Nirnberg
Nirnberg (nem. Nürnberg) je ekonomski i kulturni centar oblasti Frankonije, na severu nemačke pokrajine Bavarske. Drugi grad je po veličini i značaju u Bavarskoj, posle Minhena.
| Nirnberg Nürnberg | |
|---|---|
 Nirnberg — kolaž | |
 Zastava
.svg) Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Nemačka |
| Savezna država | Bavarska |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2007. | 503.110 |
| — gustina | 2.699,38 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 49° 27′ 03″ S; 11° 04′ 46″ I / 49.45095° S; 11.07953° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Aps. visina | 309 m |
| Površina | 186,38 km2 |
  Nirnberg Nirnberg na karti Nemačke | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Markus Kenig[1] |
| Pozivni broj | 0911, 09122, 09129 |
| Registarska oznaka | N |
| Veb-sajt | |
| www.nuernberg.de | |
Geografija uredi
Grad Nirnberg leži na obe strane reke Pegnic koja izvire oko 80 km. Severozapadno od grada i preseca grad na 14 km. Odsečku od istoka na zapad. U susednom gradu Firt se Pegnic spaja sa rekom Rednic da bi stvorio reku Regnic. Sredina na severu i severozapadu grada Nirnberga zahvaljujući naplavinama reka Pegniz postaje značajna povrtarska oblast. Podzemlje Nirnberga stvara peskovita zemlja iz doba trijasa. Severno od grada se nalazi gorska oblast Frenkiše Švaic sa planinama od 600 m. n. v. Grad se prostire na 186,38 km². Nirnberg je krajem 2007. imao je 503.000 stanovnika. Zajedno sa susednim gradovima Firtom, Erlangenom i Švabahom čini aglomeraciju u kojoj živi 2,5 miliona ljudi. Severno od grada na plodnim poljima se nalazi mnoštvo poljoprivrednih preduzetnika, međunarodni aerodrom a na severozapadu se u gorama Raihsvalda diže reljef do 400 m. n. v. Na severnim granicama grada se nalazi poznati Nirnberški zamak koji sa očuvanim gradskim zidinama okružuje ceo grad istorijskog centra.
Klima uredi
Okolina Nirnberga ima tipičnu južnonemačku umereno hladnu, prelaznu klimu, koja nije niti kontinentalna niti ima dovoljno uticaja mora. Vlada pojačana vlažnost vazduha tokom cele godine, mada ima u proseku manje padavina od proseka u Nemačkoj. Prosečne januarske temperature iznose oko -1,4 °C, dok je prosek u avgustu oko 18 °C, mada leti temperatura ponekad bude i do 35 °C. Često se javljaju i snažni vetrovi i oluje, 28. avgusta 2006. tokom oluje su u nekim delovima grada teško oštećene neke kuće.
| Klima Nirnberga (~5km od centra grada), 1981–2010 normale, elevacija: 314 m, ekstremi 1955-2013 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 15,0 (59) |
19,3 (66,7) |
23,7 (74,7) |
31,0 (87,8) |
32,2 (90) |
35,1 (95,2) |
38,6 (101,5) |
37,6 (99,7) |
32,3 (90,1) |
27,7 (81,9) |
20,4 (68,7) |
15,1 (59,2) |
38,6 (101,5) |
| Maksimum, °C (°F) | 2,9 (37,2) |
4,6 (40,3) |
9,2 (48,6) |
14,4 (57,9) |
19,4 (66,9) |
21,8 (71,2) |
24,6 (76,3) |
24,2 (75,6) |
19,4 (66,9) |
13,9 (57) |
7,2 (45) |
3,5 (38,3) |
13,8 (56,8) |
| Prosek, °C (°F) | −0,1 (31,8) |
0,9 (33,6) |
4,8 (40,6) |
8,9 (48) |
13,7 (56,7) |
16,7 (62,1) |
19,0 (66,2) |
18,5 (65,3) |
14,2 (57,6) |
9,6 (49,3) |
4,2 (39,6) |
0,9 (33,6) |
9,3 (48,7) |
| Minimum, °C (°F) | −3,1 (26,4) |
−2,9 (26,8) |
0,4 (32,7) |
3,3 (37,9) |
8,0 (46,4) |
11,1 (52) |
13,3 (55,9) |
12,8 (55) |
9,0 (48,2) |
5,2 (41,4) |
1,2 (34,2) |
−1,7 (28,9) |
4,8 (40,6) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −25,4 (−13,7) |
−30,2 (−22,4) |
−18,3 (−0,9) |
−9,2 (15,4) |
−4,3 (24,3) |
0,0 (32) |
3,1 (37,6) |
0,6 (33,1) |
−2,7 (27,1) |
−7,3 (18,9) |
−12,7 (9,1) |
−23,0 (−9,4) |
−30,2 (−22,4) |
| Količina padavina, mm (in) | 41,7 (1,642) |
36,6 (1,441) |
47,0 (1,85) |
39,8 (1,567) |
60,8 (2,394) |
66,1 (2,602) |
80,4 (3,165) |
63,5 (2,5) |
49,6 (1,953) |
52,6 (2,071) |
47,4 (1,866) |
51,4 (2,024) |
636,8 (25,071) |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 58,2 | 87,2 | 116,8 | 175,0 | 216,0 | 217,9 | 234,7 | 219,9 | 161,2 | 114,4 | 57,2 | 43,2 | 1.701,6 |
| Izvor: DWD[2][3] | |||||||||||||
Istorija uredi
Počeci uredi
Iako legende govore o počecima grada Nirnberga u rimsko doba, prvi materijalni spomenici na ovom području potiču s početka 11. veka. Prvi dokument koji pominje Nirnberg (tada Norenberk - nórenberc) potiče iz doba cara Henrika III i nosi datum 16. jul 1050. Ovim aktom car je dodelio slobodu sluškinji kojom je želeo da se oženi plemić Riholf. Nirnberg je bio vojno-političko utvrđenje cara Henrika iz koga je slao vojsku u kampanje protiv čeških vojvoda. Grad se nalazio između postojećih biskupskih centara Bamberga, Vircburga, Ajštata i Ratisbone.
Srednji vek uredi
Grad je dobio na značaju kada je tu sagrađena tvrđava. Kao deo carskih poseda, Nirnberg je bio jedan od omiljenih carskih gradova, tako da mu je budući car Fridrih II 1219. dodelio veliku povelju o pravima. Ipak, grad nije stekao potpunu autonomiju od cara u 13. veku. Zlatna bula cara Karla IV, iz 1356, odredila je Nirnberg kao mesto okupljanja prvog sabora svakog novog carskog suverena. Car Žigmund Luksemburški je 1424. smestio carsku riznicu u Nirnberg. Tu su se čuvale carska kruna i carske relikvije. Iz ovo perioda potiču mnoge crkvene građevine (hor crkve Svetog Lorenca i kapela u avgustinskom manastiru). Gradske radove su finansirali bogati građani i sam car.
Renesansa uredi
U svoje zlatno doba Nirnberg je postao grad simbol nemačke umetnosti i humanizma. Veliki umetnici ovoga doba su slikar i grafičar Albreht Direr, duborezac Fajt Štos i kamenorezac Adam Kraft. Anton Koberger je 1470. u Nirnbergu otvorio prvu evropsku grafičku štampariju u kojoj je objavio svoje „Nirnberške hronike“ (ilustrovana istorija sveta). Tu je rođen i barokni kompozitor Johan Pahelbel. Njihova dela su Nirnbergu donela veliku slavu.
U oblasti astronomije i geografije, Martin Bejajm je 1492. stvorio prvi globus, koji se danas čuva u gradskom muzeju. Nikola Kopernik je u Nirnbergu 1543. objavio svoje poznato delo „O revoluciji nebeskih tela“ (De Revolutionibus Orbium Coelestium).
Tokom druge polovine 15. veka Nirnberg se nametnuo kao ekonomski centar među nemačkim gradovima. U narednom veku znatno je proširio svoje teritorije ka Palatinatu i Landshutu (6 gradova i više grofovija). Grad je bio trgovačko čvorište na putevima između Balkana i Antverpena, Beča, Venecije i Hamburga, Francuske, Saksonije i Poljske. U Nirnbergu je postojalo udruženje majstora pevača kojima je Vagner u 19. veku posvetio operu Nirnberški majstori pevači. Početkom XVI veka, Nirnberg je bio na vrhuncu prosperiteta. Tada je otkriće pomorskog puta oko Afrike dovelo do opadanja značaja trgovine Evrope sa Bliskim istokom. To je označilo opadanje trgovačkog značaja Venecije i Nirnberga na račun zapadnoevropskih luka. Mnogi nirnberški trgovci su tada investirali u Novi svet, da bi izbegli posledice ekonomskog opadanja. Od 1571. carevi nisu više stalno boravili u gradu. U 16. veku u Nirnbergu su počeli da se proizvode prvi džepni časovnici na svetu - takozvana „Nirnberška jaja“. Grad je nastradao tokom 17. veka u Tridesetogodišnjem ratu. Izgradnja železnice je doprinela industrijalizaciji grada.
Savremeno doba uredi
Godine 1933, nacionalsocijalistički režim je upotrebio istorijski prestiž carskog Nirnberga da bi ovde organizovao gigantske parade na stadionu Rajhspartajgelende (Reichsparteitagsgelände). Ovaj stadion je bio projekat državnog arhitekte Alberta Špera, i dovršen je 1938. Na mitingu 1935. Adolf Hitler je naredio da se Rajhstag sastane u Nirnbergu i donese Nirnberške zakone, po kojima je Jevrejima oduzeto nemačko državljanstvo. Taj simbolizam, pre nego industrijski značaj, motivisao je saveznike da masovno bombarduju Nirnberg tokom Drugog svetskog rata. Najžešći napad se odigrao 2. januara 1945, kada je potpuno uništen istorijski centar grada.
Bombe su poštedele Palatu pravde u kojoj je održan Nirnberški proces (suđenje zločincima nacističkog režima), od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946.
Istorijski centar grada je rekonstruisan brzo nakon rata. Gradski božićnji vašar je jedan od najposećenijih u Nemačkoj, sa preko milion posetilaca. Danas grad jeska privreda orijentisana ka savremenim tehnologijama.
Grbovi uredi
.svg)
Postoje dva grba grada Nirnberga, „Veliki grb Nirnberga“ i „Mali grb Nirnberga“. Veliki grb se pojavljuje na pečatima već 1220. godine a prikazuje na štitu u plavoj podlozi zlatnog orla koji ima glavu krunisanog vladara koja je vremenom zamenjena ženskom glavom i u toj današnjoj formi on je potvrđen od strane Skupštine grada 1963. godine.
Mali grb prikazan je na podeljenom štitu na kom je prikazana polovina crnog orla na zlatnoj podlozi dok se u drugom delu nalaze kose crveno bele pruge. Koreni grba se javljaju od 1260. godine a od vlasti se primenjuje od 1513. godine gde je broj pruga i boja vremenom menjana a današnja forma je zajedno za oba grba oslonjena na forme iz 1936. godine.
Politika uredi
Gradsko veće broji 70 članova. Poslednji izbori su se održali 2002. godine, na kojima su izabrani poslanici:
- CSU - 32 poslanika
- SPD - 29 poslanika
- Bundnis 90/Zeleni - 4
- Ostali - 5
Sport uredi
Najznačajniji sportski klub u gradu je FK Nirnberg, koji je 9 puta bio prvak Nemačke. Grad je bio jedan od domaćina svjetskog prvenstva u fudbalu 2006. godine.
Institucije kulture uredi
- Nirnberški zamak koga čine tri tvrđave
- Bolnica Svetog duha iz 1332.
- Gotička crkva Svetog Lorenca (St Lorenz-Kirche)
- Državno pozorište i opera (Staatstheater Nürnberg)
- Nacionalni nemački muzej (Germanisches Nationalmuseum)
- Novi muzej (Neues Museum)
- Kuća Albrehta Direra (Albrecht Dürer Haus)
- Gradski muzej (Fembohaus)
- Ulica ljudskih prava (Straße der Menschenrechte)
Znamenitosti i muzeji grada uredi
- Kuća Albrehta Direra (Albrecht-Dürer-Haus),
- Nemački nacionalni muzej (Germanisches Nationalmuseum),
- Muzej igračaka (Spielzeugmuseum Nürnberg),
- Muzej umetnost i dizajna (Neues Museum Staatl. Museum für Kunst und Design in Nürnberg),
- Gradski muzej (Stadtmuseum Fembohaus),
- Zentar za dokumentaciju (Dokuzentrum Reichsparteitagsgelände -Fazination und Gewalt),
- Muzej nemačke željeznice (DB Museum im Verkehrsmuseum Nürnberg), tako da se tu u Nirnbergu nalazi preko 30 muzeja grada.
- Nirnberško podzemlje (Das Unterirdische Nürnberg),
- Fontana ehekarusel (Ehekarussell),
- Crkva Frauenkirhe (Frauenkirche),
- Fontana sa ljudskom figurom koja ima gusku u rukama (Gänsemännchenbrunnen),
- Dvorište zanatlija (Handwerkerhof),
- Bolnica svetog duha (Heilig-Geist-Spital),
- Kuća dželata (Henkersteg),
- Carska palata (Kaiserburg ),
- Carske štale (Kaiserstallung),
- Ruine manastira (Katharinenruine),
- Zgrada za putarine (Mauthalle),
- Kula Nasauer (Nassauer Haus),
- Stara većnica (Altes Rathaus),
- Fontana (Schöner Brunnen),
- Fontana Tugenbrunen (Tugendbrunnen),
- Gradsko pozorište (Staatstheater),
- Crkve ;
St. Elisabet (St.Elizabeth), St. Egidien (St. Egidien), St. Jakob (St. Jacob), St. Klara, St. Lorenc (St. Lorenz), St. Sebald (St Sebald).
Mesne posebnosti uredi
- Nirnberške kobasice- kratke kobasice servirane u kiflama na način kao hamburgeri.
- Nirnberški levak, sprava kojom se mogu uliti znanja u glavu.
- Nirnberški medenjaci.
- Nirnberški muzej igračaka.
- Nirnberški zakoni
- najpoznatiji od gore navedenih : Nirnberški proces
Rođeni u Nirnbergu uredi
- Albreht Direr - grafičar i slikar,
- Martin Behaim – pronalazač globusa,
- Hans Sahs – pesnik,
- Peter Henlajn – pronalazač džepnog sata,
- Johan Benjamin Erhard – filozof,
- Anton Koberger – štampar i prodavac,
- Adam Kraft – vajar,
- Georg Filip Harsdorfer – pesnik,
- Johan Pahelbel – kompozitor,
- Teo Šoler – preduzetnik, svi rođeni u Nirnbergu.
Međunarodna saradnja uredi
Nica, Francuska (1954. )
Krakov, Poljska (1979. )
Skoplje, Makedonija (1982. )
Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo (1985. )
San Karlos (Nikaragva), Nikaragva (1985. )
Gera, Nemačka (1988/1997. )
Harkov, Ukrajina (1990. )
Prag, Češka (1990. )
Hadera, Izrael (1995. )
Antalija, Turska (1997. )
Šendžen, Kina (1997. )
Kavala, Grčka (1998. )
Atlanta, SAD (1998. )
Venecija, Italija (1999. )
Galerija uredi
-
Nirnberška tvrđava -
Šener bruner - bunar na glavnom trgu -
Ehekarusel - bunar braka -
Kuća Albrehta Direra -
Hajlig gajst špital- bolnica Svetog duha -
Novi muuej u Nirnbergu -
Crkva St. Elizabete -
Sinagoga u Nirnbergu
Reference uredi
- ^ „Liste der Oberbürgermeister in den kreisfreien Städten”. Bayerisches Landesamt für Statistik. Pristupljeno 2021-07-19.
- ^ „Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte”. Dwd.de. Pristupljeno 12. 1. 2015.
- ^ „German climate normals 1981-2010” (na jeziku: francuski). Météo Climat. Pristupljeno 16. 1. 2019.
Literatura uredi
- Statistisches Jahrbuch der Stadt Nürnberg. Stadt Nürnberg. ISSN 0944-1514.
- „Nürnberg in Zahlen 2010” (PDF).
- Franz Schiermeier (2006). Stadtatlas Nürnberg. Karten und Modelle von 1492 bis heute. München: Franz Schiermeier Verlag. ISBN 978-3-9809147-7-2.
- Wolfgang Baumann; Hajo Dietz (2007). Der Nürnberg-Atlas. Vielfalt und Wandel der Stadt im Kartenbild. Köln: Emons. ISBN 978-3-89705-533-9.
- Nürnberg International. Informationen zu den Auslandsbeziehungen der Stadt Nürnberg. Stadt Nürnberg, Amt für Internationale Beziehungen. Nürnberg. 2010.
- Die Chroniken der deutschen Städte vom 14. bis ins 16. Jahrhundert. 1864.
Spoljašnje veze uredi
- Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Nuremberg”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 19 (11 izd.). Cambridge University Press.
- English website of the city
- KUNSTNÜRNBERG – Online – Magazine for Contemporary Art and History of Art in Nuremberg and Franconia
- 49 digitised objects on Nuremberg in The European Library
