Википедија:Трг/Архива/Разно/44

Наслов

Да ли се икако референце могу ставити у падајући мени? (Не знам да ли се то тако зове) Да их кликом на покажи види само онај ко то жели. Имам пар чланака где баш ружно изгледа. Више референци него текста! -- Болен (разговор) 17:40, 2. јул 2011. (CEST)

Mogu da se poređaju u više kolona - možda to pomogne. -- Слободан KovačevićбиблброKS 17:59, 2. јул 2011. (CEST)

Знам да може у две, али опет их има много. -- Болен (разговор) 18:03, 2. јул 2011. (CEST)

Аха, схватам како се повећава број колона! Али тако је још грдније! -- Болен (разговор) 18:08, 2. јул 2011. (CEST)

Видео сам негде, не сећам се да ли код нас или на енвики, да за те референце постоји један правоугаоник фиксне величине са вертикалним скрол баром у коме се смештају све референце. Нисам сигуран да ли сам објаснио довољно разумљиво (касно је :)), али, ево, сличан принцип се користи овде. Мислим да не треба сакривати референце, јер су оне битан део сваког чланка, али би могле да се сместе у неки такав правоугаоник (ДИВ елемент) фиксне величине, како не би заузимале превише простора. --филип @ 02:45, 3. јул 2011. (CEST)

Некад корисници понављају једну или више истих реф, умјесто да их именују. Boleyn, можеш ли да покажеш примјер чланка гдје реф ружно изгледају? --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:52, 3. јул 2011. (CEST)

Taj skrol bar u kojem su stavljene reference o kom Filip govori često koristi Metodije u njegovim dnevnicima. Htela sam da dam link, ali Metodije je taj dnevnik tako sklonio da ga je nemoguće naći ....--Јагода испеци па реци 09:27, 3. јул 2011. (CEST)

---

Ево ти, фазона ради, употреба шаблона {{Сакриј}} у чланку Метеорски рој, дакле {{Сакриј|Референце|{{извори}}}}. --В. Бургић (реци...) 09:52, 3. јул 2011. (CEST)

Ово на шта је Филип дао путоказ је добро рјешење. Једноставно, ништа компликовано, а опет не скрива референце. Само, да ли би то могао неко у шаблон да претвори? --Жељко Тодоровић (разговор) 14:54, 3. јул 2011. (CEST) с. р.

Један од начина приказа референци

Ево једног од начина скраћеног приказа референци који ја понекад користим у текстовима, ако си на то мислио--Mile MD (разговор) 09:50, 3. јул 2011. (CEST)

Литература

• Baker D, Cazalaà JB, Carli P (2005), „Resuscitation great. Larrey and Percy--a tale of two barons”, Resuscitation, 66 (3): 259—62, PMID 15990216, doi:10.1016/j.resuscitation.2005.03.009 
• Beasley AW (2000), „To study the healing art”, The Australian and New Zealand Journal of Surgery, 70 (12): 892—7, PMID 11167578, doi:10.1046/j.1440-1622.2000.01989.x 
• Bissi A (1989), „[Not Available]”, Kos (на језику: Italian) (49): 38—47, PMID 11629939 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Bodemer CW (1982), „Baron Dominique Jean Larrey, Napoleon's surgeon”, Bulletin of the American College of Surgeons, 67 (7): 18—21, PMID 10315971 
• Brewer LA (1986), „Baron Dominique Jean Larrey (1766-1842). Father of modern military surgery, innovater, humanist”, The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery, 92 (6): 1096—8, PMID 3537533 
• Haddad FS (2004), „Baron Larrey: a role model to be emulated”, Journal of the American College of Surgeons, 199 (3): 519, PMID 15325631, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2004.05.266 
• Burton, June K. (2001), Two “Better Halves” in the Worst of Times - Adrienne Noailles Lafayette (1759-1807) and Fanny Burney d’Arblay (1752-1840) as Medical and Surgical Patients under the First Empire (PDF) (објављено 26. 01. 2001), стр. 18—21 
• Csillag I (1984), „Ferenc Eckstein and military surgery during the Napoleonic wars (Dominique-Jean Larrey)” [Ferenc Eckstein and military surgery during the Napoleonic wars (Dominique-Jean Larrey)], Orvosi Hetilap (на језику: Hungarian), 125 (8): 467—70, PMID 6366693 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• DIBLE JH (1959), „D. J. Larrey, a surgeon of the revolution, consultate, and empire”, Medical History, 3 (2): 100—7, PMC 1034461 , PMID 13643144 
• DiGioia JM, Rocko JM, Swan KG (1983), „Baron Larrey. Modern military surgeon”, The American Surgeon, 49 (5): 226—30, PMID 6342487 
• Egeblad K (1979), „[Not Available]”, Dansk Medicinhistorisk Årbog (на језику: Danish): 1979;132—59, PMID 11628370 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Egeblad K (1978), „[Not Available]”, Dansk Medicinhistorisk Årbog (на језику: Danish): 77—123, PMID 11627862 CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Fackler ML (1989), „Misinterpretations concerning Larrey's methods of wound treatment”, Surgery, Gynecology & Obstetrics, 168 (3): 280—2, PMID 2645668 
• Faria MA (1990), „Dominique-Jean Larrey: Napoleon's surgeon from Egypt to Waterloo”, Journal of the Medical Association of Georgia, 79 (9): 693—5, PMID 2212907 
• Feinsod, Moshe (2002), „The amputated leg--a tale of scientific curiosity--1792”, Harefuah (објављено фебруар 2002), 141 (2), стр. 210—2, 220, PMID 11905097 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Feinsod, M (1998), „The surgeon and the Emperor--a humanitarian on the battlefield”, Harefuah (објављено 1998-11-01), 135 (9), стр. 340—3, 408, PMID 10911440 
• Feinsod, M; Aharon-Peretz, J (1994), „Baron Larrey's description of traumatic aphasia.”, Journal of the history of the neurosciences (објављено јануар 1994), 3 (1), стр. 45—52, PMID 11618806, doi:10.1080/09647049409525587 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Ferrarelli, L (1954), „The physicians of the Emperor”, Minerva chirurgica (објављено 1954-01-15), 9 (1), стр. 32—5, PMID 13153977 
• Haas, L F (1994), „Dominique Jean Larrey (1766-1842).”, Journal of neurology, neurosurgery, and psychiatry (објављено фебруар 1994), 57 (2): 133, ISSN 0022-3050, PMC 1072437 , PMID 8126493, doi:10.1136/jnnp.57.2.133  CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Haddad, Farid S; Welling, DR; Rich, NM (2004), „Baron Larrey: a role model to be emulated”, Journal of the American College of Surgeons (објављено септембар 2004), 199 (3): 519, PMID 15110817, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2004.05.266  CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hakulinen, E (1989), „The French revolution--a revolution even for health care”, Lakartidningen (објављено 1989-07-12), 86 (28-29), стр. 2535—7, PMID 2674570 
• HALL, D P (1959), „Our surgical heritage; Europe.”, Am. J. Surg. (објављено јул 1959), 98 (1), стр. 130—1, PMID 13661525 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hau, T (1982), „The surgical practice of Dominique Jean Larrey.”, Surgery, gynecology & obstetrics (објављено јануар 1982), 154 (1), стр. 89—94, PMID 7031942 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hillemand, P; Gilbrin, E (1978), „Not Available”, Histoire des sciences médicales, 12 (3), стр. 255—7, PMID 11627946 
• Jellinek, E H (2002), „An unlikely aphasiologist: D J Larrey (1766-1842).”, Journal of the Royal Society of Medicine (објављено јул 2002), 95 (7), стр. 368—70, PMC 1279946 , PMID 12091516, doi:10.1258/jrsm.95.7.368 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Jensen, J E (1981), „Napoleonic medicine”, Maryland state medical journal (објављено јул 1981), 30 (7): 66—8, ISSN 0025-4363, PMID 7024659  CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lefebvre, P; Cornet, A; Sicard, A (1990), „Not Available”, Histoire des sciences médicales, 24 (3-4), стр. 259—63, PMID 11638332 
• Lefebvre, P; Cornet, A; Sicard, A (1995), „The transfer of Baron Larrey's ashes from the Père Lachaise cemetery to the Invalides (December 14–15, 1992)”, Histoire des sciences médicales, 29 (1), стр. 23—7, PMID 11640449 
• Leonov, I T (1992), „D. J. Larrey and N. I. Pirogov (on the 225th anniversary of the birth of D. J. Larrey)”, Vestn. Khir. Im. I. I. Grek., 149 (7-8), стр. 117—9, PMID 1341349 
• Marchioni, Jean (2004), „Larrey, a legendary surgeon, a current work”, La Revue du praticien (објављено 2004-02-15), 54 (3), стр. 342—5, PMID 15134246 
• McIntyre, Neil (2002), „The Barons Larrey: Dominique Jean (1766-1842); Hippolyte (1808-1895).”, Journal of medical biography (објављено август 2002), 10 (3), стр. 185, PMID 12114954 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Mirskiĭ, M B (2007), „An outstanding field surgeon (devoted to th 240th anniversary of D. Larrey's birth”, Voenno-meditsinskiĭ zhurnal (објављено јануар 2007), 328 (1), стр. 75—9, PMID 17436718 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Moore, A R (1978), „Preanesthetic mastectomy: a patient's experience.”, Surgery (објављено фебруар 1978), 83 (2), стр. 200—5, PMID 341385 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Nau, Jean-Yves (2005), „I, Dominique Jean Larrey, baron and surgeon in chief of the Grand Army”, Revue médicale suisse (објављено 2005-01-12), 1 (2), стр. 186, PMID 15773223 
• O'Sullivan, S T; O'Shaughnessy, M; O'Connor, T P (1995), „Baron Larrey and cold injury during the campaigns of Napoleon.”, Annals of plastic surgery (објављено април 1995), 34 (4), стр. 446—9, PMID 7793796, doi:10.1097/00000637-199504000-00020 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Pai-Dhungat, J V; Parikh, Falguni (2006), „Medical philaely (Medical theme on stamps). Dominique J. Larrey (1766-1842). Northern France Ambulance, 1918 stamp, Grenada-1970.”, The Journal of the Association of Physicians of India (објављено октобар 2006), 54, стр. 811, PMID 17214278 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Quijano-Pitman, F (1997), „Surgical drainage with rubber tubes and Baron Larrey's mobile ambulances introduced by Dr. Ignacio Gama”, Gaceta médica de México, 133 (3), стр. 249, PMID 9303873 
• Richardson, R G (1977), „Larrey - what manner of man?”, Proc. R. Soc. Med. (објављено јул 1977), 70 (7), стр. 490—4, PMC 1543132 , PMID 331340 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rich, Norman M; Burris, David G; Welling, David R; Rignault, Daniel P (2006), „The Larrey legacy: two hundred years on.”, Current Surgery, 63 (2): 119—21, PMID 16520113, doi:10.1016/j.cursur.2005.12.008 
• Rüttimann, B (1979), „Larrey's amputation technic”, Gesnerus, 36 (1-2), стр. 140—55, PMID 381112 
• Skandalakis, Panagiotis N; Lainas, Panagiotis; Zoras, Odyseas; Skandalakis, John E; Mirilas, P (2006), „"To afford the wounded speedy assistance": Dominique Jean Larrey and Napoleon.”, World Journal of Surgery (објављено август 2006), 30 (8): 1392—9, PMID 16850154, doi:10.1007/s00268-005-0436-8  CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Soubiran, A (1966), „Larrey. The providence of soldiers (1766-1842)”, La Presse médicale, 74 (34), стр. 1785—6, PMID 5328565 
• Stembrowicz, W (1995), „Dominique Jean Larrey (1766-1842) the author of the work: On wounds of the pericardial sac and heart”, Archiwum historii i filozofii medycyny / Polskii Towarzystwo Historii Medycyny i Farmacji, 58 (3), стр. 311—28, PMID 11624807 
• James J. Walsh, „Dominique-Jean Larrey”, Catholic Encyclopedia 
• Wangensteen, S D; Wangensteen, O H (1971), „Successful pre-Listerian antiseptic management of compound fracture: Crowther (1802), Larrey (1824), and Bennion (ca. 1840).”, Surgery (објављено јун 1971), 69 (6), стр. 811—24, PMID 4931133 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Welling, David R; Burris, David G; Rich, Norman M (2006), „Delayed recognition -- Larrey and Les Invalides.”, Journal of the American College of Surgeons (објављено фебруар 2006), 202 (2): 373—6, PMID 16427565, doi:10.1016/j.jamcollsurg.2005.08.024  CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Wilson, T (1997), „The ambulance - Larrey's legacy.”, Scalpel & tongs : American journal of medical philately, 41, стр. 82—3, PMID 11619525 
• Wybieralski, A (1966), „Dominique Jean Larrey (1766-1842) On the 200 anniversary of his birth”, Archiwum historii medycyny, 29 (3), стр. 313—20, PMID 5335562 
• Zimmerman, L M (1968), „Humanity and compassion in medicine (Ambroise Paré, Baron Dominique-Jean Larrey).”, The Chicago Medical School quarterly, 27 (4), стр. 233—4, PMID 4913343 
• „The immediate care of the eyes in Napoleonic France.”, Anaesthesia (објављено април 1976), 31 (3), стр. 439, 1976, PMID 776029, doi:10.1111/j.1365-2044.1976.tb12341.x CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Решење

Људи, хвала на свим тим идејама (не знам зашто сам мислио да нико неће видети питање ), али оно што ми је требало, дао ми је госн Бургић. Хвала пуно! Неко је питао за који ми чланак треба. Боже! Па за Сандру Булок! -- Болен (разговор) 15:03, 3. јул 2011. (CEST)

Молим, али имај у виду да кад ставиш референце у Шаблон:Сакриј, не ради линк на референце. А код див-ова ради. Тако да свако зашто има своје ...--В. Бургић (реци...) 18:01, 3. јул 2011. (CEST)

Auh, meni se ovo sakrivanje referenci uopšte ne dopada. Pa ne može se jedna tako bitna stvar žrtvovati zarad estetike. A sada linkovi za reference jednostavno ne rade dok se prvo ne otvori šablon. Ako se već ovako nešto upotrebljava onda bi po difoltu reference morale da budu prikazane, pa kome je ružno nek klikne na sakrij. Lično, estetski mi mnogo lepše izgleda kad se reference vide. -- Loshmi (razgovor) 20:52, 3. јул 2011. (CEST)

Evo, promenio sam. Pogledaj sad. Inače ne mislim da su one tako bitna stvar smrtnicima. Ljudi dođu, pročitaju, odu, zabole ih za reference. Sad pak rade, a istovremeno je smanjena nepotrebna dužina članka. Meni se ovako sviđa... -- Болен (разговор) 21:00, 3. јул 2011. (CEST)

Ja mislim da bi bilo super kad se ne bi moralo klikati i odlaziti dole na reference, nego kad bi moglo sam da se pređe mišem, a ono ti se u prozorčetu pojavi referenca. Mnogo elegantnije i jednostavnije i ne smara pri čitanju. --Јагода испеци па реци 21:32, 3. јул 2011. (CEST)

Ok. Meni je najbolje kada se sve vide, ali je i ovako mnogo bolje nego kada su potpuno sakrivene. Inače, Vikipedija nije namenjena samo smrtnicima. Ima i ljudi koji ne uzimaju sve zdravo za gotovo, već hoće da istraže neke stvari. Na kraju krajeva te smrtnike treba prosvetliti, a ne suprotno :) -- Loshmi (razgovor) 21:55, 3. јул 2011. (CEST)

Kako ti kažeš. Imenjače! -- Болен (разговор) 21:59, 3. јул 2011. (CEST)

Nisam znao da smo imenjaci :) Ja moslio da si Bojan, Nebojša ili tako nešto X) -- Loshmi (razgovor) 22:01, 3. јул 2011. (CEST)

Jagoda, misliš u posebnom prozoru odnosno tabu brauzera, ili u tultip-u? Mislim da bi prvo bilo nepraktično, a drugo neizvodljivo (osim ako se promeni način funkcionisanja tultipa). Usput nisam mogao da odolim a da ne zapišem parolu: živelo prosvetljenje smrtnika, smrt zamračivanju besmrtnih. Nadam se da mi se ne zamera mnogo. Svako dobro želim, -- Слободан KovačevićбиблброKS 22:09, 3. јул 2011. (CEST)

Ja ti ne zameram :) -- Loshmi (razgovor) 22:14, 3. јул 2011. (CEST)

To mi je važno. A još mi je važnije što stoji smajli posle tvojih reči. Drag mi je taj smajli. :-) -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:41, 4. јул 2011. (CEST)

Mislila sam kao taj tultip. Na Vikidotu to postoji i ja sam se mnogo obradovala kad sam videla. Pgledaj bilo koji članak na našem sajtu koji ima reference, videćeš koliko je zgodno. Kad bi to moglo ovde, bilo bi super, jer onda praktično, spisak i ne treba, tj. može da se sakrije, pošto ako te zanima referenca, samo je takneš mišem, i ona je tu. Mnogo bolje nego ovo skakanje dole-gore, IMHO. --Јагода испеци па реци 22:16, 3. јул 2011. (CEST)

Захтев за преименовање чланка: Европа (митологија)

Захтевам да се овај чланак преименује из следећег разлога. Постојало је више митских личности које су носиле име Европа. Осим тога, читао сам пар научних студија на немачком (навео сам их у одељку Одабрана литература) у којима се ово име спомиње као Деметрин надимак, што се такође може подвести као засебна целина. Следствено томе, ми можемо о свакој тој особи да напишемо по чланак. Као додатно образложење за овај захтев, навешћу да се у митолошком речнику А. Замуровића атрибути спомињу у одредницама оних божанстава која су их носили, али се о њима нашироко расправља у посебним одредницама које су насловљене по њима. Уколико неко има предлог како да се насловимо овај чланак или пак примедбу на овај мој захтев нека је слободно изнесе.--Епаминонда (разговор) 20:00, 11. јул 2011. (CEST)

Захтеваш или предлажеш? Елем, не видим што би се нешто много расправљало о томе. Ако има више Европа у митологији, од те одреднице направити вишезначну, а на вишезначној поброј све које постоје. Нпр. тај Деметрин надимак може да се преусмери на Деметру. А како предлажеш да се конкретно овај чланак зове? Друга могућност би била да се сва остала значења Европе додају на вишезначну за Европу која не би укључивала само митолгију, него и сам континент, нпр. --Јагода испеци па реци 21:18, 11. јул 2011. (CEST)

Консултујем се чисто из предострожности, да се испоштује процедура која налаже да се изјасне и други корисници. Пошто се сви аутори (антички) слажу да је феничанска принцеза, онда бисмо могли у загради или иза зареза да ставимо „феничанска принцеза“. Не знам колико би било исправно направити преусмерење на Деметру, јер култ Деметре који ми знамо је у ствари атичка верзија исте. Пошто је Грцима својствено да се нигде не слажу, тако се нису могли сложити ни по питању култа. Следствено томе, није постојао ниједан општеприхваћен култ било ког божанства, барем у архаичном и класичном периоду.--Епаминонда (разговор) 17:06, 12. јул 2011. (CEST)

ОК, феничанска принцеза. А које су остале Европе из митологије које би ставио на вишезначну? --Јагода испеци па реци 17:08, 12. јул 2011. (CEST)

Хесиод помиње у својој Теогонији једну нимфу по имену Европа, коју је родила Тетија заједно са читавим списком њених сестара. Све оне носе имена-топониме. Примера ради навешћи Родеју, Идију, Персеиду, Азију, које су само неке од њих. Такође, и Пиндар у Питијским одама спомиње једну жену по имену Европа, којој је отац Титије (у чланку је погрешно наведено да је он отац ове наше Европе, феничанске принцезе), а супруг Еуфем, син Посејдонов.--Епаминонда (разговор) 17:33, 12. јул 2011. (CEST)

Исправка: погрешно сам се изразио. Ова Пиндарова Европа није Еуфему супруга, већ мајка. У сваком случају, чињеница је да се не ради о истим ликовима.--Епаминонда (разговор) 17:37, 12. јул 2011. (CEST)

(ne obraćajte pažnju na komentar, to se smejem svom neznanju) Болен (р) 21:22, 14. јул 2011. (CEST)

Ја баш не капирам овај захтев. Ако сматраш да за сваку личност треба да постоји чланак, слободан си да га направиш (ако ти нешто значи, тако раде на руској Њикипедији, они праве чланак буквално за сваку личност из митологије, без обзира да ли се ради о имењацима или не). Замисли да ја сада захтевам за сваку митолошку личност да направим чланак. Страна би имала само моје захтеве. Разумеш се у тему, лепо пишеш и само шишај, човече. --Методичар зговор²а 18:32, 12. јул 2011. (CEST)

Ма да, кад се заиста разумеш и видим да немаш проблема да их разликујеш (за разлику од мене, мени се већ код друге завертел у глави и нисам више знала ко јекоме отац, мајка сестра), сам напред и прави чланке. А онда их све скупи на једну заједничку одредницу која ће се звати само Европа. Или Европа (митологија), а да сам Европу оставимо за континент. Како год, само пиши. Ако неко буде имао неку примедбу, већ ће се јавити. Што се мене тиче, само напред. --Јагода испеци па реци 21:42, 14. јул 2011. (CEST)

Александар Замуровић

Хајде нека неко погледа у некој енциклопедији да ли има штогод о Александру Замуровићу, професору једне новосадске гимназије. Мене конкретно интересује датум смрти, јер ми се чини да је прошло довољно толико (наиме, ако ме колега са факултета није слагао, умро је 1940. г.) да смемо на изворнику да објавимо његов Митолошки речник, који је збиља вредан приручник за оне који су заинтересовани за грчку и римску митологију.--Епаминонда (разговор) 23:27, 16. јул 2011. (CEST)

У овом штуром исечку стављен је крстић поред његовог имена са назначеном годином смрти и професијом којом се бавио. Ја бих рекао да је то то.--Епаминонда (разговор) 23:29, 16. јул 2011. (CEST)

Умро је 16. јуна 1940. у Новом Саду, према Српском биографском речнику том 3. --Ђорђе Стакић (р) 15:01, 18. јул 2011. (CEST)

Категорисање — по здравом разуму

Замолио бих кориснике Википедије да више окончамо ову комедију око категорисања и да се бацимо на озбиљан посао. Врхунац будалаштине је дјеловао да је Република Српска постојала у праисторији, старом вијеку, средњем вијеку, новом вијеку, а сада имамо још гору комедију. Наиме, на посебној страници Неискоришћене категорије примјетно је да постоје бројне категорије које су празне, а које су сличне овим примјерима: Историја Аустрије у старом веку, Ирска у праисторији, Историја Данске у старом веку, Историја Киргистана у старом веку итд.

Ја сам раније некада и примјетио да постоје ове празне категорије, и мислим да сам се обраћао БокициК у вези њих, због тога што су биле празне, али тада нисам ни обраћао пажњу о каквим се небулозама ради. Не сјећам се да је о овоме постигнута сагласност, а по броју категорија, ради се о масовном уносу. Дакле, имамо пуно категорија које је унио бот без знања заједнице (барем тако претпостављам, пошто ја нисам упознат с тим, а вјерујем да би и други реаговали на ово), и сада ми се овдје требамо бавити убјеђивањем како Република Српска или Аустрија није постојала у старом вијеку.

Не знам одакле помисли да се подјела историје може вршити по данашњој политичко-територијалној подјели па да ми сада узимамо дијелове бивших творевина на дотичним просторима и уклапамо у садашњи контекст. Ако имамо Бановина Босна и Краљевина Босна, који ће враг категорија БиХ у средњем вијеку? Ако имамо Босански пашалук шта ће БиХ под османском влашћу? Ми не можемо фалсификовати историју и измишљати нове подјеле. Ваљда је јасно да се не може писати чланак Федерација БиХ у праисторији, РС у праисторији, Личко-сењска жупанија у старом вијеку итд.?

Овај захтјев прије свега постављам због тога што се не могу препирати са БокицомК који је направио ове све категорије својим ботом, а сада не допушта да се бришу. Наравно, онај ко има бота је у предности, а свакако да немам ни времена да се играм враћања измјена међу корисницима. Дакле, једно сасвим разумско категорисање у категорије Бановина Босна и Краљевина Босна се поништава и натура се у категорију БиХ у средњем вијеку. Мислим да није потребно уопште објашњавати гдје је проблем и у којем грму лежи зец. Због оваквих ствари читаоци се могу само ваљати од смијеха, као и можда стручни историчари који понекад зракну оком овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:01, 17. јул 2011. (CEST) с. р.

Zdravorazumski odgovoreno na Željkovoj stranici. -- Bojan  Razgovor  01:06, 17. јул 2011. (CEST)

Заборавио сам на ову расправу, али не слажем се са БокицомК, који је како видим, главни заговорник оваквих државно-ентитетско-административно-територијалних подјела историје. Видим да се нико није хтио јавити овдје по том питању, али по мени је заиста страшно да имамо категорију Историја Републике Српске у античко доба или Историја Федерације Босне и Херцеговине у средњем вијеку. По мени, то је само знак да смо неуки и незналице, па не знамо како се шта звало у прошлости. Овакве ствари су само за смијање (и то је свима јасно), не за неку похвалу како смо сврсисходни при категоризацији. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:17, 25. јул 2011. (CEST) с. р.

Ако имаш категорију „Историја по државама“, и у њој имаш „Словенија у каменом добу“, а знаш да је Република Словенија настала 1991, онда треба да у категорији „Историја по државама“ имаш и „Босна и Херцеговина у кеменом добу“, а у тој категорији „Историја по државама“ треба да се осликава унутрашње уређење тих држава. Ако је „Босна и Херцеговина у каменом добу“ у категорији „Историја по државама“, а ти знаш да је држава Босна и Херцеговина настала 1995, онда знаш да се ради о ретроспективном категорисању према садашњој административној подјели, те да аутоматски треба да имаш и „Федерацију Босне и Херцеговине у каменом добу“ као и „Република Српска у каменом добу“. Ако сматраш да „Словенија у каменом добу“ која се налази у категорији „Историја по државама“, није постојала као држава у то вријеме, онда треба да обришеш све у категорији „Историја Словенија“ која се налази у „Историја по државама“, дакле све из те категорије да уклониш што се не односи на Републику Словенију до 1991, јер Република Словенија није постојала до 1991. и никад није била до 1991. држава. Посебно су дискутабилне категорије „Босна и Херцеговина у Другом свјетском рату“ гдје тим НОБ Југославије у биографије народних хероја уноси да су умрли у НДХ као припадници Народноослободилачког покрета Југославије, а испод додаје категорију „Босна и Херцеговина у Другом свјетском рату“, тако да се не зна ни ко пије ни ко плаћа. Углавном, ако је овако како је сада, онда не могу да се праве посебни услови у случају Републике Српске, и да Српска буде једина без категорија, јер је наводне све постојало од постанка свијета, само Република Српска није. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:46, 25. јул 2011. (CEST)

Наравно да је небулозно имати чланак Република Српска у праисторији, или БиХ у средњем веку јер те категорије нису постојале у том периоду (открих топлу воду хехе)! Али зато такве чланке преименовати на "Средњи век на подручју БиХ" или "Праисторија Републике Српске" - у том случају чланак се веже за одређену територију у одређеном временском периоду. --Никола (разговор) 15:31, 26. јул 2011. (CEST)

Фасцинантно!

Ових дана ми је само Ратко Младић на памети. Проводим сате и сате тражећи биографске податке дотичног нам ђенерала. И шта утврдим? Да медији којима је ђенерал драги лик, нису у стању сами да напишу његову биографију, него је украду са Википедије! Не зна се шта је горе, да ли крађа, без навођења извора, или апсолутна индиферентност на то да текст кји преузимају нема нити једну једину референцу! Погледајте на пример, како је изгледао чланак о РМ 2006. године (обратити пажњу на делове Младост и образовање, Рана каријера и Генерал Младић), а онда погледајте овај чланак у Печату, објављен 2. јуна 2011. и овај у РТРС, објављен 26. маја 2011. Први, у Печату, има идентичне реченице као скоро цео чланак на Википедији (поглердајте сам део о убиству оца, о мајци и тифусу који и је излечи италијански војник), а други у РТРС има идентичан текст као део википедијанскг чланка под насловом Генрал Младић. Толико о поштењу медија. Фасцинантно, зар не? --Јагода испеци па реци 21:59, 24. јул 2011. (CEST)

Мени је још фасцинантнији феномен који се потом дешава. Чланци без референци се затим референцирају новинским чланцима који су копирали википедијине чланке, чиме се круг затвара и википедија постаје сама себи референца.--В и к и в и н дбла бла 22:06, 24. јул 2011. (CEST)

Тога има често, није ваљда Јагода да си први пут такво нешто угледала. Медији (односно новинари који пишу кобајаги неке чланке) често препишу нешто са Википедије, некада чак да се не потруде да ниједну реченицу исправе (чак и ако има словних грешака). --Жељко Тодоровић (разговор) 22:14, 24. јул 2011. (CEST) с. р.

Ма нисам, али ме је зачудила величина обмане: нема медија који није штрпкао. Плус, замало да направимо кобну грешку: да урадимо ово што је Вики рекао: почели смо да референцирамо НАШ текст њиховим!!! Срећа да ми паде на памет да погледам датуме. Осим тога, кад мало боље размислим, мслим да ова два медија нису једини, него да је свако штрпкао помало колико му је требало, нико није објавио да је текст узео са Википедије, а што је најгоре, сад једноставно не постоји начин да се утврди шта је заправо од свега тога тачно, јер се сви текстови који круже по нету заснивају на тексту са википедије који је написао непознати корисник пре пет-шест година из главе!!! Заиста треба бити ВЕОМА обазрив кад се траже референце по нету... --Јагода испеци па реци 22:20, 24. јул 2011. (CEST)

Лаж изговорена сто пута... Болен (р) 22:26, 24. јул 2011. (CEST)

Па то је чак и Политика радила. Сетите се само чланка о Џејмсу Бонду пре чини ми се, три године.

--Sly-ah (разговор) 22:44, 24. јул 2011. (CEST)

Мени је једино криво што смо сад остали без иједне валидне референце, и што морамо тражити сад књиге и сл. да бисмо упристојили чланак, јер након свега овог, ништа од оног што тамо пише у вези са његовом биографијом ич не вреди. Плус цео јучерашњи и данашњи дан тотално улудо потрошен... --Јагода испеци па реци 00:05, 25. јул 2011. (CEST)

Те биографија Ратка Младића је и код нас копирана из медија, међутим медији су његову биографију избацивали када је то било актуелно, иако је текст био стар. Тако нпр. РТРС има његову биографију годинама, прије нас. Међутим РТРС је 2009. радио техничку промјену, тако да у архиви нема ништа прије тога: http://www.rtrs.tv/arhiv/index.php . А свима је познато да је постојао и писао и прије тога. --БаШ-ЧелиК (разговор) 00:10, 25. јул 2011. (CEST)

Ja sam ti već rekla, to što je tebi poznato, nije nikakav garant. Ja ne sumnjam u tvoje reči, ali za to nemamo materijalnih dokaza. Materijalni dokazi koje imamo kažu da je naš članak stariji od njihovog. Stoga, taj link NE MOŽE biti referenca našem članku. I naš članak treba da se preuredi i ponovo napiše sa nekim proverljivijim referencama. DEO O BIOGRAFIJI. Ostali deo članka je sasvim ok da se referencira kao i do sada, bilo kojim medijem (pa i tvojom ljubljenom RTRS). --Јагода испеци па реци 15:46, 25. јул 2011. (CEST)

Sve manje ozbiljnih sadržaja na srpskom

Danas je u Politici izašao članak pod ovim naslovom. Napisao ga je Stanko Stojiljković, koji je, između ostalog, intervjuisao i Filipa. Eto, tako, čisto da se zna.--Епаминонда (разговор) 15:36, 25. јул 2011. (CEST)

Ima li linka? --Јагода испеци па реци 15:43, 25. јул 2011. (CEST)

Evo linka. Piše da je autor Jelena Čalija. mickit 15:47, 25. јул 2011. (CEST)

Biće da je moja greška. Odmah do ovog članka nalazi se članak Na Internet po Vuku kojeg je napisao pomenuti Stanko Stojiljković.--Епаминонда (разговор) 16:10, 25. јул 2011. (CEST)

Fino. Drago mi je da je Filip upozorio na oprez pri korišćenju tekstova sa njiki. --Јагода испеци па реци 17:03, 25. јул 2011. (CEST)

Уплаши ме, Епи. Помислих да сам имао интервју, а да га се не сећам. :D У сваком случају, жао ми је што није бачен већи акценат на Википедију у том чланку (вероватно због саме ограничености у величини чланка), с обзиром да је интервју са том новинарком трајао око пола сата. --филип @ 22:25, 25. јул 2011. (CEST)

Redosled karata

Koristnik tresnjevo i ja imamo neki sukob sa kartama. Na primer, na stranici demografije vojvodine za 1991 menjamo napred nazad cija karta vera stoji prva za 1991. Dal imaju neka pravila koja karta ide prvo? Recimo da ima pet verzija karte koja prikazuje isto, koja bi isla prva a koja bi isla druga? Treba nam pomoc da resimo ovaj problem jer nismo uspeli da ga resimo kroz razgovora preko emailova. Ovde je problem [1] (Lilic (разговор) 23:19, 28. јул 2011. (CEST)).

Ја ништа тамо не разумем, јер су карте превише мале, али неки логичан редослед не само за карте, него за све уопште, био би ваљда хронолшки редослед. Од најстарије ка најновијој. Направите оне слике мало веће, овако је тотално без везе јер се ништа не види, а нема ни текст испод слика, да се барем прочита шта би требало да представља. Такође, дајте оне бројеве мало средите, ударите тачке иза хиљада и милиона. --Јагода испеци па реци 23:37, 28. јул 2011. (CEST)

Karte u galerijama ili tablicama su namerno manje - da bi neko kliknuo i video vece. Takodje ima vrlo mnogo mapa - da bi bile vece ometalo bi od teme to jest od brojki koje su kljucna stvar u clanku.

Hronican je uredu, ali sta na primer neko postavi kartu jedan i onda neko postavi kartu dva koja je mnogo bolja? Sta ako karta jedan na primer ima greske ili pogresne granice itd?

Za 1991 ja mislimm da je bolje da moje cetri mape stoje u toj tablici prvo kao set karti. A onda ta karta od tresnjeva iza. On se sa tim neslaze.

Brojke populacija moraju se sve sredjivati, jer su tabele prevelike. (Lilic (разговор) 00:18, 29. јул 2011. (CEST)).

Нема потребе да стоје двије карте на којима се налази иста ствар. Предност има квалитетнија и исправнија карта. Дупликате треба избацити јер чланак није складиште у коме се могу држати све карте које свако постави.--В и к и в и н дбла бла 00:27, 29. јул 2011. (CEST)

Ja se u potpunosti slazem sa wikiwindom. Ako na primer 15 ljudi napravi 15 karti, netrebamo da kacimo sve te karte. Najbolje da se okaci karta koja je najtacnija. (Lilic (разговор) 18:07, 29. јул 2011. (CEST)).

Треба разликовати главни чланак (нпр. Војводина) и чланак демографије (Демографија Војводине). Док на главном чланку има места само за једну карту, на страници демографије има простора за више карата рађених на различите начине (нпр. неке су ћириличне, неке латиничне) чиме чланак ништа не губи. Не видим зашто би неко ставио своју карту на прво место иако већ постоји карта са истим садржајем, а да притом нова ни по чему није квалитетнија, већ само другачије изгледа. Лилић је већ навео одличан пример: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina_-_Verski_sastav_po_naseljima_1991_1.gif и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Religion-1991.gif

Демографски чланци су пре нешто више од месец дана у потпуности сређени на начин са којим се сложила огромна већина током расправе, међутим у последње време добијају нови изглед пре свега због издвајања Лилићевих карата испред осталих у виду микросличица, односно постављања карата без икаквог текста што је и Јагода споменула. Чак је постављена и незавршена карта, ваљда да је нико други не би радио: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Serbs-1953.gif

Довољно је упоредити садашњи изглед чланка демографије Војводине са стањем од 19. јула http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5&oldid=4572616 да би се дошло до закључка да овде није на делу сређивање чланка, већ нечија лична промоција. Неоправдано наметање решења (са незаобилазним враћањем измена) је по мени неприхватљиво, тако да мислим да би и администратори требало да изнесу своје мишљење о томе.

Tresnjevo (разговор) 11:38, 29. јул 2011. (CEST)

Sredjene su u potpunosti? Stvari se uvek menjaju, jer sve moze biti bolje.

Moje misljenje je da Tresnjevu smetaju bilo koji predlozi koji bi dolveli do stanje gde njegova karta nije prva na redu. (Lilic (разговор) 18:07, 29. јул 2011. (CEST)).

Hm, ja prvo ne razumem zašto bi neko uopšte radio kartu nečega što je već adekvatno prikazano na drugoj karti (primera radi, ja pre nego što nacrtam neku kartu prvo proverim da li takva karta već postoji na vikipediji). U svakom slučaju, tačno je da sada imamo dve suštinski iste karte Vojvodine po veroispovesti iz 1991 (razlika među njima je isključivo estetske prirode) i što se mene tiče ne vidim problem da obe budu u članku, ali ne vidim ni naročitu potrebu da obe budu tu. Međutim, kao što sam rekao, obe su suštinski iste i ja nemam mišljenje koja je od njih bolja ili koja treba da stoji prva. Možda da probamo sa eci peci pec? :) PANONIAN (разговор) 23:56, 29. јул 2011. (CEST)

Поред верске карте коју сам већ споменуо, поставио је ових дана и етничке карте које су такође претходно урађене без било каквих недостатака. Поређење између постојеће и "нове" карте: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina_-_Etnicki_sastav_po_naseljima_1971_1.gif и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Vojvodina-Ethnic-1971.gif

Чак је користио и исте боје, док је границе насеља која су постојала до 1981. (и за која нису доступне прецизне границе) прекопирао са постојеће карте. Неколико примера: Велики Салаш (општина Апатин), Нови Владимировац (општина Алибунар), Кочићево (општина Бачка Топола). Слично је претходно урадио и за КиМ - постојећа и његова нова карта за 1981: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_ES_N_1981.gif и http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Kosovo1981Ethnic.gif

Поред додатне легенде на албанском и овог пута другачијих боја, нема никаквих разлика у односу на карте које су постављене пре више од две године. Очигледно има намеру да све постојеће замени својим картама, јер како он рече "Najbolje da se okaci karta koja je najtacnija", а то је наравно његова (не зна се само на основу чега). Уколико се јасно не стави до знања да дупликати не могу да се стављају уместо/испред карата које су претходно квалитетно урађене, очекујем да ће се ускоро појавити сличне копије и осталих карата које су до сада урађене.

Tresnjevo (разговор) 05:04, 31. јул 2011. (CEST)

Tresnjevo, pod jedan mislim da je vrlo bitno da se pogleda odakle su krenule te tvoje i milanove karte vojvodine. Na zalo nemogu sad da nadjem file, ali stvar je da je milan dobio kartu od varjarcica u PDFu. Tu kartu je obradio i varjacic je stajao na toj karti kao glavni autor administartivne karte. Za ostale da znaju - to je bilo pre nego sto su te karte bile postavljenje. Vremenom je milan skinuo varjacica sa karte i tresnjevo pravio razne promene na granicama jer je karta imala lose granice. Na mojim kartama vojvodine imaju samo tacne granice. Mozes jasno da vidis da granice koje koristim su maltene indenticne [2] .

Neke granice pre 1981 nisu sto posto precizne. Ali ja imam neke izvore gde su neke od njih okacene. Njih namerno nisi spominjao, kao sto je recimo Krusvlje kod Sombora. Prosto receno, kad neko pogleda topografsku kartu i vide gde je naselje nece da dodje sa mnogo razliciti nacina da nacrta granicu. Maltene nema nijedan drugi nacin da se nacrtaju neke od tih granica kao sto je na primer veliki salas u apatinu koga spominjes. Veruj mi, ti nisi bog i ti nisi neki strucnjak za mape. Nema razlog sto bi gledao tvoju mapu kao sto gledam recimo u geosrbiju. Mozda bi bilo dobro da pogledas malo vise u geosrbiju i da primetis da dosta granica na tvojoj mapi se razlikuju - ali to je naravno ocekivano kad koristis mapu za osnovu koja ima mnogo gresaka.

Ako je neka karta kvalitetna to neznaci da je najbolja za uvek. Moze biti mnooo razni karti koje su daleko bolje. Ako imamo 15 primerka karti koje prikazuje iste stvari onda stvarno nema razloga da ih drzimo sve. Nekazem da tvoja mapa nije kvalitetna, nemoj da mislis to, ali mislim da je ovo novo kvalitetnije. A vikipedija nije mesto u vakumu gde se nista nemenja, cilj je da se ide na bolje. (Lilic (разговор) 05:37, 1. август 2011. (CEST)).

Lazare nemoj da pricas o necemu o cemu nemas pojma. Kao prvo Milan (to jest ja) je dobio kartu od Vajacica i jos uvek je imam jer naravno cuvam sve... to je delimicno preradjena karta (odnosno ista karta, samo je veci deo obojan... kasnije mi je dao jos jednu dopunejnu verziju te karte) iz knjige 9 koja je postavljena na statistickom zavodu. Od te karte sam napravio osnovnu kartu za Vojvodinu u Gif formatu. Dodao sam boje, imena naselja, legendu itd... Sada posto sam mislio da je to Vladimirov autorski rad, odnosno da je on radio u nekom vektorskom programu napravio tu kartu njegovo ime je takodje bilo postavljeno na samu kartu. Kada mi je on kasnije i sam rekao da imaju te dve karte (porast i pad stanovnistva i naselja po broju stanovnika) na statistickom zavodu kao i niz drugih interesantnih podataka. Tada posto ipak je to javna karta je i njegovo ime sklonjeno sa karte, jer jednostavno je u pitanju bila zabluda. Varjacica izuzetno cenim i postujem... pametan i korektan covek. Tu kartu Vojvodine sam radio zbog sopstvene znatizelje i sto to volim, ni na kraj pameti mi nije bilo da je postavljam na wikipediju... kasnije sam ipak popustio jer me je nekoliko njih ipak zamolilo. Ivan je onda kasnije doradjivao za ranije popise, kao i ja za udele... on je korigiovao i neke granice.. i to je to.... ti si dobio bojanku praznu gotovu kartu... da obojis u paintu jer si bio dosta navalentan a hteli smo da ti pomognemo da i ti nesto uradis... ovo sto sada radis je krajnje bezobrazno i bezsramno... jedino zelis koliko se meni cini je da se potpises na neku kartu... a nemas postovanja za one koji su ti dali sve i svasta i koji su strpljivo odgovarali i po pola sata dnevno na milion tvojih pitanja ali dobro... sta se tu moze... neki ljudi su prosto takvi. To je to od mene... dalje necu raspravljati... ni gledati raspravu... ovo sam ipak odgovorio na molbu. Milan1237 (разговор)

Nisi mi ti odgovarao na nikakve milione pitanja pola sata dnevno. Najvise da smo ikada pricali je sve ukupno sat vremena, mozda manje. Ti meni nista nisi pomogao. Nista nikad. Ako ista bio si baksuz prema meni. Ivan je me stavio na kartu BiH jer sam proveo mnogo sati sa njim i sam da vam pomognem na tome. Stavio me na kartu i ti si sprecio da stoji moje ima na njoj kao saradnik. Dakle nemas ti sta da pricas da sam ja bezobrazan ili da nepostujem. Mislim da te reci bolje opisiju tebe. Od tebe prosto nisam imao nista dobro i vrlo kratko smo bili u kontaktu. Na kraj kraja se kajem sto sam uopste imao ikakav kontakt sa tobom.

Za Vojvodinu - kako meni izgleda, varjacic je ti dao kartu srbije i ti si uspomoc toga sta je on radio napravio drugu. Uvelicaj kartu na 600X i vidis da granice vojvodine su indenticne sa ranom verzijom karte. Imam ja tu kartu, izgleda indenticna ko ona koju si ti pre postavio, i zbog toga je bilo njeogovo ime na tome. Svkako, poenta je da si radio na tome sta ti je on poslao, i da na kraj kraja to je dosta slabije nego granice na sajtu geosrbije. Cinjenica je da je moja karta napravljena na bazi granica sa GeoSrbije, a njihove granice su pravile. (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

P.S. Inace ti i ivan nemislite da je varjacic korektan i necenite ga. Otvoreno ste mi rekli i ti i ivan da je prodani LDPovac. Ti i ivan ste najnacionalniji ljudi kokje znam (zaista neznam previse srba), cak je me Ivan strasno kritikovao sto koristim latinicu vise nego cirlicu spominjuci neki ustav. Dakle nemoj da prodajes te fazone da cenis LDPovce, kad se najnacionalisticki ljudi koje znam.

Evo jedan komentar koji mi je neko u ovoj diskisiji poslo preko emaila "To nije deo zakona, vec ustava koji je najvisi pravni akt. Ne krse ga sve insitucije, vec one koje vodi DS.

Cak i da to ne pise u ustavu, zna se koje je srpsko pismo. Potpuno je nebitno koji ce zakon da donese izdajnicka vlast. A ti slobodno uskladjuj svoje ponasanje sa DS-om i LDP-om. Ja cu da sledim one koji su se borili za ovu zemlju, a ne evroslinavce i natovce." ... Brinem se da zbog ti razloga smeta nekima da karte gde je latinica budu ispred onih sa cirlicom, cak i ako su kvalitetnije sto je slucaj trenutno. Cak onda idu da napadju rodoljube poput mene, i dobijemo sto arcibald rajs reko srbi cuvajte se sami sebe... (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

Slažem se sa Panoncem. Pravljenje duplih karata mi deluje kao bespotrebno gubljenje vremena, a prepirke oko toga koja karta će stajati prva kao još veće gubljenje vremena. Kada bih uočio da je neka karta manjkava, kontaktirao bih autora i predložio mu šta da ispravi. Naravno, ne možemo nikome zabraniti da pravi svoje (nove) verzije već postojećih karata i trud koji je uložen u njihovo crtanje takođe treba poštovati. Ako dolazimo u situaciju da se ne možemo dogovoriti da li ćemo staviti samo jednu ili sve verzije, koja će biti prva, glavna ili štaveć, onda bih ostavio verziju koja se prva našla u članku (ukoliko novi fajl nije znatno boljeg kvaliteta). Na Ostavi postoje odgovarajuće kategorije i u članak se može dodati {{commonscat|naziv kategorije}} i rešen problem. Onaj koga zanima da vidi sve verzije karte će imati link koji će ga uputiti na odgovarajuću stranicu. Dakle, ako se mora birati između dve slike sličnog kvaliteta držao bih se one izreke: „Ko pre devojci, njemu devojka.“ Pozdrav! mickit 21:51, 1. август 2011. (CEST)

Karte se cesto stavljaju na prvo mesto kad su bolje. Imamo mnogo primera. Na primer, iako je Milan prvi okacio kartu Hrvatske za 2001, Varjacic je napravio pravilnu kartu hrvatske i ona dan danas stoji na prvom mestu i ako je okacena kasnije. (Lilic (разговор) 22:39, 1. август 2011. (CEST)).

Са Варјачићем никада нисам разговарао о политици, а ни за кога до сад нисам рекао да је "продани ЛДПовац" само зато што подржава ту странку јер знам да материјална корист код великог броја њихових гласача није у првом плану. Али тачно је да о политици ЛДП-а имам доста лоше мишљење, што није никаква тајна. Само, изношење приватних имејлова представља недостатак елементарне пристојности. Твој други налог LAz17 са кога повремено уређујеш и своју главну корисничку страницу, је у више наврата био блокиран због вређања и враћања измена других корисника. Мислим да треба да промениш приступ, јер ово не води ничему.

Миланова карта Хрватске у ГИФ формату је превелике резолуције тако да уместо предприказа стоји порука "Грешка при прављењу умањене слике: Погрешни параметри за умањени приказ". Претпостављам да је то једини разлог зашто је Варјачић касније поставио своју карту у ПДФ формату, иначе ни ту не би две карте истог садржаја.

Уколико су границе на постојећим картама нетачне или уопште нису ни исцртане, слажем се да нове карте треба да се поставе испред постојећих. Али то се не односи на карте КиМ и Војводине од којих се нове једино разликују по изгледу са чиме се и остали слажу. Надам се да ћеш испоштовати став администратора кога си уосталом и питао за мишљење.

Tresnjevo (разговор) 18:26, 2. август 2011. (CEST)

LAz17 nije moj nalog. On je moj prijatelj. Zivimo u istom prigradju i bili smo se na istom univerzitetu, samo sto je na drugoj katedri. Predlazem da prekines sa izmisljanjem.

Nesto ti se promenio ton u vezi sa varjacicem i kartom hrvatske. Milanova karta hrvatske je stajala u uredu stanju pre kako se ja secam. Ipak, kad sam ti ranije reko sta mislis o tome odgovorio si mi ovo "To sto je stavio svoju kartu ispred Milanove je tezak bezobrazluk, ali to je Milanov posao, a ne nas. Mozes eventualno da mu javis, pa nek on vidi sta ce da radi.

A Srbe je stavio crveno da bi mu se karta razlikovala od Milanove, a verovatno i da bi imala bolju prolaznost kod ustasa (sa kojima se ldp-ovci i inace odlicno slazu) koje su osetljive na plavu boju za Srbe koja ih asocira na "nebeski narod". " (Lilic (разговор) 05:58, 3. август 2011. (CEST)).

То да ли је ЛАз17 твој налог или не, није тешко проверити преко ИП адреса са којих су уређиване странице. Друга ствар је да ли ће "разговори" попут овог бити санционисани или не.

У том тренутку нисам био свестан да постоји проблем са резолуцијом (исто је било и са картама БиХ) и једино зато сам сматрао да је некоректно што је карта постављена уместо постојеће. Нећу се спуштати на твој ниво да износим имејлове, што се мене тиче, завршили смо ову дискусију.

Tresnjevo (разговор) 08:31, 3. август 2011. (CEST)

Slobodno mozes da otvoris novu temu za raspravu - nemoj da skreces sa ove teme jer nema nikakve veze sa temom. Fokus na mape/problem, a ne na sve i svasta ukljuci sumlje itd.

U tom trenutnku i nije bio problem sa rezolucijom. Sve karte su se prikazivale fino i onda odjenom je izbio problem sa rezolucijom. Nesto se na vikipediji promenilo. (Lilic (разговор) 18:59, 3. август 2011. (CEST)).

A mogu li nešto da predložim obojici? Umesto što se svađate i obojica crtate iste karte, zašto se lepo ne dogovorite šta će ko od vas da crta i da nacrtate nešto što ne postoji, na primer etničke karte županija hrvatske, bosanskih kantona, rumunije, bugarske, abhazije, ili za cega vec mozete naci podatke? Smatram da ste obojica vredni korisnici Vikipedije (bez obzira na to šta mislite o LDP-u) i šteta je da trošite vreme na svađu umesto da uradite nešto korisno. PANONIAN (разговор) 21:20, 4. август 2011. (CEST)

Imali smo neki dogovor ali je ga prekrsio sad skoro. Imali smo u planu da ja redim verske i jezicne karte a on etnicke. Kazao je da je to vrlo fer predlog. Ali se onda predomislio i uzeo da pravi neke karte koje si ti vec napravio.

Inace, postoji mogucnost da bude vise problema u poducnosti. Na primer, valjda ce sledece godine izaci podatci za naselja za razne republike. Kako ja vidim, to ce biti juris na ko uradi kartu prvi ja bi rekao, tako da jebiga, sta da se radi... (Lilic (разговор) 02:50, 6. август 2011. (CEST)).

Увек сам првенствено радио карте које до тада нису биле урађене, ако погледаш моју страницу наћићеш свега неколико карата које је неко други претходно урадио (од преко 120 колико сам поставио до сада). Ни тих неколико карата нисам радио без разлога. Лазар је споменуо пар општинских картата ЦГ, које си ти урадио пре пар година. Рецимо овако изгледају етничке карте ЦГ за 2003: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Montenegro_ethnic02.png и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Crna_Gora_-_Etnicki_sastav_po_opstinama_2003_1.gif Границе на првој карти су цртане ручно, док су на другој карти приказане званичне границе са просторног плана Црне Горе. Мислим да је корисно што сам поставио и тих пар карата (поред осталих које до сада нису биле урађене) јер су доста прецизније, а ти кажи ако се не слажеш.

Позивање на те општинске карте ЦГ које сам поставио пре мање од месец дана нема никаквог смисла јер је очигледно да је још прошле године кренуо да ради карте које су већ урађене: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_ES_N_1971.GIF и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Kosovo1971Ethnic.GIF Започету карту удела Албанаца за 1971. такође је поставио на сервер у децембру, иако сам већ урадио ту карту према договору (он је радио уделе Срба и Муслимана): http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:SRB_-_KiM_-_UA_N_1971.gif и http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:KiM_-_Udeo_Albanaca_po_naseljima_1971.GIF Нова карта је први пут постављена на енглеској страници демографије 1. јула од стране корисника Lilicneiu.

Он има пуно право да уради ако хоће и све карте које су рађене до сада, наравно ако их ради независно од постојећих. Само не мислим да је коректно да их ставља испред карата које су сасвим адекватно урађене. Тиме је започета ова расправа, и мислим да треба да се донесе одлука по то том питању јер је више људи већ изнело своје мишљење.

Tresnjevo (разговор) 23:55, 6. август 2011. (CEST)

Nadglasavanjem brojke karti je malo zavaravajuce. Na primer, neke kao za CG po opstinama traju svega par minuta da se urade kad se ima administartivna karta zavrsena. Neke druge karte su indenticne, samo se promeni datum i opa nova karta za deset sekundi.

Neke karte koje sam radio (koje je milan pre uradio) su tacnije od njegovih. Takodje nevidim sto neko nebi pravio jos koju bilokakvu kartu ako im se svidja da prave karte. I mislim da je to dobra stvar - ali ko sto je receno ako imamo deset karti za istu stvar postaje glupo.

Nevidim zasto spominjes ikakve dogovore kad dobro znas da ste ti i milan njih krsili gde ste god stigli samnom. Neke dogovore si cak pravio sa predumisljajem da ih prekrsis. Neko kratko vreme smo imali dogovore, ali milan i ti ste odlucili da se nedrzite njih, i sad ti je krivo sto sam napravio bolju kartu vojvodine. Nemislim da je fer da taj ko krsi dogovore se poziva na dogovore u diskusiji. Micki je predlozio da se ti i ja dogovorimo oko ovih karti, ali iz mog iskustva dogovori sa tobom neznace nista. Tako da mislim da je najbolje da administratori nesto odluce. Takodje sledi problem za kad izadju nove podatke, u vezi sa jurnjavom ko ce prvi okaciti kartu. Glup mi je razlog da se kaci karta zato sto je okacena par minuta pre druge karte. (Lilic (разговор) 04:48, 7. август 2011. (CEST)).

Измењени правопис од 1. септембра 2011. г.

Надам се да је неко бацио поглед на ово.--Епаминонда (разговор) 23:54, 28. јул 2011. (CEST)

Da, to levo bordo jeste Pravopis 2010. Dakle, kad se uvodi u škole i sve ustanove, ne vidim zašto se ne bi primenjivao na Vikipediji..--Јагода испеци па реци 00:58, 29. јул 2011. (CEST)

Кандидатура за администратора

Само да обавијестим заједницу да се може изјаснити на сљедећој страници — Википедија:Захтеви за администрирање/Stefan krecmar‎ — поводом нове кандидатуре за администратора. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:11, 30. јул 2011. (CEST) с. р.

Prevod sa hrvatskog

Moze li neko ko to ume da prevede sa hrvatskog clanak Tvornica duhana Rovinj? Napisao sam tamo na stranici za razgovor da treba [3] da se promeni na srpski Španjolska, opskrbu časnika, Europa, stojevi, tvrtka...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 86.164.138.204 (разговор • доприноси)

Nije za admin tablu... -- Bojan  Razgovor  06:30, 2. август 2011. (CEST)

Sredjeno je to. Ja sam jos malko doradila... --Јагода испеци па реци 10:52, 2. август 2011. (CEST)

86.164.138.204, пријави се. Сигуран сам да имаш налог. И зашто пишеш латиницом, када то ријетко чиниш?--В и к и в и н дбла бла 11:42, 2. август 2011. (CEST)

Postavljanje slike u članak

nije mi jasno kako da postavim sliku na neki clanak?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ilija96216 (разговор • доприноси)

Pogledaj ovo uputstvo. mickit 13:25, 3. август 2011. (CEST)

Референце

Проблем ми је уношење референци. Кад их некако унесем онда ме тражи да унесем нека латиничка слова као верификацију, па морам са ћирилице да прелазим на латиницу. Унесем, оно нека грешка, па поново латиница ћирилица. Заморно. има ли начин да ту верификацију тражите само на ћирилицу. Овако се отели док то унесем.--Miut (разговор) 20:43, 3. август 2011. (CEST)

Ја мислим да се то дешава само корисницима који нису аутоматски потврђени. Сачекај још који дан па ће тај проблем нестати, бар мислим.--В и к и в и н дбла бла 21:26, 4. август 2011. (CEST)

Манџурски или Манџуријански кандидат

Чланак о филму је насловљен као МАНЏУРСКИ КАНДИДАТ, а компанија о којој се ради (или лист, чини ми се) се зове Манџуријан (en-The Manchurian). Онда, зашто није Манџуријански или евентуално Манџуријанов, али Манџурски!!!! Па и Манџуријски би мање парало уши! Слајо, (Peace) немој само да ми кажеш (Peace) да тако каже тамо неки твој, (Peace) јер је онда благо ретардиран. Код нас наравно постоје преводи који те натерају да ставиш прст на чело (Моја назови жена од Just Go With It, Ја у љубав верујем од Notting Hill...) али овде је неко незнањем или намерно зајебао ствар. Болен (р) 13:39, 5. август 2011. (CEST)

Сад видех разговор о чланку. У филму из шесетнеке Шо је учествовао у Корејском рату, те зато има везе са Манџуријом. Филм из 2004. НЕМА АМА БАШ НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА МАНЏУРИЈОМ. Овде је у позадини рат у Ираку, а компанија The Manchurian je вероватно игра и асоцијација на претходни филм. Не видим зашто се држати њих (енциклопедиста) као црвеног слова. Шта би да га је назвао Филм који сам одгледао пошто сам купио сено? Сви ми имамо мозак, дед користимо га! Болен (р) 13:50, 5. август 2011. (CEST)

Treba nasloviti clanak onako kako je zvanican prevod kod nas. Pa ako su se oni zeznuli, na njihovu je sramotu, ne na nasu. --Јагода испеци па реци 15:08, 5. август 2011. (CEST)

Ok onda. Odvratno se osećam kad vidim nešto tako, a nemoćan sam. Болен (р) 18:05, 5. август 2011. (CEST)

Болене, као прво, могао би мало да снизиш реторику, поготово због тога што ни по једном основу ниси у праву. Прво да констатујемо да је придев од Манџурија манџурски, а никако манџуријски или манџуријански. Основа за творбу придева је манџур-, а не манџуриј- или нешто треће. На основу се додаје ски, ска, ско, и добијамо придев манџурски, манџурска, манџурско. За све евентуалне нејасноће можеш се обратити ауторима Правописа. Даље, иако, како сам наводиш, филм из 2004. нема баш никакве везе са Манџуријом, обрати пажњу да се ради о РИМЕЈКУ (да и ја сад мало вичем) ИСТОИМЕНОГ филма из 1962, односно о ЕКРАНИЗАЦИЈИ ИСТОГ РОМАНА. По Енциклопедији филмских редитеља Т. Гаврића, филм из 1962. је у Србији дистрибуисан под насловом Човек из Манџурије, а будући да је договорено да се на Википедији користе службени, дистрибутерски називи, значи да би и ИСТОИМЕНИ филм из 2004. требало да, логично, носи исти наслов (иначе упадамо у својеврсну логичку петљу). Али, дистрибутер тог филма је начинио две велике грешке: филм из 2004. је насловио као Манџуријански кандидат и рекламира га као римејк истоименог филма из 1962, иако такав "истоимени филм" нигде не постоји! Односно, постоји, али под другим дистрибутерским називом. Друга грешка нашег врлог дистрибутера је што је наслов правописно и граматички неправилан, као што сам претходно објаснио. Да нешто објасним: на енглеском језику се за Манџурију каже Manchuria, а придев од тога је Manchurian. To Manchurian се на српски преводи као манџурски и никако другачије. Тачно је да радња филма из 2004. нема везе са Манџуријом, али је исто тако тачно да се фирма која се помиње у филму зове Manchurian Global што би се на српски превело (ако бисмо преводили) као Манџурско (нешто). Дакле, ако су наши преводиоци и мислили на назив фирме из филма, а не на Манџурију, морали су наслов да преведу као Манџурски кандидат, а никако као Манџуријски или Манџуријански. Дакле, доспели смо у парадоксалну ситуацију да наши дистрибутери рекламирају филм са једним насловом као римејк истоименог филма са другим насловом, што мене тера да се осећам много одвратније него што си се ти осећао. Зар нису доволјни политичари и спортски новинари да кваре и черече српски језик, већ сад морамо да трпимо и полуписмене филмске дистрибутере који су одлучили да се мало играју Вукова Караџића и Сава Мрдаља. Да закључим: овде уопште није у питању да ли је наш вајни "преводиоц" погодио смисао оригиналног наслова, већ је у питању кардинална правописна грешка неуких дистрибутера.

--Sly-ah (разговор) 19:10, 5. август 2011. (CEST)

Е па то нисам знао. Дакле остаје Манџурски, рећи ћу Жељку да ништа не дира. Тиме стављамо тачку на расправу о имену. Али ипак не могу да не кажем да и даље стојим иза своје тврдње да треба мање да се ослањамо на те попуписмене људе, како их ти називаш. Ако ми свесно правимо грешку, онда не схватам у чему је поента. Уместо да се тамо неки преводилац лепо послужи википедијом и наслови филм правим именом, које су му наденули писмени људи, он лепо прави неки свој превод, који се нама сервира. Када би неки професор погрешно акцентовао неку реч (у Аранђеловцу их има доста са Југа) ми бисмо га исправили. Боже мој, не би је одмах изговарао правилно, али временом би се навикао. Тако је грешка отклоњена. Ово је један баналан пример, али показује како треба да се ради. Они који не знају, слушају оне који знају. Нисам од оних који кукају на владајући режим, али због тога нам тако и иде. Болен (р) 20:59, 5. август 2011. (CEST)

Pa kako da se posluzi vikipedijom kad mi objavljujemo distributerske naslove, dakle ne mozemo mi nista da objavimo pre njih. Ono sto bi ono trebalo da rade jeste da malo bolje prouce materiju kojom se bave i u kojoj su navodno profesionalci, i drugo, da zaposle neke lektore koji znaju svoj posao. --Јагода испеци па реци 21:18, 5. август 2011. (CEST)

Мала исправка: Филм Џона Франкенхајмера дистрибуисан је под насловом Кандидат из Манџурије, а не као Човек из Манџурије. Извињавам се.

С друге стране, овде се намеће једно принципијелно питање: Да ли неко (конкретно, сарадници Википедије на српском језику) сме да мења дистрибутерски наслов филма, иако је очигледно да се у наслову поткрала кардинална правописна или граматичка грешка? Да ли ми смемо да правописно погрешан наслов Манџуријански кандидат мењамо у правописно исправни Манџурски кандидат (или да га усклађујемо са дистрибутерским називом оригиналног филма из 1962), или би ипак требало да се тај наслов остави уз евентуалну напомену да је по свим праопивно-граматичким правилима погрешан. Да се разумемо, у горњем посту се нисам залагао ни за једно од предложених решења, већ сам само описао право стање ствари и хаос који су направили полуписмени дистрибутери филма из 2004. А преводилац филма је сигурно из оне групе која фразу Thank you so much преводи као "Хвала вам толико!" (емисија на Б92 Ремзијеви кухињски кошмари, од четвртка, 4. августа).

--Sly-ah (разговор) 07:08, 6. август 2011. (CEST)

Наше је да пишемо истину, да је пишемо исправно, бла, бла, да не дужим, како би Википедија била писмена и поуздана енциклопедија. Па неки моји другови још увек говоре Џад Лоу! Је л хоћеш да га сад преименујем? Звање и функција су небитни, битно је познавање материје. Одговор је једноставан. Наравно да сме! Ако га неко (а неће нико) буде насловио са Манџуријски или Манџуријански, објавићу му рат! Измена. Болен (р) 11:26, 6. август 2011. (CEST)

Htela sam jos juče da kažem da treba staviti napomenu kod naziva filma i u nju ubaciti sve ovo što je Slaja rekao. Naslov mora biti prema distributerskom naslovu, ali to nas ne sprečva da damo napomenu o greškama koje su napravljene, naročito ako za to imamo i reference. --Јагода испеци па реци 12:08, 6. август 2011. (CEST)

То ће Слаја. Болен (р) 12:59, 6. август 2011. (CEST)

Анђелко Заблаћански

Замилио бих администраторе да заштите ову странуцу, јер је тренутно мета измена једног вандала који се представља као „компјутерски неписмена Ангелина“.--Епаминонда (разговор) 21:41, 5. август 2011. (CEST)

Epi, to se trazi na admin tabli... --Јагода испеци па реци 21:55, 5. август 2011. (CEST)

Hvala!!!

PRAKTICAN ZNACAJ ELEKTROLIZE?

Dobijanje srebra, bakra... -- Bojan  Razgovor  17:15, 7. август 2011. (CEST)

Трљање носа или ВП:ПОИНТ

Пошто контам да ствар неће да се реши тек тако, између нас двоје, тобоже крвно завађених корнисника, боље да ствар изведем пред артитражу. Да не буде забуне, није реч о ономе што је било пре, односно лично обрачунавање иза којег су стајали само мржња и љубомора. Тренутно, реч је типичном примеру онога што сам горе навео горе и што се константо догађа на овом пројекту. Све је почело тако што се Бојан загледао у Риперове чланке са сх.вики и кренуо да попуњава тобожње „срамне рупе“ на на ср. вики носећи се паролом „Рим није настао за један дан“ и сл. којештаријама. Ти чланци у 95% случајева не ваљају, што је још и Јагода констатовала и покушала да га смири. А разлози за то су следећи: нису проверени, нису проверени и нису проверени. Не могу да попричам с њим људски зато што сваки пут кад хоћу да му укажем на нешто (не и да га приморам на попуштање, то никако), прича ми о томе како је релевантније оно што је чуо од свог наставника историје и при том обезвређује релевантну литературу. Резултат таквих расправа је ништаван. Па, и поред тога, он није ни оволицно доприне да ти чланци које копира личе на нешто, већ их само копира не знајући ни шта копира. Скупља брдо смећа на овој вики под изговором да крпи озонске рупе. Другим речима, прави еколошку штету на очиглед свих. Будући да смо усвојили Обрадовићев предлог по овом питању, желим знати да ли он и даље важи или да прекинемо из старта сваку дискусију о томе уколико се покаже безвредним.--Епаминонда (разговор) 05:44, 9. август 2011. (CEST)

Ко не зна шта копира? Боље реци шта не ваља. -- Bojan  Razgovor  05:51, 9. август 2011. (CEST)

Укратко, не ваља тај твој став према мени. Кад би избацио коначно из главе да сам злонамеран према теби, ја биох поверовао Јагодином да си бандоглав али добронамеран. Узгред, буди човек и постави се у нашу позицију. Не можемо се ми саплитати у о чланке које ти пребациш: дневно их по двоје троје пребациш. За један потраје време док се среди а камоли за та два-три.--Епаминонда (разговор) 13:55, 9. август 2011. (CEST)

A sto ti meni ne poverujes da necu da dozvolim losu praksu da "dobronamerni" trolovi kolo vode (jer vidjao sam), da mene i druge besposleni vuku za nos? Clanci nisu o troglavim teladima ili o uskostrucnoj naprednoj nauci, niti POV pushing, vec nesto sto je lako proverljivo cak i ovde. Zar nisu clanci dovoljni da se potvrdi da je ona kcerka ovoga, sestra ovoga i zena ovoga? Da se vodio neki rat izmedju njenog brata i pastorka bas otprilike u vreme njene smrti? To je svrha unutrasnjih veze. Da je lakse staviti trazi se izvor nego ukucati prost upit u Google? Niko ne kaze da ti treba da se "saplices" (sta god to znacilo). Od tebe se samo trazi, kad vec hoces da kazes da treba izvori, jasno da pokazes gde je problem da ja ili neko drugi ne gubi vreme. I ako napises jos zasto, to te definitivno ne cini trolom, vec dobronamernim, jer svacija baba moze da lupi {{fact}}.

Уосталом, ово је било са Лошмијем, а он није трол. Могу још да наведем... -- Bojan  Razgovor  14:20, 9. август 2011. (CEST)

Далеко од тога да сам беспослен, на то сам ти и указивао. Досад сам унео 60.000 бајтова на једну тему, то по мени далеко да је мало, с обзиром да су оригиналне. Такође, кад кажем да ћу се побринути око нечега, то не значи да ћу одмах или сад, јер тренутно сам у Суботици а не могу Матицу да довучем на мој салаш, то је немогуће. Тамо треба тражити литературу, не на Гугл буксу који се показао релативним. И још нешто, немој да банализујеш ствар, не зато што ти ја кажем да то не радиш, него зато што су и мени то рекли. Свако друго објашњавање зашто води само к мртвој тачци. Ако се учини на први поглед да је просто као пасуљ, довољно је удубити се изворе и чућеш да је Диодор рекао да се тај и тај догађај збио на те и те Олимпијаде, а од Аријана ћеш чути да се то збило три године по истој Олимпијади. И не само то, сами извори (не литература) из античког периода који се баве хеленистичким периодом или су пристрасни (Птоломејеви фрагменти у делима потоњих историчара) или су нетачни и плод пуке маште и произвољног нагађања (Диодор је типичан пример). То ти је исто као кад би сад узео здраво за готово изјаву неког бошњачког хисторичара (читај хистеричара) према којој су Срби зликовци зато што су починили то и то. Тако и ово, између Селеукида, Птоломејâ и Антигонида постојао је извесан спор, али игром случаја једва да је нешто остало сачувано: све сами фрагменти у делима потоњих писаца. Ти фрагменти се могу назрети, као што сам рекао, али не смеју се узимати здраво за готово. Тако, нпр. Фанула Папазоглу у својој Историји хеленизма посвећује пажњу посебно оном одељку где је реч о изворима, како оним несачуваним тако и оним сачуваним. И као што настоји да направи неку везу између њих, тако покушава да одреди ко је писао за Антигониде, ко за Селеукиде, а ко за Птоломеје. Ако је писац из Александрије, сигурно да није писао хвалоспев Селеуку. Према томе, ваља увек бити на опрезу што се тиче хеленистичког периода који је слабо обрађен код нас, у смислу да се мало ко осим Фануле бавио тим периодом дубље.--Епаминонда (разговор) 14:52, 9. август 2011. (CEST)

To je konstruktinost kojoj tezim, ali: hoces da kazes da su nasi autori bolji od svetskih u tumacenju istih izvora ili da Google skenira knjige losih istoricara, a u Matici srpskoj imas samo the best of the best i da svi moramo da imamo clansku kartu tamo? Druga stvar, vikipediju stavlja proverljivost pre apsolutne istine. Ako se anticki istoricar X i anticki istoricar Y ne slazu, boze moj, ne istrazujemo ko je u pravu, navedemo sta kazu obojica i dovidjenja. -- Bojan  Razgovor  15:07, 9. август 2011. (CEST)

Bokice, ne mogu svaki put da ti držim predavanje. Ja sam tebi preporučio knjige. Ako te zanima, a vidim da te zanima, što ne uzmeš jednu i prolistaš je (određene delove koji te zanimaju) - ništa ti neće faliti. Od Miloša Đurića (Istorija helenske književnosti) imaš mnogo toga da saznaš, jer se on sistematski bavio književnošću od homerskog doba pa sve do doba prvi hrišćanskih pisaca. Ne predlažem da idete u Maticu srpsku (premda ako si Novosađanin ili Temerinac, što je jedno te isto, ne bi bilo loše) ali tamo svakako da ćeš naći knjige u kompletu. Na gugl buksu, istina, ima knjiga, ali im fali i po 100-200 stranica, jer je to ograničeni prikaz namenjen samo onima koji su zainteresovani za knjigu kao knjigu (da je uklope u police), a ne onima koji su zainteresovani za knjigu da bi proučavali nešto iz nje. Inače, ni ja ne idem zbog svake sitnice u biblioteku, ima dosta toga da se skine (na srpskom!) s bane-prevoza, archive.org-a, serbianforum.org i još nekih foruma i sajtova koje sam naveo na stranici za razgovor sa Dražetom. Npr. njemu sam pokazao linkove koji vode ka Narodnoj enciklopediji St. Stanojevića, odakle može da prepisuje sve jer kopirajt je istekao, samim tim što se radi o reprintu koji je izbačen iz štampe bez konsultovanja autora koji su na večitom lovištu. Dakle, nije istina da osim gugl buksa ne postoje drugi načini kako da se dođe do informacija. Ali činjenica da je Gugl buks, koji je toliko nahvaljen od istog onog blokiranog Antidiskriminatora, namenjem prevashodno da usmeri, ali ne i da služi kao izvorište podataka.--Епаминонда (разговор) 15:24, 9. август 2011. (CEST)

Zato sto mi nije cilj da saznam jos, vec da ukazem da postoji pouzdan izvor za tu cinjenicu, na jeziku koji ce vecina ljudi razumeti. I tu se prica sa proverljivoscu zavrsava. Inace, zar zaista ti verujes da ce neko ovde da trci da kupuje knjige sa Amazona ili da ide u biblioteku? -- Bojan  Razgovor  15:35, 9. август 2011. (CEST)

Да, што да не? Ја то радим кад пишем за свој сајт, што то не бисмо радили и овде? --Јагода испеци па реци 15:44, 9. август 2011. (CEST)

Узгред, ја не знам како то да си одједаред скренуо с твог случаја потенцијалног кршења донете политике на случај гугл букс. Тако да, не знам стварно шта да ти одговорим. Ја сам рекао моје мишљење, ти стојиш при својем, и стварно би било дебилно уверевати те у нешто, а камоли те присиљавати да признаш нешто што од никог па ни од тебе не захтевам ни у највећем лудилу. И све да ниси у праву не бих од тебе захтевао да ми се извињаваш због тога, у то буди сигуран док год постојим на овом форуму. Твоје коментаре настојим да схватим у најбоље могућем светлу и кад ми се чини као да разговарам с млађим од себе. Узгред, млађи сам од тебе и стварно је смешно што ти ово морам причати. То би било исто као кад би твоја сестра, мог годишта, почела да ти одједаред да ти попује како нешто не доликује твојим годинама. Да не срећемо с теме.... Уопште узев, све публикације које се баве антиком не износе у 100% тачне податке, него се деси да ту и тамо нешто шпекулишу, изоставе оно битно на основу чега можеш схватити ствар, тако да комбинација свију њих добро дође. Дакле, по мени, ако се већ користи публикација са гугл букса која је ограничена, онда треба обратити пажњу на то ко је пише и шта он цитира. Они књигу коју си ти мени предложио за средњи век је, извини, најблаже речено сликовница која се темељи на личним веб сајтовима, иако ју је писао универзитетски професор. Дакле, то свакако није релевантна литература, ма све да ју је написао покојни Острогорски. Сваки научник, али ама баш сваки, дужан је да да смернице за даљни рад. Уколико је теби доста оно најосновније, ти ћеш преузети само оно што је овај навео, али буди сигуран да то што овај наводи буде у складу с тим што наводи. Е, то проверавању, то је управо оно што ти причам. Ти ниси проверио шта пише у чланку који си преузео. А изговараш се да потиче са енглеске вики. Нису ти Енглези савршени перфекционисти. Како они са вики тако и они са факултета. Недавно сам провалио једног енглеског византолога да је шпекулирао са извором: прецизније навео је да за 62 канон са једног сабора важи шестогодишње изгнанство, што није тачно у шта сам се уверио прочитавши српски и латински превод. Да сам навео оно што је он навео пренео би криву информацију која би се потом раширила. Теби сигурно није у циљу да Википедија шири криве информације.--Епаминонда (разговор) 16:01, 9. август 2011. (CEST)

Pa, ti si prvi spomenuo Google Books, zar ne? Slikovnica ili ne, bitno je ko ja autor, ne kako je realizovana. Recimo da nisam procitao, mozda jesam, mozda nisam. Da li to znaci da je nesto netacno? Ne bih da komentarisem engleskog vizantologa, jer ne pricamo o vaseljenskim saborima. Inace, nije da se hvalim, ja sam jednom Francuzu nedavno pokazao da nema pojma o vaterpolu, iako je bio u zabludi da je naoruzan referencama. Da li ti razumes da ja od tebe trazim samo da stavljas fact tamo gde treba, da znam sta treba da ispravim? -- Bojan  Razgovor  16:24, 9. август 2011. (CEST)

I da jesam i da nisam, svejedno je. Ako sam ja, mogao si me blagovremeno upozoriti, ne bih se nimalo uvredio, niti bih digao graju. Ali kako smo pošli, ne bih se iznenadio da završimo s nekom sasvim desetom stvarčicom. Šalu na stranu, nije svejedno kakva je publikacija u pitanju. Iza nje može da stoji i predsednik vizantološkog instituta, ali ako se drži osnovnih stvari koje treba da ima svaki priručnik (kritički aparat, napomene, spisak literature i sl.) i ako se uz to uspostavi da je ne koriste ostale njegove kolege prilikom navođenja literature, to samo govori koliko je ta publikacija ništavna, namenjena nečemu 5-om... Da li si ti 100% siguran da to malo što možeš da vidiš (a reč je o isečcima, ne o čitavoj publikaciji) u potpunosti odgovara političko-ekonomskoj stvarnosti onog doba? Ti to ne možeš nikako da znaš. A ako ti je za utehu, ne mogu ni ja, niti iko drugi koji nije najmanje mesec dana proveo proučavajući jedno te isto. I to ne samo literaturu, nego i izvore. Neretko se dešava ono na šta sam te 100 puta upozorava. Špekulacija. Ona raste od onog trenutka ako neko pogrešno prevede tekst sa engl. na primer, bukvalno shvatajući neku stvar oko koje treba malo da mozga. I možeš ti do mile volje da banalizuješ stvar i da se braniš nečim što nema dodirne tačke s tvojim kršenjem koje pripisuješ meni, nećeš me ubediti u suprotno. I da ovo nije naišlo na kakvu-takvu lošu reakciju što se tiče tvog premeštanja, i ja bih i dalje bio uz svoje stanovište. Dakle, kao što ja poštujem tvoj stav ma koliko god mi se učinio da prkosi mom i da ga gleda potcenjivački, ipak ću mu dozvoliti da dođe do izražaja, štaviše uzeću ga u obzir. Da kojim slučajem zamenimo uloge, sumnjam da bi se ti svojevoljno zauzeo da malo doteraš članak o Srednjem veku oko kojeg si digao paniku. I još nešto, primetio sam da ti i stavljanje tog šablona (fact) ide na živce, tako da ja tu ne uviđam ni jedno spasonosno rešenje koje neće ići na uštrb onog drugog koje ti padne na pamet. Zamolio bih te još da ne smanjuješ realnu vrednost mog rada na ovom projektu i da mi ne naređuješ šta da radim, jer nisam ja tvoj mlađi brat da sam pod obavezom da te poštujem. Imaš sestru, molim lepo... Ako ću ja da se nečega latim, to je pre svega moja dobra volja.--Епаминонда (разговор) 17:28, 9. август 2011. (CEST)

Ne umanjujem tvoj rad kad je pisanje clanaka. Samo mi se ne svidja uradis nesto i ne objasnis, i onda ja moram da koristim kristalnu kuglu. Ili kada trazis izvore za trivijalnosti, ne svidja mi se sto ti je lakse staviti sablon nego ukucati prost upit u Google ili proveriti neku cinjenicu ovde kod nas. Zaista je verovatnoca da su dva clanka kontradiktorna, cak i kod nas, kazem iz svog iskustva. I ne ide mi stavljanje sablona fact na zivce, vec mnogo stavljanja sablona fact, posebno, ako opet, ne znam sta je sporno. Inace, i ja ga koristim, ali ovako (mozda je trebalo vise da stavim u tom clanku, ali sam zurio da uradim nesto drugo). Tako da ce svako posle mene znati sta treba da radi. -- Bojan  Razgovor  17:47, 9. август 2011. (CEST)

Ako se vidi da je tekst kopiran sa sh.wiki, i ako smo se mi pre koji mesec dogovorili da to neradimo, ja ne vidim koje još dodatno objašnjenje treba da dam. Čuj šta ću ti reći za trivijalne stvari, po kojima verovatno podrazumevaš hronologiju. Ovakav način računanja vremena po Hristu i sam znaš da nije korišćen oduvek. Nisam nam precizirali ko je počeo da ga koristi, niti sam se time bavio, ali znam s pouzdanošću da je jako teško ustanoviti da li se neki događaj iz antike zbio godinu dana pre ili kasnije. To sam ti i naglasio navevši nesrećnog Diodora Sicilijskog, koji je bio pravi maher u pravljenju grešaka. Mi smo inače imali test na kojem smo bili pod obavezom da opišemo jednu od Aleksandrovih bitaka samo na osnovu tih pisanih izvora, dakle Diodor, Arijan i Plutarh. Na naše iznenađenje, teško da bi se između njih trojice mogla povući neka zajednička crta što se tiče hronologije. Sreća naša pa Kurcije Ruf i Justin nisu prevedeni, jer bi i oni došli u obzir - a ko zna šta su oni citirali, sudeći da su kao i ova trojica nabrojani živeli 200-300 godina posle Aleksandra. Dakle, činjenica je da se ne slažu ne samo po pitanju broja vojnika sa jedne i druge strane, kao i u pojedinostima koje i nisu tako nebitne, već i u onim najosnovnijim stvarima a to je hronologija - kad se nešto zbilo. Jedan će reći da je to bilo za vreme ovog arhonta i za vreme ovih konzula, a drugi će reći da je to bilo za vreme nekih drugih arhonata i konzula. I šta sad, zašto se to ne bi navelo? To nisu pojedinosti, to je ono osnovno od čega svaki članak treba da polazi. Odstupanja su takva da katkad moramo oduzeti i godinu dve od onog datuma koji nam se učinio realnim i koji je nađen u trećerazrednoj beznačajnoj literaturi namenjenoj za malu decu. A zašto to trebamo raditi? Zato što ako ne uradimo tekst će postati kontradiktoran samom sebi, doćemo u situaciju da citiramo i sve ali i ništa. U jednoj rečenici će pisati jedno a u drugoj drugo: to ti govorim u slučaju ako se odlučiš na konsultovanje literature sa kojom se prvi put susrećeš. Tada treba pristupiti metodi eliminacije, a da bi to mogli moramo čuti šta kažu ljudi koji su se time bavili. Iz komentara dodatih u prevedene izvore (Diodor, Arijan, Plutarh) ti možeš saznati šta je verovatnije, jer onaj ko je preveo izvore i ko ih je komentarisao taj svakako bolje zna redosled događanja od bilo kog blogera, uređivača privatnog sajta, pa čak i od onog ko nije bio u dodiru sa izvorima a piše nešto što na osnovu literature koja špekuliše sa njima. U to budi uveren i suguran, jer antika se ne proučava sa današnjeg stanovišta, preko Rome Total Wara već na osnovu pisanih izvora.--Епаминонда (разговор) 18:31, 9. август 2011. (CEST)

Ako se vidi? A sta ako se ne vidi ili nije kopiran? Sta ces uraditi sa ovakim clancima Јаспис? Naprotiv, hronologiju ne smatram trivijalnoscu (posebno sto ide sto dalje od danasnjice) Pod trivijalnim stvarima smatram, nprv on je dete njegovo ili otac tog iz perioda tog i tog, bavio se time i time. P.S. Total War je smesten u alternativnoj istoriji. -- Bojan  Razgovor  18:45, 9. август 2011. (CEST)

Pa da, lepo, sasvim u tvom maniru, tek kad uvidiš da si opkoljen, da ti je ponestalo argumenata, onda krećeš u akciju. Realno, tako bi mogao sa svim člancima koje prebacuješ, da ih manje-više doradiš (jer ti od skromnog dalje izgleda nećeš), ne u smislu da izvrćeš rečenice ovako-onako, nego da ubacuješ reference. Onda ne bih imao nikakvih primedaba, a sledstveno tome ne bi bilo ovoga. Ovako, pukim prebacivanjem samo ideš pojedinima na živce, a to ti verovatno nije u interesu. Nije ni meni, zbilja, u interesu da se tu nadovezujem s tobom i nadmudrujem oko nečega što smo odredili pre koji mesec. Fakat je da si se i ti uzeo učešća tom prilikom, a kako je to izglasano to važi podjednako kako za tebe tako i ta mene, bez razlike u titulaturi i godini staža. Izvrtanjem politike koju smo izglasali mi samo obesmišljavamo sve one sate koje smo proveli u raspravljanju jedni s drugima povodom tog pitanja, drugim rečima mi potkopavamo sami sebe. Postoji jedan vulgaran izraz za to, ali njemu svakako nije mesto ovde. U svakom slučaju, ja bih zaista iskreno voleo da si makar nešto malo iz ovoga izvukao, da ne bude da je i ova diskusija promašila svoj cilj: njen cilj svakako nije bilo potkopavanje tebe kao takvog, već čisto skretanje pažnje. Pojedini su se po tom pitanju izjasnili i rekli svoje, a ti sad radi šta ti drago, mi zaista ne možemo uticati na tebe jer to je van svake pameti. Ipak, nemoj gubiti iz vida da smo toliko smotani da se ne znamo izjasniti protiv nečega što je potencijalno izigravanje ovog projekta. Ovo je rečeno u najboljoj mogućoj nameri, a sad kako ćeš to da prihvatiš... Pokazaće vreme...--Епаминонда (разговор) 20:38, 9. август 2011. (CEST)

Meni nije ostalo argumenata, ja sam na svako tvoje pitanje odgovorio, ti izbegavas da odgovaras, iz tebe treba cupati odgovore. A meni ide na zivce sto se broje reference Ja mogu da stavljam, da bih ispostovao slovo zakona. Vecini ce biti dostaIako sam tada bio za to (ali uzdrzano), kako je radjeno sam postao protiv. Ja nisam rekao da necu ubacivati, rekao sam da se samo ne trazi za sve i svasta, za sta isto postoji vulgaran izraz. Ako ja mogu lepo da objasnjavam i da se ne sakrivam iza politika, moze svako. I ne brini, ako neko radi kao konj na ovom projektu, taj sam ja. Nemoj mi skretati paznju tako sto ces proveravati da li sam nesto preveo ili prepisao, vec diskusijom o clanku. -- Bojan  Razgovor  21:56, 9. август 2011. (CEST)

---

Ја нећу да се мијешам, не бих волио да се погрешно протумачи, али сам већ доста пута изјавио, па чак и онда када је Обрадовић предложио политику о Преносу чланака, да сам против било каквог копирања чланака са језичких википедија народа из бивше Југославије. И да додам да се правило о Преносу чланака уопште не поштује и да се свакодневно копирају чланци, и то често на хрватском језику који и код нас остају на хрватском језику. А то је јако лоше за овај пројект и тотално га обесмишљава. пс Ово није посебна критика на рачун БокицеК, него уопштена критика тог копирања текстова који су често нетачни и још чешће пристрасни. --БаШ-ЧелиК (разговор) 06:03, 9. август 2011. (CEST)

Na netacne podatke se ukaze. Reci da je nesto ne valja jer je kopirano sa mesta x je na nivou mogucnosti moje babe. Inace isti clanak je sa engleske, da li bi bila razlika da sam sam preveo ili kopirao prevedeno? -- Bojan  Razgovor  06:06, 9. август 2011. (CEST)

---

Епи, политика постоји, и она ти даје апсолутно право да је следиш кад видиш такав текст: преместиш чланак на подстраницу Википедија:Пренос чланака, убациш шаблон да се види кад је пребачено, и након седам дана, ако није сређено (а не може бити јер ако се пребаци без литературе, не знам како се може наћи литература за нешто што је већ написано), брише се. Не треба никог ни у шта да убеђујеш нити да се натежеш. Бокица је особа доброг срца, али је понекад много бандоглав, а поготову кад је чврсто убеђен да је у праву. Уверавам те да не ради то из лоше намере, већ за добробит овог пројекта, али нажалост, овај пут није у праву. Политика постоји, изгласали смо је да бисмо СПРЕЧИЛИ копирање свега и свачега и да бисмо исти процес ставили под контролу. Ја знам за један, а пошто кажеш да има више, дај линкове или изх одмах пребаци на подстранице. Политика је јасна: не могу се пребацивати текстови који немају литературу, који су пристрасни, итд. све лепо пише овде: Википедија:Пренос чланака. Дакле, који чланак не задовољава барем један од ових неопходних услова, одмах се пребацује на подстраницу, даје му се седам дана и после тога се брише. Што се Бокице тиче, знам да му се не допада, али то је политика и ја лично мислим да је добра, а верујем да има још људи који исто мисле (видим да се БЧ слаже са мном, али и он, као и многи други, није схватио суштину политике, па мисли да она заправо дозвољава пребацивање, док га она у ствари поприлично ограничава). Ако жели да попуни срамотне рупе, нека прогугла мало на гуглбуксу или оде у библиотеку, узме неку добру књигу на одређену тему и нека напише чланак. Да подсетим, није ствар у квантитету нити ће икада бити, него у квалитету. Боља је једна фина клица са литературом, него огроман чланак без исте. Референце се не стављају зато што неко нешт не верује, или је нешто проблематично, референце се стављају зато што тако треба и зато што су овде једини гарант веродостојностзи и квалитета нашег текста, с обзиром да нема имена аутора који би стајао својим ауторитетом иза текста. Па чак и ти аутори који стају именом иза текстова које пишу, такође обилато користе референцирање што је само још један доказ да референца није доказивање да неко не лаже, него нормалан процес у писању једног озбиљног текста. Ајде сада све те текстове који су пребачени после 23. априла кад је донета политика, а не испуњавају услове, да се пребаце на подстраницу Википедија:Пренос чланака. Нема ту шта да се расправља, ово је очигледно кршење политике коју смо донели, тако да једино што треба урадити јесте да се поступи у складу с политиком. Ако се некоме не допада политика, зна се како се она мења: дискусија и гласање. Ништа на силу и ништа преко реда. --Јагода испеци па реци 11:33, 9. август 2011. (CEST)

Та политика је толико добраааа, да се одмах морала амандманима допуњавати. Ви ћете нове преписане чланке који не задовољавају услове преместити, а шта ћете са непреписаним које не задовољавају услове? Али није проблем политика, проблем је што је вама лакше да нешто обришете, него да објасните шта треба сређивати. Ја нећу да гуглам за сваку реченицу, који ће неко добронамерни™ да означи. -- Bojan  Razgovor  11:43, 9. август 2011. (CEST)

Сад је на мене ред да кажем, Рим се није изградио за један дан Наравно, има и "оригинал" чланака који су ђубре, али то не значи да треба да збиог тога дозввољавамо још уноошења истог, па уз то и туђег. Политика није савршена, али која је то била на самом почетку? Уосталом, амандман који критикујеш написан је на твој предлог, тј. да би се испоштовао твој предлог јер је био логичан. Овај предлог који сад дајеш, није логичан. Ако мислиш да има логике и да имаш истомишљеника, знаш и сам како се то ради: идеш на трг, отвориш расправу, видиш шта заједница мисли и има ли смисла настављати или не. Оно што се свакако не ради јесте флагрантно кршење исте, поготову кад видиш да има и оних којима се твој поступак ипак не допада. Дакле, следи молим те систем који је одавно успостављен, немој да сад овде без везе дискутујемо него отвори дискусију на тргу, изнеси своје разлоге и сачекај да видиш шта други имају да кажу. Глупо је да овде дискутујемо да ли поштовати политику или не, кад то време можемо да утрошимо на дискусију о томе да ли политику мењати/укидати или не. БТЊ: не треба да гуглаш сваку реченицу, таман посла, то није начин на који се пишу чланци. Шта не ваља: све. Ако желиш да поправиш, а ти слушај оно што смо ти већ рекли: узми књигу и напиши чланак на основу исте. Посао ће бити много пријатнији, а трајаће исто колико и "гуглање сваке реченице". Сети се оне народне: „ко не плати на мосту, платиће на ћуприји“, као и „све што је брзо то је и кусо“. --Јагода испеци па реци 12:21, 9. август 2011. (CEST)

Ја поштујем политику, не преносим несређене (нетранскрибоване, чланке унапредим). Ако хоћете референце, помозите ми да их добијете. Немојте премештати због ситнице. Нисам луд и немам времена да стављам референце за стварим које мислим да су очигледне и лако проверљиве (уосталом чему служе плаве везе на овој википедији), за које се неко није ни потрудио да објасни зашто је то потребно, само да бих намирио нечију душу тај исти или неко трећи види бројеве у суперскрипту, а које ће провервати један од хиљаду. Такође, чланак због кога је настао проблем је у тоталној сагласности са чланцима који воде на њу. -- Bojan  Razgovor  12:49, 9. август 2011. (CEST)

Политика подразумева и имање референци, не само сређеност чланка. --Јагода испеци па реци 15:40, 9. август 2011. (CEST)

Док политика постоји треба се поштовати. Ако неко жели да предложи укидање политике, морам рећи да бих био заинтересован да дискутујем, страшно сам се разочарао у исту. Имамо политику о преносу чланака са „јужнословенских“ википедија, али немамо политику о преносу чланака из „главе“. Али у сваком случају, треба поштовати важећу политику.--В и к и в и н дбла бла 12:33, 9. август 2011. (CEST)

Politika mi daje pravo samo na papiru (čitaj ekranu). Džaba. Koliko god se trudio da osporim nešto što je očigledno netačno, Bokica će mi vratiti izmenu zato što on misli da je stvar očigledna - banalizuje stvar. Tako da, što se tiče prenošenja članaka koje je Bokica preneo, tu svakako ne smem ja da posredujem zato što znam šta će da se desi. Sramota me je da vas vučem za rukav, zato sad pokušavam s njim da izgladim stvar. Ako ništa drugo da ga zamolim da malo uspori, jer ne može ga čovek sastići. Na dan prebaci i po dva-tri članka uz minorne izmene i misli da gradi Rim, što je puno puno je. Za jedan, kao što rekoh, treba vremena, a ne za dva ili tri. Uzgred, taj Rim jeste da nije izgrađen za jedan dan, ali nisu mogli sve te silne forume, koloseume, hipodrome, pozorišta, terme i dr. da dovuku iz Grčke i Male Azije. Nećemo da se kitimo tuđim perjem ma koliko god ono bilo šareno. Napravićemo svoje originalno. --Епаминонда (разговор) 15:05, 9. август 2011. (CEST)

Treba da naucis da prvo objasnih gde je problem. Reci: istoicar X kaze to, ali istoricar Y ce mozda reci drugacije to nije argument. Ako istoricar Y zaista kaze to, to je vec nesto. A sta bi da sam ustedeo sebi 15 minuta i direkt preveo sa engleske? U svakom slucaju, potencijalno postojanje istoricara Y koje ci smatrati drugacije ne znaci da je clanak nesredjen. -- Bojan  Razgovor  15:22, 9. август 2011. (CEST)

Епи, ако си сигуран да Бокица греши и ради против изгласане политике, тражиш помоћ на Админ табли. Ми овде можемо до сутра да брбљамо, ништа урадити нећемо, јер понашање које омета неку изгласану политику и нормалан рад на пројекту (а ово јесте ометање ниормалног рада) могу да зауставе само администратори (без обзира на то што је у сукоб умешан један админ, кад је у сукобу, он је обичан корисник. Даље, Бокицу бих подсетила да у неслагању са Епијем, брисањем оног што је Епи преместио, користи своје админ алатке како би решио сукоб с другим корисником, што би могло да се протумали и као злоупотреба админ права, те да би опет могао да се суочи са неким гласањем за скидање истих, што нам свакако ником није циљ). Бокицу бих замолила да НЕ ПРЕБАЦУЈЕ ЧЛАНКЕ БЕЗ РЕФЕРЕНЦИ, јер то је основни услов да би се пребацивање уопште отпочело, дакле, није ствар у томе да се нешто пребаци, па да му се траже референце, него не треба уопште пребацивати ако то на оригналној вики нема референце. Друго, ако пребацујеш нешто што не задовољава услове, онда то радиш на подстраници странице Википедија:Пренос чланака, а не директ у СИ. У СИ иде САМО ако се и други сложе да је чланак ок. Дакле, Бокице, престани с тим што радиш, јер кршиш све могуће политике и правила, и под два, ако ти се политика не допада, већ сам ти рекла: отвори дискусију за њено укидање. --Јагода испеци па реци 15:29, 9. август 2011. (CEST)

Posto se rasprava razgranala, da je skupim. Onaj koji krsi POINT je Epi. Coveku je lakse da premesti clanak umesto da stavi prokleto {{fact}} tamo gde je zaista potrebno i time bi izbegao ovu raspravu. Da prevodim sam to bi jedino mogli da uradi. I nisam lud da lovim reference, da bi on rekao: mozda postoji neko drugi sa drugacijem misljenjem. A ja sada idem da dokazem poentu, umesto sto se sa vama je..... celo jutro.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси)

Мијут вс. Бокица

Колико год се са Епаминондом нисам иначе слагао мислим да је у праву. Пре неки дан био је такав један чланак Партија (сатрапија) са очајном и нетачном првом реченицом. Када сам упозорио на то БокицаК ме је укорио да ја то требам средити, иако је он аутор чланка.--Miut (разговор) 12:54, 9. август 2011. (CEST)

BokicaK nije autor tog clanka. Isti Bokicak nije znacajno doprinosio tom clanku. Recenica nije netacna. -- Bojan  Razgovor  13:00, 9. август 2011. (CEST)

Реченица је била нетачна, али извини стварно сад видим да нис био аутор. Мој коментар је онда промашио тему. Извините--Miut (разговор) 13:04, 9. август 2011. (CEST)

Реченица није казала ништа што је неистина, само је није споменула Селеукиде. -- Bojan  Razgovor  13:08, 9. август 2011. (CEST)

Реченица је неистинита, јер је говорила да је одмах након Ахемединскога царства одмах била Партија, а истина је да је између био Александар Велики и Селеукиди. Шта ти фали да признаш своју грешку. Ја сам своју признао--Miut (разговор) 13:12, 9. август 2011. (CEST)

Није моја грешка, јер смо утврдили да ја нисам писао чланак. Не каже да су после Ахеменида ишли Парћани, то ти тако доживљаваш. Уосталом, довољно је било да кликнеш на чланак Партијско царство за више информација (томе служе плави хиперлинкови) да не стекнеш погрешан утисак. И онда дођеш, видиш нејасно, исправиш, не дижеш дреку и тражиш пажњу. -- Bojan  Razgovor  13:22, 9. август 2011. (CEST)

Није твоја грешка то је тачно, али реченица је била нетачна и исправљена је касније. Нетачна реченица је гласила:"Партија (старо персијски Партава), пре него што је постала Партијско царство, била је сатрапија (провинција) Ахеменидског царства." Ја окончавам ову тракавицу.--Miut (разговор) 13:26, 9. август 2011. (CEST)

Миут, дискусије о одређеним чланцима водити на разговор страницама тих чланака, овде је тема нешто сасвим друго. Молим да се не дезавуише ова расправа скретањем с теме. Тема је Бокицино кршење одређене политике, а не шта се дешавало на појединим чланцима. --Јагода испеци па реци 15:31, 9. август 2011. (CEST)

Slike

kako da postavim slike na vikipediju,uvek kada pokusam,pise /greska/ a na vikipediji sam 5 dana sta da radim?--Mihajlo Mitic (разговор) 13:09, 9. август 2011. (CEST)

Можеш ли детаљније да опишеш ту грешку? -- Bojan  Razgovor  13:10, 9. август 2011. (CEST)

Изричито забрањујем...

IZRIČITO ZABRANJUJEM KORIŠĆENJE MOGA IMENA NA BILO KOJI NAČIN - od onog trenutka kad ste bez ikakvog obrazloženja meni kao autoru - OBRISALI SVE REFERENCE ZBOG KOJIH SAM POSTAVIO IME I SVOJ CV. Marin RAJKOVIĆ

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.142.48 (разговор • доприноси)

Под један, НЕ ВИЧИ и буди пристојан. Под два, нема чланка с твојим именом. Под три, чак и да га има, не можеш га уклонити само својом забраном, јер ако си већ нешто ставио на Википедију, више га не меш повући, јер га предајеш на слободно коришћење. Дакле, испод едит прозора стоји:

Обратите пажњу да се за сваки допринос Википедији сматра да га неопозиво објављујете под Creative Commons лиценцом Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Unported и под ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију. Такође прихватате да је навођење хипервезе или УРЛ адресе довољно навођење Вашег ауторства под Creative Commons лиценцом. За појединости погледајте Википедија:Ауторско право.

Кад си остаљао свој ЦВ требало је да то пажљиво прочиташ. Дакле, престани више да пишеш једно те исто, јер ти овде ником ништа не можеш забранити из простог разлога зато што је закон на нашој страни, и ако наставиш и даље овако, све твоје будуће измене биће враћене. Пријатан дан ти желим. --Јагода испеци па реци 15:38, 9. август 2011. (CEST)

Јагода за админа!!! ;) --Каштер (разговор) 22:39, 9. август 2011. (CEST)

Ne provociraj ženu, kad joj lepo piše na korisničkoj strani da ne želi da postane admin nikad. (Dosuše, piše i da mrzi neutralne glasove i smatra da ih treba ukinuti, pa je opet onomad glasala neutralno ). Nego, Marine, zaista, kao neko ko se poziva na pristojnost, trebalo bi da znaš da je nepristojno vikati, narošito na internetu, gde se „čujemo“ i bez toga. I ubuduće pažljivije čitaj pravila korišćenja pre nego što klikneš neko „OK“ dugme. Uostalom, otkud mi znamo da si ti zaista tamo neki Marin i da to nije tvoj zli dvojnik koji ovde samo provocira (kao što se nedavno desilo Vuku Jeremiću i Jovanu Krkobabiću). --В. Бургић (реци...) 00:03, 11. август 2011. (CEST)

СНП НАШИ 1389

Молим неког од администратора да преправи наслов чланка Српски народни покрет Наши 1389 у Српски народни покрет 1389, пошто су се два покрета Наши и 1389 скоро одвојила. Чланак нека остане као чланак о СНП 1389, а ја ћу ускоро написати чланак од СНП НАШИ. Хвала на разумевању. --WinstonSims (разговор) 22:31, 10. август 2011. (CEST)

Имаш ли доказ за то? Да ли је објављено у медијима? Да ли су издали неко саопштење?--В и к и в и н дбла бла 22:33, 10. август 2011. (CEST)

  Урађено --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:18, 10. август 2011. (CEST)

Релевантност

Због чега су нам потребни, извесни Бошко Обрадовић, Бранимир Нешић, Владан Глишић, чланови Двери (или Наши, свеједно)? Који је њихов значај? Избрисали смо Бокија 13 (не браним га, чак га не подносим) који је једно од најпопуларнијих и најпрепознатљивијих лица у земљи, и оног мученика Анђелка (који је бар био уметник!) а држимо ове клерофашисте. Болен (р) 21:19, 11. август 2011. (CEST)

Ако их сматраш небитним, ту ти је Википедија:Чланци за брисање. Такве ствари се рјешавају редовним уобичајеним поступком. Такође, није примјерено некога називати којекаквим именима. Није ми познато да Двери важе као клерофашисти. Надаље, ако ти је ово само повод за општу расправу о релевантности, слободан си такође отворити и расправу о томе. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:25, 11. август 2011. (CEST) с. р.

Те погрдне речи свакако мени нека иду на част. Ок. Предложићу их. Болен (р) 21:28, 11. август 2011. (CEST)

Као што сам рекао, то је уобичајени поступак и требао си то прво урадити. Што се тиче погрдних ријечи, већ сам рекао, крајње је непримјерено да уредници себи додјељују улогу класификатора. Ја сам изненађен колико се мржње данас расипало према Дверима, нисам ни претпостављао да су тако моћна или значајна организација. Па како очекивати неутралност Википедије по питању Двери ако их уредници Википедије отворено називају глупацима и клерофашистима? Двери су такорећи субјект сљедеће предизборне кампање, како је могуће у то вријеме рећи да је чланак неутралан и да нисмо у служби политичке пропаганде против њих? Мислим, стварно, толико мржње према некоме нисам до сада виђао. Сва уређивачка питања се могу рјешавати као и у свим другим чланцима, али овакав приступ, потпуно нарушава енциклопедијску вриједност чланка. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:42, 11. август 2011. (CEST) с. р.

Добро, де, и ти си мало пристрасан! Болен (р) 21:45, 11. август 2011. (CEST)

То што кажеш је само твоје лично мишљење (ничим доказано) и не може служити као оправдање за говор мржње према некоме. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:50, 11. август 2011. (CEST) с. р.

Није поента да ли ја волим ту тројицу или не, већ да не буду овде ако то ничим не заслужују. И сад одох да се туширам. Болен (р) 21:53, 11. август 2011. (CEST)

Нешто није уреду са референцама

Нешто није уреду са референцама у чланку Крагујевачки октобар --Nenadkgkg (разговор) 21:55, 12. август 2011. (CEST)

Поправио сам. Неко је при врху чланка ставио шаблон извори, тако да онај на дну није радио.--В и к и в и н дбла бла 22:03, 12. август 2011. (CEST)

Српски језик на енглеском викирјечнику

Вијест кога то занима, јуче су Хрвати и њихови НАТО савезници коначно све именице под насловом српскога језика преместили под насловом српскохрватског језика. Остало је само још мало да самостални српски језик нестане у енглеском викирјечнику. --Pepsi Lite (разговор) 09:03, 13. август 2011. (CEST)

Претпостављам да је мета право место да се покрене разговор о томе. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 09:13, 13. август 2011. (CEST)

D'izvineš, time su se samo približili lingvistici kao nauci. Može Jagoda da kaže nešto više na temu, mislim bar. --В. Бургић (реци...) 09:53, 13. август 2011. (CEST)

To i nije neka vest za one koji su pratili šta se tamo dešava. Zapravo, to traje već dosta dugo i isto važi za hrvatski i bosanski jezik. Na hr.wiki je bilo dosta polemike oko toga, a pominjalo se i ovde u par navrata. mickit 09:58, 13. август 2011. (CEST)

Ако већ хоће униформизациу, зашто СХ а не БХС? Јагода зна и енглески, тако да само напред на мету! 本 Михајло ^{_[ talk _]} 10:15, 13. август 2011. (CEST)

Ја бих волео да неко оде и успротиви се. Биће у најбољем случају игнорисан, а можда и блокиран због гурања своје тачке гледишта на пројекту на ком не учествује... -- Bojan  Razgovor  10:01, 13. август 2011. (CEST)

Ако све буде како треба, и овај пројекат ће да се укине ради приближавања лингвистици и сви ћемо да пређемо на српско-хрватски. И што рече неко, то ће да важи и за херцеговачки, далматински и славонски језик. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:21, 13. август 2011. (CEST)

Što i nije loša ideja. Bošnjaci neće moći gurati svoj POV, Hrvati svoj, Crnogorci svoj, Srbi svoj. I ta Vikipedija bi imala mnogo vise mnogo boljih članaka. Ali avaj, tehnički je neizvodljivo. -- Bojan  Razgovor  10:26, 13. август 2011. (CEST)

@BokicaK: Pa, bilo je dosta blokova svojevremeno (nisam pratio skorašnja dešavanja). Ovde je Bugi govorio o ovom problemu. mickit 10:24, 13. август 2011. (CEST)

Људи, а што да ми каснимо за свијетом? Ајде да сами пређемо на сх? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:31, 13. август 2011. (CEST)

Ko ti brani? Eno ti ga projekat na tom jeziku. mickit 10:35, 13. август 2011. (CEST)

А ти, хоћеш ли и ти? И можеш ли да ми опишеш каква је тамо ситуација, да ли је и тамо мјешовита национална структура као овде, или су све, да кажем, Србохрвати, или како се већ каже? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:46, 13. август 2011. (CEST)

Зашто је то битно? -- Bojan  Razgovor  10:47, 13. август 2011. (CEST)

И ја се питам зашто уопште стално настају нови народи, нове државе, нови језици и нове језичке википедије. Мени је одговарало кад је Београд био главни град. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:50, 13. август 2011. (CEST)

Zašto bio? Još uvek je :) mickit 10:57, 13. август 2011. (CEST)

И још десет нових „главних градова“, „држава“, протектортата, „језика“ и википедија о којима имамо чланке. Тако је то кад нико не жели заједно у једној држави него жели националистичку независност, посебан језик и све остало. А Београд је и даље главни град, бар што се тиче ових Мркоњичана из Српске. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:19, 13. август 2011. (CEST)

Da, i London je glavni grad, kao i Pariz i Beograd. A kako to konkretno pomaže rešavanju problema o kojem razgovaramo ovde? mickit 11:34, 13. август 2011. (CEST)

A Novi Sad, Micki?!? MikyM|Write me 12:38, 13. август 2011. (CEST)

Jagoda pita

Pošto vidim da se pominje moje ime ovde kao eventualnog predstavnika ove njikipedije negde, bilo bi lepo da mi se detaljno objasni u čemu je problem, ali molim bez karakterizacija "NATO saveznici" i zatranjivanja u jugonstalgične oftopike tipa "meni je bilo lijepo kad je Beograd bio glavni grad". Ako već treba da se svađam negde u ime ovog projekta, mislim da treba da znam zašto. Nisam apsolutno u toku sa Vikirečnikom i ne znam koji je princip rada tamo, tako da bi bilo lepo da mi se to objasni. Fala. --Јагода испеци па реци 12:49, 13. август 2011. (CEST)

Pomenuti Bugi je poslednje izmene na ovoj vikipediji izvršio na stranici za razgovor sa korisnikom Biblbroks ovde. Možda ovo pomogne u objašnjavanju problema, a nadam se da će barem da prevenira svađe koje shvatam da možda neko zagovara. Srdačan pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 13:47, 13. август 2011. (CEST)

Јагода, ја сам те поменуо као лингвистичарку (или како се то већ стручно каже) која може да нам објасни (прво нама, па тек онда на мети) да ли ово обједињавање српског, хрватског и босанског језика у српскохрватским има смисла или је у питању само политичка провокација. Можда сам и поглешио што те мешам, ако је тако - извини. --В. Бургић (реци...) 13:57, 13. август 2011. (CEST)

Ako je lingvista (en:wikt:lingvist#Serbo-Croatian), onda je čini se lingvistkinja - barem tako bi bilo ako je u pitanju srpskohrvatski jezik. No možda se mislilo na neki drugi jezik. Što se tiče slučajnog mešanja stručnih lica u vezi razrešenja postojeće dileme između eventualno smislenog objedinjavanja jezika naspram eventualno političke provokacije možda bi mogao pomoći navod jedne rečenice iz članka o gorepomenutom jeziku na ovoj vikipediji: "Mnogi svetski lingvisti ne priznaju današnju socio-lingvističku podelu jedinstvenog srpskohrvatskog jezika na srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski, itd, već smatraju da se i dalje radi o jedinstvenom jeziku." Nadam se da ovaj navod barem neće štetiti. Sve najbolje, -- Слободан KovačevićбиблброKS 19:08, 13. август 2011. (CEST)

Hm, to je vrlo teško pitanje, i prosto je nemoguće odgovoriti bez mešanja politike. Kao što je svima nama jasno, bosanski, i hrvatski, a bogami i najnoviji crnogorski, nastali su iz težnje tih naroda da se samodefinišu nakon formiranja respektivnih država i ograde od "velikosrBskog" uticaja, kako to sami navode. Elem, s lingvističke tačke gledišta, to je sve jedan te isti jezik, dat u nekoliko varijanata koje se među sobom razlikuju po određenim specifičnostima u okviru vokabulara, pravopisa i gramatike, ali te razlike nisu toliko velike da bi se ti verujeteti mogli smatrati posebnim jezicima (što ne znači da će jednog dana i to da se desi, što je u principu, normalan proces, pogotovu sada kada svaka država slobodno definiše pravopisna i gramatička pravila za svoj varijetet). Vikimedija je odlučila da poštuje političku odluku tih zemalja, te je napravila posebne vikipedija projekte za svaki od navedenih jezika, što je po meni ok. Nemamo zaista nikakvih razloga da negiramo nečiju potrebu za samodefinisanjem. S druge strane, verujem da je totakođe mudra odluka, jer, sada svaki od tih verzija jednog jezika ima svoju zvaničnu varijantu gramatike ipravopisa, tako da bi bilo veoma teško na zajedničkom projektu odrediti koji pravopis i gramatiku slediti, jer bi s lingvističke tačke gledišta svaka strana imala potpuno pravo da traži da se poštuje njihova gramatika i njihov pravopis. A da o svađama na člancima iz bliske nam istorije ni ne govorim... Dakle, ako je pre 10 godina ovde na ovom projektu odlučeno da se ti jezici smatraju posebnim jezicima, pa su stoga i stvoreni razni vikimedijini projekti na svakom od tih jezika posebno (vesti, recnik, enciklopedija itd.), zaista mi nije jasno sad spajanje rečnika u jedan, a još manje mi je jasno da se to uradilo na inicijativu Hrvata, s obzirom da su uvek oni bili prvi koji su bili za odvajanje hrvatskog od srpskog. Možda ja nisam dobro shvatila šta se zapravo desilo, ako nisam, izvinjavam se. Da li sad to znači da nećemo imati više Vikirečnik na srpskom, hrvatskom i bosanskom, nego samo jedan zajednički, srpskohrvatski? Meni je takav potez zaista neshvatljiv. Ne zato što mislim da je tu srpski oštećen (to je najmanji problem), nego kao što rekoh, zato što se time drastično menja jezička politika koju je Vikimedija zauzela pre 10 god, kao i to da su inicijatori ovog postupka bili baš Hrvati. --Јагода испеци па реци 12:02, 14. август 2011. (CEST)

Хе хе, неколико ствари си погрешно схватила, али није страшно. Нису Хрвати ти који су нешто иницирали и спровели. Напротив, чини ми се да су они били најгласнији у противљењу овоме што је урађено и „попили“ су својевремено доста блокова (не улазим у разлоге за то). Може бити да те је збунио први коментар (...Хрвати и њихови НАТО савезници...) Ту се, претпостављам, алудира на националност једног од корисника који су учествовали у спровођењу овога, тако да немој да обраћаш пажњу на то. Такође, не ради се о спајању више пројеката у један. Овде је реч о Викиречнику на енглеском језику. Тамо ћеш наћи речи на свим језицима, а Иван Штамбук и још неки корисници са тог пројекта су све речи из српског, хрватског и босанског преправили/представили као речи из српско-хрватског. Ево примера такве праксе. mickit 12:34, 14. август 2011. (CEST)

Eto, vidiš. Kad bi se ljudi naučili da ne prozivaju po nacionalnoj i drugim osnovama, nego da jasno izlože problem, ne bi bilo nesporazuma. Ja se stvarno izvinjavam, pošto ne poznajem princip rada na rečnicima, kao ni strukturu koja se primenjuje tamo, ali meni potpuno besmisleno izgleda da tri puta stoji jedno te isto, tao da mi ova izmena donekle ne izgleda nelogično. Međutim, postoji jedno ALI koje ima popriličnu težinu: s obzirom na to daje Vikimedijina politička odluka bila da jezike tih država tretira kao posebne jezike, onda oni ne treba ni na jednom Vikimedijinom projektu da se svode na samo jedan, i to baš onaj koji zapravo više s političke strane gledišta, više i ne postoji. Zapravo, mislim da to i ne treba da bude odluka neke zajednice, u ovom slučaju zajednice vikirečnika na engleskom, jer se tu ne radi o nekoj strategiji koja se tiče samo tog projekta, nego se radi o jednoj od ključnih odluka koje je donela vikimedija na početku stvaranja ovog projekta, tako da ja se ta odluka zapravo treba tretirati kao jedan od stubova vikipedije, nešto što se ne dira i ne menja, i što je van domašaja odluke bilo koje vikimedija zajednice.

Što se tiče konkretno ovog primera, zaista je besmisleno da tri puta stoji jedno te isto, ali kako bi se politička odluka vikimedije u vezi sa ovim jezicima poštovala, u naslovu bi trebalo da stoje SVI jezici, a ne samo shj. Osim toga, ovaj primer reči „knjiga“ jeste primer za reči koje su nam zajedničke, i kojih će svakako najviše biti. Ali, šta se dešava sa rečima koje su karakteristične samo za jednu od varijanata? Da li se vlak i voz podvode takođe pod srpskohrvatski? Ne razumem ovaj potez, ali kao što rekoh, ponaviše što se tu sad krši politička odluka Vikimedije doneta na samom početku nastanka projekata. Dakle, ako smo odlučili da te jezike tretiramo kao različite, onda treba biti dosledan, bez obzira što ta praksa ponekad izgleda apsolutno besmislena (primer rečnika ove reči, knjiga, gde se tri puta ponavlja isti tekst). --Јагода испеци па реци 13:14, 14. август 2011. (CEST)

PS:Koliko ja vidim na onom glasanju, doneta je odluka PROTIV takve prakse. Dakle, idu protiv odluke zajednice, ne vidim u čemu je problem. Ovde se o takvim stvarima uopšte ne razgovara, nego se izmene vrate bez pardona, a ako prekršioci budu uporni, onda se neutralizuju blokom ili zaključavanjem stranice. Valjda se tako radi na svim drugim projektima, zar ne? --Јагода испеци па реци 13:28, 14. август 2011. (CEST)

Ствар је у томе што блокове деле они који заговарају то што је спроведено. Иван Штамбук је админ, као и још неки који деле његове ставове. Али немој да ме држиш за реч. Ја сам у ранијем периоду више пратио дешавања на том пројекту, али сам одавно одустао :) Могуће је да су се ствари у међувремену промениле, да је изгласано нешто друго и сл. Поента је да уколико неко жели да изложи проблем на Мети, треба претходно да се обавести о свим дешавањима на том пројекту, да погледа како су се тачно ствари одвијале. Овако, чак и мени који не пратим редовно тамошња дешавања, је јасно да се овде износе неке ствари које нису тачне. Ако (још увек користим реч „ако“, јер не знам да ли уопште имамо дефинитиван став по овом питању) одемо овако неприпремљени, онда од читавог посла нема ништа. mickit 20:56, 14. август 2011. (CEST)

Ja se izvinjavam, ali ja nemam vremena da se upoznajem šta se sve tamod ešavalo, jer se još uvek ponekad i ovde kod nas izgubim, a da i ne govorim o projektu koji mi je sasvim nepoznat. Rekla sam šta mislim, ako vam je od neke pomoći, fino, ako nije, opet fino. Ali ja zaista nemam ni vremena ni živaca da se udubljujem u problematiku projekta koji čak nije na srpskom jeziku. Da me zanima vikipedija na nekom drugom jeziku, bila bih tamo a ne ovde. Ako treba da se negde glasa, rado ću to odraditi, samo recite gde. Uostalom, njihova je sramota to što rade. --Јагода испеци па реци 21:59, 14. август 2011. (CEST)

Ма све је ОК. Наравно да ниси обавезна да било шта радиш. Моји коментари и нису били упућени искључиво теби, него (такође) желим да укажем на неке очигледне пропусте. mickit 22:16, 14. август 2011. (CEST)

I ja sam se obraćala svima, ne sad konkretno tebi jer je i moje ime ovde pomenuto pa rekoh, da vidim o čemu se radi. Tebi hvala na razjašnjenjima, u svakom slučaju. Lično mislim das i nije nešto posebno bitno šta se dešava na drugim projektima. Mi treba da vodimo računa da naš projekat bude kako treba, a da li su drugi prijekti ovaki ili onaki... To je na čast njihovim uređivačima, zar ne? Imamo mi ovde preče stvari da rešavamo, kao npr. skoro pomenuti sindrom Verlor, ili članke o balkansikim ratovima devedesetih, koji koliko vidim, nemaju rešenja...--Јагода испеци па реци 22:23, 14. август 2011. (CEST)

Takođe imate i Slaju, koji je takođe vešt u lingvističkim pitanjima (štaviše, i veštiji od mene), takođe govori engleski, a fala bogu svi znamo da je takođe poprilično vešt govornik, i da može i ume da vodi diskusiju s argumentima, pa ako je zainteresovan, možda on može da pomogne...--Јагода испеци па реци 22:27, 14. август 2011. (CEST)

Bibl

Koliko bi moglo da se shvati ovde se predlaže dodavanje još jednog stuba postojećim stubovima vikipedije zarad održavanja konzistentnosti neke davnašnje odluke koja ima, moglo bi se reći, pozamašnih posledica u sadašnjem vremenu, a to je da se ti tzv BHS jezici posmatraju kao posebni i odvojeni. Međutim interesantno je s druge strane to da argumentacija koja se nudi da podrži takvo neobično stanje dolazi od osobe koja zastupa mišljenje da je u pitanju sve jedan te isti jezik. Verovatno bi bilo interesantno saznati koji rezon stoji iza takvog jednog u najmanju ruku, usuđujem se okarakterisati, kontradiktornog stava. -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:41, 14. август 2011. (CEST)

Bibl, pročitaj još jednom PAŽLJIVO šta sam napisala. Nemam vremena da ti crtam. --Јагода испеци па реци 22:01, 14. август 2011. (CEST)

Madu, onda kad mi već namiguješ, u biti to govoriš u šali, pa dakle imaš vremena da mi crtaš. Ja bih voleo da to onda činiš pažljivo. Možeš i da NAGLAŠAVAŠ ako ti je tak lakše - meni neće smetati. -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:01, 14. август 2011. (CEST)

Колико би могло да се схвати овде се помиње некакав посао који чини се треба обавити, а није чини се јасно ко би га обављао а чини се да је још мање јасно шта би тај посао био. Можда би помогло ако би се најпре дефинисао проблем који се помиње, па да се онда он решава. То је онда можда већ помак јер би онда вероватно било и јасније шта треба обавити, а онда би се можда нашли и људи који би га обавили. Срдачан поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 21:11, 14. август 2011. (CEST)

Čini se da bi bilo interesantno saznati kako to da Vikipedijanče koje tvrdi da nema vremena (a potom tvrdi da nema ni živaca) da se upoznaje šta se sve negde dešavalo i da se udubljuje u problematiku nekog projekta, ima vremena da daje komentare u kojima nečije činjenje (pretpostavljeno da na tom tamo projektu) karakteriše kao sramotno. Srdačan pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 23:04, 14. август 2011. (CEST)

Мислим да је став о негирању језика заправо став о негирању постојања народа. Основа постојања посебности неког народа је језик, па би се негирањем постојања Бошњака назвало негирање постојања језика Бошњака, или како се на српском каже, бошњачког језика названог према називу народа. Исто тако са лингвистиче стране се може рећи да се ради о једном језику, јер је већина ријечи иста. Ситуација би се додатно исполитизовала ако би неко инсистирао на даљој језичкој подјели, која би била заснована на географским називима, па би језике почео да назива херцеговачки, сремски, шумадијски, славонски, далматински, босански итд. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:24, 14. август 2011. (CEST)

A language is a dialect with an army and navy. -- Слободан KovačevićбиблброKS 21:35, 14. август 2011. (CEST)

Мање приче, више рада

Мислим да је сада бесмислено полемисати о томе зашто су Хрвати (или дио њих) узели то и преправљали. Такође је сувишно причати о национално-лингивистичким односима овдје, јер сви знамо какво је стање. Језик је исти од Словеније до Македоније, народи су били у рату, нико не може примити назив „непријатељске“ стране, затим термин балканизација итд. Међутим, као што Јагода рече и као што сама чињенична ситуација говори, на пројектима Задужбине Викимедије уважена је политичка подјела језика и као таква представљена на овом пројекту. Можда то дјелује у крупном плану погрешно (у смислу све веће подјеле међу „троплеменским народом“), али садашња реалност не може другачије изгледати. Као што је споменуто, замислите само који би правопис примјењивали, би ли ту било уопште енциклопедијског пројекта или националистичког форума итд. Дакле, након кратко резимеа, треба поћи у акцију као што је предлагано, ако је могуће. Дакле, онај ко је стјуард (као Дунгодунг) или неки чиновник на Мети (као Милош Ранчић, мислим да се он чак налази у језичком комитету који се не бави овим, ал ето може послужити као подлога) или ко год је вичан овом задатку (ако их има) да види на којем се мјесту могу поднијети јасни аргументи за исправљање ове ствари. Мислим да је аргументација да постоје засебни језички пројекти сасвим довољна. Уосталом, уредници нису ни надлежни да одлучују на било којем пројекту о стању неког језика, него само требају примјењивати правила тог језика. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:39, 14. август 2011. (CEST) с. р.

Ja mislim da zaista nema potrebe da se bilo ko upetljava u raspravu da li tako treba s lingvističke strane ili ne, mislim da je naš najjači argument u ovom slučaju doslednost prvodbitno donetoj političkoj odluci Vikimedije da se ti jezici tretiraju kao posebni jezici. Dakle, ako se tako već odlučilo, stvoreni su posevbni projekti, onda je totalno nelogično sad ih odjednom spajati, jer nije dosledno praksi na svim ostalim vikimedijinim projektima. Toga se trebas držati i ne upuštati se u lingvističku priču, jer ako se upustite, to je jalov posao. Biće kao na našem članku Opsada Sarajeva ili Masakr u Srebrenici...--Јагода испеци па реци 23:45, 14. август 2011. (CEST)

Управо тако, један али вриједан аргумент. Све остало је сувишно. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:10, 15. август 2011. (CEST) с. р.

Ako se jednom odlučilo da to budu zasebni jezici, zašto nas to obavezuje da se te odluke za vijek vijekova pridržavamo iako je to u krupnom planu pogrešno? Zar je razlog zato što nije jasno koji bi se pravopis primenjivao? Kako može biti totalno nelogično spajati te projekte kad je argument da je u pitanju jedan te isti jezik valjda i dalje na mestu - ja bih rekao da to onda nije totalno nelogično, pogotovu ako je održavanje zasebnih projekata na sr, hr i bs "jezicima" u krupnom planu pogrešno. Pa i ISO kod za srpskohrvatski jezik se menjao - koliko shvatam u jednom trenutku je ukinut, a posle je valjda ponovno uveden i srpskohrvatski je određen kao metajezik. U ostalom prema mojim saznanjima niko još nije predložio nekakvo spajanje projekata - ni vikirečnika na sr, bs i hr "jezicima", a ni vikipedija na sr, bs i hr "jezicima". A to čini mi se nije ni potrebno jer već postoji zajednički projekat i vikipedije i vikirečnika - i čini mi se da se na njima niko specijalno ne tangira oko pravopisa. Vikisors i vikivesti recimo ne postoje za srpskohrvatski. -- Слободан KovačevićбиблброKS 07:20, 15. август 2011. (CEST)

Замислите како би изгледала ова Википедија, да на њој пишу заједно Срби, Муслимани и Хрвати. Не би могли да се сложимо око ниједног чланка, јер свака страна има своју верзију неког догађаја. --Nenadkgkg (разговор) 23:42, 15. август 2011. (CEST)

Изгледала би у највећем броју случајева неутрално --Јован Вуковић (р) 23:45, 15. август 2011. (CEST)

Bogami, Jovane, nisam ja tako optimistična. Volela bih da mogu da budem, ali ono što se upravo dešava na člancima Masakr u Srebrenici i Opsada Sarajeva pokazuju da nažalost, nisi u pravu...--Јагода испеци па реци 23:49, 15. август 2011. (CEST)

Па вероватно би било пар спорних чланака. За њих би се могло да свако наречје има свој чланак и готово. Када би било технички изводљиво да се чланци аутоматски пребацују из једног "језика" у други, као ово ћирилица-латиница, вероватно би нас до сада већ спојили у једну википедију. А искрено мислим да би то био добар потез. А за те баш спорне теме (углавном историја из 90-их) могло би технички да се одради да свако задржи свој чланак и све би било супер. Мада џабе причамо о томе, када то неће бити технички изводљиво у блиској будућности (а вероватно ни у даљој). --Јован Вуковић (р) 00:01, 16. август 2011. (CEST)

U daljoj? Nije tehnika tol'ko upitna za prebacivanje iz jednog "jezika" u drugi - kad bi bilo samo do ekavice i ijekavice verujem da ne bi bilo toliko problematično jer već postoje kakve takve solucije - već kano što rekoše: pravopis. No kažu "Gde ima volje, ima i načina." -- Слободан KovačevićбиблброKS 00:26, 16. август 2011. (CEST)

Baj de vej, Madu, strasti na članku Opsada Sarajeva se verujem smiruju. -- Слободан KovačevićбиблброKS 00:28, 16. август 2011. (CEST)

Немојте безвезе полемисати о томе како би можда нешто изгледало. То се никада не може десити, бар у скоријој будућности, јер више нема чисте језичке стручности, сада политика диктира све. Сваки народ је донио неки свој кобајаги правопис са другачијим правилима (ево „национални“ Црногорци убацују и своја слова). Иста ствар је са историјом, лаж је да би били спорни само чланци овога рата. Били би спорни чланци цијеле БиХ, цијеле Хрватске, цијеле Црне Горе, цијеле Југославије, свега би било спорно. Бошњаци измишљају неке невјероватне приче о Котроманићима, засебни Црногорци о Петровић-Његошима, Хрвати бацају дрвље и камење на југословенске Карађорђевиће... Била би спорна и историја Хабзбуршке монархије на југословенским просторима, затим Други свјетски рат, па и Први... Као што сам рекао, то би више личило на националистички форум, него на пројекат.

Сваки народ је добио свој пројекат да руководи њиме како зна (иако се ради о језичким пројектима, подјела по народима се код нас поклапа). Оно што је најважније (али ипак можда не тако добро) је да је наша википедија и даље центар окупљања свих југословенских народа. Код нас нема препреке да Хрвати или Бошњаци уређују, нити ће их ико системски прогонити, натјеривати да изоставе све хрватштине и томе сл. Наша Википедија је Пијемонт, тако да ми заправо и не треба да се осврћемо на било шта, друге википедије нам могу само завидјети. :) --Жељко Тодоровић (разговор) 02:36, 16. август 2011. (CEST) с. р.

Отприлике исто ће рећи, односно говоре, корисници са других Википедија. То је разумљиво. Што би се рекло: „Сваки Циго свога коња хвали“. Мој лични утисак је да то не одговара истини и да су разлике између овог и нама језички сличних пројеката у овом тренутку минорне. Главни проблем је, по мени, ПОВ и одбијање да се то призна као проблем уколико има одговарајући предзнак (српски, хрватски, бошњачки...). Што се тиче других ствари, по броју чланака смо још увек испред осталих, мада се та разлика полако топи (углавном јер су и други спустили критеријуме - квантитет испред квалитета). Ср.вики свакако није центар окупљања свих југословенских народа. Тај епитет може да понесе само сх.вики у овом тренутку. Пошто ово није тема, нећу анализирати друге ствари. Суштина је да морамо бити самокритичнији уколико желимо да (осим нас самих) и други почну да нас овако хвале :) mickit 08:57, 16. август 2011. (CEST)

Apsolutno se slažem s Mickijem. Treba biti realan -- malo više samokritike i malo manje samohvalisanja ne bi nam bilo na odmet. Ne verujem ni da smo mi toliko dobri (vidi razgovore članaka Opsada Sarajeva, Masakr u Srebrenici i slične), niti da su oni baš toliko loši (mnogi članovi naše zajednice takođe su aktivni članovi i na tim drugim projektima, i u principu nisam čula da imaju nekih većih teškoća u uređivanju -- a budala i ekstremista ima svugde, da se ne zavaravamo). Što se podele jezika tiče: to je već dvadesetak godina realnost i najverovatnije je da će tako ostati, tako da omalovažavanje odluka drugih nije baš korisno, štaviše, može biti samo kontraproduktivno. Bez obzira koliko te odluke bile političke, a ne lingvističke prirode, nakon izvesnog vremena, pojaviće se i sve veće lingvističke razlike te će na kraju i s lingvističke tačke gledišta ti jezici postati zasebni jezici. Crnogorci unose nova slova. Pa šta? Unose ih u crnogorski, ne u srpski jezik, pa da nas to šokira. Ja zaistane vidim u tome ništa loše, svako je dobio svoj jezik i neka ga neguje onako kako najbolje zna i ume. Mislim da bi bilo krajnje vreme da druge jezički nam srodne Vikipedije počnemo da gledamo kao saradnike a ne kao rivale. Ovo naravno važi za sve, ne samo za njiki na srpskom. Svima bi nam bilo mnogo bolje, a i tekstovi bi nam svima bili mnogo kvalitetniji, a to je uostalom i krajnji i jedini cilj ovog projekta. Imati dobre tekstove na svim jezicima, a ne biti bolji od drugih vikipedija. --Јагода испеци па реци 11:37, 16. август 2011. (CEST)

Kad se kaže da su s lingvističke tačke gledišta ti jezici jedan jezik, čini se da je tu iznet jedan stav. Stav o postojanju jednog jedinstvenog jezik. Ali opet s druge strane čini mi se da se tvrdi da postoje i crnogorski jezik i srpski jezik. Nije mi jasan taj stav o jednovremenom postojanju crnogorskog jezika i srpskog jezika naspram stava da je to sve jedan jezik. Molio bih malo pojašnjenja kako se može imati dva čini mi se kontradiktorna stava o jednom istom pitanju. Pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:16, 19. август 2011. (CEST)

No ofens ment, Madu. Samo bih voleo da čujem tvoje mišljenje: jel' to jedan jezik ili više jezika. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:19, 19. август 2011. (CEST)

Говорећи да је српска википедија напреднија од свих осталих (било по броју чланака, схватању неких ствари и томе сл.) није хвалисање него чињеница, и то не требамо одбацивати. Код нас је овдје сваки корисник добродошао и нико га неће тјерати јер можда напише опће умјесто опште. Онај ко зна нпр. хрватску википедију познаје да тамо те уред хоће појест' ако напишеш опште. Што се тиче да ова википедија важи као центар окупљања, и то је тачно. Не требамо од себе одбацивати ове чињенице, и стављати се у раван са другим, који су доста нетолерантнији. Српскохрватска википедија није никакав пројекат, то је само чисто игралиште. Тамо нема заједнице, него пар уредника који аутоматски убацују чланке, ботовима, нешто их пребацује чланке са других, веома мало пише нове и томе сл. Није активна, не постоји могућност ажурирања чланака нити одржавања истих, критеријуми за чланке су никакви, нема никаквих јасно разрађених правила него како пар уредника жели... Да даље не набрајам, пројекат је и као и тај језик, сувишан. Он се не може узимати као нека ствар за успоредбу, то је празна љуштура. Што се тиче ратних чланака, па свака википедија има пристрасност по том питању, али је такође чињеница да наши чланци важе као неутралнији од било којих осталих википедија. Довољно је само погледати бошњачку и хрватску википедију по том питању, и све је јасно. Тамо скоро никада и нема да ће неко оспорити неке изворе, неки садржај и томе сл., тражити да се нађе нешто чињеничније, неутралније итд., док су код нас то скоро свакодневне активности. Константно се вртимо по ратним чланцима, и стално ревидирамо изворе, покушавамо наћи неутралнији тон и томе сл. Ево Јагода је споменила Опсаду Сарајева, па ево тамо управо трају „ревизије“ извора, тражи се како формирати садржај, и ја сам нешто покушао помоћи (а мислим да јесам). Свакако да се тамо могу чути разноразни тонови, па ево и Јагода је користила говор мржње, други су нека своја лична схватања и доживљаје причали итд. Међутим, то и показује колико је наша Википедија отворена, то код других нема. Такве приче само постоје код нас. Зато, није у реду да ми одбацујемо наше успјехе и равнамо се са другима, када знамо какво је стање ствари код других по том питању. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:11, 16. август 2011. (CEST) с. р.

библ трол

Madu, umesto da odgovoriš na pitanje ti se braniš obaveštenjem da neko troluje. A kako samo razmeštaš komentare, to bi bilo za poseban slučaj o tvojem nedostatku manira. Daklem, propovedaš nešto što nije baš najjasnije na čemu je u stvari zasnovano, a kada ti se ukaže na nekonzistentnosti ti takve komentare skrajnjuješ u ćošak i samim problemom nećeš da se pozabaviš. To zvuči kao da samo propovedaš, eto tek da bi držala svoju sopstvenu vakelu. Počinješ da ličiš na osobe koje to ovde vole da rade. Oni tvoji komentari o nečijoj sramoti, to bolje da i ne ponavljam kako ih vešto izbegavaš. Ccc, Madu. Kažeš imati dobre tekstove na svim jezicima - jel' i na srpskohrvatskom? S jedne strane tvrdiš da je to jedan jezik, a vamo govoriš kako treba imati tekstove na svim jezicima. Koji su to jezici, Madu? Je li su jezici ili je jezik, dogovori se već jednom. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:05, 16. август 2011. (CEST)

Šta ti bre oćeš? Ja tebe ništa ne razumem. --Јагода испеци па реци 14:10, 16. август 2011. (CEST)

A stigli smo do bre. Mašala. Da odgovoriš na barem jedno pitanje - to hoću. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:19, 16. август 2011. (CEST)

Koje pitanje? Ako se radi o tome da li je jedan ili više jezika — pročitaj OPET i to PAŽLJIVO sve šta sam napisala. Nemam vremena da ponavljam jedno te isto. A ni ti nisi mnogo čekao da opet troluješ svojhim besmislenim pitanjima i još besmislenijim komentarima. Mašala, i ja kažem. --Јагода испеци па реци 14:24, 16. август 2011. (CEST)

Без вике, молићу лепо. Ако си се изнервирала, то није разлог да остали трпе. Немаш времена да понављаш, а имаш времена да држиш придике. Ццц, Маду. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:29, 16. август 2011. (CEST)

Ја се изнервирала? Свашта. Ја сам 'ладна ко шприцер, драги мој Библ. Не вичем, него ти наглашавам на које радње треба да се сконцентришеш. А своје време трошим како ЈА хоћу, а не како ТИ мислиш да треба. Написано ти је, нема потребе да опет исто пишем. Дакле, читај. Опет. И опет, и све тако док не скапираш шта сам рекла. --Јагода испеци па реци 15:40, 16. август 2011. (CEST)

Имам упозорење од Јована Вуковића да ћу бити блокиран, па ћу покушати да "ходам по јајима". Дакле, хтедох кас'ти како би вероватно било интересантно сазнати како то да се овде тврди нешто одакле би се могло закључити да ја не разабирем шта је речено и како бих ја требало на нешто да се сконцентришем. И то, како ја схватам, "повишеним тоном". Верујем да би то било интересантно сазнати стога што та тврдња долази од особе која тврди да мене ништа не разуме, док ја с друге стране не видим да сам игде на овој страни навео да ја нисам разумео нечије речи. Додуше, можда се изразила жеља да се разуме мене, а не моје речи, али како ово, верујем, није место да се услишавају нечије жеље, тако нећу ни ја учествовати у таквом некаквом подухвату. Поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 20:58, 16. август 2011. (CEST)

Јел' та реч "успоредба" из српског језика? Мишљења сам да је очито кај се мислило с метафором игралиште, али овај термин "успоредба" можда збуни неког од нашег читатељства. Молим ради разумевања расправе од стране осталог пучанства да се образложи подретло ове речи и њено значење у овом контексту. Срдачан поздрав, -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:28, 16. август 2011. (CEST)

Bibl opet troluje

Mislim da bi bilo interesantno saznati na osnovu čega se zaključuje da je svaki narod dobio svoj projekat da rukovodi njime? Verujem da niti su ga dobili kao narod, niti su ga dobili svi. Jugosloveni možda jesu, no čini mi se da Crnogorci ne. -- Слободан KovačevićбиблброKS 10:59, 16. август 2011. (CEST)-- Слободан KovačevićбиблброKS 10:59, 16. август 2011. (CEST)

Нису узели ИСО 639 код. --Pepsi Lite (разговор) 11:03, 16. август 2011. (CEST)

Jel' to može negde da se nabavi? Hoću ja jedan - plaćam dobro. -- Слободан KovačevićбиблброKS 11:20, 16. август 2011. (CEST)

Да, можеш. Погледај како је Клингонски језик добио свој код, па уради нешто слично. Незнам колико ће те коштати. --Pepsi Lite (разговор) 11:45, 16. август 2011. (CEST)

Jel' se kod dobija ili se uzima? Verovatno od toga zavisi cena. -- Слободан KovačevićбиблброKS 12:36, 16. август 2011. (CEST)

Незнам. Иди ти сам истражуј одговор на то питање, уместо овде да досађујеш. --Pepsi Lite (разговор) 13:15, 16. август 2011. (CEST)

Pa ako ti je dosadno, što se onda javljaš? Ti čini se kao da si već istraživao. Podeli onda svoje iskustvo. Voleli bismo da čujemo šta to imaš novo i nama nepoznato da kažeš. -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:09, 16. август 2011. (CEST)

Господине Ковачевићу, престани да понављаш једно те исто питање! --Pepsi Lite (разговор) 14:47, 16. август 2011. (CEST)

Господине Радивојевићу, јел' вас нешто боли? -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:18, 16. август 2011. (CEST)

Ko je to ovde omalavažavao odluke drugih? Sunce da jim ga spalimo. A to da će se pojaviti sve veće lingvističke razlike - gde ima da se pročita o tome? Mora biti da je poprlično interesantno štivo. Nego od koga se to dobija jezik - jel' se dobija i neka priznanica uz to? I kako to svako je dobio - a Crnogorci? -- Слободан KovačevićбиблброKS 12:50, 16. август 2011. (CEST)

Категорија Чишћење

Могу да обавестим заједницу да је Категорија Чишћење после ко зна ког времена поново празна. Од сада ћу ја да надгледам убацивање чланака и да, када се појави неки чланак, приступим његовом чишћењу. Молим, овом приликом, све које лепе налепницу чишћење да објасне на који део чланка се то тачно односи и шта подразумева чишћење. Уколико то није јасно захтеваћу од дотичног корисника да то учини. Иначе, ја ћу да наставим рад на чишћењу других категодија попут Сређивање и Прерађивање. --Алекс (разговор) 11:30, 16. август 2011. (CEST)

Svaka čast. Slažem se da se stavi šta ne valja kad se stavljaju nalepnice čišćenja i sređivanja. Ukoliko to nije navedeno, mislim da bi čak trebalo samo jednostavno ukloniti nalepnicu. Glupo je da sad ti juriš okolo one koji je lepe a ne znaju zašto je lepe. Kad im se nalepnica ukloninekoliko puta, valjda će se naučiti pameti, pa će sledeći put pre lepljenja napisati zašto je lepe. --Јагода испеци па реци 11:40, 16. август 2011. (CEST)

Свака част и од мене :). Да делим неке споменице, од мене би добио једну :) --Јован Вуковић (р) 13:57, 16. август 2011. (CEST)

Потписани - Подршка за постављање чланка на Википедију

После неколико скидања мог чланка са главног именског простора под изговором да је то већ раније брисано и да не прелази, како они кажу, праг значаја (иако то није тачно) - молим све заинтересоване да се укључе и пруже ми подршку. Наиме, ради се о чланку о филмском серијалу Потписани који спада у једне од запаженијих независних и алтернативних филмских пројеката код нас. Једном се десило да је нечији чланак чија је такође тематика био овај серијал, био обрисан и то константно служи као изговор за скидање, у неколико наврата, мог чланка иако је реч о сасвим другом чланку, са другим (вероватно релевантнијим) подацима и референцама. Да не помињем шта се све у међувремену, од брисања тог чланка па до постављања мог чланка, дешавало са самим серијалом која иду у прилог релевантности. Но, међутим, подударност је ипак приметна и то је разлог због којег већ дуже имам проблем. Ја ћу покушати да вам изнесем аргументе које говоре у прилог релевантности овог серијала и то колико је он значајан или није, те зато молим све чланове који се баве или имају било какве везе са било којом уметношћу, а посебно филмском - нарочито оне који прате или бар знају шта је то алтернативна, независна кинематографија - да се укључе у расправу и пруже ми подршку. Истовремено молим оне чланове којима је информатика и пука званична статистика једино мерило вредности, да се суздрже и не учествују у расправи и, евентуалном, гласању. То исто важи и за оне који не разликују ауторски филм, алтернативну кинематографију или офф-филм од све масовније појаве да данас свако са мобилним телефоном снима свакојаке глупости и исте качи на YouTube. Дакле овако, филмски серијал Потписани аутора Марка Ковача, представља, у основи, андерграунд пародију на нашу култну серију - Отписани. Серијал има 3 филма (епизоде) у тајању од по неких 50ак минута али је у најави (или бар у плану) снимање наставака. Постоји и други серијал под називом Подбрадак потписаних (Повратак отписаних) који исти аутори, колико сам упознат, тренутно снимају у сарадњи са телевизијом Метрополис, док је прва епизода тог серијала већ снимљена и емитована у неколико наврата. Ево, неколико чињеница које говоре о релевантности читавог овог пројекта:

1. - серијал је у перидоу од 2009. до данас емитован 3 пута на јавним телевизијским мрежама
2. - серијал је емитован на 2 различите телевизијске станице (ТВ Арт и ТВ Метрополис)
3. - серијал је имао и свој јавни биоскопски живот у Дому културе Студентски град у Београду
4. - серијал је учествовао на неколико фестивала независног филма (Но буџет фестивал, Ревија у српском Холивуду...)
5. - серијал је освојио награду Шумски патуљак за пародију традиционалног ТВ израза на недавно завршеној првој Ревији независних офф-филмова Србије у српском Холивуду, на Руднику
6. - серијал (прву епизоду) је на YouTube-у погледало више од 5000 људи
7. - званични сајт серијала је за 4 године прегледан око 4000 пута

референце за све ово, које сма ја сакупио, се налазе на Корисник:Drozim/Потписани што је уједно и чланак за који тражим подршку да се врати на главни именски простор а да је ауторски независни филм већ заступљен на овој енциклопедији и да то није ништа чудно нити ново, доказ су следећи чланци:

1. Џет сет (филм)
2. Радомир Белаћевић
3. Dragoljub Aleksić

По мом скромном мишљењу, овај серијал, филм или пројекат (како год) заслужује да има свој чланак на Википедији. Какво је ваше мишљење?--Drozim (разговор) 17:25, 17. август 2011. (CEST)

Ја сам један од ретких који је својевремено гласао да остане. Ако се заједница ипак сложи за враћање, немам ништа против. Пера Којот ^{Шта је, бре???} 10:19, 18. август 2011. (CEST)

Ja sam takodje ranije negde vec podrzao ovaj clanak i bio spreman i da pomognem u njegovoj doradi ali je on ubrzo maknut...moje misljenje se nije promenilo od tad, tako da sam za vracanje clanka...--Gospodnetic (разговор) 12:35, 18. август 2011. (CEST)

Вратити потписане

И ја сам за враћање. Не видим проблем у релевантности. Има и много мање релевантних и квалитетних серија и филмова који су на викију. --Dilic (разговор) 11:09, 18. август 2011. (CEST)

И ја се апсолутно слажем са претходницима...заиста не видим препреку да филм (био он алтернативан или не) који је пеиказиван толико пута на ТВ-у и који је све то постигао (ако је постигао, а постоје ваљда референце) не буде заступљен и овде??? моја апсолутна подршка враћању чланка!--Rema9 (разговор) 11:58, 18. август 2011. (CEST) (lutak korisnika Drozim)

Мислим да је на граници значаја, али да прелази неки основни праг значаја. Тако да га треба вратити --Јован Вуковић (р) 12:14, 18. август 2011. (CEST)

Овај чланак има и моју пуну подршку за враћање. Уосталом ако можемо имати чланке о рецимо неким безначајним спортистима или певачима, разноразним селима итд итд зашто не би имали и овакве чланке. Уосталом ово је део културног живота и место му је на енциклопедији, свиђао се његов садржај некоме или не.--Никола (разговор) 16:20, 18. август 2011. (CEST)

Treba ga vratiti. Emitovan je na raznim televizijama, ne vidim nikakav razlog da se obriše. --Јагода испеци па реци 16:21, 18. август 2011. (CEST)

против članak je bio najobičnije samopromotivno smeće, a to što je prikazivan na Artu i Metropolisu govori i o ovim televizijama koliko o samom „serijalu“ --В. Бургић (реци...) 18:42, 18. август 2011. (CEST)

Ако постоји нешто што је допринијело релевантности између последњег брисања и данашњег дана, онда написати чланак са тим новим информацијама и одмах га ставити на гласање и шта буде. Ако не постоји онда не треба враћати чланак у ГИП.--В и к и в и н дбла бла 18:57, 18. август 2011. (CEST)

Два пута (1 и 2) сам образлагао зашто је чланак о овом кућном видеу за брзо брисање.Као што сам иницијално рек`о на страници за разговор о самом чланку,тако и на оној о његовом идејном аутору,режисеру,главном глумцу,сценаристи,монтажеру итд итр исл,из чланка се не види шта овај кућни видео издваја од осталих,које данас,захваљујући (муњевитом) напредовању технологије,може да снима свако.По мени је ово,очигледно,за брзо брисање. Црни Бомбардер!!! (†) 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Колико ја видим, огромна већина је за враћање чланка односно, тачније речено, за постављање чланка о Потписанима на Википедију (а не враћање тог неког првобитног чланка који је давно обрисан и због кога и имам проблема а који је можда био самопромотиван, мада и да јесте, не знам шта је ту спорно уколико су референце тачне биле...али то није ни битно) и хвала вам на томе...што се тиче коментара Црног Бомбардера!!! који је једини негативан, очигледно да није пажљиво прочитао моје уводно образложење у коме сам замолио чланове који не разликују појам алтернативни или ауторски филм од све присутније појаве да данас свако може да сними било шта мобилним телефоном и окачи то исто на YouTube, да се суздрже од учешћа у овој расправи. Замолио бих администраторе или ко је већ надлежан за то, да поступи сходно резултатима ове расправе или, евентуално, враћање чланка Корисник:Drozim/Потписани стави на гласање.--Drozim (разговор) 10:30, 19. август 2011. (CEST)

Можеш га и ти вратити. Међутим ако неко мисли да је за брисање, може га поново предложити, па тамо ће се видети да ли је заједница заиста за опстанак или не --Јован Вуковић (р) 11:39, 19. август 2011. (CEST)

Kao što sam rekao i Drozimu, mislim da je bolje sačekati još dan-dva. mickit 11:44, 19. август 2011. (CEST)

Ок, сачекајмо онда да прође викенд да се укључи још интересената у дискусију ако их има, па ћемо у понедељак делати...--Drozim (разговор) 15:20, 19. август 2011. (CEST)

Мени није јасно по ком основу ће се опет дебатовати о чланку о овом кућном видеу.У реду је да се десила нека епохална промена у погледу релевантности овог чланка,али нисам уочио која је.Овако,испада да ће се чланак враћати на гласање,док не опстане,чиме се,поново,обесмишљава страница за гласање. Црни Бомбардер!!! (†) 03:28, 21. август 2011. (CEST)

---

Pre nekoliko dana sam posavetovao Drozima da pokrene raspravu na Trgu da vidimo da li postoji konsenzus za vraćanje ovog članka u GIP, jer smo nekoliko puta imali situaciju da se članak o seriji započne i da se potom izglasa njegovo brisanje. Meni lično je svejedno (nisam učestvovao ni na glasanjima, niti u ovoj raspravi), ali sam hteo da izbegnemo još nepotrebnih glasanja i da vraćanje tog članka bude konsenzus učesnika ove diskusije. Na žalost, nisam siguran da je taj konsenzus postignut u ovom trenutku. Kao što se vidi iz izveštaja čekjuzera, Drozim je koristio (zloupotrebio) više naloga kako bi dobio što veću podršku za vraćanje članka. Lutak je blokiranan na neodređeno, a osnovni nalog na sedam dana. Zbog svega toga, precrtao sam određene komentare i predlažem da rasprava traje još neko vreme da bismo videli kakav je zaista stav zajednice o vraćanju pomenutog članka. mickit 18:42, 20. август 2011. (CEST)

Дакле овако, члан Рема9 није никакав мој лутак већ налог мог брата! То што је мој брат, не умањује ваљда чињеницу да је равноправни члан заједнице (као и сви ми) као и то да је сликар који је студирао и архитектуту а бави се и филмском сценографијом (дакле, комплетна уметничка душа) те је његов глас (иако ми је брат) за ову тему релевантнији од гласа неког Црног Бомбардера!!! који са таквим омаловажавањем и ниподаштавањем говори и пише о ауторском филму али не само из незнања и дилетантизма, како сам првобитно мислио, већ и, све сам убеђенији у то, из злобе и зависти. Не могу просто другачије да протумачим чињеницу да тај човек упорно ниподаштава алтернативни филм и кинематографију намерно остајући слеп на таксативно набројане чињенице у мом уводном обраћаљу а које управо указују на, како он каже, епохалне промене које се по њему нису десиле. Или једноставно није ни прочитао текст што је свакако предуслов за учешће у овој расправи? Или је за њега епохално за алтернативни филм само уешће на канском фестивалу јер за друге вероватно није ни чуо? Текве људе би требало, по мом мишљењу, озбиљно упозорити јер својом неупућеношћу, дилетантизмом (а бојим се и злобом) само нарушавају углед и стопирају развој ове енциклопедије у било ком смислу. Но, било како било, са или без гласа и мишљења корисника Рема9, већиснки став заједнице, односно учесника у расправи, је очигледан. То неће да види само онај који не жели. --Drozim (разговор)

Како блокирани корисник под казном може да учествује у раду на пројекту, па тако овде вређа кориснике а код других агитује на њиховим странама за разговор хвалећи њихов начин размишљања

Хтео бих да те замолим да позовеш твоје пријатеље са Википедије који знају да цене нечији рад у сфери уметности и културе, као што ти знаш, и који би такође подржали враћање чланка на ГИП, да узму учешће у расправи

да узму учешће у овој дискусији и подрже га? Казна је ваљда иста за све кориснике или сам нешто пропустио.--Drazetad (разговор) 10:54, 22. август 2011. (CEST)

не учествује у раду већ само оставља коментар као нерегистровани корисник који се на крају потпише да би се знало о коме се ради, да не испадне да нешто ради испод жита или да се крије иза некога...али пошто видим да сте чврсто решени да онемогућите сваки вид слободне коминукације и демократског деловања разноликим прљавим методама (најпре подметнутом блокадом а потом чистом заменом теза да онај ко скрене пажњу да неко вређа основну интелигенцију уметника јесте тај који вређа а не онај који заиста то чини), најбоље је да све који мислимо супротно од вас, избаците и трајно забраните приступ а све који су дали подршку (а то су сви осим бомбардера) прогласите за моје лутке, стрине, бабе, тетке и шурњаје...--213.137.124.143 (разговор) 11:24, 22. август 2011. (CEST) тј. --Drozim (разговор)

--Indijanac (разговор) 13:33, 22. август 2011. (CEST)ovde se bas zakuvalo...ali bez obzira ne to, mislim da treba vratiti clanak jer prelazi prag znacaja...

Nije se zakuvalo. Prosto se diskutuje o tome da li članak treba vratiti u GIP ili ne. Za sada postoji opravdana sumnja da nekoliko naloga koji su podržali predlagača zapravo pripadaju istoj osobi. Osim toga, više korisnika se izjasnilo protiv, a ovom prilikom im se pridružujem i ja. Nije me posebno interesovala ova tema, ali sam odlučio da pogledam malo bolje argumente za i protiv. Sve u svemu, ne čini mi se da prelazi osnovni prag značaja i sve ovo zajedno (korišćenje lutaka, prozivanje neistomišljenika, iznošenje neistina, agitovanje) mi liči na pokušaj da se Vikipedija iskoristi za reklamu te serije i da se ne biraju sredstva da bi se to postiglo. Sorry, ali mi se to ne dopada. Platite hosting i napravite sebi internet sajt pa se reklamirajte do mile volje. mickit 14:03, 22. август 2011. (CEST)

ето колико си се боље упознао са целом темом кад не знаш да серијал већ поодавно има свој званични веб портал...но, није више то ни битно...ја сам свој циљ испунио - да докажем да сте насупрот апсолутне већине чланова заједнице склонили чланак и да немате намеру да га враћате упркос чињеници да је заједница за то...живела диктатура!

пс. повлачим свој захтев а ви радите шта год вам је воља јер, шта се год покаже као истина, исход ће бити исти - онакав какав ви желите! --213.137.124.143 (разговор) 12:15, 23. август 2011. (CEST) тј. --Drozim (разговор)

Изјашњавање о новој масовној акцији

Замолио бих уреднике да се изјасне о покренутој новој масовној акцији. Наиме, Јагода иде и обиљежава чланке са шаблоном без извора (што није спорно), али је спорно што се масовни број чланака предлаже за брисање. Ради о се предложеном брисању по истом шаблону, тако да би се о томе заједница требала уопштено изјаснити. Појединачно предлагање које затрапава друге уреднике је масовна акција, а она се не изводи без консензуса. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:00, 19. август 2011. (CEST) с. р.

Да је узела један минут да напише једну реченицу, Википедија би била боља, за ту једну реченицу. Најлакше је брисати. -- Bojan  Razgovor  02:05, 19. август 2011. (CEST)

Ја мислим да је у праву и подржаван њену акцију.--Miut (разговор) 02:09, 19. август 2011. (CEST)

Ово би се могло карикирати овако: шта с’ дереш на жену, пусти је да усисава за нама онај џумбус...--Епаминонда (разговор) 02:16, 19. август 2011. (CEST)

Ја не спорим да свако има право предлагати овакве чланке за брисање, али што је превише, превише је. На први поглед уочљиво је да је ријеч о масовној акцији, те стога томе треба приступити на други начин (као што је и раније било рађено). --Жељко Тодоровић (разговор) 02:22, 19. август 2011. (CEST) с. р.

Ma kakva masovna akcija. Samo imam malo vremena, pa rekoh, da učinim nešto korisno... --Јагода испеци па реци 02:33, 19. август 2011. (CEST)

Za napredak ove vikipedije bi doslo vise korisnika kao sto su CrniBombarder, Wlodwimerz, Ant83, Ivan23, NikolaPMF, Walker, Marko235, Drazetad, Bolen, Metodicar, Dcirovic, ClaudisGoticus, Lampica, Sima90, Serbianboy, Wikiwind, Sanja, XZ, Alexmilt, Sahara, Zvezdica... Ljudi koji rade. -- Bojan  Razgovor  02:26, 19. август 2011. (CEST)

Neko mora da radi i prljave poslove... Ja ne vidim šta to ja radim loše: obeležavam članke koji nemaju ni literaturu ni reference, a one koji ne zadovoljavaju minimum kriterijuma za klicu (3 rečenice), stavljam na glasanje za brisanje. Da li mi neko može objasniti šta je u tome loše, ili nije po pravilima vikipedije? Bokice, tebi svaka čast, ali ja tuđe đubre ne mogu da čistim. Ono što me zanima, to i napišem, a ono što me ne zanima, jednostavno obeležim šablonom, prema pravilima koje smo sami izglasali. --Јагода испеци па реци 02:30, 19. август 2011. (CEST)

Dobro Bojane, gde sam ti ja u ovom nabrajanje?!? :PPP Šala. Well, draga mi koleginica, radila je nešto što nije zabranjeno. Ako joj se lepi - može da lepi. Što se tiče glasanja, i on ide svojim tokom. Ona je predložila (obrazložila i glasala) a ostali se izjašnjavaju. Očigledno je koliko njih podržava brisanje/ostavljanje. Lično smatram da bi projektu više pomogla da je pronašla neku referencu ili napisala još jednu prostu rečenicu (ne bi utrošila više vremena nego za učinjenu akciju), ali to joj nije obaveza. MikyM|Write me 02:36, 19. август 2011. (CEST)

Ti si admin. Podrzumeva se da si vredan. -- Bojan  Razgovor  06:11, 19. август 2011. (CEST)

MikyM|Write me 08:09, 19. август 2011. (CEST)

Против сам ових поменутих масовних акција, пошто се чланци не унапређују на било какав начин. Не знам да ли ће бити од користи за пројекат да 10.000 чланака буде ручно означено са шаблоном (без извора). А не знам ни каква је користи од тога што се чланци о насељеним мјестима са мање од четири референце означавају са шаблоном (без извора). Не видим смисао. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:50, 19. август 2011. (CEST)

Niti je ovo masovna akcija (kakva crna masovna akcija, pa idem peške, ja jedna!), niti je mene briga da li si ti protiv ili nisi, BČ. Ne radim ništa što nije dozvoljeno, a korist je očigledna: čitalac se upozorava da podaci možda i nisu tačni, s obziorm da je poreklo podataka u članku nepoznato. Tebi možda nema smisla, ali za slučajnog čitaoca je to velika pomoć i orijentacija. Miki, u pravu si, nemam nikakvu obavezu da bilo šta radim, ali bih podsetila da ja nisam od juče ovde, i da sam i te kako pisala i doprinosila i na druge načine. Čudno je to što ne baš niko od vas koji ste se ovde javili nije tad javio da me potapše po ramenu i da mi kaže, e, super što to radiš, ali ste zato prvi tu kad radmi nešto što je neophodno uraditi a što se eto vama, ne dopada. E, baš me briga šta mislite, po meni jedino je bitno da posetilad dobije pravu informaciju, a ako neki članak nema literturu ili reference, znači da ono što tu piše nije možda istina. I to čitalac mora da zna. Toliko od mene. --Јагода испеци па реци 02:56, 19. август 2011. (CEST)

Jagodičak, pa izvini što te nisam tapkao ... Ae, brzo daj rame. Ne boj se, necu jako ... tapkati :) Mislim faliso sam te, ali izgleda da se to ne računa :) Dobro de, sad to. Nego mislim da ne treba nikom sputavati pravo da kaže šta misli. Kao što već rekoh, ne mislim da radiš ništa što ne smeš. Da li je to korisno ili ne, ali i opravdano - sama zaključi. Ipak nisi ti tu od juče (kao što i sama kažeš). Ali ni od preključe. Hm, neprovereno sam ubeđen da si ti tu još iz vremena "mame i tate" , a to mu ga dođe kao neka sr.wp pra istorija (auuu al ga preterah sade) ili kameno doba.. (malo komedije u ove sate nije na odmet)MikyM|Write me 04:32, 19. август 2011. (CEST)

Ne treba meni nikakvo tapkanje, samo me pustite na miru. Korisno jeste i već sam objasnila zašto: čitalac treba da zna da ono što stoji u članku nije provereno i da je nepoznatog porekla. Vikipedija je danas svakosdnevna alatka u procesu učenja, pa i Filip je onomad govorio o opasnostima iste. Lepljenjem nalepnice ta opasnost se malo ublažava, tj. ako neko već želi da koristi podatke iz nereferenciranog članka, onda to radi na sopstvenu odgovornost, jer ga je Vikipedija putem nalenpnice opomenula u nesigutnost i neproverenost onog što tu piše. --Јагода испеци па реци 09:34, 19. август 2011. (CEST)

Кад већ не треба, нема потребе за констатацијом да неко није урадио нешто што нетреба. Википедија од памтивека има одрицање одговорноси, тако да са шаблоном или без њега, јасно је веродостојност информација и начином коришћења. Свако на сопствену одговорност користи информације и дате референце. Не видим какву опасност носи чланак у којем пише да је одређено место, насеље у тој и тој држави, позиционирано на мапи, са интервини везама а негде и са званичним сајтом., те је предложен за брисање. Овде је топик (колико сам схватио) предлог за брисање а не маркирање шаблоном о могућој нетачности. Баш ме интересује како би реаговала ен.вп (са које и потиче смерница на коју се позива) када би тамо ишла и радила исто, или глобална заједница на Мети. Оно што је теби корисно, некоме није и оно што је некоме некорисно теби можда јесте. У сваком случају драго ми је што си чланке предложила за брисање јер сматрам да је то добарначин да заједница искаже свој став о томе. MikyM|Write me 09:57, 19. август 2011. (CEST)

Хајде,за промену,да урадимо нешто конкретно из целе ове приче.Што једноставно не би сели,дали конкретне предлоге око неких ствари и покренули причу са мртве тачке. Типа:

1. минимум података за чланак о појединачном албуму
2. минимум података за чланак о насељеном месту (у зависности од броја становника)
3. употреба шаблона {{без извора}}

да ли се користи за чланке који немају ни литературу,ни референце у тексту

да ли се користи за чланке који немају референце у тексту,али имају наведену литературу

да ли се ставља на све чланке који не испуњавају договорени услов за његово постављање или само на оне где се уочава конкретан проблем (уколико да,ондак пустити бота да то окачи свим чланцима,а ако не,онда би било потребно да се он додатно појасни у опису измене или на страници за разговор)

Албуми су вечити проблем,ово са насељима је,релативно,нова ствар,док проблем са употребом овог шаблона и (понекад) опречним тумачењима његове употребе,постоји већ годину,две сигурно. Црни Бомбардер!!! (†) 02:59, 19. август 2011. (CEST)

ВП:ЧЗБ служи за да се утврди да ли су неки чланци значајни, не кратки, не ПОВ. Свако место је релеватно.

да, али пожељније је користити {{fact}} уз коментар и поштовање Википедија:Када тражити извор + шаблон показује време кад је стављен

да, али пожељније је користити {{fact}} уз коментар и поштовање Википедија:Када тражити извор + шаблон показује време кад је стављен

не бих -- Bojan  Razgovor  06:23, 19. август 2011. (CEST)

---

Ja stavljam nalepnicu na one članke koji nemaju niti jedan izvor niti literaturu,ili pak na one koji imaju teksta ali imaju npr. samo jednu, dve reference, što svakako nije dovoljno, s obzirom da su onda referencirane samo dve rečenice u tekstu od npr. tri, četiri odeljka, dakle, ostatak teksta ostaje sa podacima nepoznatog porekla. Tu predlažem da se umesto referenci koristi odeljak Literatura, jer reference podupiru samo rečenicu na kojoj stoje, a odeljak Literatura podupire ceo članak, što je sasvim ok ako je članak kratak ili je klica. Nema tu šta da se dogovaramo, sve je već dogovoreno i ja radim prema pravilima: Википедија:Клица kaže da je minimum za klicu tri rečenice, što ni jedan preldoženi čklanak za brisanje nema. Википедија:Референцирање за почетнике: „чланци са непоткрепљеним материјалом могу бити обрисани, тако да је, ако се нешто додаје у чланак, веома препоручљиво да се укључе референце, да би се знало одакле податак потиче.“ Dakle, svi članci koji nemaju literaturu ili reference, prema pravilima čak mogu biti i obrisani, jer se ne zna odakle podaci potiču. Dakle, ništa ovde nije neodređeno, sve piše lepo u pravilima. Ja ne radim ništa loše. --Јагода испеци па реци 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Колико сам ја примјетио, нико до сада није употребљавао шаблон (без извора) ако у чланку постоји бар један извор, али видим да се сада овај шаблон (без извора) додаје и у чланке са више референци, па не видим смисао ни шаблона ни акције. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:02, 19. август 2011. (CEST)

Opet lažeš. --Јагода испеци па реци 03:09, 19. август 2011. (CEST)

Подносим доказ у коме се види да је кратак чланак са три референце означен са шаблоном (без извора): http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B1%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B0%D0%BD&diff=4649609&oldid=4649608 --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:17, 19. август 2011. (CEST)

Tri reference nisu dovoljne za toliki tekst. Bolje je staviti odeljak Literatura, koja bi onda pokrivala ceo članak. --Јагода испеци па реци 03:31, 19. август 2011. (CEST)

Tri reference nisu dovoljne za toliki tekst. [4] Мени звучи неразумно да било ко условљава број референци за било који чланак који има референце и да га још означава са шаблоном (без извора).--БаШ-ЧелиК (разговор) 06:39, 19. август 2011. (CEST)

Kao što rekoh, baš me briga šta ti misliš ili smatraš. --Јагода испеци па реци 09:35, 19. август 2011. (CEST)

Акција брисања клица је контрапродуктивна. Не даје никакав резултат, а свака клица која сутра има потенцијал да буде чланак треба да се остави. Ово са изворима код чланака је нешто што може и не може. То све може бот да уради а листа постоји: Корисник:FelixBot/безив. Мислим да постоје акције које су значајније. Примера ради да се очисте категорије за чишћење и сређивање, не мали број чланака има проблема са преводима. То је оно што подиже квалитет, јер када би очистили те листе, после тога би сређивање нових чланака ишло много брже. Када се појави нови чланак са налепницом за сређивање ја то не могу да приметим... Постоје листе на којима има хиљаде чланака који су нама потребни, нпр: Корисник:FelixBot/фаленам или Корисник:FelixBot/тражене итд итд... --Алекс (разговор) 03:18, 19. август 2011. (CEST)

Preoblem je u tome što predloženi članci nisu čak ni klice. --Јагода испеци па реци 03:30, 19. август 2011. (CEST)

Верујем да се сви слажемо да литература или референце морају да постоје у тексту, јер му то даје кредибилитет и он постаје проверљив, што је есенцијално за Њикипедију. Ја не волим налепнице да стављам у текст, пре свега због читљивости, јер ми Њикипедију не пишемо због себе већ због људи које углавном не занимају наше техничке ствари, већ информације. (Видим да је челични, који је иначе волео да лепи налепнице типа „овај чланак нема категорију“, сада потпуно другачије мисли и драго ми је због тога.) Ова налепница је ипак нешто друго, јер трагачима за информацијама скреће пажњу да оне нису поуздане пошто нема извора на које се позивају. Мислим да је Црни конкретизовао проблем. Наиме, на Њикипедији огроман број чланака није покривен литературом, те не бих претеривао и гледао дужину чланка и број референци, зато што је то мањи проблем. Треба најпре решити већи; тамо где их уопште нема. Тим пре што дужина чланка и број референци нису увек у корелацији; огроман чланак може да се напише уз помоћ једне једине књиге, а и три реченице могу да се саставе из пет различитих извора. Ту нема правила и самим тим, бројање ми нема ама баш никаквог смисла.--Методичар зговор²а 10:26, 19. август 2011. (CEST)

(Видим да је челични, који је иначе волео да лепи налепнице типа „овај чланак нема категорију“, сада потпуно другачије мисли и драго ми је због тога.) Методичар Нисам ја промијенио мишљење и не мислим потпуно другачије него раније. И данас додајем шаблон (некат) како бих новим корисницима скренуо пажњу да додају категорије, што се види овде: [5]. Оставим пола сата да сами додају катеогорије, па ако је урађено, онда скинем шаблон, или сам додам категорије па уклоним шаблон. Ево види се овде: [6]. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:39, 19. август 2011. (CEST)

Има ли шанси да се сав тај џумбус поспреми ботом? Пера Којот ^{Шта је, бре???} 11:53, 19. август 2011. (CEST)

Колико се ја сећам, постоји неко глобално правило за све те клице. То је отприлике да ако чланак има података за 3 просте реченице, довољан је за клицу. Значи за клицу је довољно и нешто овако:

„Мргхр је град у Зимбабвеу. Према попису из 2003. године има 7.846 становника. Налази се на 52°26′10″ СГШ 7°04′14″ ИГД.“

Е сада питање које се овде поставља да ли кутијица која стоји са стране може бити замена за реченицу. Ја мислим да је то апсолутно прихватљиво. Тамо стоји много више него у ове 3 реченице, и чланак Мргхр је град у Зимбабвеу са кутијицом (у којој стоји бр. становника, површина, кординате, положај на мапи државе, поштански код и сл) је потпуно довољан за клицу. Многе папирне енциклопедије имају чланке о градовима који нису већи од 3-4 реченице. Да ли ћемо сада терати мак на конац, па из кутијица копирати исте податке и убацивати их у облику реченице то већ зависи од нас самих, али ја мислим да нема потребе за тим. Колико се сећам, још док сам ја био нов корисник се водила нека дискусија о томе шта је минимум за клицу, и мислим да се тада нису наводиле 3 реченице, већ 3 податка, што је можда и боља формулација, пошто укључује и кутијице. Ето толико од мене. А као што видим већина корисника се на ВП:ЧЗБ изјашњава да они чланци јесу за опстанак, тако да изгледа да се сви слажу да и кутијица може бити добра замена за текст. --Јован Вуковић (р) 12:03, 19. август 2011. (CEST)

А да заборавио сам да напишем нешто и о шаблону без извора. Слажем се да је потребно референцирати све чланке. Али ја бих подсетио на то да у чланке убацујемо литературу и референце задњих пар година. Пре тога је било и више него довољно ставити спољашње везе или само превести чланак са друге вики. А више пажње се обраћа на литературу и референце можда само задње 2-3 године. Ја мислим да имамо макар 50.000 чланака без извора. И наравно да се то треба решавати. Само мислим да је много боље направити неки тим који би се бавио тиме. Оставимо рок од нпр. годину дана (можда је то и прекратко), па после на све чланке који немају литературу и референце ботом лепити налепницу. --Јован Вуковић (р) 12:09, 19. август 2011. (CEST)

Смерница је прихваћена консензусом , ато ваљда значи изгласана, погледајте Википедија:Клица и још пише да треба имати 3 реченице да би било клица. Значи изгласано да треба тако.--Miut (разговор) 12:12, 19. август 2011. (CEST)

На ен википедији постоје десетине хиљада чланака о насељеним мјестима са једном реченицом, без референци, и са празном кутијицом без географских координата. Никоме не сметају и само могу да се прошире. То и јесте циљ википедије, да неко покрене чланак, да неко други види и да га прошири, па онда дође још неко и убаци још нешто итд. Иза једног чланка о насељеном мјесту стоји крвав рад, јер се посебно раде категорије општина, траже географске координате, рјешавају вишезначне (што је чест случај са насељеним мјестима), па међувики везе и још тога. Да не говорим још о транскрипцији назива на српски када се ради о страним насељеним мјестима. И све то треба неко да уради, да би на крају чланак био предложен за брисање, што заиста нема никаквог смисла. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:20, 19. август 2011. (CEST)

Миут, ниси у праву. Википедија:Клица је смерница, а не правило и не морамо да га се придржавамо. То је преведено са енглеске Њикипедије без сувише буке, консензуса или гласања. Пошто ја некако волим да ми еволуирамо, мислим да би требало текст мало прилагодити новијим стандардима (текст датира из 2005. када се на Њики штотшта другачије радило). Зато се слажем са Јованом да се вреднују информације, а не реченице. Тим пре што је у поменутом тексту клица дефинисана веома широко: „Такав чланак обично има 3 до 10 кратких реченица, али то није правило — зависи од „ширине“ теме.“ Шта то значи? Има три, пет, десет реченица па је клица, а и то зависи од ширине, а и све је то „обично“. Што значи да се дозвољава и могућност „необичног“, да клица има две или двадесет реченица.--Методичар зговор²а 12:54, 19. август 2011. (CEST)

Како не мора да се спроводи, ако пише да је прихваћено консензусом. Што се тиче дужине и то је јасно написано, иако ти мало лоше интерпретираш. Пише: Ткав чланак обично има 3 до 10 кратких реченица, али и дужи чланак може бити клица, ако је тема довољно сложена. То значи да не може бити клица са две реченице. --Miut (разговор) 13:11, 19. август 2011. (CEST)

Хм. Знаш како се каже; и на тараби пише свашта... :) Лепо је то што пише, али бих волео да видим линк, а овде га нема, на пр. Тумачим онако како је написано. Ако кажеш, зидари су обично мушкарци, нећеш погрешити ако претпоставиш да у тој делатности ради и понека жена. Ако кажеш, обично од три до десет реченица, претпостављам да може да буде и изузетака. Ако кажеш, најмање три реченице, био си довољно конкретан.--Методичар зговор²а 13:30, 19. август 2011. (CEST)

---

Evo i ja napravih dva članka o gradovima u Albaniji: Cerik i Bulčiza. Oba imaju po dve rečenice i infobox sa ponekim podatkom pored sgš i igd. Možda su dovoljni za klicu, možda nisu. U svakom slučaju nadam se da njihovo prihvatanje ili odbacivanje pomogne u tome da se razjasni šta je tačno klica. Pozdrav, -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:05, 19. август 2011. (CEST)

...guess who's back?--Епаминонда (разговор) 14:39, 19. август 2011. (CEST)

...may a guess be given? -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:50, 19. август 2011. (CEST)

Колико текста је овде исписано. Да сте сви убацили по једну реченицу и једну везу у сваки спорни чланак проблем би одмах био много мањи. Пошто је радим највише на географским чланцима, да лиу ви уопште знато како је тешко доћи до података о неким насељима, географским објектима (и небитно чему) када се раде неке државе које су, па хајде рећи ћу за наше појмове егзотичне? јагода је навела мој чланак о једном јерменском граду Абовјан - ја сам у чланак ставио три референце, и службену страницу града - јел то мало за један кратак чланак да се његова валидност доведе у питање? Тим пре што постоји линк са службеном страницом града! Па мислим ако они лажу тамо онда је то већ питање за правосудне органе. А са масовним брисањем чланака се ништа не постиже. на крају крајева свако од нас је довољно писмен да може превести бар две реченице са неког сајта или неке друге википедије за сваки чланак.--Никола (разговор) 14:56, 19. август 2011. (CEST)

Имам једну молбу, а то је да се прекине са прекорима типа: „...да сте оволико писали, шта би чланака настало...“ Прво, та фраза се већ офуцала временом, друго, сви учесници у разговору су урадили огроман посао за Њикипедију олреди и треће, овакви разговори су потребни. На овај начин разјашњавамо шта је добро и у ком правцу треба ићи да би се проблеми отклонили. Није поента ни настављати рад у неразјашњеним околностима, па да се проблем гомила. Боље је стати и решити. Надам се да сам разјаснио. :)--Методичар зговор²а 15:09, 19. август 2011. (CEST)

Inače za ove članke o gradovima u Albaniji na mnogim ostalim vikipedijama nema mnogo više podataka nego u odgovarajućim člancima ovde. Na nekima čak i manje. To važi i za en.wp - ako se ona može uzeti kao neki pokazatelj. -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:22, 19. август 2011. (CEST)

Nema šta, ovo što je Jagoda krenula da radi, trebalo je odavno da se desi. Budimo pošteni - nije svako francusko, nemačko, poljsko, pa ni srpsko selo enciklopedijski relevantno. Pogotovo ne neko sa jednom rečenicom: „Mrduša Donja je selo u Hrvatskoj“. Ako o selu, gradu, školi, čemu god, ne može da se kaže još par prostoproširenih rečenica, onda ni ne treba da bude u enciklopediji. A to što neki imaju pik na Jagodu i vole da mi imamo milion članaka, a (što neko onomad reče) klikom na slučajni članak izlaze samo sela i NGC objekti, po meni je čak i veći problem. --В. Бургић (реци...) 10:43, 22. август 2011. (CEST)

I još nešto, da ste vi koji želite da ostavite ove članke: Bokica, Željko, Baš; potrošili onoliko vremena na popunjavanje tih članaka umesto na prozivanje Jagode, imali biste legitimnost da joj prigovorite. A ona, niti bilo ko drugi, nije dužna da traži podatke o svakoj selendri koja je uneta botom. Možda (šta možda, sigurno) se o 95% tih sela ni ne može naći neki podatak osim statističkih. Kao kada bismo ubacili sve pesme koje su ikad snimljene na ovom svetu, a zato što imamo kutijicu u kojoj pišu vreme trajanja, album, izvođač, izdavačka kuća i godina izdanja rekli da prelazi prag značajnosti. --В. Бургић (реци...) 10:50, 22. август 2011. (CEST)

Zapravo, radim. Poenta je da se ne jurcamo za nekim jer neko zeli linijom manjeg otpora da radi. Kvalitet necemo postici brisanjem, nego pisanjem. -- Bojan  Razgovor  11:22, 22. август 2011. (CEST)

„I još nešto, da ste vi koji želite da ostavite ove članke: Bokica, Željko, Baš; potrošili onoliko vremena na popunjavanje tih članaka umesto na prozivanje Jagode, imali biste legitimnost da joj prigovorite.“ Ово је неадекватан коментар на ову тему. Нисмо ми дио завјере, па смо ми неки који би да остављају чланке и оптужују некога. Такође, веома је ружно оптуживати свакодневне колеге овдје да немају легитимитер нешто затражити на Тргу. И надаље, као што каже Бокица, ништа се не постиже брисањем, него писањем. И ова акција је заправо имала користи, зауставила је талас предлагања за брисање. Убудуће, томе треба приступити мало паметније. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:15, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Sram te bilo, Burga, kako smeš da podržavaš Jagodu a da govoriš protiv Željka?! Znaš li ti da su to „dečje stvari“ i da tvoje mišljenje u tom slučaju „apsolutno nije relevantno“? Hhhe.. Željko, Željko... Koji si ti lik. Pa ti si toliko uobražen da je to prosto neverovatno! Ti sad misliš da si tom svojom „akcijom“ zaustavio „talas predloga za brisanje“, a ja tikažem da sam stala jer me mrzi dalje da pregledam, a i imam druga i pametnija posla. Elem, ja ću predlagati članke za brisanje kad god mislim da treba, i u onoj količini koju smatram potrebnom, a glasanjem će se odlučiti da li će se brisati ili ne, i NIKO, a ponajmanje TI, će me zaustaviti nekim svojim „akcijama“. Ja ne radim apsolutno ništa protiv pravila, a to što ovde ima nekih kojima smeta kad se uzme metla u ruke i počne da se čisti đubre, samo šteti ovom projektu, jer, kao što sam oduvek govorila, KVALITET, a ne kvantitet je ono što se računa. --Јагода испеци па реци 08:36, 23. август 2011. (CEST)

Биће квалитета и квантитета. Квалитет нећемо поправити брисањем, већ статистику која је као бикини, све показује, а ништа се не види. -- Bojan  Razgovor  08:45, 23. август 2011. (CEST)

Nažalost, očigledno je da se ne slažemo. --Јагода испеци па реци 09:06, 23. август 2011. (CEST)

Ljudi nisu drva da se slažu ili ne slažu. -- Слободан KovačevićбиблброKS 11:28, 23. август 2011. (CEST)

Јагода, опет се бавиш измишљањем мојих коментара како би ти могла писати непримјерене коментаре. Мани се пропагандисања и понашај се озбиљно. Ако ти је повређена сујета, задржи то за себе. Википедија није мјесто гдје ће се неко инатити и радити нешто не слушајући никога. Као што видиш, заједница је рекла шта мисли о тим чланцима, тако да је твоја пропаганда сувишна. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:39, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Хм, да. Неком заиста јесте повређена сујета, али то свакако нисам ја. И немој ми молим те само ти поповати шта је Википедија а шта није, јер ти то свакако немаш појма. Доказ за то је и овај твој последњи коментар. --Јагода испеци па реци 13:41, 23. август 2011. (CEST)

Zar se tvrdi da je ovde nečija propaganda potrebna? -- Слободан KovačevićбиблброKS 14:38, 23. август 2011. (CEST)

Цоми Мајсторовић

Да ли је ок да свако гала-вече има свој наслов? Кад човек отвори чланак, пукне садржај ко да је Марија Калас! Болен (р) 12:59, 19. август 2011. (CEST)

То зависи од аутора чланка, али ти свакако можеш да се не сложиш. Ипак, боље је да садржај продискутујеш на разговорстрани, а не на тргу, јер ако бисмо овде сви коментарисали поједине стране, затрпали бисмо простор. Иначе ми лично не смета где год да покрећеш тему.--Методичар зговор²а 13:03, 19. август 2011. (CEST)

Mene vise zabrinjava sto u tom clanku vecinu referenci cini YouTube... --Јагода испеци па реци 13:17, 19. август 2011. (CEST)

Па јбг, то је певаљка. Ту нема много да се бира. Или оћеш или нећеш. Знам то јер сам написао биографију једне од њих. И мада је 90% тога тачно (то лично знам, иако је то никакав доказ) морао сам да се позивам на жуту штампу... Болен (р) 13:32, 19. август 2011. (CEST)

Да, али то је још увек штампа. Није видео јутуба. Ја сам једном питала шта заједница мисли о томе да јутуб буде референца, и мислим да заједница није била за то...--Јагода испеци па реци 03:34, 21. август 2011. (CEST)

Nije YouTube referenca, već video koji se nalazi na YouTubeu. A video može da bude referenca. Npr, u ovom članku stoji „Milica je otpevala pesmu DONNA CON TE[16] od Ane Okse“ i reerenca vodi na video snimak gde ona peva tu pesmu. Ne vidim tu ništa sporno. -- Loshmi (razgovor) 04:24, 21. август 2011. (CEST)

Ne vidim ni ja, ali kad sam onomad bila predložila da se koriste dokumentarci kao reference, sa navođenjem proizvođača, i minute, bilo je dosta korisnika protiv te ideje...--Јагода испеци па реци 11:06, 22. август 2011. (CEST)

Ma j* korisnike. Ja koristim i YouTube i dokumentarce (doduše, ove druge nisam još, nisam imao priliku, ali to je baš lepa referenca). Болен (р) 11:45, 22. август 2011. (CEST)

Референце

Ккхмм... Питање: да ли референце треба приказивати у потпуности, или не? Мики мисли да не треба да буду сакривене, чак ни мало, мада он ће се сад сигурно јавити па изнети своје разлоге. Ја (и верујем још неко) мислимда је боље када се сакрију (не скроз, наравно). Моје мишљење је да то треба да буде ствар самог аутора, и да било каква правила у вези тога нису конструктивна. По мени (дакле ПО МЕНИ) битно је да је чланак леп! И нормално, водићу се тиме када га будем писао. Некоме је опет леп онај чланак где се виде референце. А некоме није ни битно да буде леп! И још нешто... Мики, уопште ми се не свиђа твој коментар: „Ја сам и сам могао да кликнем на Уреди... (па да урадим како хоћу)“. То је јако, али јако, неколегијално и безобразно, и верујем да нико преко тога не би прешао. Молим остале да се изјасне, и Микија да се не љути — то је само моје мишљење. Болен (р) 19:36, 21. август 2011. (CEST)

Искрено мени је сасвим свеједно да ли ће референце бити делимично скривене или не. Ја сам их поставио тако делимично скривеним јер је тако визуелно текст привлачнији просечном читаоцу (бар ја тако мислим) и мислим да је визуализација и те како важна. Али опет кажем мени лично је сасвим свеједно, а ако би дошло до евентуалног гласања наравно да би прихватио став већине.--Никола (разговор) 19:58, 21. август 2011. (CEST)

Пошто сам замољена да изложим своје мишљење... Лепота је субјективна ствар тако да је некоме лепо да се сакрију, а некоме да се открију референце. Мени се више свиђа кад су откривене, али, као што рекох, то је субјективно виђење, тако да мислим да је најбоље да се избор остави оном ко је писао чланак, или ако је учествовало више корисника, онако како они одлуче или пак онај корисник који је највише допринео чланку. --Јагода испеци па реци 20:00, 21. август 2011. (CEST)

Више волим када су референце потпуно приказане, али уколико постоји договор да се сакрију у неком чланку, онда немам ништа против. Међутим, у чланцима које ја пишем, такав начин приказивања референци неће бити практикован. --В и к и в и н дбла бла 20:18, 21. август 2011. (CEST)

Не постоји никакав договор, ја само кажем да желим потпуну слободу када је то у питању. (Читај: да их сакријем а да нико не упире прстом у мене због тога, и да не страхујем да ћу затећи измењен чланак када се улогујем) Болен (р) 20:24, 21. август 2011. (CEST)

Овај... да. Према смерници Википедија:Референцирање за почетнике јасно је дато на који начин се приказују референце. Такође, описана је њихова важност, знача и улога. Водећи се а) смерницом; б) значајем и важношћу референци; в) техничким проблемом штампања, стојим до свог става да референце треба приказати у потпуности. Подвлачим део „свог става“ јер ми ништа не даје за право да радим на своју руку и да сам одлучујем о неким битним сварима као нпр. да ли ће неко ко буде штампао страницу имати могућност или не. Видео сам да се референце полусакривају у одређеном чланку и када сам покушао да кроз разговор добијем неки аргументовани коментар зашто је то тако и да ли може да се нешто промени, добио сам кратки одговор „Не. Ја сам пре покушао да користим шаблон сакриј тако да се нису виделе уопште. Ово је још и добро! “ + добио сам и кез (или два, сад се већ не сећам) и џавола приде :). Онда сам случајно дошао овде и видео како колега Болен каже да он и аутор Јерменије мисли да референце не требају да буду у потпуности приказане. Таман када сам помислио да ћу се шлогирати, када сам видео ово „аутор Јерменије“, неких четрдесетак минута од прве поруке, колега се исправио. Баш ми је пао терет са срца. Лепота је дискутабилна, али оно што није јесте да енциклопедијски чланак не треба да буде леп на око него лепо написан са све лепо приказаним пратећим информацијама. Пошто на Википедији не постоји власник чланка и свако ко уређује је „аутор“ и свако ко посети Википедију има могућност и право да врши измене и промене које не нарушавају тачност информација, страх да ће неко да измени нешто је сувишан. Ако неко нешто напише на Википедији и очекује да ће остати нетакнуто, онда дефинитивно није разумео принципе овог пројекта. Боленов део који се тиче његовог излагања о мени, је нешто што нећу да коментаришем на Тргу. Верујем да није знао да се трг не користи за упућивање личних ставова/порука неком кориснику, јер би у супротном то било неколегијално према заједници и безобразбо према мени. Постоје разговор странице за то. Ја немам разлог за љутњу али се исктено надам да се нећеш ни ти наљуити. ------ Нисам најбоље схватио шта значи да о начину приказа треба да одлучи аутори чланка. На који начин одлуче? Тако што ће на чланку који је постојао пре неколико месеци доћи неко и променити према сопственим жељама? Можда је први аутор хтео да се референце прикажу, можда је други хтео да се не прикажу, и онда дође трећи, напише гомилу текса и занемари жеље пређашњих. Притом неки наредни уређивач неће смети да изврши измену? Многи стари уређивачи нису ту па не могу да се изјашњавају. Драго ми је да у коментарима видим и Николин став по коме он миси да је чланак визуелно привлачнији читаоцима ако су реф. полусакривене. Верујем да јесте, али само ако читај од доле према горе :)) Чланак се чита од почетак и обични корисник ретко кад баци поглед на референце. Да више не развлачим, касно је (а и треба да погледам један од филмова са Боленове листе), прекинућу са излагањем и питати Болена како ће да се реши проблем из става в) (ако се већ занемарују а) и б). Хвала.--MikyM|Write me 02:28, 22. август 2011. (CEST)

Ма разумем ја тебе скроз. У праву си, о томе нема говора. Само кажем да ми је лепше овако. А што се тиче дела

Можда је први аутор хтео да се референце прикажу, можда је други хтео да се не прикажу, и онда дође трећи, напише гомилу текса и занемари жеље пређашњих

— ако је заиста гомила текста, не видим зашто да не. Па него? Зар није логично. Ево примера (узимам свој чланак и себе пошто не могу да се сетим нечег другог): Не знам ко је написао чланак о Лоренсу Оливијеу, али годинама није имао више од десет реченица. Онда сам ја почео да радим на њему, написао огромну биографију која је притом изабрана за сјајну. И наравно, на крају, сакрио референце. И како сад неко тек тако (па макар то био и претходни аутор) може да улети и уради шта му воља? Додуше, може, али ја кажем да то није лепо... Болен (р) 02:42, 22. август 2011. (CEST)

Е, а који филм гледаш? Болен (р) 02:42, 22. август 2011. (CEST)

[[Слика:Sakrivene reference problem.jpg|250п|мини|десно]] Ја имам проблем са сакривеним референцама (не знам да ли је само код мене?). Наиме, ако се у референцама користе језички шаблони ((језик: енглески) (језик: руски) (језик: шпански)...), они су код мене разбацани по цијелом дну странице (лијево, десно, горе, доле), баш као на слици.--В и к и в и н дбла бла 03:03, 22. август 2011. (CEST)

Мислим да референце не треба скривати. Не треба повлађивати естетици (која је, ионако, ствар укуса, а не општеприхваћена категорија) на уштрб функционалности. --филип @ 12:00, 22. август 2011. (CEST)

Slazem se sa Filipom u potpunosti--Indijanac (разговор) 13:23, 22. август 2011. (CEST)--Indijanac (разговор) 13:23, 22. август 2011. (CEST)

Dobro, i šta ćemo sada sa člancima koje ne mogu da se šampaju? Neko rešenje? --MikyM|Write me 13:45, 24. август 2011. (CEST)

Ништа, видим нема одговора/решења, тећу да омогућим свим потенционалним "штампачима" да штампају чланак у потпуности. --MikyM|Write me 16:21, 30. август 2011. (CEST)

Немачки побратими

Пошто неко време поново нећу бити ту, желео сам да обавестим заједницу о проблему са масовно унесеним немачким градовима (општинама). Још давно ми је Каштер направио списак немачких градова који су збратимљени са пољским, да бих средио транскрипцију пољских градова. Списак се налази овде. Е сад, ја сам одрадио само око 300 првих градова, међутим приметио сам да макар једна трећина тих градова има погрешне побратиме. Пошто су побратими уношени преко поштанског кода, а не преко оригиналног назива чланка, често се дешава да 4-5 општина које имају исти поштански код имају и исте побратиме. И скоро увек су то побратими града-општине са највећим бројем становника (мада се некад споје побратими обе општине). Пошто је овакво стање са отприлике 300 чланака, вероватно је и са осталим. То би значило да је велики број масовно унесених чланака о немачким општинама нетачан. Е да не буде сада да само критикујем, предлажем и решење, за највећи број тих случајева. Значи требало би одрадити следеће: У оном сајту "Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње" уместо поштанског кода унети оригинал немачки назив града. И уколико има резултата, оставити међународну сарадњу, а ако нема избрисати. Важно је не пратити линкове директно из чланка, већ уносити поново оригинал назив на сајт, пошто линкови не препознају немачка слова која нису аски (оно у са тачкицама и сл.). Е сад, надам се да то бот може да одради. Ако не, предлажем друго решење, које би многе случајеве решило, али не све. Да бот провери све немачке општине са истим кодом, и да поднаслов међународна сарадња остави само код оне која има највећи број становника. На ову поруку вероватно нећу одговарати неко време, пошто ћу бити без нета. Када будем имао сталан приступ нету, одговорићу, уколуко буде неких питања. --Јован Вуковић (р) 10:06, 22. август 2011. (CEST)

Пажња вандал!

Овај корисник уноси бесмислене чланке са бошњачке и хрватске википедије, а што је горе он игнорише све препоруке и само лупа по тастатури...--Епаминонда (разговор) 14:13, 22. август 2011. (CEST)

Требао би неко од админа да га упозори да то престане да ради. пс Пошто се ради о масовниој акцији (20 чланака у 40 минута), треба копиране текстове једноставно означини за брзо брисање без пребацивања.--БаШ-ЧелиК (разговор) 14:28, 22. август 2011. (CEST)

  Урађено Блокиран на три дана. Није било потребе да га админ посебно упозорава, јер је Епи то већ учинио неколико пута. Нисам обрисао чланке већ само преусмерења. И тако нису у ГИП, а ако се за седам дана не среде и не наведу извори, биће свакако обрисани. Ако неко мисли другачије, нека их обрише. mickit 15:01, 22. август 2011. (CEST)

--Епаминонда (разговор) 15:03, 22. август 2011. (CEST)

Против сам пребацивања у Пренос чланака када је ријеч о масовним акцијама копирања текстова као што је овде био случај да се 20 чланака копира за 40 минута. Мислим да се тиме подстичу овакви вандализми. Треба једноставно одмах обрисати масовно копирање. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:07, 22. август 2011. (CEST)

I ja mislim da ih treba odma obrisati, ali prvenstveno zbog toga što ne ispunjavaju osnovne uslove za prebacivanje, a to je da imaju literaturu ili reference. Osim toga, članci su o nekim potpuno anonimnim likovima sa vrlo sumnjivim pragom značaja, tako da ne bi bila nikakva šteta obrisati ih odmah. S druge strane, mogu da garantujem 100% da se taj više neće vraćati da ih sređuje, tako da čak i da se sačeka 7 dana, opet će biti obrisani. U ovom slučaju, brisanje bi bilo neka vrsta vaspitne mere i primer drugima da vide da se to ne može raditi tek tako bez ikakvog smisla. --Јагода испеци па реци 15:59, 22. август 2011. (CEST)

Изгласали смо политику шта радити са оваквим случајевима, и политика је примјењена. Пошто се корисник није хтио зауставити, добио је прописану казну. Све остало иде по нормалном поретку поступања. Побогу, нисмо ми утјеривачи дугова да разбијемо некога да би показали другима како ће проћи. Све иде како ваља да иде, није ово никакав ванредни случај нити ће неко видјети да смо побрисали све те силне чланке (па ће онда као одустати од сличне накане!). --Жељко Тодоровић (разговор) 01:11, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Ти баш мораш да будеш мирођија у свакој чорби, зар не? --Јагода испеци па реци 13:44, 23. август 2011. (CEST)

Ако имаш нешто ваљано рећи, онда то и реци, а мани се ухођења и поклапања сваког мог коментара. Постаћеш опсједнута, као ономад Антидискриминатор. Дакле, уозбиљи се. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:35, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Pre bi se reklo da ti mene uhodiš, jer nema mog komentara na ovoj njikipediji u poslednjih, nedelju, dve koje ti nisi prokomentrisao. Samo ideš okolo i gledaš gde ja šta pišem pa se onda natrndekaš i nešto kao filozofiraš. Isto se tako trtiš sad i ovde, i to nakon celog jednog dana, kad je već sve sređeno sa vandalom još juče, ne da bi doprineo svojim mišljenjem, nego čisto da bi replicirao na moj komentar i naravno, omalovažio ga kao što to uvek radiš. Stoga, okani se ti mene, pa ću i ja tebe. Dokle god ti budeš jurio mene i šamarao me, ja ću ti vraćati šamare i to s kamatom. Pa ti vidi šta ćeš i šta ti se više isplati. --Јагода испеци па реци 14:59, 23. август 2011. (CEST)

Јагода, не посматрају сви корисници Википедију на такав забаван начин као ти. Уозбиљи се, понашај се како ваља. Ја сам фино одговорио на задату тему, а нећу да се играм тумача или портпарола... Сви овдје су способни да и сами прочитају коментаре које дајемо. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:20, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Ко каже да се ја шалим? Ја сам смртно озбиљна. Ја ти рекох да ме се манеш, човече. Престани да ме гањаш по њики и гледаш шта где пишем како би минирао сваки мој покрет. Иди с милим богом а мене се окани. Боље ти је, најискреније ти кажем.--Јагода испеци па реци 15:27, 23. август 2011. (CEST)

Па госпоја изгледа спроводи праву хајку на све који јој се не свиђају (или можда свиђају? пих), ја мислио ја једини на тапету кад оно?--Никола (разговор) 15:25, 23. август 2011. (CEST)

Никола, савет дат Жељку, важи и за тебе.--Јагода испеци па реци 15:27, 23. август 2011. (CEST)

Ма шта ми наприча госпођо Кандић--Никола (разговор) 15:30, 23. август 2011. (CEST)

---

Molim učesnike u raspravi da se uzdrže od ličnih komentara. -- Слободан KovačevićбиблброKS 15:11, 23. август 2011. (CEST)

Јагода, као што рекох, коначно се уозбиљи и престани да пријетиш другим корисницима. Почела си ономад као Антидискриминатор, оптужујеш мене за нешто, а ти вријеђаш ли вријеђаш. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:46, 23. август 2011. (CEST) с. р.

Lažeš i manipulišeš, to je svima jasno. Međutim, koliko vidim, niko ne pada na tvoje jeftine štosove. Rekoh ti, Željko, mani me se, čoveče. Postaješ neizdrživo dosadan. --Јагода испеци па реци 21:06, 23. август 2011. (CEST)

И наравно, опет иста прича. Не знам како сам прошли пут написао, али је нешто овако — И опет када требаш доставити доказе за своје тврдње, ти се повлачиш. Већ пола године причаш празне приче. Постала си досадна, и почињеш личити као ономад Антидискриминатор. И још си безобразна и пријетиш колегама. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:27, 23. август 2011. (CEST) с. р.

шаблон или код

Бокица ми је замерио што у својим чланцима користим код уместо шаблона филмографија (код је у овом чланку, шаблон у овом). Каже да је шаблоне месецима убацивао у биографије, а ја сад поништавам његов труд, користећи код. Каже да цени уредност те стога мисли да и ја треба да користим шаблон, како би сви чланци били једнообарзни. Када сам рекао да ћу у свим биографијама које будем написао користити код, рекао је: никада нећеш стићи. Када сам рекао да код пружа више информација, рекао је: једног дана ћемо имати чланке о свим филмовима, па ће се видети ко с ким глуми. Не желим да користим шаблон из неколико разлога:

• Као што рекох пружа мање информација.
• Једнообразност неће бити толико нарушена употребом кода, који се користи и на ен њики.
• Једнобразност је већ нарушена тиме што постоје биографије које чак немају ни тај шаблон (Гари Купер, Кери Грант)
• То што воли уредност (мада, и оно што ја пишем је ваљда уредно) не даје му за право да поставља нека своја правила, и да инсистрира на употреби шаблона.
• мој наслабији аргумент, који ужасно звучи: па ваљда бих и ја могао бар мало да се питам у вези тога (наравно, ако иоле признаје мој рад и скромни допринос)

Још једном, други пут за пет дана, молим челнике Википедије (има их који се стварно тако понашају) да ми дозволе бар ту малу слободу да пишем онако како знам. И молим заједницу да се изјасни у вези овога. Болен (р) 18:15, 23. август 2011. (CEST)

Kod izgleda estetski bolje nego sablon, koliko smem da primetim.--Zrno (разговор) 18:21, 23. август 2011. (CEST)

Prva stvar: uvek sablon umesto koda. Druga stvar: ja uopste ne zagovaram da bude trenutni izlged sablona, vec da bude samo jedan. -- Bojan  Razgovor  18:45, 23. август 2011. (CEST)

Искрено, не можеш ту бити паметан, јер је ствар о чисто субјективном. Другим речима, када се расправља о ономе субективном најчешће се дође до мртве тачке. Уз то, временом сам сконтао да је на овом пројекту једна од најглупљих ствари, коју раде управо они који их се гаде и не препоручују другима, трљање носа односно ВП:ПОИНТ. Међутим, када се дотични који се тога гаде и не препоручују нађу у сутуацији да њима попују, извлаче се на свакојаке начине а уколико им не пође за руком ништа од тога прозборе следеће (парафраза, премда је суштина јасна): „Не можемо сви по твоме.“ Дакле, то је необорива истина и као таква би требала да се прихвати апсолутно код свих независно од статуса и стажа и не би требала да се нипошто узме као знак слабости. Уколико некоме очигледно није стало да прихвати туђу „препоруку“, а да се као у овом случају ради о нечему субјективном што зависи од појединца до појединца, не треба га по цену километарских расправа (које коштају временски, је ли?) присиљавати да је прихвати, а при том нипошто спуштати наочиглед свих. Напротив, ваља пустити овоме на вољу, да размисли о томе па ће шансе да дође на „прави“ пут бити веће.--Епаминонда (разговор) 19:46, 23. август 2011. (CEST)

Дакле одговор на једноставно питање да ли он има право да ми намеће своје жеље, називајући то политиком Википедије или како већ, био би... И да ли ја имам право да користим шаблоне (кодове) које хоћу?Болен (р) 20:11, 23. август 2011. (CEST)

Нико нема право да намеће своје жеље другоме, а поготово ономе ко се боље разуме у проблематику. Уколико је некоме збиља стало до тога да намеће другоме своје, неће му нико замерити уколико то ради у складу с разумевањем особе којем се намеће нешто. Дакле, разумевање, пре свега.--Епаминонда (разговор) 20:37, 23. август 2011. (CEST)

Ja tebi ne namecem nista. Taj sablon nisam pravio ja, niti sam ga ikad uredjivao. On se koristi vec nekoliko godina. Necemo sad imati sto sablona, jer se nekom ne svidja neki postojeci. A postojeci se moze modifikovati. -- Bojan  Razgovor  20:24, 23. август 2011. (CEST)

Па хајде онда да га модификујемо! Дакле, линије између наслова, и ако је могуће, још једна колона за остале глумце. Рекао си да ће у том случају бити велик. Па шта? Битно је да пружа доста информација. Болен (р) 20:32, 23. август 2011. (CEST)

Bolen me je zamolio da kažem svoje mišljenje i ja evo kažem da mislim isto kao i Bokica. Zašto? Zato što sa šablonom, ako npr. želimo promeniti izgled kutijice, menjamo samo jednom, u samom šablonu, boju, linije, veličinu slova i sl. ako se želi dodati kolona, ili red, opet, samo u šablonu, što je naročito zgodno s obzirom da postoji i mogućnost skrivanja tj. neprikazivanja suvišnih redova ukoliko nam ne trebaju. Kod je em glomazan, em je nesigurniji (ako neko neiskusan otvori članak i obriše slučajno samo jednu tačku, tsbela se kvari, a pošto je kod glomazan, teže je naći gde je greška (ukoliko naravno, ne znaš ko je tebelu pokvario, pa da možeš da vidiš izmenu). Jednoobraznost i nije nešto što bi meni bilo na prvom mestu, ali ja bih uvek pravila više šablona, a nikad ne bih ubacivala direktan kod u članak. Ako ti se ne dopada izgled Bokicinog šablona, napravi drugi, ne bi bilo ni prvi ni poslednji put da imamo više šablona za jednu te istu stvar. A možda se i dogovoriš s Bokicom, pa promenite izgled postojećeg šablona. Ja sam se baktala mnogo sa tim stvarima, ne ovde, nego na mom sajtu, i nakon skoro četiri godine uređivanja tamo, ubeđena sam ne 100%, nego 1000% da je uvek bolje koristiti šablon a ne direktno kod. Nikad se ne zna kad će ti pasti na pamet da nešto menjaš, a bolje da promeniš jednom, nego hiljadu petsto puta, plus što nemaš pojma gde se kod nalazi, jer nema načina da saznaš gde si sve koristio određenu kutijicu ako nisi ubacio šablon, jer na stranici pablona npr. možeš videt gde je sve ta stranica (tj. šablon) uključen, i tako dobiti spisak svih članaka gde je šablon upotrebljen. Statistički podaci se mogu vaditi putem šablona, a s kodom je to nemoguće. Sori, Bolen, ali ovaj put je Bokica u pravu.--Јагода испеци па реци 20:31, 23. август 2011. (CEST)

PS: Meni se više dopada Bokicin šablon, kad već pričamo i o dopadanju --Јагода испеци па реци 20:33, 23. август 2011. (CEST)

Ок, хајде да мењамо. Желим да и у шаблон убацим награде и номинације, као и у код. И, као што рекох, остале глумце.Болен (р) 20:36, 23. август 2011. (CEST)

Мени је логичније редитељ пре него остали глумци. Овде је сваки филм један ред: година, име филма, енглески назив и улога (и неко је још касније убацио стубац напомене (ту је ваљда предвидео да се стављају и награде)). Шаблон ће бити шири, али ако убациш више од једног глумца међу остале, редови неће бити исте висине плус табела ће бити најмање два пута дужа (а и овако нису мале). -- Bojan  Razgovor  20:48, 23. август 2011. (CEST)

Možete napraviti i novi šablon, sa drugačijim izgledom koji bi se više uklapao u ono što Bolen hoće da stavi u članak. --Јагода испеци па реци 21:03, 23. август 2011. (CEST)

Ako ubaciš reditelja, onda se postavlja pitanje a zašto ne i scenaristu. Međutim, ima ljudi koji neki film gledaju samo zato što u njemu vide neki glumački spoj, dva sparena glumca, koje vole ili koje ne vole, pa zbog toga gledaju film. Znaš ono kad kažu: ih, pa vidi ko sve glumi! Ne moraju redovi uopšte da budu iste širine. Prevideh ovo napomene - eto, tu mogu nagrade. Onda mi stvar izgleda rešeno. Ili ne? Болен (р) 21:09, 23. август 2011. (CEST)

Fora je sto ja ne zagovaravam prosirivanje, u protivnom to sa rediteljem bi davno stojalo u sablonu. Ako vecina hoce glumce (mada glumci ic ne znace, mozes imati superglumce pa opet los film). Meni sve sto Dzejms Kameron ili Kventin Tarantino naprave je OK, dok ne bih komentarisao Uvea Bola. I naravno postoje oni osrednji. Ali opet ja nisam ni za ovo. -- Bojan  Razgovor  21:18, 23. август 2011. (CEST)

Ali JA zagovaram! P.S. Mrzim Tarantina.Болен (р) 22:34, 23. август 2011. (CEST)

Connectivity Project

Јел' може неко да ми објасни шта значи ових Determined 174 dead-end articles? --Pavlica talk 14:07, 24. август 2011. (CEST)

Gde je moj clanak?

Pre nekoliko dana sam napisao clanak na Wikipediji i kada sam danas hteo da procitam taj clanak, nije ga bilo. Moze li neko da mi objasni sta je sa tekstom? --Darec1 (разговор) 19:43, 27. август 2011. (CEST)

• 1.О којем чланку се ради?
• 2.У твојим прилозима нема нових чланака, осим што си нешто ситно уређивао чланак Врачево.
• 3.Јеси сигуран да си га писао на овој Википедији? :)

--Награкажи/лажи 20:03, 27. август 2011. (CEST)

Чланак који си написао, Kaljin, обрисан је са разлогом да је прекратак. Иако се не бих сложио да је прекратак и мислим да није требало да буде обрисан по том основу, ипак захтева дораду да би био квалитетан чланак. Ако желиш, можемо да га вратимо, уколико намераваш да га унапредиш. ;) --филип @ 00:29, 28. август 2011. (CEST)

Састанак

Сутра (недеља, 28. август) од три у Дому омладине у Београду се одржава редовни википедијански састанак. Ко је у Београду и вољан је, позван је да сврати :) -- Обрадовић Горан (разговор) 01:26, 28. август 2011. (CEST)

Ја бих дошао, али нисам у Београду. Сликајте се и поставите неку слику. Напишите ако имате неку идеју. --Алекс (разговор) 01:28, 28. август 2011. (CEST)

Химна Краљевине Црне Горе

Имам једно питање за вас, да ли је забрањено да текст химне једне државе, буде убачен у чланак о некој химни? Чланак о свакој химни садржи и текст химне, зашто би химна Краљевине Црне Горе, коју је написао Краљ Никола I, била изузетак.Видим да неки корисници упорно бришу текст химне уз образложење да "tekst pesme nije za vikipediju!".То што се неком појединцу не свиђа текст химне, на значи да она одмах мора бити цензурисана. Ево је химна Онамо, 'намо!.

--Nenadkgkg (разговор) 00:26, 7. септембар 2011. (CEST)

Ne vidim zašto ne bi bila za Vikipediju, kad imamo članke o drugim himnama sa sve tekstom istih. Himna Srbije, Himna Portugalije, Himna Japana, Himna Argentine, itd. Međutim, koliko vidim iz članka, to nije zvanična himna, pa možda ti zato uklanjaju tekst. Ja mislim da tekst ne bi ništ smetao ako bi se sam članak referencirao (ili barem dodala neka literatura) i proširio. Npr, vidi članak o pesmi Gvantanamera. Objasni barem zašto je provokativna i kome. --Јагода испеци па реци 00:27, 9. септембар 2011. (CEST)

За Жељка Тодоровића

Поштовани,

Желео бих да Вам пошаљем званично писмо у коме бих Вам описао свој проблем, па уколико је то могуће, замолио бих Вас да ми пошаљете свој мејл на који могу да Вам пошаљем писмо.

Срдачан поздрав --Ujedinjena Srbija (разговор) 00:27, 8. септембар 2011. (CEST)Игор Петковић

Када уђете на моје корисничко име, имате са лијеве стране опцију за слање е-порука. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:51, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.

Авионска несрећа

Желео бих да урадим чланак о авионској несрећи у Јарослављу, али нисам сигуран како да назовем чланак, јер се разликују наслови од википедије до википедије. [7], [8] Молио бих да ми неко помогне како да дам назив чланка.--Sima90 (разговор) 01:00, 8. септембар 2011. (CEST)

Можда по узору на овај који већ имамо: Авионска несрећа у Смоленску 2010.. Поздрав!--В и к и в и н дбла бла 01:11, 8. септембар 2011. (CEST)

Мада сад гледам ову категорију и видим да имамо свакаквих назива, тако да боље да сачекаш још нечији коментар.--В и к и в и н дбла бла 01:16, 8. септембар 2011. (CEST)

Ево овде ти све пише на српском: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=45775 и http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/912028/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B0+%D1%83+%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8.html --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:23, 8. септембар 2011. (CEST)

И шта је предлог? Како да назовемо чланак?--Sima90 (разговор) 01:25, 8. септембар 2011. (CEST)

Авионска несрећа у Јарослављу 2011. Тако се уосталом зове и на руском [9] пс Погледаћу још па ако нађем још неки предлог, јавићу се. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:31, 8. септембар 2011. (CEST)

Ја ћу тако да га назовем, па ако неко да још неки предлог лако ћу да га преименујем.--Sima90 (разговор) 01:41, 8. септембар 2011. (CEST)

Толико о песнику Заблаћанском

Наиме, овај корисник ми је малопре послао имејл поруку следеће садржине:

G. Zablacanskom WIKIPEDIA i nije potrebna, a tebi /одвратна псовка - прим./ je potrebno da naucis nesto o pravim vrednostima. A to je veoma tesko, jer nemas osnove, tj.pameti dovoljno da neke stvari razlucis. /име и презиме корисника (?) - прим./

Уколико некога занима, могу му проследити имејл без цензуре. А ако не, нема проблема.

Дакле, мене пре свега занима да ли се ово третира као нешто што бисмо могли назвати омаловажавањем корисника, или то уопште не залази у надлежност овог пројекта? То ме занима пре свега због тога што ми је познато да су корисници Бормалагурски, Верлор и Манојло пре пар година прозивали неке кориснике одавде на разноразним форумима, што је итекао утицало на то да добију блокове. У сваком случају, волео бих да неко узме у обзир у ово, јер ипак сам ја, као и Славен, Саша и др. захваћени, корисник којем није до тога да га прозивају (мислим, коме је бре стало?!), макар не на овако ружан начин. Толико о томе. Биће још тога, о-јој!--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:40, 8. септембар 2011. (CEST)

По моме мишљењу, у овој поруци нема ништа толико неуобичајено, неочекивано. Многе нове придошлице којима нешто не пође како хоће, обраћају се псовкама и разноразним говором, било овдје на Википедији или преко имејла. Овдје се не ради уопште о неком „значајном“ кориснику. Потпуно је друга ствар када би активни корисници оговарали једни друге по форумима и сл. стварима. О томе би се могло расправљати озбиљније, а ово реално гледајући није ништа. И ја добијам свакаквих имејлова, па шта. Какав поп, таква му и молитва. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:46, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.

Bilo šta što se dešava van sistema Vikipedije, nije u nadležnosti iste, pa samim tim, ako ti je neko napisao imejl i izvređao te, ukoliko to nije uradio preko Vikipedijinog sistema slanja imejlova, Vikipedijini administratori nisu nadležni i ne mogu da reaguju na bilo koji način. Bori, Verlor i Manojlo su dobili svoje blokove zbog ponašanja na Vikipediji, ne van nje. Ukoliko ti je korisnik poslao imejl preko sistema Vikipedijine imejl pošte (to ćeš znati jer u delu Naslov, stoji Vikipedija e-pošta), mislim da možeš tražiti neku zaštitu u vidu bloka, i sl. zbog zloupotrebe Vikipedijinog sistema za zastrašivanje i vređanje, a dokaz da je on poslao preko viki pošte daće čekjuzeri, jer od njih možeš u principu tražiti da provere da li je u X vremenu poslat neki mejl preko Viki sistema. Ukoliko mejl nije stigao preko viki e-pošte, jedino što ti mogu preporučiti jeste da staviš dotičnog na listu spama i da se ne uzbuđuješ previše, jer kao što Željko reče, nije niko previše bitan. Neko ko je došao ovde da bi proturio neku svoju agendu i kad mu to nije uspelo, krenuo da vređa, što samo govori o njegovom domaćem vaspitanju i ništa više. --Јагода испеци па реци 00:12, 9. септембар 2011. (CEST)

Toliko o dotičnoj osobi

Nažalost, ljudi, nije da se nisam trudio, ali s obzirom da je takav kakav je zbilja je iznenađujuće što mu se uopšte neko poput mene obraća. Naime, još pre nekoliko meseci sam mu poslao imejl poruku želeći da ga privolim na konstruktivan rad, ali to nije pomoglo. Pustio sam da stvar ide svojim tokom, ali se u međuvremenu još više pogoršala. Antidiskriminator ne samo što je postao veći Verlorov simpatizer, nego mu se potpuno predao, drugim rečima postao je njegov pijun. Tu i tamo sam naišao da se domunđavao s dotičnim što me je navelo na pomisao da su se dopisivali imejlom i razmenjivali kojekakve gadosti o Željku, Mickiju i dr. Džaba mi je što sam pokušao da mu ublažim taštinu, on se još više rasplamsao otkad su mu kandidovali članak za brisanje na Vikipediji na engleskom a moja poruka upućena njemu na Vikipediji na srpskohrvatskom došla mu je kao povod da još jednom pređe granicu i obasipa sav svoj gnev na dotične korisnike. I onda se ja pitam, da li je uopšte konstruktivno to što on radi na svojoj stranici za razgovor i da li je to u skladu sa tolerantnim ponašanjem?!--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:58, 8. септембар 2011. (CEST)

Ако настави са троловањем на својој страни за разговор треба му онемогућити уређивање исте. Прављење ситних измјена на сваких 10-15 минута у којима се анализира једна по једна измјена давно блокираног корисника сигурно представља троловање и покушај привлачења пажње (томе и служе ситне и честе измјене), а на руку му иде и то што више није аутоматски патролисан па неко мора прегледати то што напише (мислим да смо му само ишли на руку када му је одузет аутопатролерски статус). --В и к и в и н дбла бла 17:16, 8. септембар 2011. (CEST)

Корисник је добио упозорење, ако настави са троловањем, биће му онемогућено писање по сопственој страници. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:38, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.

Uzalud nam sav trud, ovaj lik je nepopravljiv. Njemu je pod hitno potrebno neko ko je stručniji u oblasti pedagoške psihologije.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:55, 8. септембар 2011. (CEST)

  Урађено Будући да је корисник занемарио упозорење и наставио троловати по сопственој страници, укинута му је та могућност за вријеме трајања претходно изречене блокаде од 1 годину. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:58, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.

Rat izmena

Ovaj korisnik vrši ružne izmene u članku o Vuku Draškoviću. Do sada sam tri puta vratio njegovu izmenu, pa bih voleo da administratori uzmu to u obzir.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 19:38, 8. септембар 2011. (CEST)

За Жељка Тодоровића

Поштовани,

Када отворим Вашу страницу (на овом линку http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%96%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B), са леве стране нема опције за слање мејлова, налази се само класичан мени са опцијама истим као и на свакој другој страници, а то су: главна страница, садржај, помоћ, актуелности итд. --Ujedinjena Srbija (разговор) 20:36, 8. септембар 2011. (CEST)Игор Петковић

Има у менију, нисте добро видјели. Налази се у оквиру назива алати. Сви корисници који имају активиран имејл имају ту опцију, тако да са њима могу сви комуницирати кад год желе. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:47, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.

Поштовани,

Послао сам Вам мејл па се надам Вашем одговору.

Срдачан поздрав Игор Петковић

У реду, погледаћу, па ћу одговорити. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:01, 8. септембар 2011. (CEST) с. р.

Одговорио сам на мејл. --Ujedinjena Srbija (разговор) 22:27, 8. септембар 2011. (CEST)Игор Петковић

Ово је разговор за корисничку страницу, а не за Трг. Ајде, Жељко, кад си тако ажуран да бришеш залутале коментаре, обриши и овај, и укажи г. Удуруженој Србији да за овакве ствари користи твоју страницу за разговор, а не Трг. --Јагода испеци па реци 11:45, 9. септембар 2011. (CEST)

Напомене

Да ли се заједница слаже с тим да се место латиничних слова која се очитију у шаблону {{напомене}} убаце слова из грчког алфабета? Пре свега, српски језик је одувек био под снажним утицајем грчке културе што је више него очевидно. Штавише, читао сам старије књиге на латиници које су писали ни мање ни више него католички свештеници (И. Антуновић, Л. Будановић) из мог краја, пореклом Раци, и у којима сам спазио да су напомене поређане по распореду слова из алфабета, што говори да ни код такорећи католичког дела нашег народа није постојала бојазан за толико омраженим језиком и писмом некадашњег цартсвујушчег народа које је Запад непрестано називао шизматицима. Напротив, и поред упорног настојања ондашњих власти аустријских а касније и угарских власти да се све што прича српски и пише на ћирилици научи причати мађарски и швапски и латинизира, чак и они да кажемо преверени неговали су, каткад и несвесно, то наслеђе грчке културе. Штавише, у једном тренутку су се сами Хрвати приклонили грчком цару признавши симболично на тај начин која је култура доминантнија. Стога ја сматрам своје мишљење потпуно оправданим, али бих пре свега волео да чујем шта мисли заједница о томе.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:39, 10. септембар 2011. (CEST)

Тај аргумент је, по мом мишљењу, веома климав. Говорници српског језика знају латиницу, али не мора да значи да знају грчки алфабет (додуше, иоле школовани ће знати покоје слово из математике, ако ништа). Немам ништа против грчког алфабета, али не видим ваљан разлог за промену. --филип @ 01:37, 11. септембар 2011. (CEST)

Дај, Филипе :) и сам признајеш: па свако зна за алфа, бету, гама, дету итд...!? Иначе, то је нешто што се може сврстати у општу културу, као што је нпр. када наставник из математике наводи задатке у којима се неминовно мора јавити и по које грчко слово, а да не кажем за физику која је крцата формулама у склопу којих има свакаквих грчких слова. А све и да не зна, може да кликне на навод и аутоматски ће га пребацити на оно што је одабрао.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:02, 11. септембар 2011. (CEST)

П. С. Иначе, латиница и ћирилица су изведене из алфабета, а чак 24 слова из грчког алфабета је преузето и незнатно модификовано ради стварања ћирилице. Наравно, доцније је долазило до извесних промена, али је у суштини основа ћирилице грчки алфабет што није нимало чудно и објасних то. То сам учио из палеографије коју сам одавно дао.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:06, 11. септембар 2011. (CEST)

Ја не спорим тачност аргумената, већ њихову валидност у овом контексту. Не видим зашто је све то релевантно за одабир алфабета. Мислим да се треба држати "принципа најмањег изненађења", тј. не треба изненадити читаоце неочекиваним словима. --филип @ 02:12, 11. септембар 2011. (CEST)

I validnost stoji na svom mestu, barem se tako meni čini. Jer nije moguće da baš većem broju populacije kojoj je maternji srpski ne polazi za rukom da raspozna alfu, betu, gamu i detu. A ne treba gubiti iz vida i to da napomena nema mnogo i ako ih ima pružaju se možda do jote ili lambde, retko kad dalje, a njih opet nije teško raspoznati. Tu nije, da kažeš, stvar u nečemu što će zbuniti čitaoce, nego se radi samo o zameni latiničnih karaktera pomalo meni stranih u ovom kontekstu sa alfabetskim koje ne treba baš tako odbijati s obrazloženjem da ih većina ne razume - to je deo nasleđa kojeg je glupo odricati se. To bi bilo isto kao kad bismo rekli da se odričemo crkvenoslovenskog jezika samo zbog toga što ga ne razume šira masa a i to je upitno. Jer dovoljna je samo i jedna trunčica znatiželje i onaj ko se eventualno ne snalazi sa alfabetom će ukapirati to što ne razume (premda meni nije jasno šta je tu toliko teško za skontati?) za tili čas. Uzgred, ne pišemo enciklipediju za morone i imbecile, kontam da nas posećuju ljudi sa IQ od 100 pa naviše, a takvima nije nemoguće da savladaju odnosno (pre će biti) da samo rekogniciraju (prepoznaju) nešto što je vrlo slično ćirilici, s za to se troši upola a čini mi se i trećina energije od savladavanja (reprodukcije) istog. Ako sam ja sa svojih 85 uspeo da reprodukujem alfabet, moćiće onaj sa 100 da ga rekognicira tako mu sve pameti.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:56, 11. септембар 2011. (CEST)

Инди

Знам да чланак који започнем латиницом не смем пребацити на ћирилицу, и обрнуто. Али, зар не постоји правило по коме уколико је нови садржај дупло већи од старог (не знам да ли сам се разумљиво изразио) текст може бити пребачен на друго писмо? Индира је у почетку изгледала 'вако. Данас изгледа 'вако (нећу бити скроман – Цеца и Брена немају овакав чланак) Зар то није мноооого више него дупло? Болен (р) 15:59, 11. септембар 2011. (CEST)

Нађох – Ако је чланак само клица (једна до две реченице) и ако га значајно проширите (тако да почне да личи на прави енциклопедијски чланак), у том случају ви заправо пишете чланак из почетка и можете одабрати писмо по свом избору... Није баш био клица (мада није много ни одударао од клице), али је дефинитивно значајно проширен. Болен (р) 16:08, 11. септембар 2011. (CEST)

Дакле, да пребацујем? Болен (р) 16:43, 11. септембар 2011. (CEST)

Па шта ти хоћеш, пребацити чланак на ћирилицу? Што ниси онда писао садржај на ћирилици ако си већ знао да ћеш знатно проширити чланак. Овако дјелује доста чудно. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:50, 11. септембар 2011. (CEST) с. р.

I jesam počeo, ali si ti vratio moje izmene i rekao da to ne sme da se radi. Pogledaj stranu za razgovor. Болен (р) 16:52, 11. септембар 2011. (CEST)

Пребаци га слободно у ћирилицу, ионако си се искључиво ти бавио њиме недељама што ти даје и више него право на то да бираш како ће да изгледа чланак, почев од оног што се из прве види (писма) до оног до чега се долази читањем (а то је дуга прича).--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:53, 11. септембар 2011. (CEST)

А то се ради, никако другачије до пешке? Не може ботом или тако некако? Болен (р) 17:00, 11. септембар 2011. (CEST)

Тада сам на страници за разговор објаснио какав је случај и када се текст може мијењати. Ово данас није исто што и оно од раније. Што се мене лично тиче, ја не видим проблем да аутор који је знатно проширио садржај одреди и писмо чланка, само ми то овако дјелује доста неуобичајено и у смислу прош'о воз. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:03, 11. септембар 2011. (CEST) с. р.

Али како ћу да знам да је дупло већи док га не напишем? Нисам могао да на латинични текст који сам затекао наставим ћирилицом. Логично. Него, опет: је л' морам пешке да пребацим? Болен (р) 17:08, 11. септембар 2011. (CEST)

Што се мене тиче пошто је службено писмо српског језика ћирилично (по Уставу), а у употреби је и латиница сви чламци на википедији на српском би требало да буду писани на ћириличном писму у основном облику. Уколико некоме смета ћирилица или којим чудом не зна да је чита нека лепно кликне на дугмић латиница и проблем решен. Овако мало дође безвезе да су неки чланци писани ћирилицом, неки латиницом.--Никола (разговор) 17:15, 11. септембар 2011. (CEST)

Државни органи не регулишу писмо него то ради Правопис. Држава за себи подложне субјекте прописује какако се шта ваља писати, а Википедија није један од њих. Српски језик познаје два писма, а ћирилица је наравно првенствено, али латиница није одбачена. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:24, 11. септембар 2011. (CEST) с. р.

наравно да латиница није одбачена, и не треба бити, али шта са оваквим чланцима као што је Болен навео? --Никола (разговор) 17:41, 11. септембар 2011. (CEST)

Пребацио сам га целог. Никола, па не знам... Пребацивање Индире оправдавам тиме што сам га у веееликој мери проширио. Што се тиче осталих чланака написаних латиницом... Ако би чак и било дозвољено да се текст тек тако пребаци на друго писмо, не знам ко би имао довољно елана да то и уради – има их баааш много. Болен (р) 19:01, 11. септембар 2011. (CEST)

Није у реду мучити људе, који практично пишу нов чланак, да то раде са другим писмом. Ја сам био више пута у тој ситуацији (Млазни мотор, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана итд). Лично руком пишем латиничним писмом, а овде на вики сам кренуо да куцам са ћирилицом. Требало би ми много беспотребног напора да се пребацујем. То није рационално.-- Сахараразговор 23:42, 11. септембар 2011. (CEST)

Ја желим да средим овај чланак до кандидатуре за сјајан Хокеј на леду! А започет је како видим био прво ћирилицом па пребачен на латиницу. Пошто би ту требало бити једно три пута више текста него сада, а ја не желим да га пишем латиницом требат ће ту посла и да се пребаци ово што има у друго писмо.--Никола (разговор) 23:59, 11. септембар 2011. (CEST)

Ako je već započet ćirilicom, a potom unet neznatan tekst, i to latinicom, onda ne vidim zbog čega ga ne bi prebacio na ćirilicu (dok se još nisi raspisao). Болен (р) 01:04, 12. септембар 2011. (CEST)

Пиши ћирилично, али крајња верзија не може бити мешана. Оно што је добро и користиш из латинице, мораш преписати ћирилично. Историју не дираш, крајња верзија мора бити у једном писму.-- Сахараразговор 01:11, 12. септембар 2011. (CEST)

Izvini, Nikola, ali ja vidim da je taj članak započet latinicom. Međutim, s druge strane, ako zaista misliš uneti znatno više teksta, i srediti članak da bude sjajan, ja lično ne vidim prepreku za menjanje pisma. Vidi to na admin tabli, ili pod posebnim naslovom na Trgu Politika, i ako nema nekih protivljenja, mislim da je sasvim ok menjanje pisma. Mislim da je i Sahara jednom prilikom pitao i da drugi korisnici nisu imali ništa protiv, pošto je on tekst skroz izmenio i napisao daleko opširniji članak.--Јагода испеци па реци 01:14, 12. септембар 2011. (CEST)

је л' морам пешке да пребацим?

Ne moraš. Ako koristiš FF, ima jedan adon za prebacivanje lat u ćir i obrnuto, a ima i onlajn sajtova za to. www.iki.com je uradio jedan naš Vikipedijanac i fino funkcioniše. Osim toga, i na samoj Viki imaš mogučnost da klikneš na ćirilicu, iskopiraš i pejstuješ. --Јагода испеци па реци 01:18, 12. септембар 2011. (CEST)

Михаел

Ево, док је још свежа тема, да кажем да ћу пребацити Михаела Фасбандера са лат. на ћир. и наравно, да ћу написати нов чланак. Болен (р) 13:34, 13. септембар 2011. (CEST)

(c)

Ova slika ladno ima (c) Christian Wolf.

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:If3.gif

Sta je garancija da i druge slicne nisu sa istim problemom?

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Normalan_snop.PNG

http://sr.wikipedia.org/wiki/Слика:Zakrenut_snop.PNG

Svaka cast za odlican clanak o radaru.

178.223.23.245 (разговор) 10:21, 15. септембар 2011. (CEST)

Prva je copyvio. -- Bojan  Razgovor  10:52, 15. септембар 2011. (CEST)

Ili mozda ne. Pise pri dnu da je GFDL ili creative commons. -- Bojan  Razgovor  10:55, 15. септембар 2011. (CEST)

U stvari, pise da se to odnosi na tekst, samo, slike se ne pominju. -- Bojan  Razgovor  10:56, 15. септембар 2011. (CEST)

Nije na srpskom

a njegovo prilično neobično izdržavanje zatvorske kazne tokom kojeg se oženio, postao otac i izgradio kuću će završiti 25. novembra .2011. kada će zajedno s par drugih kontroverznih zatvorenika biti pušten iz zatvora.

Šta ovde nije na srpskom?--В и к и в и н дбла бла 12:21, 16. септембар 2011. (CEST)

Sever Kosova

Postavio sam temu "Kriza na Severu Kosova 2011".Ako neko ima dodatnih podataka, neka hronološki poredja dogadjaje od 25. jula do danas.U kategoriji dogadjaja 2011. sam napisao početak krize na Severnom Kosovu, ali mi je članak više puta brisan.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stefan Valjevo (разговор • доприноси)

Napraviću pod temu

U redu, ali je šablon za svaki slučaj pripremljen.Ako eventualno dođe do fizičkog nasilja i žrtava, vratću ga ponovo.Mada sam obrisao promene u teritorijama jer nije bilo promene teritorija.Ipak je u početku bilo nasilja, a i žrtava.Za nasilje na početku krize ću napraviti novu temu, a i nešto kraći šablon.Zašto samo vojni sukob?Pa nemaju samo vojnici oružje, ima ih i policija.Pa, šta je KFOR i EULEX nego vojska?Čim su naoružani, oni su vojska.Nije samo naša vojska prava vojska.Nisam upotrebio šablon bitke da bi' ovu krizu predstavio kao vojnu ili bilo koju drugu bitku, jer nisam imao ni jedan drugi šablon osim "rat" i "bitka".Šablon sam više upotrebio da se predstave sukobljene strane u političkom konfliktu, a ne u vojnom, tj. nešto poput "Balvan revolucije", "Petog oktobra" ili "Martovskog pogroma 2004" na Engleskoj i Ruskoj Wikipediji (sa šablonom)http://en.wikipedia.org/wiki/2004_unrest_in_Kosovo http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%8F%D0%B4%D0%BA%D0%B8_%D0%B2_%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B5_(2004)

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stefan Valjevo (разговор • доприноси)

Мислим да нам је потребан адекватнији шаблон. Ако ћеш писати о сукобима с почетка кризе, онда можеш користити шаблон битка, мада мислим да би неки шаблон за демонстрације или грађанске немире био више одговарајући. Имаш на енглеској википедији чланак о догађајима с почетка кризе.--В и к и в и н дбла бла 20:50, 16. септембар 2011. (CEST)

To sam i ja mislio.Nemamo šablon za demonstracije i nemire, ali da bar postavim preko onoga što imamo.Ne znam kako se pravi novi šablon, a da može sigurno bi' preko tog šablona postavio.Imaju čak i Makedonci, a kad već oni imaju šablon o našem sukobu u našoj zemlji, zašto onda ne bi' smo i mi imali?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stefan Valjevo (разговор • доприноси)

Pogrešio sam, trebao sam da se odvojim od pasusa.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stefan Valjevo (разговор • доприноси)

Ништа те не разумијем!--В и к и в и н дбла бла 00:35, 17. септембар 2011. (CEST)

Nisam odvojio predhodni odgovor, već sam ga napisao u istom pasusu.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stefan Valjevo (разговор • доприноси)

jer dobar clanak ??????

jer dobar clanak ?????????

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%BD_%D1%83_%D0%97%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%83

BRISANJE moje stranice Symbiosis-YU

Administratorima Bas ne mogu ovde dobro da se snadjem jer sam nova... Dugo vremena sam provela da bih sastavila sadrzaj o neprofitnoj humanitarnoj organizaciji i neki Micky je izbrisao ? Kako je to moguce, da mi neko ovoliki trud tako jednostavno izbrise ? Do sada sam samo bila posetioc ovog Sajta - sada sam PRVI PUT ovde nesto ubacila - i odmah problem !! Zbog cega je Symbiosis-YU (naslov) izbrisan ? Nisam koristila nikakve psovke - to nije moj nivo. Zasto mi pre brisanja nije recen razlog za to ili neko upozorenje ? Ja sam volonter u Simbiosis-u i pomazem volonterski zivotinjama ! Ovde neko ocigledno mrzi zivotinje ! Ovo brisanje bez prethodnog upozorenja ili objasnjenja smatram agresivnim a ponasanje osobe/brisaca je neljudsko ! Kako da povratim izbrisan clanak i nasta da obratim paznju pri tom ?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Symbiosis-YU (разговор • доприноси)

BRISANJE SYMBIOSIS-ORG OD OPSTE KORISTI I NEPROFITNE !!

SAMO STO NE PADNEM U NESVEST !! PA DALI VI ZNATE STA RADITE ? ZNACI SYMBIOSIS JE NA ZAPADU ORG. OD OPSTE KORISTI - A U SRB NIJE --Symbiosis-YU (разговор) 01:03, 23. септембар 2011. (CEST)

Ако нека организација дјелује успјешно на територији друге државе, не мора да значи да има исти такав значај и у Србији. Аргумент да је нешто значајно на Западу, а није код нас, није такорећи никакав аргумент. Нисмо ми подложни принципима и вриједностима Запада па да радимо према томе. Википедија има своја правила која дају упутства за оваква питања. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:23, 23. септембар 2011. (CEST) с. р.

Извињавам се Жељко, али да ли ти сугеришеш да википедија има неке вриједности? Молим те објасни ми свој коментар, нисам те најбоље схватио. Основни критеријум за укључивање је релевантност а не вриједности.--В и к и в и н дР 01:29, 23. септембар 2011. (CEST)

Не, вриједност се односи на Запад. Твоја задња реченица је скоро па истовјетна мојој задњој. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:31, 23. септембар 2011. (CEST) с. р.

Аха, нисам добро протумачио твоју изјаву. Извињавам се!--В и к и в и н дР 01:34, 23. септембар 2011. (CEST)

Жељко, не збуњуј народ. Какве везе има да ли је организација позната у Србији? Ако има значај у свету или у некој од земаља, мислим да је довољно значајна да има чланак на њики. Треба ли да те подсећам да ово није српска њики, него само њики на српском? Дакле, Србија и њени закони, обичаји, друђтвена правила и критеријуми немају везе с нама, тј. не треба да се управљамо истима. Нека гђа докаже, тј. нека да референце да је организација значајна у свету, и врнућемо чланак. --Јагода испеци па реци 10:43, 29. септембар 2011. (CEST)

greska za Glukozu

Pise da se glukoza dokayuje TROMEROVIM reagensom ali to se zove Felingov reagens bazni rastvor CuSO4,Ili postoji Tolensov reagens to je amonijacni rastvor srebro nitrata /(ova reakcija jos se naziva i srebrno ogledalo)MOLIM VAS ISPRAVITE!

treba ispraviti clanak o matematici - matematika nije priodna nauka

U clanku matematika stoji da je ona prirodna nauka. To nije tacno, naravno, jer je ona egzaktna ili aksiomatska nauka, a i ne slaze se sa definicijom prirodne nauke koja je data na linku, a koja prirodne nauke odvaja od drustvenih i egzaktnih kao sto je matematika.

prijateljski pozdrav

Vladimir milutinovic

Hvala, što si nam ukazao na grešku. Sve što misliš da je greška, možeš i sam ispravljati. -- Bojan  Razgovor  08:09, 29. септембар 2011. (CEST)

Пројекат Растко

Поставио сам питање на страни за разговор али нисам добио одговор. Да ли неко зна шта је са овим пројектом? Страница им је недоступна, а нестали су и са гугл претраге.--В и к и в и н дР 20:06, 3. октобар 2011. (CEST)

Википедија на италијанском

Јесте ли видели ово? [10]

--Sly-ah (разговор) 23:30, 5. октобар 2011. (CEST)

Jbt, vidi stvarno!!! --Болен (р) 23:33, 5. октобар 2011. (CEST)

Састанак Википедијанаца

У недељу, 9. октобра у 15 часова, одржаће се састанак Википедијанаца. Место састанка је стандардно - трибинска сала Дома омладине Београда (1. спрат, постоји лифт ), па позивамо све који су у могућности да дођу. --Ана пиши ми 22:32, 6. октобар 2011. (CEST)

Brisanje članka Energija Naroda Srbije

Poštovani, molimo vas da nam kažete sve vaše sugestije u vezi promene članka kako bi imali tu privilegiju i čast da naš članak ostane na stranici Vikipedije. S poštovanjem, Udruženje gradjana ENERGIJA NARODA SRBIJE www.energijanarodasrbije.com

Nije problem u tekstu, vec u znacaju vaseg pokreta. Pokret je trenutno nedovoljno značajan da bi se o njemu pisalo. -- Bojan  Razgovor  12:25, 10. октобар 2011. (CEST)

Obzirom da APR-a poseduje dokumentaciju o registraciji našeg udruženja,a 11.500 pristalica ne bi se moglo nazvati beznačajnim,ali ni ekstra značajnim, smatramo da je svakom slucaju vredno paznje jer se radi o pozitivnoj ideji i evoluciji svesti hipnostisanih masa...kako bi imali uvid u aktivnosti i clanstvo kome bi Vikipedija pomogla za enciklopedijsko obrazovanje, informisanje i za malo dalje linkovanje,smatramo da osnovni tekst-članak bez linkova i reklama zasluzuje malo prostora posto smo primetili masu drugih tema koje po mnogima nisu interesantne tako da o ukusima i interesovanjima ne treba raspravljati....Mi Vas ipak molimo da naš staticni članak bez ikakvih dodatih linkova bude dostupan gradjanstvu i zainteresovanima.Ne želimo forum ni rasprave na Vikipediji, slobodno blokirajte sve mogucnosti komentarisanja naseg članka, želimo samo da u Vikipediji stoje najkrace moguce informacije o našem pokretu,a koji se zasniva na pozitivnoj premisi o evoluciji svesti. Želimo običan statični članak o kome ne mora da se komentariše, jer to sprovodimo na drugim medijkim glasilima, a Vikipedija sa ovim postojećim statičnim člankom, doprineće samo osnovnoj informisanosti zainteresovanih. Smatramo da naših 11500 pristalica, vašim pristankom da objavite članak o našem udruženju, postaju automatski i korisnici Vikipedije. Dakle, saradnja na obostranu korist. A u ekonomiji postoji floskula koja se odnosi na praksu saradnje, a glasi:"Ne minorizovati postojeće-male koristi jer sutra mogu da postanu velike."

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nikola Šipetić (разговор • доприноси)

Википедија није економска категорија и своју политику о значајности појединих тема доноси и спроводи искључиво по интерно донесеним/договореним правилима. Никакве сарадње на уштрб квалитета не може, не треба и неће бити. У догледно вријеме, ако/када се ваша организација афирмише, можете поново покушати поставити чланак о њој. --Каштер (разговор) 13:48, 10. октобар 2011. (CEST)

Energija Naroda Srbije

Ne znam sta je A/+7 i gde to gori da bu se clanak brisao odmah radite sta god hocete mi smo Vas lepo zamolili da nas clanak ostane staticni pamflet...Tako da radite sta vam je volja...I molim Vas sklonite yutipravougaonik iznad posta jer smo siromasi vikipedijski nepismeni nemojte nas blamirati ako vam se brzo brise bryo brisite uydravlje i yiveli administratori strucnjaci!!!!

Energija Naroda Srbije

Mislim da sam clanak sredio onako kako mi je administrator rekao i bilo bi mi jako drago kada bi ste preusmerili na Viki a ne na moje korisnicko ime i imam novac za donaciju ako je to jos jedan od direktnih uslova za moju molbu...Molim Vas javite mi sto pre

Никола, Википедији није потребан никакав новац, поготову не у замену за чланак који не одговара енциклопедијским стандардима. Ја нисам администратор, само стари и искусни корисник који зна како чланци на њики треба да изгледају. Иако сте уклонили из чланка оно што сам вам саветовала, и даље сам текст није енциклопедијски, тј. и даље личи на рекламни памфлет а не на енциклопедијски чланак. Видим да је овде већ било расправе о овом чланку и видим да су неки корисници изразили мишљење о недовољном значају вашег удружења. Ако желите да им покажете да нису у праву, напишите енциклопедијски чланак о вашем друштву, наведите зашто је значајно, које значајне акције је предузело, за шта се залаже, историју самог удружења, статистичке податке, и БЕЗ епитета типа еминентни, сјајни, познати и сл. осим ако немате референцу да те тврдње поткрепите. Дакле, сам чланак мора да садржи јасне и конкретне информације о друштву и да одмах одговори на питање зашто је то друштво значајно, итд. Како бисте стекли идеју како чланак треба да изгледа, погледајте . Погледајте структуру, стил писања, врсту информација које се дају, и наравно, језик и вокабулар који се у њима користе, па покушајте нешто слично. --Јагода испеци па реци 14:04, 11. октобар 2011. (CEST)

Nikola, da li misliš da bi članak o ovom političkom pokretu mogao da se nađe u Britanici ili Larusu? Ja ne mislim. I čini mi se da sve više zaglibljuješ - nudiš novac, sam kažeš da treba da ostane ovde kao pamflet... Pošto se očigledno nisi dovoljno upoznao sa time šta je Vikipedija, predlažem da prvo pročitaš Википедија:Значај i Википедија:Шта Википедија није, a onda da se bacite lepo na političko delovanje, pa kad na narednim parlamentarnim izborima postanete parlamentarna stranka (ili ostvarite neki drugi zapaženi uspeh), eto vama i članka. Nisu sva pravna lica registrovana u APRu enciklopedijski relevantna. --В. Бургић (реци...) 14:44, 11. октобар 2011. (CEST)

Појмови из теорије скупова

Елем, управо сам установио да је пресек водио ка чланку Пресек (Баварска), а да у чланку унија постоји само објашњење за политички термин. А како овде имамо доста математичара, било би добро да неко узме и обради основне појмове из теорије скупова. --millosh (razgovor) 20:47, 14. октобар 2011. (CEST)

Pitanja

Dobar dan, zanima me kako napraviti tabelu za sadržaj, i kako se pojavljuju linije ispod naslova? Hvala, veliki pozdrav!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Savić J. (разговор • доприноси)

Popravio sam ja u članku Piratski radio. Ako želiš da naučiš osnove uređivanja, najbolje je da za početak proučiš teme sa ove stranice. Pozdrav!--В и к и в и н дР 18:40, 15. октобар 2011. (CEST)

Postovani,

Pošto nam je članak pod naslovom "Piratski radio" uslov za pristupanje ispitu Internet novinarstvo, na fakultetu, zamoliću vas da mi kažete da li je ovaj rad u redu, a ako nije da mi ukažete na greške, kako bi ih mogli što prije ispraviti. Unaprijed hvala.

Savić J. (разговор) 19:05, 15. октобар 2011. (CEST)

Категорија:Странице с неисправним везама до датотека

Da li neko može da mi kaže šta je ovo?

Категорија:Странице с неисправним везама до датотека

Kakva je ovo kategorija? У овој категорији се налази укупно 678 страница! --БелиПисац ^{ima reč} 20:20, 15. октобар 2011. (CEST)

Изгледа да се та категорија додаје аутоматски на странице где постоји неисправан линк/веза ка слици/датотеци (као нпр. након брисања слике итд). mickit 20:35, 15. октобар 2011. (CEST)

Направио сам је као сакривену категорију, онако је ружно изгледало у чланцима.--В и к и в и н дР 20:44, 15. октобар 2011. (CEST)

Па могао би то неки бот да побрише, кад већ имамо тао уредан списак... --Јагода испеци па реци 21:05, 15. октобар 2011. (CEST)

Ноћне ли море

Ево баш пре неки дан ми паде на памет ово. Неки студент приликом слушања неког предавања везаног за средњи век добацивао је професору: "На који Божић, на који Божић се збило то?!". Профа га је искулирао, али му је зато на крају предавања, када су сви изашли из учионице, у поверењу рекао: "У средњем веку постојао је само јулијански календар". Елем, с обзиром на ту чињеницу, ми не можемо бркати датуме наведене у јулијанском календару са онима наведеним у грегоријанском, осим ако неко има толико жарку жељу да их пребацује у ову последњу, али увек постоји извесни проценат да омане који дан при прерачунавању. Стога бих скренуо пажњу да се води рачуна о овоме, јер баш сам налетео ових дана на пар чланака у којима аутору очигледно није било јасно да то није исправно. Оно што свако може учинити јесте да једноставно обрише везе са датума у чланцима у којима се ради о било ком догађају од пре 4. октобра 1582.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:27, 15. октобар 2011. (CEST)

Pitanje u vezi kvaliteta obrađenog članka

Poštovani,

Želim ovim putem da vas pitam šta još nedostaje ovom članku. Pošto mi se iznad članka nalazi uzvičnik, želim da ga sklonim! Trebamo danas da pošaljemo rad na uvid.

Veliki pozdrav

Savić J. (разговор) 10:58, 18. октобар 2011. (CEST)

А који чланак? --Јагода испеци па реци 12:47, 18. октобар 2011. (CEST)

Pitanje

Zanima me koje su greške u članku "Književno novinarstvo". Pošto trebam uskoro poslati ovaj rad na uvid profesorici, molim vas da mi odgovorite.. Ako je ikako moguće što prije..

Hvala na pomoći.. Igor Jankovic (разговор) 12:40, 18. октобар 2011. (CEST)

Као прво, треба да се држиш српског правописа, тако да треба да замениш наводнике "..." овим, српским наводницима „...“. Имаш их испод едит прозора на крају прве линије. Друго, избриши први наслов, јер је непотребан, у уводу напиши јасну дефиницију појма из наслова, транскрибуј имена, убаци тагове за спречавање транслитерације -{...}- око имена часописа који стоје у оригиналу... То је што сам видела овако, на први поглед. Не би било лоше ни да референцираш текст, иако је ок што имаш литературу. Ето, толико од мене за сад.--Јагода испеци па реци 12:52, 18. октобар 2011. (CEST)

Шта мислите....

Пошто питах Дунга, а он не зна, ај да питам све вас. Не могу опет да пишем, тако да само копирам оно што сам њему написала.

Е, да те птиам, пошто те видим у СИ. Преводим онај есејчић о троловању. Пази ову реченицу: Failing specific additions to this page, however, the arbitration committee should be the only ones to ban users for "creative" trolling. Е, пошто ми немамо арбитражни комитер, комисију шта ли је већ, да ставим онда да једино администратори могу да одлуче да банују кориснике због креативног троловања? --Јагода испеци па реци 22:31, 18. октобар 2011. (CEST)

Такође, дедер, помози ми у овоме. Како се на српком у интернет жаргону каже ово?--Јагода испеци па реци 22:38, 18. октобар 2011. (CEST)

Фала на коментари (каки год да буду)! --Јагода испеци па реци 22:49, 18. октобар 2011. (CEST)

Ја бих у потпуности изоставио тај део. Мислим да је он и написан да администратори не би сами по личном нахођењу блокирали. Пошто ми немамо Арбком тај пасус нећемо ни спомињати. --Јован Вуковић (р) 01:49, 19. октобар 2011. (CEST)

Ја бих изоставио само ту реченицу, јер је то и тако само есеј. Ово друго не знам. Можда да оставимо у оригиналу? mickit 07:46, 19. октобар 2011. (CEST)

Мени је логично да ако након свих могућих покушаја, трол настави да тролује, администратор одлучи да га блокира. Тако је и у пракси. Ја бих то ипак оставила, јер се као што рекох, поклапа с нашом праксом (нпр. Анти је тако блокиран -- управо због троловања путем злоупотребе правила). А ово друго... Па не знам. Има ли неко ко је млађи и више од мене виси на интернету па је упознатији с том терминологијом? Ја никад нисам чула за овај термин. а можда треба да га измислимо: Како вам се чини грубијани?--Јагода испеци па реци 10:21, 19. октобар 2011. (CEST)

Кад већ не постоји АРБКОМ, онда у случају креативног троловања мислим да не би требало препустити одлуку једном администратору, па чак ни двома - барем да буде непаран број и наравно већи од један. Што се тиче griefing-a, грубијани није баш најсрећније IMO. Зашто: зато јер, како је наведено они "...will often act... sometimes in the form of tag team editing, to deliberately ridicule content on Wikipedia with which they disagree, to ridicule and harass editors associated with that content, and to interfere with the normal workings of the project...", тако да би они могли понекад да буду нешто слично пајацима или кловновима, када "намерно исмевају садржај на Википедији" (како ја тумачим deliberately ridicule content on Wikipedia with which they disagree). Можда да се проба са архаичним печал (http://www.rijecnik.org/P/pecal.html) - пошто њихове измене могу можда да буду и трагикомичног карактера можда када хоће да укажу на неки пропуст за који мисле да постоји, а нису способни да пробају на други легитиман начин да постигну шта желе. Тада они нису баш прави тролови, ако добро схватих. --Слободан KovačevićбиблброKS 12:44, 19. октобар 2011. (CEST)

Pa ne znam, klovnovi? Ali, radi se o nekom, kako si rekao, ko uvek u grupi, grubo ismeva druge ili članke, kako bi plasirao sopstvene ideje. Klovnovi i nisu baš tako neprijatni. To je neko ko namerno nanosi bol, ali ne znam kako bi se to zgodno reklo na srpskom... Zato mi pade na pamet grubijani... Ne znam. Ismevači? Tj. oni koji ismevaju sve i svašta i to uvek u čoporu. Što se tiče admina, pa ja mislim da oni to tako i rade: ne verujem da je blok Antidiskriminatora bio isključivo Goranova odluka (ako se ne varam, on ga je blokirao na godinu dana, ako nije, izvinjavam se, možda je Dungo, sad se ne sećam tačno, ali nije to toliko ni važno). Verujem da su se oni posavetovali na IRC-u ili putem mejla, pre nego što su preduzeli tako drastične korake. Da stavim onda u množini? Administratori? Jer, i logično je da to oni urade, jer ja mogu da odlučim do sutra da nekog blokiram, džaba mi kad nemam tu tehničku mogućnost... --Јагода испеци па реци 15:08, 19. октобар 2011. (CEST)

Mislim da ova jedna "...to deliberately ridicule content on Wikipedia with which they disagree..." karakterizacija griefera koju pročitah na meti nije dovojno precizna, baš zbog toga što ako ismevaju samo sadržaj neke vikipedije onda ih se može korigovati i/ili uzeti u obzir njihovo mišljenje. Jer, ako je motivacija jednog grifera samo (kao što je navedeno) "kako bi plasirao sopstvene ideje", onda njegove akcije ne moraju uvek biti disruptivne, zar ne? Ako rade i neke od drugih navedenih stvari, onda su već ozbiljnija pojava sa kojom se valja ozbiljnije i pozabaviti. Čini mi se da se uostalom na en i ne smatraju pretnjom većom od trolova. Nego, ja ne shvatam grifere tako da oni uvek rade u grupi: "...will often act in groups..." - "often", ali ne i obavezno u grupi. Madu, života ti, s kojeg od nebesa ti je tresnula na tintaru fantazmagorična zamisal da rekoh da su uvek u grupi - pokazati citatom, pliiz. Kakogod, termin ismevači nije dovoljno snažno IMO, a grubijani nije dovoljno precizno - što onda ne bi moglo griferi? Ili možda ipak nešto sa pečal - pečalioci, upečalioci, spečalioci, ili slično? Mlogo mi se nešto đasvi arhaizacija u ovom slučaju. Inače, zar nije predloženo da sami izmislimo termin? Što se tiče jednog ili više adminova i blokiranja zbog trolovanja, to je ja bih rekao vrlo vrlo delikatana stvar. Naravno, ja ovo pričam i iz svog sopstvenog, naravno subjektivnog, ugla, s obzirom da mi vrlo verovatno sledi blok, ako bih pokušao nešto sa Gramatika srpskog jezika što se pojedincima možda ne bi svidelo. Kao što se, uostalom, već i bilo ne svidelo pojedincima, pa nisu ni objašnjavali svoje pretnje. Verujem pak s druge strane, da bi moje akcije najradije podveli pod trolovanje ako bi već došlo dotle da treba da objašnjavaju neke svoje akcije. Ako je potrebno, pojasniću: pojedinci koje pominjem su u mom slučaju baš admini. U vezi bloka korisnika Antidiskriminator - tu nisam mnogo kompetentan da dajem svoje mišljenje, jer nisam najbolje ni upućen u predistoriju celog "slučaja". Ali mislim da ako je odluka o blokiranju sprovedena mimo Vikipediji u potpunosti vidljivih kanala (irc, mejl), onda možda ima nekih škriputanja oko transparentnosti takvih postupaka kao što je blok. Tako je prema mom skromnom, ali ne suviše skromnom, mišljenju. Možda doduše, ne mogu baš najbolje da zamislim kritičnosti i hitnosti nekih situacija, tako da možda i grešim. Ali možda ipak samo možda grešim. --СлободанKovačevićбиблброKS 23:21, 19. октобар 2011. (CEST)

Pomoć u vezi članka

Molim vas da mi ukažete koje još nepravilnosti sadrži članak Književno novinarstvo. Neke stvari sam već ispravljao, mada mislim da još nije baš onakav kakav bi trebao biti, odnosno u skladu sa pravilima Vikipedije. Ovo mi je uslov za ispit iz predmeta Internet novinarstvo.

Unaprijed hvala, --Igor Jankovic (разговор) 12:59, 19. октобар 2011. (CEST)

Već ti je odgovoreno gore. Takođe, bolje da razgovor o članku vodiš na stranici za razgovor članka. --Јагода испеци па реци 15:02, 19. октобар 2011. (CEST)

Павле Бихали

Молим неког у чијој је ингеренцији да погледа чланак Павле Бихаљи и остави ми било какав смислен одговор на примедбе које сам тамо изнео. Pavlebihaly (разговор) 08:44, 20. октобар 2011. (CEST)

WebFest гласај за Википедију!

Почео је још један Вебфест и Википедија на српском језику налази се у конкуренцију најбољих едукативних сајтова. Сви ви који имате Фејсбук налог, гласајте за Википедију. Директни линк је http://webfest.nadlanu.com/pocetna/specijalno/web-fest/Vikipedija.wf-33.429.html#

Нека наша Википедија још једном буде најбољи пројекат. То је уједно и наш лични успех и награда за исти. Ја сам гласао, а ви? :) пс. немојте правити лажне налоге, поништиће вам све гласове :) MikyM|Write me 22:03, 20. октобар 2011. (CEST)

Ja ne bih da glasam za nas. Vise bih voleo da nas drugi izaberu, bez naseg mesanja. -- Bojan  Razgovor  20:19, 23. октобар 2011. (CEST)

Vala baš. Nego, Miki, jel ti studiraš marketing? --Јагода испеци па реци 23:17, 23. октобар 2011. (CEST)

Ре:Ако сам себе не подржиш Бојане, неће ни други. Свуда је нормално да заједница подржи саму себе и тиме подстакне подршку других :))) Јагода ... кхм ... --MikyM|Write me 00:07, 24. октобар 2011. (CEST)

Interwiki

Занима ме како да повежем чланак на српском са чланком на неком другом језику — Ana (разговор) 17:09, 23. октобар 2011. (CEST)

Провериш како се чланак зове на том језику и на дно нашег чланка додаш нпр:

[[en:Naziv na engleskom]]
[[fr:Naziv na francuskom]]
[[sv:Naziv na švedskom]]

То је то. Можеш такође да погледаш неке од постојећих чланака да видиш како је тамо то урађено. mickit 18:00, 23. октобар 2011. (CEST)

Насловљавање чланака о династијама

Виђех сада да је БокицаК промијенио назив чланку Династија Карађорђевић у Карађорђевићи, чини ми се са образложењем да је краће и једноставније. Наравно, то има смисла.

Међутим, ја сам можда слично размишљао као и он у неком тренутку, док се нисам позабавио појединим чланцима о династијама, гдје сам стекао утисак да је такво нешто погрешно. Наиме, нпр. није исто Романови и династија Романов. Романови су сви крвни потомци, а династија су само равнородни потомци и потомци законских признатих бракова. Романова данас има много, и имају своје удружење, али династију (царски дом), чине само двије особе. Плус, што Романов није презиме, но династичко име.

Слична ствар је у Енглеској, не можемо чланак о тамошњој династији назвати Виндзори, када се потомци династије Виндзор презивају Моунтбатени (Батенберзи) или Велсови (синови принца од Велса). Плус, та презимена се скоро никад и не користе, само онако постоје.

И код Карађорђевића чини ми се да има потомака, али нису сви династија (тј. немају право на престо). Још један аргумент, мислим да је у доста случајева накарадно претварати то у множину, па измишљати нпр. Олденбурзи, Бурбони, Сакс-Кобург-Готе и сл. Даље, и чланци о египатским династијама морају садржавати ријеч династија.

Што се мене тиче, ја ћу чланке о династијама, ако будем писао о неким (о једној јесам), наслољавати са династијом јер имају бројни примјери који показују да династија и потомци династа нису исто. Ово је препорука и осталим да тако чине, јер се разлике у оваквим стварима могу уочити. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:26, 23. октобар 2011. (CEST) с. р.

Mislim da komplikuješ stvari. Svejedno je da li je Dinastija bla bla ili je samo Bla bla. Tu razliku koju navodiš, mogu odogovrono da tvrdim da si izmislio. Neko ko ima prezime Karađorđević i pripada toj porodici, takođe pripada i dinastiji. Dinastija se ne ograničava samo na osobe koje imaju pravo na presto. I potpuno je svejedno da li će članak da se zove onako ili ovako. Neka to bude na onom ko započinje članak. --Јагода испеци па реци 23:01, 23. октобар 2011. (CEST)

Ако не знаш шта је назив династије, а шта династичко презиме, мислим да је безобразно рећи некоме да нешто измишља. Овај позив је управо био и уперен према томе да они који пишу овакве чланке разликују ове ствари и према томе насловљавају чланке. Као што рекох, династија Винзор се презива Моунтбатен (или Батенберг по њемачком), или чак Велс. Код Романова постоје и Романовски, као посебан огранак. Гдје постоје овакве династичке препреке, треба водити рачуна, ако се чланак већ пише озбиљно. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:38, 23. октобар 2011. (CEST) с. р.

Ma ti kao znaš? Ja ti lepo kažem, da je apsolutno svejedno reći Dinastija Karađorđevića ili Dinastija Burbona i Karađorđevići ili Burboni. Govorim ti o imenu dinastije, a ne o njihovim prezimenima. Ne petljaj bez potrebe. --Јагода испеци па реци 10:25, 24. октобар 2011. (CEST)

Ко и свака властела. -- Bojan  Razgovor  10:30, 24. октобар 2011. (CEST)

Ма не, нема потребе своје коментаре узвисивати и претварати их у фактичко стање. Није исто збирно именовати носиоце презимена и династију (као нешто посебно). Дакле, на ове ствари треба се обраћати пажња. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:28, 24. октобар 2011. (CEST) с. р.

Pakad si svestan toga, onda zašto to radiš? --Јагода испеци па реци 09:49, 25. октобар 2011. (CEST)

Дуплиране табеле

Да ли се само мени чини да су дупле табеле у одељку демографија и непотребне и да естетски само наружују чланке? Било је и случајева да у чланцима стоје потпуно празне табеле (тек то не разумем). Ја бих потпуно избацио једну табелу тамо где су подаци идентични. Уколико постоје нека одступања у бројевима, онда бих то упаковао у једну табелу. Прва табела је, по мени, сасвим довољна и једино бих променио ту дречаву наранџасту са плавом бојом из доње табеле. Шта остали мисле? mickit 08:23, 25. октобар 2011. (CEST)

Не чини ти се. Тако је... :) Како год, само двије са истим подацима не требају било ком чланку. --Славен Косановић {разговор} 08:50, 25. октобар 2011. (CEST)

Ma da. Sve u jednu tabelu. Ovako čitaoca dovodimo u nedoumicu, ne zna koju da gleda, a i svrha one druge nije najjasnija...--Јагода испеци па реци 09:48, 25. октобар 2011. (CEST)

Te donje tabele bi trebalo prevoriti u grafik. -- Bojan  Razgovor  13:47, 25. октобар 2011. (CEST)

Света Петка

Бејах пре два сата у цркви свете Петке на Калемегдану, на служби, и бејах очевидац којекаквих ритуала који ВЕЗЕ НЕМАЈУ СА СВЕТИЦОМ И ПРАВОСЛАВЉЕМ! Волео бих да их убацим у чланак, под одговарајућим насловом, али немам референце за то. Је л' може и без њих? --Болен (р) 11:14, 27. октобар 2011. (CEST)

To ti je onda originalno istraživanje, a ono nije dozvoljeno. --В. Бургић (реци...) 11:52, 27. октобар 2011. (CEST)

Па пробај на нету да нађеш нешто --Јован Вуковић (р) 19:08, 27. октобар 2011. (CEST)

Ako je nešto skandalozno, sigurno ima u novinama. Nažalost, ne mere bez refernci... --Јагода испеци па реци 19:12, 27. октобар 2011. (CEST)

Болен, о чему се ради, можеш ли да напишеш укратко? --Награкажи/лажи 20:00, 27. октобар 2011. (CEST)

Бабе су ишле око цркве и сакупљале пшеницу, коју је бацио питај Бога ко, наводно јер је то освештана пшеница. А ја какав сам, приђем једној столетној бакути и питам је лепо шта раде лудаци са тим зрневљем. Да би ми рекла: неко сеје, неко кува, неко носи код врачара да му гледа у пшеницу. То је под један. Под два: пролазећи поред капеле, људи су (не сви, хвала Богу) бацали новчиће на кров (зашто, не знам), други су их пак набијали у пукотине у зиду капеле. Неки су чупали саднице и кидали бршљен са Ружице (цркве) јер је то освештано... Итд... --Болен (р) 23:05, 27. октобар 2011. (CEST)

[11] Sve je to prevara. I opste ne zalim takve ljude. Kad su ovce, neka ih sisaju. -- Bojan  Razgovor  00:02, 28. октобар 2011. (CEST)

Не знам Бојане (ограђујем се од мог односа са тобом), ја поштујем свачији избор када су ове ствари у питању. Никада не бих рекао да су атеисти овце, или да нису схватили истину, те такође мислим да је то што си ти рекао ружно и увредљиво. Не жалим их ни ја, не видим разлог због чега бих их жалио - ако верују да је то жито стварно освештано, нека верују брате, снага вере је ипак најјача. Али питање је било да ли ја то да убацим у чланак иако немам поуздане изворе. Додуше, ово што си ти навео можда и може да прође... --Болен (р) 00:09, 28. октобар 2011. (CEST)

Dok ljude ne zaboli, nece razmisljati, vec ce verovati. Ako su bolesni, moraju ici kod pravih lekara. Uzimanje „osvestvane,“ a u stvari obicne vode, nece nikom pomoci. Ako se bolest ne leci, jos ce se pogorsati. -- Bojan  Razgovor  00:14, 28. октобар 2011. (CEST)

Ако ти тако кажеш. Заправо ни је не верујем у чуда, чуда која су се десила људима. Али неке ствари једноставно не могу да објасним, а не могу тек тако да кажем теорија завере. Како то да је у пожару у цркви у Јашију (где су њене мошти) 1800неке године, изгорела цела црква и топило се злато на кандилима, а света Петка остала нетакнута? --Болен (р) 00:23, 28. октобар 2011. (CEST)

Ne znam zasto jeste, znam zasto nije. Da bih ti dao dgovor prvo moram da odem tamo i da vidim svojim ocima i istrazim u stilu Horejsia Kejna. Kako god hocete, to je vase zdravlje, vi cete stojati u redu na kosavi, vi cete trositi vas novac i vase vreme, a dobicete sipak. -- Bojan  Razgovor  00:32, 28. октобар 2011. (CEST)

Бојане, ја се (као атеиста) слажем са тобом, док је оваца биће и вуне. Али је Боленово запажање коректно - у питању је понашање које не припада чак ни православним канонима, попут тог бацања пара на кров а поготово ношење пшенице код врачара. Видео сам у Блицу коментар да се то дешавало, да је било гурања, кошкања и псовања, вероватно и друге новине имају одговарајући текст. Само не знам да ли то убацити у текст о светој Петки, о празнику њој посвећеном или о београдској цркви. --В. Бургић (реци...) 07:32, 28. октобар 2011. (CEST)

Нигде ја нисам рекао да Болен није у праву што се тиче Петке. Само сам све сличне појаве назвао преваром. -- Bojan  Razgovor  23:22, 28. октобар 2011. (CEST)

Mislim da to ne treba da se ubacuje u clanak o svetici. Mozda bi moglo da se doda u clanak Praznoverje ili Sujeverje ili nesto slicno, jer to je ono sto se tu desava. Mozda cak i srpska praznoverja/sujeverja. --Јагода испеци па реци 09:13, 28. октобар 2011. (CEST)

I jos na tu temu [12] -- Bojan  Razgovor  21:42, 28. октобар 2011. (CEST)

Фотографија турске амбасаде у Београду

Немачки википедијанци су написали чланак о турској амбасади у Београду, што је лепо. Чланак нема слику, што није лепо али је лако отклоњиво. Аутори чланка су замолили београдске википедијанце да направе фотографију ове зграде (Тамо на врху Кнеза Милоша) да би могли да је убаце у чланак. Па ко буде пролазио поред и имао фотоапарат, не било му тешко нека услика зграду и окачи слику на Оставу. Хвала. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:56, 27. октобар 2011. (CEST)

Волео бих апдејт по легалном аспекту фотографисања амбасада. (па макар споља) `Фала. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 22:53, 27. октобар 2011. (CEST)

U principu ne postoje pravne prepreke. E, sad. Neke drzave imaju svoju „politiku“ na temu, te ne dozvoljavaju snimanje svojih ambasada u prvom planu. Mada, jedna slika koja obuhvata dio ulice u kojoj je ambasada X, ne vjerujem da moze predstaviti neki problem. Mozda nije losa ideja direktno pitati. --Славен Косановић {разговор} 23:41, 27. октобар 2011. (CEST)

Још је интересантније питање да ли би морао да поштујеш законе Републике Србије (из које фотографишеш) или законе Републике Турске (коју фотографишеш, јер амбасада представља територију Турске) :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:59, 27. октобар 2011. (CEST)

Око другог питања немам дилеме, битно је на чијој земљи стојим. А (на)чуо сам да је код нас забрањено сликање амбасада, па макар и споља, па зато питам. :) 本 Михајло ^{_[ talk _]} 19:32, 28. октобар 2011. (CEST)

Na većini takvih objekata stoji znak zabrane fotografisanja. Mene su legitimisali kada sam fotografisao zgrade oko američke ambasade, iako sam ispoštovao zabranu slikanja same ambasade. Znači, moguće su neprijatnosti ako te neko vidi dok fotografišeš. mickit 20:05, 28. октобар 2011. (CEST)

Шовинисти, ретроградност и сл.

Ако се буду наставили користити термини шовинисти, клерикалисти, ретроградне особе и сл., одвућете овај пројекат у, најблаже речено, прави пакао и хаос. Већ пола године трају напади одређених корисника на друге кориснике, а константно се користе овакви термини, а често прођу без икаквих упозорења, па чак и са одобравањем. Они који мисле на врло вјешт начин уништити и срозати овај пројекат нека помно размисле о напуштању истог. Нема шансе да се ово „национално благо“ претвори у политичку арену и гладијаторску борбу. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:24, 27. октобар 2011. (CEST) с. р.

Kao uostalom i napadi drugih na određene korisnike... Ne brini, verujem da će se svi složiti sa tobom: da to treba da prestane. --Болен (р) 23:56, 27. октобар 2011. (CEST)

Истина боли зар не. Само појединци никако да сконтају да ово није неки комунистички пројекат а они суверени владари па да се бира шта сме а шта не сме да се пише. Разлози оноликог броја негативних гласова и онолике масовне хистерије на гласању за чланак Спасите нашу децу су тоолико не утемељени и провидни да се само и могу окарактерисати као шовинистички. Ако оно није био шовинизам и класичан пример хомофобије ја стварно не знам шта јесте. Ја лично се никада на такав начин не би понео према нечијем раду и труду па макар се он односио на ствари које највише мрзим у свом животу. Радије не би гласао и учестовао у том одлучивању. Својим ставовима многи су доказали у овом случају колико су плитки и ограничених схватања. Од мене толико на ову тему. --НиколаБ (разговор) 00:20, 28. октобар 2011. (CEST)

Стављене су озбиљније примедбе него у другим случајевима, међутим оне се прескачу и испада да је требало гласати за тај чланак само зато да би се доказала ширина и опште прихватање те теме, а квалитет чланка није мерило као у другим случајевима. Опет се и овде понављају увредљиве квалификације за учеснике који нису подржали избор, а изостаје реакција.-- Сахараразговор 23:04, 28. октобар 2011. (CEST)

Ја имам жесток проблем да разликујем твој потпис од потписа Николе Смоленског. За сада се ослањам на различит стил писања али то може и да закаже. :) 本 Михајло ^{_[ talk _]} 19:33, 28. октобар 2011. (CEST)

Јел сад ОК --НиколаБ (разговор) 19:37, 28. октобар 2011. (CEST)

Па Смоленски има А поред имена. Или ти ниси активирао ту опцију?--Јагода испеци па реци 20:48, 28. октобар 2011. (CEST)

Наравно да нисам. Алергичан сам на те додатке. Драже ми је да погледам који линк стоји иза имена, а и препознавање стила писања ме служи засад. 本 Михајло ^{_[ talk _]} 08:28, 1. новембар 2011. (CET)

Имао исти потпис као и ја, чак сам се и ја забунио прекјуче хехе. Зато сам додао ово Б на свој потпис. --НиколаБ (разговор) 22:01, 28. октобар 2011. (CEST)

Вала баш. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:21, 28. октобар 2011. (CEST)

Ma ne ti, Nikola, nego Mihajlo. Ima jedna opcija da ti se pored imena korisnika vidi da li su administratori, čekjuzeri ili birokrate. Tako se npr. kod Mihajla vidi A, kao i kod Smolenskog, a npr. kod Gorana vidim A i Č, a kod Mickog vidim A i B. Ja vas tako razlikujem. --Јагода испеци па реци 22:51, 28. октобар 2011. (CEST)

Гдје ти је та опција, ја је немам.--В и к и в и н дР 23:10, 28. октобар 2011. (CEST)

Немаш је зато што нећеш да читаш и чујеш. Довољне су примедбе за референце, ни један није чланак прошао без приступачних референци. Имаш пет отворљивих, а једна је вики чланак. Само да је то није сјајан и никад није ни један могао проћи са тим. Оне четири су краћа новинска саопштења (изузев једног опширнијег). Али и нека нико није у праву што је ударио минус, не иде јаван закључак са тешким увредама зашто што је то урадио. Гласање је и лично мишљење, ако никог не вређа са њим (није га увредљиво изнео), још мање му се сме вратити са увредама, на основу предубеђења.-- Сахараразговор 23:22, 28. октобар 2011. (CEST)

Сахара, збунио си се. Питао сам Јагоду гдје јој је опција за А, Б и Ч, пошто је о томе причала. Ти си се изгледа збунио и помислио да сам тебе нешто питао.--В и к и в и н дР 23:31, 28. октобар 2011. (CEST)

Ало бре, читај о чему се овде ради. Овде се ради о скрипти mark admins. Dodajte u svoj .js

importScript('Википедија:Корисничке скрипте/Markadmins.js');

Иначе да је вама стало да чланак буде бољи, дали би сте сугестије да се исправи... -- Bojan  Razgovor  23:25, 28. октобар 2011. (CEST)

Прочитај горе које почео тему и које избацио (поновио) увреде. О (одбијању) исправљања и дотеривања чланка и добре веоље постоје много демантујућих примера и доказа.-- Сахараразговор 23:35, 28. октобар 2011. (CEST)

Wikiwind tebe uopste nije psominjao. Spominjao je da nije video slova A, Č i B pored imena administratora. Nego hajde lepo, pokazi nam te demantujuce dokaze. Jos bolje, pokazi nam nam kako se pise clanak o diskriminaciji (otpustanju sa posla, prebijanju). O tome u Americi barem ima ohohoj. Inace je sve ovo sto pises besmisleno. -- Bojan  Razgovor  23:42, 28. октобар 2011. (CEST)

Хвала на одговору.--В и к и в и н дР 23:31, 28. октобар 2011. (CEST)

Не постоји правило по којем референце морају бити доступне на интернету. Ако би постојало било би тотално апсурдно. Радио сам на правилима за избор за сајне и добре и не вјерујем да ми је тако нешто промакло; да их сад не цитирамо овдје. Гомиле тема није могуће обрадити, писати о њима, само на основу онога што се може наћи на интернету. Сасвим је прихватљиво да извори буду штампане књиге. То што неко не може да купи, нађе у библиотеци па прочита; књига је негдје на другом крају свијета у некој библиотеци, нема никакве везе са идејом о референцама. Штавише, у академском свијету, референце су и даље, највећим дијелом из штампаних извора. --Славен Косановић {разговор} 23:34, 28. октобар 2011. (CEST)

Добро, да је тако нисмо због тога они као што смо названи. Ја не знам ништа о тој теми, и нисам зато шовиниста ако ми није дата могућност да нешто проверим. Друго, коме је пропуштено да за референцу узме вики чланак? Треће није ово јединио чланак који није изабран, одбијани су и квалитетнији и није пало небо.-- Сахараразговор 23:41, 28. октобар 2011. (CEST)

Сахара, опет си се збунио, ја се надам да не покушаваш намјерно да лажеш. У чланку нема такве референце. Скрећемо с теме, а тема је Николин потпис и оно А, Б и Ч.--В и к и в и н дР 23:48, 28. октобар 2011. (CEST)

У свим друштвима модерног свијета ЛГТБ популација је била прогањана, на овај или онај начин. Нажалост, није то ништа необично. Ако те тема стварно интересује, сигуран сам да се може наћи видео снимака из документараца. Пођи од Јутубуса. На Википедији се још увијек преферирају писани извори, а они су понекад теже доступни. То је тренутно стање. --Славен Косановић {разговор} 23:52, 28. октобар 2011. (CEST)

Ovde svako vodi svoju politiku... Viki, nemam pojma, to u podešavanjima ima nešto a šta, nemam pojma. Verovatno mi je Micki rekao da nešto tamo čačnem, ja čačnula i sad imam to. A imam i da su mi blokirani precrtani. Tako znam da je neko blokiran a da uopšte ne moram da pitam... --Јагода испеци па реци 23:43, 28. октобар 2011. (CEST)

Срамота је некоме рећи да лаже, онако из ћефа, без обзира на разлике у годинама. Оставио си извор 31 да се отвори овако, то не ради нико. Друго прочитај поднаслов и кпрозивку Николину, испод које сам ја одговорио. Ипак неко други лаже, а не ја. Нећу се више јављати.-- Сахараразговор 00:00, 29. октобар 2011. (CEST)

Sahara, nije to link na referencu, nego na list Vashington Post. Referenca je na ŠTAMPANO izdanje (vidiš da je navedena i strana, a to u elektronskom izdanju ne može), ne na elektronsko, a ime novina je linkovano jer postoji članak na našoj njiki o njima. Kao kad bismo kao ref. naveli neku knjigu, a imali članak o toj knjizi ili njenom autoru, pa linkovali na te članke ime autora ili ime knjige. --Јагода испеци па реци 00:08, 29. октобар 2011. (CEST)

^ McPherson, Myra (14 април 1977). „Florida Senate Rejects Equal Rights Amendment“, Вашингтон пост, стр. A1

Тераш ме да кршим реч да се нећу јавити. То се види из асвиона да је то али се тако не ради, не доводи се просечан читаоц без потребе у заблуду. Постоје унутрашње и спољне везе, а не ма потребе правити неке везе у референци. Нисам ни ја од јуче.-- Сахараразговор 00:17, 29. октобар 2011. (CEST)

Oprosti Sahara, ali to nije istina. Pigledaj malo članke na engl. njiki, svi članci, ako im u referencama stoji neko ime o kome oni imaju članak, ime je vezano na taj članak. Jasno stoji broj strane, a ko to ne razume, šta da mu se radi. I za čitanje enciklopedije potrebno je malo više od obične pismenosti. --Јагода испеци па реци 00:35, 29. октобар 2011. (CEST)

Сукобљена измена: Ја сам скептик, не верујем људима, већ аргументима. Ја сам тражио аргументе, добио сам само још једно избегавање, још једно виђење трна у туђим очима, а не балвана у свом. (Jevandjeja po Luki i Mateji. Da se hriscani drze Isusa Hrista, a ne Starog zaveta, bili bi najbolji ljudi na svetu) Иначе, аргумент о извору 31 је глупост. Извор 31 НИЈЕ вики чланак о Вашингтон посту, већ чланак објављен у Вашингтон посту који је написао/написала Мира (McPherson, Myra (14 април 1977). „Florida Senate Rejects Equal Rights Amendment“, Вашингтон пост, стр. A1). Могао си бити поштен као Лошми. Захтевати да се та грешка исправи, а онда прецртати свој глас . Сумњам да ћеш нам показати како се пише прави чланак о дикриминацији. -- Bojan  Razgovor  00:19, 29. октобар 2011. (CEST)

Лепо ја рекох за поменути чланак су се тражили тако глупи разлози са циљем само да би се нашла каква таква мана да се чланак дискредитује и да рокне на гласању. Феноменално ми је било оно о гласању против јер реч предатор није преведена на српски. Сходно томе ни ја више нећу да се купам у Јадранском мору јер је једна баба пишкила (са опроштењем дечице и старијих људи) у воду на плажи у Вера Крузу (а светско море је повезано). Потпис промењен тако да сам од сада ја НиколаБ док Смоленски остаје само Никола. --НиколаБ (разговор) 00:50, 29. октобар 2011. (CEST)

то не ради нико

Осим Викивинда, и ја то радим. Нпр. у овом чланку се баш то лепо види. Референца број један је наведена типично школски (студентски), дакле немајте бриге да сам вас оштетио за коју информацију, а пошто је ово електронска енциклопедија додао сам и унутрашњи линк ка наслову који цитирам, пошто га имамо. Такође, исто важи и за референцу број 6, 7, 16, 17.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 10:40, 29. октобар 2011. (CEST)

„Стављене су озбиљније примедбе него у другим случајевима, међутим оне се прескачу и испада да је требало гласати за тај чланак само зато да би се доказала ширина и опште прихватање те теме, а квалитет чланка није мерило као у другим случајевима. Sahara“ Ово је суштина у вези теме везане за чланак. У вези теме „Шовинисти, ретроградност и сл.“ коју је покренуо Жељко, а од које се одмакло, потпуно се слажем са Жељком. Међутим на том пољу неће ништа да се промијени док не промијенимо админе који то дозвољавају и подржавају. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:18, 29. октобар 2011. (CEST)