Википедија

Нар

Fruit-bearing deciduous shrub
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Nar (višeznačna odrednica).

Nar ili mogranj (Punica granatum) je plodonosni listopadni grm iz porodice Lythraceae, podfamilija Punicoideae, koji raste između 5 i 10 m u visinu. Nar je bogat simboličkim i mitološkim asocijacijama u mnogim kulturama.

Nar
plod nara
Plod Punica granatum presečen, čime su otkriveni grozdovi sočnih semena u unutrašnjosti i čaša soka
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Myrtales
Porodica: Lythraceae
Rod: Punica
Vrsta:
P. granatum
Binomno ime
Punica granatum
vrste

Punica granatum L.
Punica protopunica Balf.

Sinonimi[3]

Nar je poreklom iz regiona koji se proteže od Irana do severne Indije,[4] i gaji se od davnina u čitavom mediteranskom regionu.[5][6][7] U špansku Ameriku je uveden krajem 16. veka, a u Kaliforniju su ga doneli španski naseljenici 1769. godine.[4] Široko se gaji širom Zapadne Azije i regiona Kavkaza, južne Azije, centralne Azije, severne i tropske Afrike, sušnijih delova jugoistočne Azije i Mediteranskog basena.[4] Voće je tipično u sezoni na južnoj hemisferi od marta do maja, a na severnoj hemisferi od septembra do februara.[8][9]

Ovo voće je obično u sezoni na severnoj hemisferi od oktobra do februara,[10] a na južnoj hemisferi od marta do maja. Kao netaknuti sarkotest ili sok, nar se koristi u pečenju, kuvanju, mešavinama sokova, garnirima za obroke, smudijima i alkoholnim pićima, poput koktela i vina.

Danas se široko gaji širom regiona Bliskog istoka i Kavkaza, severne i tropske Afrike, Indijskog potkontinenta, Centralne Azije, suvljih delova jugoistočne Azije i delova Sredozemnog basena.[4] Takođe se gaji u delovima Arizone i dolini San Hoakin u Kaliforniji.[11] U 20. i 21. veku on je postao češće zastupljen u prodavnicama i na tržištima Evrope i zapadne hemisfere.[4][11]

Opis

uredi

Grm ili malo drvo koje raste 5—10 m (16—33 ft) visoko, nar ima više bodljikavih grana i izuzetno je dugovečan, a neki primerci u Francuskoj prežive 200 godina.[4] Listovi P. granatum su nasuprotni ili približno nasuprotni, sjajni, uski, duguljasti, dugi 3-7 cm i široki 2 cm. Cvetovi su svetlo crveni i prečnika 3 cm (1 1⁄4 in), sa tri do sedam latica.[4] Neke besplodne sorte gaje se samo radi cvetova.

Voće, sarkotesta i seme

uredi

Ljuska ploda nara je crveno-ljubičaste boje i ima dva dela: spoljni, tvrdi perikarp i unutrašnji, sunđerasti mezokarp (beli „albedo”), koji obuhvata unutrašnji zid ploda za koji je vezano seme.[12] Membrane mezokarpa su organizovane kao nesimetrične komore koje sadrže seme unutar sarkoteste, koje nisu vezane za mezokarp.[12] Sarkotesta je opkoljena tankom membranom epidermalnih ćelija semena i sadrži sok.[13][14] Broj semena nara može da varira od 200 do oko 1.400.[15]

Botanički gledano, jestivi plod je bobica sa semenom i pulpom nastao iz plodnika jednog cveta.[13] Plod je srednje veličine između limuna i grejpfruta, prečnika 5–12 cm, zaobljenog oblika i guste crvenkaste ljuske.[4]

U zrelom voću, sok dobijen kompresovanjem semena daje kiselkasti ukus zbog niskog pH (4,4) i visokog sadržaja polifenola,[16] što može prouzrokovati crvenu neizbrisivu mrlju na tkaninama.[17] Prvenstveno, pigmentacija soka od nara proizilazi iz prisustva antocijanina i elagitanina.[16][18]

Kultivacija

uredi

P. granatum se gaji zbog voćnih kultura i kao ukrasno drveće i grmlje u parkovima i baštama. Zreli primerci mogu razviti skulpturalne višestruke trupove od uvijene kore i prepoznatljiv sveukupni oblik. Nar je otporan na sušu i može se gajiti u suvim područjima sa mediteranskom zimskom klimom ili u letnjim kišnim klimatskim uslovima. U vlažnijim područjima mogu biti skloni propadanju korena od gljivičnih bolesti. Nar može da toleriše umereni mraz, do oko −12 °C (10 °F).[19]

Kao i mnoge voćne vrste nar napadaju lisne vaši i štitaste vaši.[20] Insekti štetočine nara obuhvataju još narskog leptira Virachola isocrates i listnu bubu Leptoglossus zonatus, a voćne muve i mrave privlači neobrano zrelo voće.[21] Nar se lako razvija iz semena, ali se obično razmnožava od 25 do 50 cm dugih reznica tvrdog drveta kako bi se izbegle genetske varijacije sadnica. Vazdušno poleganje je takođe opcija za razmnožavanje, dok kalemljenje ne uspeva.[4]

Varijeteti

uredi

P. granatum var. nana je patuljasta sorta P. granatum koja se popularno sadi kao ukrasna biljka u baštama i većim kontejnerima, i koristi se kao bonsaj uzorak drveta. To bi mogao biti i divlji oblik različitog porekla. Naru je dodeljena nagrada za baštenske zasluge Kraljevskog hortikulturnog društva.[22][23]

Jedina druga vrsta u rodu Punica je Socotran pomegranate (P. protopunica), koja je endemska za Sokotranski arhipelag od četiri ostrva smeštena u Arabijskom moru, od kojih je najveće ostrvo poznato i kao Sokotra. Ta teritorija je deo Jemena. Razlikuje se po tome što ima ružičasto (ne crveno) cveće i manje, manje slatko voće.[24]

Kultivari

uredi
 
Crni nar

P. granatum ima više od 500 imenovanih kultivara, ali očigledno ima značajnu sinonimiju u kojoj je isti genotip različito imenovan u različitim regionima sveta.[12]

Nekoliko karakteristika između genotipova nara varira u pogledu identifikacije, preferencija potrošača, željene upotrebe i marketinga, od kojih su najvažnije veličina ploda, boja egzokarpa (u rasponu od žute do ljubičaste, sa ružičastom i crvenom najčešće), boja omotača semena (u rasponu od belog do crvenog), tvrdoća semena, zrelost, sadržaj soka i njegovu kiselost, slatkoću i oporost.[12]

Proizvodnja i izvoz

uredi

Vodeći svetski proizvođači su Indija i Kina, a slede Iran, Turska, Avganistan, SAD, Irak, Pakistan, Sirija i Španija.[25] Tokom 2019. godine, Čile, Peru, Egipat, Izrael, Indija i Turska isporučivali su nar na evropsko tržište.[26] Čile je bio glavni snabdevač tržišta Sjedinjenih Država, koje ima ograničenu ponudu iz južne Kalifornije.[26] Kina je bila samodovoljna za snabdevanje narom u 2019. godini, dok je ostala tržišta južne Azije snabdevala uglavnom Indija.[26] Proizvodnja i izvoz nara u Južnoj Africi nadmetali su se sa pošiljkama iz Južne Amerike u 2012–18, sa izvoznim destinacijama uključujući istočnu Evropu, Bliski istok, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusiju.[27] Južna Afrika uvozi nar uglavnom iz Izraela.[27]

Istorija

uredi
 
Nar, kasna južba dinastija Song ili rana dinastija Juan oko 1200–1340 (Muzej umetnosti okruga Los Anđeles)

Nar je poreklom iz regiona od današnjeg Irana do severne Indije.[4] Nar se uzgaja širom Bliskog istoka, Indije i Mediterana već nekoliko milenijuma, a takođe se uzgaja u Centralnoj dolini Kalifornije i Arizoni.[4][28][29] Moguće je da je nar bio pripitomljen još u petom milenijumu pre nove ere, pošto je bio jedno od prvih voćaka koje su pripitomljene u istočnom Mediteranskom regionu.[30]

Karbonizovani egzokarp ploda je identifikovan u nivoima iz ranog bronzanog doba Tel es-Sultana (Jeriko) na Zapadnoj obali, kao i nivoima kasnog bronzanog doba Hala Sultan Teke na Kipru i Tirinsu.[31] Veliki, suvi nar pronađen je u grobnici Dehutija, batlera kraljice Hatšepsut u Egiptu. Mesopotamski zapisi pisani klinastim pismom pominju nar od sredine trećeg milenijuma pre nove ere nadalje.[32] Natopljeni ostaci nara identifikovani su na olupini broda Uluburun iz 14. veku pre nove ere kod obala Turske.[33] Ostala roba na brodu uključuje parfem, slonovaču i zlatni nakit, što sugeriše da se nar u to vreme možda smatrao luksuznom robom.[34] Drugi arheološki nalazi ostataka nara iz kasnog bronzanog doba pronađeni su prvenstveno u elitnim rezidencijama, što ide u prilog ovom zaključku.[33]

Nar je takođe ekstenzivno uzgajan u južnoj Kini i jugoistočnoj Aziji, bilo da se prvobitno širio duž puta svile ili su ga doneli pomorski trgovci. Kandahar je poznat u Avganistanu po visokokvalitetnim narovima.[35]

Iako nije poreklom iz Koreje ili Japana, nar se tamo široko uzgaja i razvijene su mnoge sorte. Široko se koristi za bonsaj zbog svog cveća i zbog neobično uvrnute kore koju stariji primerci mogu da poprime.[36] Termin „balaustin“ ((lat. balaustinus)) se takođe koristi za nar-crvene boje.[37]

 
Grb Španije sa narom na dnu, simbolizujući kraljevinu Granadu.

Španski kolonisti su kasnije uveli ovo voće na Karibe i Ameriku (Španska Amerika), dok je u engleskim kolonijama bio ustaljen u manjoj meri: „Nemoj da koristiš nar negostoljubivo, stranac koji je došao tako daleko da ti oda počast", napisao je engleski kveker Piter Kolinson botaničaru Džonu Bartramu u Filadelfiji, 1762. godine. „Posadi ga uz bok svoje kuće, pričvrsti ga uz zid. Na taj način divno uspeva kod nas, lepo cveta i donosi plodove ove vrele godine. Imam dvadeset četiri na jednom drvetu... Doktor Fotergil[38][39] kaže da je ovo stablo najzdravije za čovečanstvo.”[40]

 
Ilustracija Ota Vilhelma Tomea, 1885.

Nar je kao egzotično voće uneo u Englesku prošlog veka, Džon Traskant stariji, ali razočaranje što tamo nije doneo plod dovelo je do njegovog ponovnog uvođenja u američke kolonije, čak i u Novu Englesku. Uvođenje je bilo uspešno na jugu: Bartram je dobio bure narova i pomorandži od dopisnika iz Čarlstona, Južna Karolina, 1764. Džon Bartram je jeo „ukusne“ narove sa Nobl Džonsom na plantaži Vormslo,[41] u blizini Savane, Džordžija, u septembru 1765. godine. Džeferson je zasadio nar u Montičelu 1771; imao ih je od Džordža Vajta od Vilijamsburga.[42]

Zdravstvene pogodnosti nara

uredi

100 mililitara nara sadrži čak 16% potrebne dnevne količine vitamina C za odraslu osobu i takođe je dobar izvor pantonenske kiseline, kalijuma i antioksidantnih polifenola. Preliminarna naučna istraživanja su otkrila da sok od nara umanjuje faktore rizika od srčanih bolesti koji mogu voditi arterosklerozi i kardiovaskularnim bolestima. Izraelski naučnici su otkrili da uzimanje 2 unce (oko 56 grama) soka od nara dnevno u periodu od godinu dana dovodi do smanjenja gornjeg krvnog pritiska za oko 21% i znatno pojačava tok krvi u srce.

Upotreba

uredi

Kulinarska primena

uredi
 
Seme nara je jestivo sirovo.
 
Tezga na kojoj se prodaje sok od nara u Sijanu, Kina.

Sok od nara može biti sladak ili kiseo, ali većina voća je umerenog ukusa, sa kiselim notama kiselih elagitanina[43][44][45] sadržanih u soku.[18] Sok od nara je dugo bio uobičajeno piće u Evropi i na Bliskom istoku, a distribuira se širom sveta.[46] Sok od nara se takođe koristi kao sastojak za kuvanje. U Siriji se sok od nara dodaje kako bi se pojačao ukus nekih jela kao što je kibeh safarjalijeh.[47][48][49][50][51]

Grenadin sirup,[52][53][54] koji se obično koristi u koktelu, prvobitno se sastojao od zgusnutog i zaslađenog soka od nara,[55] ali je danas tipično sirup napravljen samo od šećera i komercijalno proizvedenih prirodnih i veštačkih aroma, konzervansa i boja za hranu, ili koristeći zamenu za voće (npr. bobice).

 
Zdela aše anara, iranske supe napravljene sa sokom od nara

Pre nego što je paradajz (voće Novog sveta) stigao na Bliski istok, sok od nara, melasa od nara[56][57] i sirće su bili naširoko korišćeni u mnogim iranskim namirnicama i još uvek se nalaze u tradicionalnim receptima kao što je fesendžan,[58][59][60] gusti sos napravljen od soka od nara i mlevenih oraha, obično nanesen kašikom preko patke ili druge živine i pirinča, i u aše anaru (supi od nara).[61][62]

Seme nara se koristi kao začin poznat kao anar dana (od pers. anar + dana, nar + seme), najviše u indijskoj i pakistanskoj kuhinji. Osušeno celo seme se obično može nabaviti na pijacama etničkih Indijaca. Ove semenke se odvajaju od mesnate mase, suše 10-15 dana i koriste kao kiseli agens za pripremu čatnija[63][64][65] i karija.[66][67][68] Koristi se i mlevena anardana, što rezultira dubljim ukusom jela i sprečava da se seme zaglavi u zubima. Seme sorte divljeg nara poznate kao daru sa Himalaja smatra se visokokvalitetnim izvorom ovog začina.

Osušene semenke nara, koje se mogu naći na nekim pijacama prirodnih specijaliteta, još uvek sadrže malo preostale vode, održavajući prirodan slatki i kiselkast ukus. Osušene semenke se mogu koristiti u nekoliko kulinarskih aplikacija, kao što su treil miks,[69][70] granola poluge, ili kao preliv za salatu, jogurt ili sladoled.

 
Turski jagnjeći kotleti sa kandiranim smokvama i pire krompirom sa začinskim biljem, ukrašeni narom

U Turskoj se sos od nara (tur. nar ekşisi) koristi kao preliv za salatu, za mariniranje mesa ili jednostavno za piće. Seme nara se takođe koristi u salatama, a ponekad i kao ukras za deserte kao što je gulač.[71] Sirup od nara, koji se naziva i melasa od nara, koristi se u muhamari,[72][73][74][75] pečenoj crvenoj paprici, orahu i belom luku popularnom u Siriji i Turskoj.[76]

U Grčkoj, nar se koristi u mnogim receptima, uključujući kolivozoumi, kremasti bujon od kuvane pšenice, nara i suvog grožđa, salati od mahunarki sa pšenicom i narom, tradicionalnom bliskoistočnom jagnjećem kebabu[77][78][79] sa glazurom od nara, narsko patlidžansko slatko, i avokadno-narskom sosu. Od nara se pravi i liker, a kao popularna voćna poslastica koristi se kao preliv za sladoled, konzumira se pomešan sa jogurtom ili se maže kao džem na tost.

U Meksiku se semenke nara obično koriste za ukrašavanje tradicionalnog jela čili en nogada,[80][81][82] u kome predstavlja crvenu boju meksičke zastave u jelu koja evocira zelenu (poblano biber), belu (nogada sos) i crvenu (semenke nara) trobojku.

Druge upotrebe

uredi

Kožice nara mogu se koristiti za bojenje vune i svile u industriji tepiha.[83]

Ishrana

uredi
Pomegranates, raw
 
Seme nara (sarkotesta)
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija346 kJ (83 kcal)
18,7 g
Šećeri13,67 g
Prehrambena vlakna4 g
1,17 g
1,67 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(6%)
0,067 mg
Riboflavin (B2)
(4%)
0,053 mg
Niacin (B3)
(2%)
0,293 mg
Vitamin B5
(8%)
0,377 mg
Vitamin B6
(6%)
0,075 mg
Folat (B9)
(10%)
38 μg
Holin
(2%)
7,6 mg
Vitamin C
(12%)
10,2 mg
Vitamin E
(4%)
0,6 mg
Vitamin K
(16%)
16,4 μg
Minerali
Kalcijum
(1%)
10 mg
Gvožđe
(2%)
0,3 mg
Magnezijum
(3%)
12 mg
Mangan
(6%)
0,119 mg
Fosfor
(5%)
36 mg
Kalijum
(5%)
236 mg
Natrijum
(0%)
3 mg
Cink
(4%)
0,35 mg
Ostali konstituenti
Voda78 g
Veza do unosa USDA baze podataka
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Jestivi deo sirovog nara je 78% voda, 19% ugljeni hidrati, 2% proteini i 1% masti (tabela). Porcija od 100 g (3,5 oz) sarkoteste od nara obezbeđuje 12% dnevne vrednosti[84][85][86] (DV) za vitaminom C, 16% DV za vitaminom K i 10% DV za folatom (tabela). Seme nara je bogat izvor dijetalnih vlakana (20% DV) koja se u potpunosti nalaze u jestivim semenkama.[87]

Istraživanje

uredi

Fitohemikalije

uredi

Obrada

uredi

Fenolni sadržaj soka od nara se razgrađuje tehnikama prerade i pasterizacije.[88]

Sok

uredi

Najzastupljenije fitohemikalije u soku od nara su polifenoli, uključujući hidrolizujuće tanine zvane elagitanini koji nastaju kada se elaginska kiselina i galna kiselina vežu sa ugljenim hidratima i formiraju narske elagitanine, takođe poznate kao punikalagini.[18] Crvena boja soka se pripisuje antocijaninima,[18] kao što su delfinidin, cijanidin i glikozidi pelargonidina.[89] Generalno, povećanje pigmentacije soka se javlja tokom zrenja voća.[89]

Kora

uredi

Kora nara sadrži veliku količinu polifenola, kondenzovanih tanina, katehina i prodelfinidina.[90][91] Veći sadržaj fenola u kori daje ekstrakte za upotrebu u dijetetskim suplementima i konzervansima za hranu.[92]

Seme

uredi

Ulje semenki nara sadrži punicinsku kiselinu (65%), palmitinsku kiselinu (5%), stearinsku kiselinu (2%), oleinsku kiselinu (6%) i linolnu kiselinu (7%).[93]

Zdravstvene tvrdnje

uredi

Uprkos ograničenim podacima istraživanja, proizvođači i prodavci soka od nara su obilno koristili rezultate preliminarnih istraživanja za promovisanje proizvoda.[94] U februaru 2010. godine, FDA je izdala pismo upozorenja[95] jednom takvom proizvođaču, POM Wonderful, zbog korišćenja objavljene literature za nezakonite tvrdnje o nedokazanim efektima protiv bolesti.[96][97][98]

U maju 2016, američka Federalna trgovinska komisija[99][100][101] je objavila da POM Wonderful ne može da navodi zdravstvene tvrdnje u svom oglašavanju, nakon čega je usledila odluka Vrhovnog suda SAD kojom je odbijen zahtev kompanije da preispita sudsku presudu, podržavajući odluku FTC-a.[102][103]

Simbolizam

uredi

Drevni Egipat

uredi

Stari Egipćani su smatrali nar simbolom prosperiteta i ambicije. Pominjali su ga semitskim nazivima jnhm ili nhm.[104] Prema Ebersovom papirusu, jednom od najstarijih medicinskih spisa iz oko 1500. godine pre nove ere, Egipćani su koristili nar za lečenje pantljičare i drugih infekcija.[105]

Antička i moderna Grčka

uredi
 
Bronzani novac iz Sidea, Pamfilija, Turska, 350–300. p. n. e.: avers: poprsje Atene sa korintskim šlemom sa grbom desno; revers: plod nara

Nar je prikazan na kovanicama iz Sidea, jer je Side bio naziv za nar na lokalnom jeziku, što je i ime grada.[106][107][108][109][110] Drevni grčki grad Side nalazio se u Pamfiliji, nekadašnjoj oblasti na južnoj mediteranskoj obali Male Azije (današnja provincija Antalija, Turska).[111]

Grci su bili upoznati sa voćem dugo pre nego što je uneto u Rim preko Kartagine, i ono se pojavljuje u brojnim mitovima i umetničkim delima.[112] U starogrčkoj mitologiji, nar je bio poznat kao „plod mrtvih“, a verovalo se da je nastao iz Adonisove krvi.[105][113]

 
Stablo nara u Firi, Santorini (Tira), Grčka

Mit o Persefoni, boginji podzemnog sveta, uočljivo ističe njenu konzumaciju semenki nara, zbog čega svake godine provede određeni broj meseci u podzemnom svetu. Broj semnki, a samim tim i meseci variraju. Tokom meseci dok Persefona sedi na prestolu podzemnog sveta pored svog muža Hada, njena majka Demetra je tugovala i više nije davala plodnost zemlji. Ovo je bilo drevno grčko objašnjenje za godišnja doba.[114]

Prema Karlu A. P. Ruku i Deni Stejplsu, komorni nar je takođe surogat za narkotičku kapsulu maka, sa svojim uporedivim oblikom i unutrašnjošću komore.[115]

U jednom drugom grčkom mitu, devojka po imenu Side („nar“) ubila se na grobu svoje majke kako bi izbegla silovanje od strane sopstvenog oca Iktina. Njena krv se pretvorila u stablo nara.[116]

U petom veku pre nove ere, Poliklet je uzeo slonovaču i zlato da bi u svom hramu izvajao argosku Heru koja sedi. U jednoj ruci je držala skiptar, a u drugoj ponudila nar, kao „kraljevsku kuglu“.[117] „O naru ne smem ništa da kažem“, šaputao je putnik Pausanija u drugom veku, „jer je njegova priča donekle sveta misterija.“[117] Nar ima čašicu u obliku krune. U jevrejskoj tradiciji, na nju se gledalo kao na originalni „dizajn“ prave krune.[118]

Unutar Herajiona na ušću reke Sele, blizu Pestuma, Velika Grčka, nalazi se kapela posvećena Madoni del Granato, „Gospi od nara“, „koja zbog svog epiteta i atributa nara mora biti Hrišćanski naslednik starogrčke boginje Here“, primećuje eskavator Herejona sa Samosa, Helmut Kirileis.[119]

U modernim vremenima, nar još uvek ima snažno simboličko značenje za Grke. Prilikom kupovine novog doma uobičajeno je da gost u kući donese kao prvi poklon nar, koji se stavlja ispod ikonostasa kuće (kućnog oltara), kao simbol obilja, plodnosti i sreće. Kada Grci obeležavaju pomen svojih mrtvih, kao prinose prave koljivo, koja se sastoji od kuvanog žita, pomešanog sa šećerom i ukrašenog narom. Ukrasi od nara za dom su veoma česti u Grčkoj i prodaju se u većini prodavnica kućne robe.[120]

Drevni Izrael i judaizam

uredi
Vidi još: Rimon

Hebrejska Biblija

uredi

Neki jevrejski naučnici veruju da je nar bio zabranjeno voće u Rajskom vrtu.[121]

Nar je bio poznat u Drevnom Izraelu kao plod koji su izviđači donosili Mojsiju da pokažu plodnost „Obećane zemlje“.[122] Knjiga Izlaska[123] opisuje meil („odeždu Efoda”) koju je nosio jevrejski prvosveštenik tako da ima nar izvezen na porubu, naizmenično sa zlatnim zvonima, koja su se mogla čuti dok je prvosveštenik ulazio i izlazio iz Svetinje nad svetinjama. Prema Knjigama o kraljevima,[124] kapiteli dvaju stubova (Jakin i Boaz) koji su stajali ispred Solomonovog hrama u Jerusalimu bili su urezani narovima. Smatra se da je Solomon dizajnirao svoju krunu na osnovu „krune“ (čašice) nara.[118]

Nar je jedna od sedam vrsta (hebrejski: שבעת המינים, Shiv'at Ha-Minim) voća i žitarica nabrojanih u Hebrejskoj Bibliji (Deuteronomy 8:8) kao posebni proizvodi zemlje Izraela, a nar se pominju i u Solomonovim pesmama šest puta[125] i prisutan je ovaj konkretan citat: „Tvoje su usne kao skerletna nit, a tvoj govor je lepuškast: slepoočnice su tvoje kao parče nara u tvojim pramenovima.“ (Song of Solomon 4:3).

Istorijska i tradicionalna upotreba

uredi
 
Grančica nara (desno) prikazana na srebrnom šekelu Velike jevrejske pobune (66–73 n.e.), sa natpisom „Sveti Jerusalim“ na paleohebrejskom pismu.

Nar se pojavio na drevnim novčićima Judeje, pogledajte kovanice Hasmoneja, Herodijana i Prve jevrejske pobune.

 
Jevrejski ukrasi Tore u obliku nara

Drške svitaka Tore, kada se ne koriste, ponekad su prekrivene ukrasnim srebrnim globusima sličnim po obliku nar (Tora rimonim).[126]

 
Devojka sa narom, Vilijam-Adolf Bugero, 1875. godine

Konzumiranje nara na Roš Hašanu, jevrejsku Novu godinu, tradicionalno je jer sa svojim brojnim semenkama simbolizuje plodnost.[121]

Talmud i Kabala

uredi

Za nar se kaže da ima 613 semenki koje predstavljaju 613 zapovesti Tore,[125] ali je to pogrešno shvatanje. Za ovu tvrdnju nema jasnog izvora, iako se u Talmudu koristi kao metafora za brojna dobra dela.[127]

U evropskim hrišćanskim motivima

uredi
 
Detalj iz Botičelijeve Madone od nara oko 1487. godine

U najranijoj nepobitnoj pojavi Hrista u mozaiku, podnom mozaiku iz četvrtog veka iz Hinton Sent Meri u Dorsetu, koji se sada nalazi u Britanskom muzeju, Hristova bista i či ro su okruženi narovima.[128] Nar je i dalje motiv koji se često nalazi u hrišćanskoj verskoj dekoraciji. Često su narevi utkani u tkaninu odeždi i liturgijskih zavesa ili su utkane u metalne radove. Nar se pojavljuje na mnogim religioznim slikama poput radova Sandra Botičelija i Leonarda da Vinčija, često u rukama Device Marije ili malog Isusa. Plod, slomljen ili rasprsnut, simbol je punoće Isusovog stradanja i vaskrsenja.[121]

U islamu

uredi

Poglavlje 55 Kurana pominje nar kao „uslugu“ među mnogima koje se nude onima koji se pokoravaju „Gospodaru“ u „dva vrta“.[129]

Jermenija

uredi
 
Statua nara u Jerevanu, Jermenija.

Nar je jedno od glavnih voća u jermenskoj kulturi (pored kajsija i grožđa). Njegov sok se koristi uz jermensku hranu i vino. Nar je simbol u Jermeniji, koji predstavlja plodnost, obilje i brak.[130] Takođe je polureligijska ikona. Na primer, voće je igralo sastavnu ulogu u svadbenom običaju koji se široko praktikovao u drevnoj Jermeniji; nevesta je dobijala plod nara, koji je bacila na zid i razbila ga na komade. Rasuta zrna nara osiguravala su nevesti buduću decu.[131]

Boja nara, film reditelja Sergeja Parajanova, je biografija jermenskog ašuga Sajat-Nove (Kralja pesme) koja pokušava da vizuelno i poetski, a ne doslovno, otkrije pesnikov život.[132]

Azerbejdžan

uredi
Glavni članak: Gojčajski narski festival

Svake jeseni u gradu Gojčaj održava se Gojčajski festival nara.[133]

Kina

uredi

Unesen u Kinu tokom dinastije Han (206. p. n. e. – 220. godine nove ere), nar (), u starija vremena, smatran je amblemom plodnosti i brojnog potomstva. Slike zrelog voća sa semenkama koje pucaju često su bile okačene u domovima kako bi dale plodnost i blagoslovile stan brojnim potomstvom, što je važan aspekt tradicionalne kineske kulture.[134]

U moderno doba, Si Đinping je koristio nar da simbolizuje nacionalnu koheziju i etničko jedinstvo, pozivajući kinesko stanovništvo da se „drži zajedno kao semenke nara“.[135]

Indija

uredi

U nekim hinduističkim tradicijama, nar (sanskrit: dāḍima[136]) simbolizuje prosperitet i plodnost, i povezan je i sa Bumi (boginja zemlje) i Ganeša (onim koji voli voće sa mnogo semena).[137][138]

Iran

uredi

Na persijskom, nar je poznat kao anar. Na reljefu iz Persepolisa, Darije Veliki drži cvet nara sa dva pupoljka. Ovaj ahemenidski kralj prima predstavnike svih podređenih zemalja Velikog Irana, dok u ruci drži veliki cvet u znak mira i prijateljstva.

Nar je simbol plodnosti, blagoslova i naklonosti u iranskom verovanju. Nar je svet u zoroastrijskoj religiji i Zoroastrijanci su ga koristili u svojim verskim ritualima. Žuta boja prašnika nara simbolizuje sunce i svetlost.

Kurdska kultura

uredi

Nar je važno voće i simbol u kurdskoj kulturi. Prihvaćen je kao simbol obilja i sveti plod drevnih kurdskih religija. Nar se koristi kao simbol obilja na kurdskim ćilimima.[139]

Galerija

uredi
  •  
    Cvet nara pre pada latica
  •  
    Čašice nara i sušeći prašnici nakon oplodnje i opadanja latica
  •  
    Nastanak voća
  •  
    Nar
  •  
    Polu-oljušteni nar
  •  
    Sveže seme nara otkriveno ljuštenjem
  •  
    Plod nara
  •  
    Sveže seme nara otkriveno ljuštenjem

Reference

uredi
  1. ^ . Participants of the FFI/IUCN SSC Central Asian regional tree Red Listing workshop, Bishkek, Kyrgyzstan (11-13 July 2006). „Punica granatum”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2020: e.T63531A173543609. 2020. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  2. ^ „Punica granatum L., The Plant List, Version 1”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanical Garden. 2010. Arhivirano iz originala 11. 8. 2013. g. Pristupljeno 26. 6. 2015. 
  3. ^ „Punica granatum L.”. World Flora Online. The World Flora Online Consortium. 2022. Pristupljeno 20. 7. 2022. 
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Morton, J. F. (1987). „Pomegranate, Punica granatum L”. Fruits of Warm Climates. Purdue New Crops Profile. str. 352—5. Arhivirano iz originala 2012-06-21. g. Pristupljeno 2012-06-14. 
  5. ^ Langley, Patricia (2000-11-04). „Why a pomegranate?”. BMJ: British Medical Journal. 321 (7269): 1153—1154. ISSN 0959-8138. PMC 1118911  . PMID 11061746. doi:10.1136/bmj.321.7269.1153. 
  6. ^ „5 things you didn't know about pomegranates | Kew”. www.kew.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-07. 
  7. ^ Sass, Lorna J. (1979-10-31). „Pomegranates: Rich In History and Taste”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-12-07. 
  8. ^ Nirmal K. Sinha; Jiwan Sidhu; Jozsef Barta; James Wu; M.Pilar Cano, ur. (20. 6. 2012). Handbook of Fruits and Fruit Processing (2 izd.). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-35263-2. OCLC 1100459240. 
  9. ^ Maria Kosseva; V.K. Joshi; P.S. Panesar, ur. (1. 11. 2016). Science and Technology of Fruit Wine Production. Academic Press. str. 24—. ISBN 978-0-12-801034-1. OCLC 1020127413. 
  10. ^ „Pomegranate”. Department of Plant Sciences, University of California at Davis, College of Agricultural & Environmental Sciences, Davis, CA. 2014. Arhivirano iz originala 2. 2. 2017. g. Pristupljeno 29. 1. 2017. 
  11. ^ a b „Pomegranate”. California Rare Fruit Growers. Arhivirano iz originala 2012-06-19. g. Pristupljeno 2012-06-14. 
  12. ^ a b v g Stover, E.; Mercure, E. W. (2007). „The Pomegranate: A New Look at the Fruit of Paradise”. HortScience. 42 (5): 1088—1092. doi:10.21273/HORTSCI.42.5.1088  . 
  13. ^ a b Holland, D.; Hatib, K.; Bar-Ya’akov, I. (2009). „Pomegranate: Botany, Horticulture, Breeding” (PDF). Horticultural Reviews. 35: 127—191. ISBN 9780470593776. doi:10.1002/9780470593776.ch2. Arhivirano (PDF) iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 19. 11. 2017. 
  14. ^ Dahlgren, R.; Thorne, R. F. (1984). „The order Myrtales: circumscription, variation, and relationships”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 71 (3): 633—699. JSTOR 2399158. doi:10.2307/2399158. Arhivirano iz originala 12. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 1. 2018. 
  15. ^ „Does a larger pomegranate yield more seeds?”. AquaPhoenix. Arhivirano iz originala 4. 11. 2006. g. Pristupljeno 21. 9. 2006. 
  16. ^ a b Fernandes, L.; Pereira, J. A.; López Cortés, I.; Salazar, D. M.; Ramalhosa, E. C. (2015). „Physicochemical Changes and Antioxidant Activity of Juice, Skin, Pellicle and Seed of Pomegranate (cv. Mollar de Elche) at Different Stages of Ripening”. Food Technology and Biotechnology. 53 (4): 397—406. PMC 5079168  . PMID 27904374. doi:10.17113/ftb.53.04.15.3884. 
  17. ^ Jorgensen, SuzAnne; Brennand, Charlotte (jun 2005). „Pomegranates” (PDF). Utah State University, Department of Food Safety. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 9. 2014. g. Pristupljeno 17. 6. 2017. 
  18. ^ a b v g Gómez Caravaca, A. M.; Verardo, V.; Toselli, M.; Segura Carretero, A.; Fernández Gutiérrez, A.; Caboni, M. F. (2013). „Determination of the major phenolic compounds in pomegranate juices by HPLC−DAD−ESI-MS”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 61 (22): 5328—37. PMID 23656584. doi:10.1021/jf400684n. 
  19. ^ Ali Sarkhosh; Jeff Williamson (oktobar 2018) [April 1994]. „The Pomegranate” (PDF). UF/IFAS Extension. Pristupljeno 2020-05-07. 
  20. ^ „BOLESTI I ŠTETNICI SMOKVE, NARA I KAKIJA” (PDF). Veleučilište u Rijeci. str. 28. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-15. 
  21. ^ Ingels, Chuck; et al. (2007). The Home Orchard: Growing Your Own Deciduous Fruit and Nut Trees. University of California Agriculture and Natural Resources. str. 26. 
  22. ^ „Punica granatum var. nana”. RHS Plant Selector. Royal Horticultural Society. Arhivirano iz originala 15. 5. 2013. g. Pristupljeno 27. 6. 2013. 
  23. ^ „AGM Plants - Ornamental” (PDF). Royal Horticultural Society. mart 2020. str. 90. Arhivirano (PDF) iz originala 2020-05-03. g. Pristupljeno 2020-05-07. 
  24. ^ „Punica granatum - the Drops of Blood from Garden of Eden”. Arhivirano iz originala 2013-01-23. g. 
  25. ^ „New UNECE standard will boost international trade in pomegranate | UNECE”. 
  26. ^ a b v „Overview: Global pomegranate market”. FreshPlaza. 13. 9. 2019. Pristupljeno 15. 3. 2021. 
  27. ^ a b Marinda Louw (2021). „Pomegranate production in South Africa”. South Africa Online. Pristupljeno 15. 3. 2021. 
  28. ^ Doijode, S. D. (2001). Seed storage of horticultural crops. New York: Food Products Press. str. 77. ISBN 978-1-56022-883-7. 
  29. ^ George Ripley; Charles Anderson Dana (1875). The American cyclopaedia: a popular dictionary of general knowledge, Volume 13. Appleton. „... frequent reference is made to it in the Mosaic writings, and sculptured representations of the fruit are found on the ancient monuments of Egypt and in the Assyrian ruins. It is found in a truly wild state only in northern India ...” 
  30. ^ Zohary, Daniel; Hopf, Maria; Weiss, Ehud (2012). Domestication of plants in the old world: The origin and spread of domesticated plants in south-west Asia (4th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 114—115. ISBN 9780199549061. 
  31. ^ Still, D. W. (2006). „Pomegranate: A botanical perspective”. Ur.: Seeram, Navindra P.; Schulman, Risa N.; Heber, David. Pomegranates: ancient roots to modern medicine. CRC Press. str. 199—2010. ISBN 978-0-8493-9812-4. 
  32. ^ Hopf, Maria; Zohary, Daniel (2000). Domestication of plants in the old world: the origin and spread of cultivated plants in West Asia, Europe, and the Nile Valley (3rd izd.). Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. str. 171. ISBN 978-0-19-850356-9. 
  33. ^ a b Ward, Cheryl (februar 2003). „Pomegranates in eastern Mediterranean contexts during the Late Bronze Age”. World Archaeology. 34 (3): 529—541. JSTOR 3560202. S2CID 161775993. doi:10.1080/0043824021000026495. 
  34. ^ Ward Haldane, Cheryl (mart 1990). „Shipwrecked plant remains”. The Biblical Archaeologist. 53 (1): 55—60. JSTOR 3210160. S2CID 165441573. doi:10.2307/3210160. 
  35. ^ „Pomegranate — Afghan Agriculture”. afghanag.ucdavis.edu. University of California at Davis, International Programs. 2013. Arhivirano iz originala 5. 12. 2016. g. Pristupljeno 2017-02-17. 
  36. ^ „History of Science: Cyclopædia, or, A universal dictionary of arts and sciences”. Digicoll.library.wisc.edu. Arhivirano iz originala 2012-04-06. g. Pristupljeno 2012-06-14. 
  37. ^ Osborne, Roy; Pavey, Don (2003). On Colours 1528: A Translation from Latin. Parkland, Fla: Universal Publishers. ISBN 978-1-58112-580-1. 
  38. ^ DeLacy, Margaret (oktobar 2007). „Fothergill, John (1712–1780)”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/9979.  (Subscription or UK public library membership required.)
  39. ^ Coats, Alice M. (1992) [1964]. „Clematis”. Garden Shrubs and their Histories. 
  40. ^ Leighton, Ann (1986). American gardens in the eighteenth century: "for use or for delight". Amherst: University of Massachusetts Press. str. 242. ISBN 978-0-87023-531-3. 
  41. ^ „Wormsloe State Historic Site”. Georgia Department of Natural Resources. Arhivirano iz originala 9. 5. 2009. g. Pristupljeno 12. 9. 2008. 
  42. ^ Leighton (1986), str. 272.
  43. ^ Landete, J.M. (2011). „Ellagitannins, ellagic acid and their derived metabolites: A review about source, metabolism, functions and health”. Food Research International. 44 (5): 1150—1160. doi:10.1016/j.foodres.2011.04.027. 
  44. ^ Yoshida, Takashi (2010). „Structural Features and Biological Properties of Ellagitannins in Some Plant Families of the Order Myrtales”. International Journal of Molecular Sciences. 11 (1): 79—106. PMC 2820991  . PMID 20162003. doi:10.3390/ijms11010079  . 
  45. ^ Gómez-Caravaca, A. M.; Verardo, V; Toselli, M; Segura-Carretero, A; Fernández-Gutiérrez, A; Caboni, M. F. (2013). „Determination of the major phenolic compounds in pomegranate juices by HPLC−DAD−ESI-MS”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 61 (22): 5328—37. PMID 23656584. doi:10.1021/jf400684n. 
  46. ^ Tundel, Nikki (2007-04-20). „The pomegranate hits the peak of popularity”. Minnesota Public Radio. Arhivirano iz originala 2014-11-29. g. 
  47. ^ „Kubbah safarjalīyah | Traditional Meat Soup From Aleppo | TasteAtlas”. www.tasteatlas.com. Pristupljeno 2023-07-08. 
  48. ^ The Comparative Encyclopedia of Aleppo. 
  49. ^ Amos, Deborah (5. 1. 2010). „Food Lovers Discover The Joys Of Aleppo”. NPR News. 
  50. ^ „The Syrian Academy of Gastronomy”. gastrosyr.com. Pristupljeno 2023-06-27. 
  51. ^ „To Aleppo With Love – Kibbeh Bi-Safarjaliyeh”. Orange Blossom Water (na jeziku: engleski). 2015-04-04. Pristupljeno 2023-06-27. 
  52. ^ „Rose's Grenadine Product Facts”. Keurig - Dr. Pepper. Pristupljeno 17. 5. 2024. 
  53. ^ Fodor's Barbados, St. Lucia, St. Vincent, the Grenadines & Grenada. Fodor's Travel. 28. 12. 2010. ISBN 9780307928030 — preko Google Books. 
  54. ^ „Grenadines Island Group (Grenada)”. UNESCO World Heritage Centre. 
  55. ^ Favre, Joseph (1905). Dictionnaire Universel de Cuisine Pratique: Encyclopédie Illustrée D'Hygiène Alimentaire (na jeziku: francuski). Paris. str. 1088. 
  56. ^ „Narsharab, country's delicious pomegranate sauce”. Azerbaijan State News Agency (na jeziku: engleski). 2019-07-04. Pristupljeno 2019-07-04. 
  57. ^ Ministry of Culture and Tourism Republic of Azerbaijan (2013). Kerimli T; Kerimov E; Ramazanova A, ur. Azerbaijani Cuisine (A Collection of Recipes of Azerbaijani Meals, Snacks and Drinks) (PDF). Baku: «INDIGO» print house. str. 131. ISBN 978-9952-486-00-1. 
  58. ^ „Fesenjoon is one of the best Persian food”. Tehran Times (na jeziku: engleski). 2020-01-14. Pristupljeno 2024-06-11. 
  59. ^ Anderson, E.N. (30. 4. 2018). Asian Cuisines: Food Culture from East Asia to Turkey and Afghanistan. Berkshire Publishing Group. str. 99. ISBN 9781614728467. 
  60. ^ Amanat, Abbas; Vejdan, Farzin, ur. (2012). Iran Facing Others: Identity Boundaries in a Historical Perspective. Palgrave Macmillan. 
  61. ^ Burke, Andrew (15. 7. 2008). Iran. Lonely Planet. str. 82. ISBN 978-1-74104-293-1. Pristupljeno 2010-11-29. „The anar (pomegranate) is native to the region around Iran and is eaten fresh and incorporated in a range of Persian dishes most famously in fesenjun, but also in ash-e-anar (pomegranate soup) and in rich red ab anar (pomegranate juice).” 
  62. ^ „Ash-e Anar”. Internetserver.com. Arhivirano iz originala 2012-02-11. g. Pristupljeno 2012-06-14. 
  63. ^ „Onam special: Here's what a traditional Onam sadhya consists of”. The Indian Express. 2016-09-13. Pristupljeno 2016-09-13. 
  64. ^ „Pirandai Thuvayal”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 27. 10. 2017. 
  65. ^ Padhu (20. 6. 2012). „Peerkangai Thogayal-Ridge Gourd Chutney (thuvayal) Recipe”. Pristupljeno 27. 10. 2017. 
  66. ^ „Curry”. Encyclopædia Britannica. 31. 5. 2024. Pristupljeno 25. 7. 2024. 
  67. ^ „Fresh Curry Leaves Add a Touch of India”. NPR. 28. 9. 2011. Arhivirano iz originala 11. 4. 2018. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  68. ^ Raghavan, S. (2007). Handbook of Spices, Seasonings and Flavourings. CRC Press. str. 302. ISBN 978-0-8493-2842-8. 
  69. ^ Kephart, Horace (1916). The Book of Camping and Woodcraft. The Macmillan Company. str. 196. „A handful each of shelled nuts and raisins, with a cake of sweet chocolate, will carry a man far on the trail, or when he has lost it.” 
  70. ^ Harper, Laura; Mudd, Tony; Whitfield, Paul (2002). Rough guide to New Zealand. Rough Guides. str. 1023. ISBN 1-85828-896-7 — preko Google Books. 
  71. ^ Akgün, Müge (2006-09-22). „Güllaç, a dainty and light dessert”. Turkish Daily News. Istanbul: DYH. Arhivirano iz originala 2008-05-23. g. Pristupljeno 2007-12-26. 
  72. ^ Wright, Clifford (2003). The Little Foods of the Mediterranean: 500 Fabulous Recipes for Antipasti, Tapas, Hors D'Oeuvre, Meze, and More. Harvard Common Press. str. 59. ISBN 9781558322271. „Arabs will reflexively tell you that the famous muḥammara comes from Aleppo.” 
  73. ^ Cornell, Kari; Turkoglu, Nurcay (2004). Cooking the Turkish Way: Culturally Authentic Foods Including Low-fat and Vegetarian Recipes. ISBN 9780822521730. 
  74. ^ Heather Arndt Anderson (2016). Chillies: A Global History. Reaktion Books. ISBN 9781780236827. 
  75. ^ „Nefis acuka tarifi”. Milliyet.com.tr. 
  76. ^ Malouf, Greg and Lucy (2006). Saha. Australia: Hardie Grant Books. str. 46. ISBN 978-0-7946-0490-5. 
  77. ^ Marks, Gil (2010-11-17). Encyclopedia of Jewish Food (na jeziku: engleski). HMH. ISBN 978-0-544-18631-6. „The Persian term was adopted by medieval Arabs and Turks as kebab” 
  78. ^ „kebab – definition of kebab in English”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 3. 8. 2017. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  79. ^ Akin, Engin (6. 10. 2015). Essential Turkish Cuisine. Abrams. ISBN 9781613128718 — preko Google Books. 
  80. ^ Martinez, Rick A. (9. 9. 2019). „Sweet, Salty, Sour, and Part of Mexico's Soul: Chiles en nogada — stuffed poblano peppers topped with a creamy walnut sauce and pomegranate seeds — makes a brief but grand appearance every September for the country's Independence Day.”. New York Times. Pristupljeno 13. 9. 2022. 
  81. ^ Graber, Karen Hursh (1. 1. 2006). „Pomegranates: September's Gift To Mexican Cuisine”. MexConnect. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  82. ^ Graber, Karen Hursh (1998). Take This Chile and Stuff It: Authentic Chile Relleno Recipes. American Traveler Press. str. 26—27. ISBN 9781885590398. 
  83. ^ „Pomegranate Festival kicks off in Tehran”. en.tehran.ir. Arhivirano iz originala 19. 11. 2017. g. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  84. ^ „Nutrition labelling – Table of daily values”. Health Canada, Government of Canada. 20. 10. 2022. Pristupljeno 20. 3. 2024. 
  85. ^ „Daily Value on the Nutrition and Supplement Facts Labels”. US Food and Drug Administration. 5. 3. 2024. Pristupljeno 20. 3. 2024. 
  86. ^ „Nutrient content claims for 'good source', 'high', 'more', and 'high potency', Specific Requirements for Nutrient Content Claims. Food Labeling, Code of Federal Regulations, Title 21, Chapter I, Subchapter B, Part 101, Subpart D, Section 101.54”. Food and Drug Administration. 1. 4. 2017. Pristupljeno 25. 8. 2018. 
  87. ^ „Nutrition data for raw pomegranate per 100 grams”. NutritionData.com, Conde Nast; USDA FoodData Central. 1. 4. 2019. Arhivirano iz originala 30. 3. 2013. g. Pristupljeno 20. 4. 2013. , NutritionData.com
  88. ^ Alper, N; Bahceci, KS; Acar, J (2005). „Influence of processing and pasteurization on color values and total phenolic compounds of pomegranate juice”. Journal of Food Processing and Preservation. 29 (5–6): 357—368. ISSN 0145-8892. doi:10.1111/j.1745-4549.2005.00033.x. 
  89. ^ a b Hernández F, Melgarejo P, Tomás-Barberán FA, Artés F (1999). „Evolution of juice anthocyanins during ripening of new selected pomegranate (Punica granatum) clones”. European Food Research and Technology. 210 (1): 39—42. S2CID 16524540. doi:10.1007/s002170050529. 
  90. ^ Nasr, C. Ben (1996). „Quantitative determination of the polyphenolic content of pomegranate peel”. Zeitschrift für Lebensmittel-Untersuchung und Forschung. 203 (4): 374—378. PMID 9123975. S2CID 19333250. doi:10.1007/BF01231077. 
  91. ^ Plumb GW, De Pascual-Teresa S, Santos-Buelga C, Rivas-Gonzalo JC, Williamson G (2002). „Antioxidant properties of gallocatechin and prodelphinidins from pomegranate peel”. Redox Rep. 7 (41): 41—6. PMID 11981454. S2CID 19815992. doi:10.1179/135100002125000172. hdl:10261/97986. 
  92. ^ Li, Y.; Guo, C.; Yang, J.; Wei, J.; Xu, J.; Cheng, S. (2006). „Evaluation of antioxidant properties of pomegranate peel extract in comparison with pomegranate pulp extract”. Food Chemistry. 96 (2): 254—260. doi:10.1016/j.foodchem.2005.02.033. 
  93. ^ Schubert, Shay Yehoshua; Lansky, Ephraim Philip; Neeman, Ishak (jul 1999). „Antioxidant and eicosanoid enzyme inhibition properties of pomegranate seed oil and fermented juice flavonoids”. Journal of Ethnopharmacology. 66 (1): 11—17. PMID 10432202. doi:10.1016/S0378-8741(98)00222-0. 
  94. ^ „Pomegranate: superfood or fad?”. UK National Health Service (NHS). 26. 4. 2018. Arhivirano iz originala 2016-03-28. g. 
  95. ^ FDA: Regulatory Procedures Manual, "Exhibit 4-1 Procedures for Clearing FDA Warning Letters and Untitled Letters" Accessed 6 July 2010.
  96. ^ „Pom Wonderful Warning Letter”. U.S. Food and Drug Administration. Arhivirano iz originala 2011-04-24. g. Pristupljeno 2011-03-24. 
  97. ^ „Understanding Front-of-Package Violations: Why Warning Letters Are Sent to Industry”. Food and Drug Administration. Arhivirano iz originala 2011-03-19. g. Pristupljeno 2011-03-24. 
  98. ^ Starling S (3. 3. 2010). „FDA says Pom Wonderful antioxidant claims not so wonderful”. NutraIngredients.com. Pristupljeno 6. 3. 2010. 
  99. ^ „Ten Years of the Best Places to Work in the Federal Government® Rankings” (PDF). bestplacestowork.org. 
  100. ^ „Federal Trade Commission: A History”. Ftc.gov. 18. 1. 2012. Pristupljeno 14. 8. 2012. 
  101. ^ Van Loo, Rory (2019-10-01). „The Missing Regulatory State: Monitoring Businesses in an Age of Surveillance”. Vanderbilt Law Review. 72 (5): 1563. 
  102. ^ „Statement of FTC Chairwoman Edith Ramirez Regarding Supreme Court's Decision Not to Review POM Wonderful Case”. Bureau of Consumer Protection, US Federal Trade Commission. 2. 5. 2016. Arhivirano iz originala 18. 5. 2017. g. Pristupljeno 18. 7. 2017. „I am pleased that the POM Wonderful case has been brought to a successful conclusion. The outcome of this case makes clear that companies like POM making serious health claims about food and nutritional supplement products must have rigorous scientific evidence to back them up. Consumers deserve no less.” 
  103. ^ Sorvino, Chloe (2. 5. 2016). „The Verdict: POM Wonderful Misled Its Customers, A Blow To Its Billionaire Owners”. Forbes. Arhivirano iz originala 18. 5. 2017. g. Pristupljeno 18. 7. 2017. 
  104. ^ „Pomegranate”. reshafim.org.il. Arhivirano iz originala 25. 2. 2016. g. Pristupljeno 2017-10-21. 
  105. ^ a b Jayaprakasha, G. K.; Negi, P.S.; Jena, B.S. (2006). „Antimicrobial activities of pomegranate”. Ur.: Seeram, Navindra P.; Schulman, Risa N.; Heber, David. Pomegranates: ancient roots to modern medicine. CRC Press. str. 168. ISBN 978-0-8493-9812-4. 
  106. ^ Turkish Odyssey Perge-Aspendus-Side-Alanya Arhivirano 2006-11-14 na sajtu Wayback Machine "Side was founded by Aeolians of the Aegean region. The history of the town extends back to the 7C BC. "Side" meant "pomegranate" in the local language. Until the Roman Imperial period, pomegranate was the symbol used on the coins of Side. "
  107. ^ „Greek SIDE (Pamphylia) AE13. EF-. 1st century BC. Athena - Pomegranate.”. MA-Shops (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 1. 3. 2023. g. Pristupljeno 1. 3. 2023. 
  108. ^ „PAMPHYLIA, SIDE. AR Stater, circa 460-410 BC. Pomegranate / Athena”. VCoins (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 1. 3. 2023. g. Pristupljeno 1. 3. 2023. 
  109. ^ „Numismatica Ars Classica - Auction 96 Lot 1114”. NumisBids.com. Arhivirano iz originala 1. 3. 2023. g. Pristupljeno 1. 3. 2023. „Pamphylia, Side. Stater, circa 460-430 BC, ...Pomegranate within guilloche border. Rev. Head of Athena r., wearing Corinthian helmet, hair in queue. All within incuse square.” 
  110. ^
  111. ^ Sear, David R. (1978). Greek coins and their values. London: Seaby. ISBN 978-0-900652-46-2. 
  112. ^ Hodgson, Robert Williard (1917). The pomegranate; Issue 276 of Bulletin. California Agricultural Experiment Station. str. 165. Arhivirano iz originala 2016-05-03. g. 
  113. ^ Graves, Robert (1992). The Greek Myths. Penguin Books. str. 95. ISBN 978-0-14-017199-0. 
  114. ^ Ovid. Metamorphoses. V. str. 385—571. 
  115. ^ Staples, Danny; Ruck, Carl A. P. (1994). The world of classical myth: gods and goddesses, heroines and heroes. Durham, N.C.: Carolina Academic Press. ISBN 978-0-89089-575-7. 
  116. ^ Forbes Irving, Paul M. C. (1990). Metamorphosis in Greek Myths. Clarendon Press. str. 242—243. ISBN 0-19-814730-9. 
  117. ^ a b „Pausanias, Description of Greece”. 2,17,4. Loeb Classical Library. Arhivirano iz originala 3. 12. 2011. g. Pristupljeno 30. 11. 2011. 
  118. ^ a b Parashat Tetzaveh Arhivirano 2006-08-22 na sajtu Wayback Machine, Commentary by Peninnah Schram, Congregation B'nai Jeshurun, New York
  119. ^ Kyrieleis, Helmut. "The Heraion at Samos" in Greek Sanctuaries: New Approaches, Nanno Marinatos and Robin Hägg, eds. 1993, p. 143.
  120. ^ Christmas Traditions in Greece by folklorist Thornton B. Edwards
  121. ^ a b v "A Pomegranate for All Religions" Arhivirano 2008-05-21 na sajtu Wayback Machine by Nancy Haught, Religious News Service
  122. ^ Why Hebrew Goes from Right to Left: 201 Things You Never Knew about Judaism, Ronald H. Isaacs (Newark, 2008), page 129
  123. ^ 28:33–34
  124. ^ 7:13–22
  125. ^ a b Seeram, Navindra P. (2006). Pomegranates: Ancient Roots to Modern Medicine. CRC Press. ISBN 9781420009866. 
  126. ^ Mobley, Beth (2009). „Ceremonial Objects from the Collection of Rabbi David A. Whiman”. Digital Commons @ Touro Law Center. Pristupljeno 6. 2. 2024. 
  127. ^ „What's the Truth about... Pomegranate Seeds?”. Ou.org. 5. 6. 2008. Arhivirano iz originala 11. 9. 2012. g. Pristupljeno 2012-06-14. 
  128. ^ Paul Stephenson (2010). Constantine, Roman Emperor, Christian Victor. :1 and fig. 1.
  129. ^ „Al-Rahman verse 68”. Quran.com. Pristupljeno 23. 2. 2022. 
  130. ^ „Genealogy group propagandized pomegranate, symbol of Armenia, wealth and fertility at official opening of the 2015 Eurovision Song Contest”. Armenpress. 18. 5. 2015. Pristupljeno 15. 12. 2020. 
  131. ^ Violet Hudson (19. 1. 2017). „Pomegranate: the fruit that myths are made of”. The Spectator. Arhivirano iz originala 25. 1. 2021. g. Pristupljeno 15. 12. 2020. 
  132. ^ Paley, Tony (7. 10. 2014). „The colour of pomegranates: a chance to savour a poetic masterpiece”. The Guardian. Arhivirano iz originala 29. 5. 2016. g. 
  133. ^ iguide.travel Arhivirano 2011-10-06 na sajtu Wayback Machine Goychay Activities: Pomegranate Festival
  134. ^ Doré, Henry; Kennelly, S.J. (1914). Researches into Chinese Superstitions, Vol V. (Translated). Shanghai: Tusewei Press. str. 722. 
  135. ^ Chik, Holly (6. 3. 2022). „Xi Jinping calls for China's ethnic groups to 'stick together like pomegranate seeds'”. South China Morning Post. 
  136. ^ Heyn, Birgit (april 1990). Ayurveda: The Indian Art of Natural Medicine and Life Extension (na jeziku: engleski). Inner Traditions / Bear & Co. str. 117. ISBN 978-0-89281-333-9. 
  137. ^ Suresh Chandra (1998). Encyclopaedia of Hindu Gods and Goddesses. Sarup & Sons. str. 39. ISBN 978-81-7625-039-9. „Bhumidevi (the earth goddess) ... Attributes: ... pomegranate ...” 
  138. ^ Vijaya Kumar (2006). Thousand Names of Ganesha. Sterling Publishers. ISBN 978-81-207-3007-6. „... Beejapoori ... the pomegranate in His hand is symbolic of bounteous wealth, material as well as spiritual ...” 
  139. ^ Doré S.J., Rostami; Shirin (2015). „A Study on Symbols Roles in Shaping Appearances and Forms in Hand-Wovens of Kurdistan Province, Iran”. International Journal of Humanities and Cultural Studies. ISSN 2356-5926.  Vol 2 p. 1091

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нар&oldid=28816695”