćosić, na sto osamdeset osmoj strani, prenosi deo testamentalnog pisma Meše Selimovića Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimović piše:

Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem. Znali su to, uostalom, i članovi uređivačkog odbora edicije 'Srpska književnost u sto knjiga', koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, i sa mnom su zajedno u odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić i Boško Petrović. Nije zato slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom.

Imao je dva brata, Teufika i Šefkiju.[9] U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju.[5] Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine,[10] a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. godine postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.[11]

Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom,[12] a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, potom je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda.[12]

Godine 1944. prešao je u Beograd, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije.[13] Od 1947. godine živeo je u Sarajevu i radio kao: profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor „Bosna-filma”, direktor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik IP „Svjetlost” i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.[14]

Penzionisan je 1971. godine, a u Beograd se preselio januara 1973. Selimoviću je za života prebacivano što je odabrao Beograd, Srbe i srpsku književnost kao svoje.[15]

Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i ANUBiH.[16] Uvršten je u knjigu 100 najznamenitijih Srba.[17]

Zvanični organi SR Bosne i Hercegovine su nakon Selimovićeve smrti zatražili da se njegov leš prebaci u Sarajevo i da tamo bude pokopan. Takve zahteve je Dobrica Ćosić okarakterisao kao nacionalnu i nacionalističku upotrebu leša, u službi bošnjačke ideologije.[15]

Lični život

Ženio se dva puta; sa prvom suprugom Desankom imao je ćerku Slobodanku, a sa drugom suprugom Daroslavom Darkom Božić, ćerkom i udovicom oficira JVuO,[18] imao je dve kćerke.[19] Umro je 11. jula 1982. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[20][21]

Dobrica Ćosić je bio prijatelj sa Mešom Selimovićem i među retkima je pročitao rukopis romana Derviš i smrt.[15]

Dela

 
Tabla na zgradi gde je stanovao u Beogradu

Posle prve knjige, zbirke pripovedaka Prva četa (1950), s temom iz NOB-a, objavljuje roman Tišine (1961). Slede knjige, zbirka pripovedaka Tuđa zemlja (1962) i kratki poetski roman Magla i mjesečina (1965).[22]

Derviš i smrt (1966) kritika je odmah oduševljeno pozdravila kao izuzetno delo. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo često obračunavao sa političkim osuđenicima. I sam Mešin brat Šefkija bio je u rodnoj Tuzli uhapšen, osuđen na smrt i pokopan na nepoznatom mestu, što je bio dodatni ako ne i glavni motiv za nastanak ovog romana. Radnja romana zbiva se u 18. veku u nekom mestu u Bosni. Glavni junak je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda. To je delo snažne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monološki, s izvanrednim umetničkim nadahnućem, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima. Ono počinje od religioznih istina kao oblika dogmatskog mišljenja da bi došlo do čovekove večne upitanosti pred svetom, do spoznaje patnje i straha kao neizbežnih pratilaca ljudskog življenja. Knjigu je posvetio supruzi Darki, koja mu je celi život bila verni pratilac, prijatelj i podrška. Borislav Mihajlović Mihiz je roman Derviš i smrt opisao kao remek-delo i čudo.[23]

Pisci iz Bosne i Hercegovine predložili su da se Selimović ovim romanom kandiduje za Nobelovu nagradu za književnost.[24]

Roman Tvrđava (1970) vraća nas u još dublju prošlost, u 17. vek. Tvrđava je tu i stvarnost i simbol, a kao simbol ona je „svaki čovjek, svaka zajednica, svaka ideologija” zatvorena u samu sebe. Izlazak iz tvrđave istovremeno je ulazak u život, u haotičnu stvarnost sveta, početak individualnog razvitka, otvaranje mogućnosti susreta s drugima i upoznavanja istinskih ljudskih vrednosti. Kao i prethodni roman, i Tvrđava je ispunjena verom u ljubav, koja je shvaćena kao most što spaja ljude, bez obzira na različitost uverenja, civilizacija i ideologija.[25][26]

Nakon romana Ostrvo (1974) koji obrađuje teme iz savremenog života, slede Djevojka crvene kose, Pisci, mišljenja i razgovori, Za i protiv Vuka, Krug i Sjećanja (1976). Poslednje delo je autobiografsko. U njemu Selimović opisuje mnoge važne događaje i ličnosti koje su uticale na njegov život i ostavile neizbrisiv trag.[27]

Priznanja i nagrade

Dela

 
Spomenik Meši Selimoviću u Tuzli

Vidi još

Reference

  1. ^ „Selimović, Meša”. Hrvatska enciklopedija (na jeziku: hrvatski). Arhivirano iz originala 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 19. 8. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=live (pomoć)
  2. ^ a b „I. Miladinović: Meša Selimović, srpski pisac iz muslimanske porodice”. Novi Standard (na jeziku: srpski). 2021-06-07. Arhivirano iz originala 01. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-01. 
  3. ^ „Meša Selimović”. Edukacija. Arhivirano iz originala 19. 08. 2019. g. Pristupljeno 19. 8. 2019.  Nevalidan unos |dead-url=live (pomoć)
  4. ^ „MOST OD RIJEČI – Meša Selimović”. Knjižare Vulkan (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 01. 01. 2022. g. Pristupljeno 2022-01-01. 
  5. ^ a b „Meša Selimović”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 01. 2024. 
  6. ^ a b Meša Selimović: „Sjećanja”, Beograd-Rijeka 1976.
  7. ^ „Meša Selimović: Moji su preci iz Bileće od bratstva Vujovića”. Arhivirano iz originala 09. 03. 2018. g. Pristupljeno 08. 03. 2018. 
  8. ^ Radovan Popović: „Život Meše Selimovića”, Beograd 1988. godine
  9. ^ „Meša Selimović – ateist koji se usrdno molio”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2023. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 
  10. ^ „Meša Selimović”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2023. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 
  11. ^ „O Meši Selimoviću”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2023. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 
  12. ^ a b „MEHMED MEŠA SELIMOVIĆ”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2023. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 
  13. ^ „MEŠA SELIMOVIĆ – Kako je nastao roman Derviš i smrt”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 01. 2024. 
  14. ^ „Uz rođendan velikog pisca: Tako je pisao Meša Selimović”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 01. 2024. 
  15. ^ a b v Pavlović 2014, str. 130—131.
  16. ^ „Meša Selimović biografija: Ko je bio najveći bosanskohercegovački pisac 20.vijeka?”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 01. 2024. 
  17. ^ „Na današnji dan rođen Meša Selimović, svrstan među 100 najpoznatijih Srba”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 01. 2024. 
  18. ^ Radivojević, Žiža. „Meša Selimović i Darka – tvrđava koja je odolela”. Politika Online. Arhivirano iz originala 09. 06. 2024. g. Pristupljeno 2023-12-11. 
  19. ^ „“LJUBAV JE VALJDA JEDINA STVAR NA SVETU KOJU NE TREBA OBJAŠNJAVATI NITI TRAŽITI JOJ RAZLOG” – MEŠA SELIMOVIĆ”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2023. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 
  20. ^ „Sedam malo poznatih činjenica o Meši Selimoviću”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2023. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 
  21. ^ „NIJE SE POKAJAO: Kako je Meša Selimović ostavio ženu i dete”. Nportal. 27. 4. 2023. Arhivirano iz originala 29. 04. 2023. g. Pristupljeno 29. 4. 2023. 
  22. ^ „Meša Selimović biografija poznatog pisca”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 01. 2024. 
  23. ^ Pavlović 2014, str. 1329.
  24. ^ „MEŠA SELIMOVIĆ (Tuzla, 26. april 1910 – Beograd, 11. jul 1982)”. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 01. 2024. 
  25. ^ Selimović, Meša (2011). Roman Tvrđava – Petar V. Arbutina. Beograd: Marso. ISBN 978-86-6107-029-7. 
  26. ^ „100 izabranih citata – Meša Selimović (Tvrđava)”. 6yka.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 06. 2024. g. Pristupljeno 2023-01-31. 
  27. ^ „Četrdeset godina od smrti Meše Selimovića”. Arhivirano iz originala 30. 01. 2023. g. Pristupljeno 30. 01. 2023. 

Literatura

  • Selimović, Meša (2011). Roman Tvrđava – Petar V. Arbutina. Beograd: Marso. ISBN 978-86-6107-029-7. 
  • Pavlović, Milivoje (2014). Ogledalo Dobrice Ćosića. Beograd: Novosti. 

Spoljašnje veze