Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak (Beograd, 18. januar 1948) srpska je i slovenačka naučnica, antropološkinja, doktor antičkih studija, univerzitetska profesorka, književnica i feministkinja. Autorka je brojnih radova iz područja antropologije, lingvistike, klasičnih studija, rodnih studija, balkanologije i komparativnih studija. Napisala je i uredila više od 70 knjiga i zbornika i oko 400 naučnih studija.

Svetlana Slapšak
Lični podaci
Puno ime	Svetlana Kojić Slapšak
Datum rođenja	(1948-01-18)18. januar 1948.
Mesto rođenja	Beograd, FNRJ

Od najranijih godina Svetlana Slapšak se bavi društvenim aktivizmom. Još od studentskih protesta u Jugoslaviji 1968. godine komunističke vlasti su je svrstale u političke disidente, zbog čega je hapšena, oduziman joj je pasoš, a čak je i fizički napadnuta. Sa mužem Božidarom od 1986. godine organizovala je mirovne akcije. Za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji pružila je gostoprimstvo bosanskim i hrvatskim izbeglicama i 1993. organizovala letnju školu za bosanske tinejdžere izbeglice.Škola je trajala četiri meseca.

Od 1991. godine živi i radi u Ljubljani.

Život i obrazovanje

Svetlana Slapšak rođena je kao Svetlana Kojić 1948. godine u Beogradu, gde je završila klasičnu gimnaziju. Diplomirala je, magistirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tokom studija je bila jedna od troje urednika satiričnog časopisa studenata Filozofskoga fakulteta Frontisterion. Naziv „Frontisterion“ u prevodu Mislionica prizor je iz Aristofanove komedije Oblaci, a njega su sa Svetlanom uređivali Milan Ćirković i Zoran Minderović.

Prvi broj časopisa izašao je 1970. godine, ali je odmah zabranjen i uništen. Na suđenju je optužen predsednik fakultetskog odbora Zoran Mijanović po četiri optužnice, jedna je bila časopis Frontisterion. Svetlana je na suđenju pokušavala da dokaže da je to njeno delo nakon čega ju je pretukla policija.

Godine 1971. dobila je univerzitetsku stipendiju kao najbolji diplomant Beogradskog univerziteta. Po diplomiranju je ponovo dobila univerzitetsku nagradu, a zatim i državnu grčku stpendiju. Pre odlaska u Grčku je sa horom Muzikološkog instituta SANU išla na gostovanje u Austriju i Englesku.

U Grčku je stigla u trenutku kada su studenti počeli proteste za rušenje vojne hunte. Prema sopstvenim rečima, u Grčkoj je preživela noć napada na Politehniku, 17. novembra 1973. Na nju su pucali, družila se sa tupamarosima, pripadnicima IRE, Palestinskim pobunjenicima... U Atini je upoznala i svog budućeg supruga Božidara Slapšaka, arheologa i stipendistu iz Ljubljane. Po povratku u Jugoslaviju mladi par je živeo na relaciji Beograd—Ljubljana. godine 1991. trajno su se preselili u Ljubljanu, gde i danas žive. Godine 1993. Svetlana Slapšak je dobila slovenačko državljanstvo. Državljanstvo je dobila uz pomoć francuskih kolega koji su se založili za nju kod slovenačke vlade.

Posledice neslaganja sa aktuelnim režimom

Učešće Svetlane Slapšak na javnoj raspravi

Zbog učešća u studentskim demonstracijama i objavljivanja časopisa Frontisterion Svetlani Slapšak je 1968. godine oduzet pasoš. U to vreme bila je pod stalnom prismotrom Državne bezbednosti, a jednom prilikom, posle organizovanja štrajka četiri škole (Likovna i Dramska akademija, Filozofski i Filološki fakultet) sačekali su je pred kućnim ulazom i slomili joj „bokserom” arkadu. Zahvaljujući državnoj grčkoj stpendiji pasoš joj je vraćen 1973. godine, da bi joj ponovo bio oduzet po povratku iz Grčke, 1974. i vraćen naredne godine, za vreme konferencije KEBS-a u Beogradu. Treći put pasoš joj je oduzet 1988. godine, pre sudskog procesa u vezi sa Institutom za književnost i umetnost, uprkos oslobađajućoj presudi. Optužena je da je, navodno, nameravala da ukrade novac Instituta i ode na studije u Pariz, a zapravo je proces protiv nje vođen zbog negativne kritike književnice Hatidže Krnjević, sestre tadašnjeg predsednika Predsedništva Jugoslavije Raifa Dizdarevića. Kritika se ticala Hatidžine knjige srpske i muslimanske narodne poezije. 18. januara je hapsi savezna policija i 16 sati je zadržava u policijskoj stanici na Zvezdari. Suđenje Svetlana opisuje kao grotesknu scenu gde nisu imali dovoljno osnova za optužbu. Dan pred suđenje advokat joj govori da ne može više da je brani zato što nije iskazala poštovanje pred srpskim intelektualcima nakon čega Svetlana sama piše svoju odbranu i angažuje dve nove advokatice. Vraćen joj je 1989. Godine 1996. izbačena je iz Udruženja književnika Srbije zbog, kako je navedeno, negativnih kritika dela Dobrice Ćosića. Za razliku od mnogih svojih prijatelja, među kojima su Vlada Mijanović, Lazar Stojanović, Danilo Udovički, Ljilja Mijanović i drugi, Svetlana je uspela da izbegne zatvorsku kaznu.

Naučni i profesionalni rad

Godine 1972. Svetlana Slapšak počela je da radi u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu, gde je ostala do 1988, kada je izgubila službu posle internog samoupravnog suđenja zbog disidentskog delovanja, organizovanog u Institutu, iako je iste godine na sudu oslobođena svake krivice. Od 1986. do 1989. godine bila je predsednica Odbora za slobodu izražavanja Udruženja književnika Srbije. Tokom svog mandata sastavila i izdala preko pedeset peticija. Među njima su peticije za ukidanje smrtne kazne i za oslobađanje Adema Demaćija 1983. Inicijator peticije bio je njen dugogodišnji prijatelj i advokat Srđan Popović. Peticija je napravljena u Ljubljani i sakupljeno je oko 4 000 potpisa.

Godine 1996. izbačena je iz ovog udruženja zbog, kako je navedeno, negativnih kritika dela Dobrice Ćosića. Bila je članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu.

11. novembra 1991.godine usred opsade Vukovara kreće sa mužem ka Sloveniji. Sa mužem Božidarom preselila se u Ljubljanu iako joj je molba za državljanstvo bila dva puta odbijana. Iste godine na Kongresnom trgu u Ljubljani sa nekoliko žena organizuje akciju „Ćutanje ubija, govorimo za mir“ tokom koje je organizovano paljenje sveća i sakupljanje potpisa za zaustavljanje svih oružanih sukoba..

Posle mnogih napada i kleveta u slovenačkim medijima, 1993. dobila je slovenačko državljanstvo. Predavala na mnogim jugoslovenskim, evropskim i američkim univerzitetima. Od 1985. do 1992. godine na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je predavala srpsku i hrvatsku književnost na slavistici, a od 1995. do 2012. predmet Balkanske žene na sociologiji kulture. Od 1997. bila je koordinator studijskih programa na postdiplomskom fakultetu za humanistiku Institutum Studiorum Humanitatis u Ljubljani, gde je od 2003. do 2013. bila i dekanka. Na fakultetu za humanistiku često je dovodila svoje kolege iz Pariza da drže predavanja zbog čega govori da je tamo uvela „francusku školu“. Za sve to vreme u Ljubljani je bila na udaru kritike uz reči da ne može neko ko je srpkinja da govori o demokratiji u Sloveniji. Od 2003. bila je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju. Penzionisana je 2014. godine.

Osim kao predavač, Svetlana Slapšak je bila angažovana i na drugim aktivnostima iz oblasti sociologije i kulture. Od 2009. do 2013. bila je direktorka Srpskog kulturnog centra „Danilo Kiš“ u Ljubljani (2009–2013), a od 2013. umetnička direktorka. Godine 2009. bila je i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani.

Pisala je i piše kolumne u Književnoj reči, Teleksu, Vremenu, Nezavisnom, Al džaziri i drugim časopisima, kao i na portalu Peščanik. U mariborskom Večeru piše rubriku jednom nedeljno od 2003. Od osnivanja 1994. godine glavna je urednica časopisa Pro Femina.

Godine 1995. sastavila je knjigu o dečjim pravima na bosansko-srpsko-hrvatsko-crnogorskom i slovenačkom jeziku. Knjiga je razdeljena svim osnovnim školama i centrima za izbeglice u Sloveniji. Godine 2006. prevedena je na romski jezik.

Bibliografija

Svetlana Slapšak objavila je preko šezdeset knjiga i zbornika, preko četiristo studija iz lingvistike, antičkih studija, komparativne književnosti, balkanologije, studija roda, preko hiljadu petsto eseja, nekoliko romana, dve drame, libreto, nekoliko komada za Karađoz – pozorište senki, koje je uvela u Sloveniju, prevode sa grčkoga, novogrčkoga, latinskoga, francuskoga, engleskoga i slovenačkoga. Piše i dečju književnost. Sledi spisak najvažnijih dela:

• Semantički razvoj grčke reči oxnua, njenih izvedenica, složenica i prevoda (kao Svetlana Kojić-Slapšak), 1977
• Neki vidovi odnosa prema helenizmu u međuratnoj srpskoj književnosti, 1982
• Leon i Leonina ili Priča o istrajnosti (roman za decu, pod pseudonimom F. A. Suli), 1984
• Svi Grci nazad! : eseji o helenizmu u novijoj srpskoj književnost, 1985
• Vukov Rječnik i prevedenice sa grčkog, 1987
• Trivijalna književnost : zbornik tekstova, 1987
• Hronospore, 1988
• Ogledi o bezbrižnosti : srpski intelektualci, nacionalizam i jugoslovenski rat, 1994
• Dečja prava (Otrokove pravice), 1995
• Ratni Kandid, 1997
• Za antropologijo antičnih svetov, 2000
• Ženske ikone 20. veka, 2001
• Ženske ikone antičkog sveta, 2006
• Mala crna haljina : eseji o antropologiji i feminizmu, 2007
• Hronospore II : eseji i komentari, 2010
• Mikra theatrika : antropološki pogled na antično in sodobno gledališče, 2011
• Franc Kavčič in antika : pogled iz antropologije antičnih svetov, 2011
• Kupusara (Zelje in spolnost : iz zgodovinske antropologije hrane : študija o kultni, ritualni in kulturni vlogi zelja), 2013
• Antička miturgija : žene, 2013
• Leteći pilav : antropološki eseji o hrani, 2014
• Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama: ur.zbornika sa Natašom Kandić, 2015
• Kuhinja z razgledom: eseji iz antropologije hrane, 2016
• Ravnoteža : roman u dvanaest poglavlja sa epilogom, 2016
• Preživeti i uživati: o antropologiji hrane : o antropologiji hrane : eseji i recepti, 2016
• Škola za delikatne ljubavnike, 2018
• Rod i Balkan, sa Marinom Matešić, 2018
• Muške ikone antičkog sveta, 2018
• Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije, 2019
• Moj mačkoljubivi život, 2021
• Mladost, sa Aleksandrom Hemonom, 2021
• Feminističke inscenacije, 2021
• Osvetnice, roman ,2022
• Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji, 2022

Nagrade

• Nagrada „Miloš Crnjanski“ za knjigu eseja, 1990
• Američka nagrada PEN za slobodu izražavanja (American PEN Freedom of Expression Award), 1993
• Helsinški sat (Helsinki Watch Award), 2000;
• Nagrada "Helen" (Helen Award), Montreal 2001;
• Nagrada „Mirko Kovač“ za knjigu eseja, 2014.
• Nagrada mira ženskog odbora slovenačkog PEN-a 2016;
• „Zlatni suncokret“ , Vitalova nagrada za roman „Ravnoteža“ 2017.

Godine 2005. je predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir. Dobitnica je i Povelje EU za vođenje studije roda.

Spoljašnje veze

• „Autor - Svetlana Slapšak”. Aljazeera balkans. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
• „Autor - Svetlana Slapšak”. Pescanik.net. Pristupljeno 3. 3. 2021.