27. septembar

27. septembar (27.9.) je 270. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (271. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 95 dana.

Događaji

septembar
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 1540 — Papa Pavle III odobrio je bulom „Regimini militantis eccleciae“ osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignasio de Lojola.
• 1905 — Fizički žurnal Anali fizike je objavio četvrti naučni rad Alberta Ajnštajna Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja?, u kom je prvi put predstavljena jednačina E = mc².
• 1922 — Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine pošto se vratio na presto.
• 1937 — Osnovana Osma beogradska gimnazija
• 1939 — Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.
• 1940 — Predstavnici nacističke Nemačke, fašističke Italije i Japanskog carstva su u Berlinu potpisali Trojni pakt, zvanično obrazujući vojni savez poznat kao sile Osovine.
• 1947 — U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu Sovjetskog Saveza, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.
• 1962 — U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.
• 1964 — Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.
• 1968 — Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara.
• 1970 — Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.
• 1990 — Iran i Ujedinjeno Kraljevstvo su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige „Satanski stihovi“ britanskog pisca indijskog porekla Salmana Rušdija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od „fatve“, smrtne kazne kojom je zaprećeno Rušdiju.
• 1996 — Talibanske snage su zauzele Kabul i uspostavile Islamski emirat Avganistan.
• 1997 — Počinje šahovski turnir u Tilburgu, Holandija.
• 1998 — Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.
• 2000 —
  • Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.
  • U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.
• 2001 — Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug, ubio 13 i ranio 15 ljudi. Atentator je potom izvršio samoubistvo.
• 2015 — Pojavila se Vitlejemska zvezda posle više od 2000 godina.

Rođenja

• 1271 — Vaclav II Pšemisl, kralj Češke i Poljske. (prem. 1305)
• 1601 — Luj XIII, francuski kralj. (prem. 1643)
• 1601 — Žak Beninj Bosije, francuski klasicistički književnik i katolički sveštenik. (prem. 1704)
• 1871 — Gracija Deleda, italijanska književnica, dobitnica Nobelove nagrade za književnost. (prem. 1936)
• 1901 — Ivan Milutinović, crnogorski i jugoslovenski komunist i revolucionar. (prem. 1944)
• 1902 — Milan Dedinac, srpski pisac i pozorišni kritičar. (prem. 1966)
• 1904 — Edvard Kocbek, slovenački književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe. (prem. 1981)
• 1919 — Džejms Vilkinson, engleski naučnik koji se bavio numeričkom analizom (prem. 1986)
• 1921 — Bogdan Babić, srpski dirigent i rukovodilac hora AKUD „Branko Krsmanović“. (prem. 1980)
• 1924 — Bad Pauel, američki džez pijanista. (prem. 1966)
• 1925 — Robert Edvards, britanski naučnik, Nobelovac, pionir u lečenju neplodnosti primenom metode veštačke oplodnje. (prem. 2013)
• 1946 — Jelena Jovanović, srpska etnomuzikološkinja i akademkinja.
• 1947 — Mit Louf, američki muzičar i glumac. (prem. 2022)
• 1947 — Dik Advokat, holandski fudbaler i fudbalski trener.
• 1948 — Azra Čengić, bosanskohercegovačka glumica.
• 1950 — Kari-Hirojuki Tagava, japansko-američko-ruski glumac i producent.
• 1965 — Stiv Ker, američki košarkaš i košarkaški trener.
• 1967 — Isidora Žebeljan, srpska kompozitorka. (prem. 2020)
• 1972 — Lasa de Sela, američko-meksička muzičarka. (prem. 2010)
• 1972 — Gvinet Paltrou, američka glumica.
• 1974 — Paola Tojos, meksička glumica.
• 1975 — Dragan Šarac, srpski fudbaler i fudbalski trener.
• 1976 — Frančesko Toti, italijanski fudbaler.
• 1977 — Jovo Stanojević, srpski košarkaš.
• 1978 — Bred Arnold, američki muzičar, član grupe 3 Doors Down.
• 1978 — Ana Nikolić, srpska pevačica.
• 1982 — Lil Vejn, američki hip hop muzičar.
• 1984 — Vauter Vejlant, belgijski biciklista. (prem. 2011)
• 1984 — Avril Lavinj, kanadska muzičarka i glumica.
• 1990 — Mirka Vasiljević, srpska glumica i model.
• 1991 — Simona Halep, rumunska teniserka.
• 1993 — Monika Puig, portorikanska teniserka.
• 2002 — Džena Ortega, američka glumica i supruga Andreje Pantića.

Smrti

• 1891 — Ivan Gončarov, ruski pisac.
• 1917 — Edgar Dega, francuski slikar, grafičar i vajar.
• 2001 — Dragiša Ivanović inženjer, profesor, rektor Beogradskog univerziteta, učesnik Aprilskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik, narodni heroj Jugoslavije.
• 2003 — Donald O’Konor, američki plesač, pevač i glumac. (rođ. 1925).
• 2007 — Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.
• 2009 — Vilijam Sefajr, američki autor, novinar i kolumnista Njujork Tajmsa i dobitnik Pulicerove nagrade. (rođ. 1929).
• 2018 — Milorad Marković, jugoslovenski i srpski direktor fotografije (rođ. 1922).

Praznici i dani sećanja

• Međunarodni praznici
  • Svetski dan turizma
• 1825 — Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džordž Stivenson.

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma