Википедија

Дјед Мраз

Дјед Мраз (екав. Деда Мраз; рус. Дед Мороз, блр. Дзед Мароз, укр. Дід Мороз; познат и као Божић Бата), словенски је измишљени лик који доноси поклоне дјеци и често их лично испоручује у Новогодишњој ноћи. Лик је сличан британској персонификацији Божића [en].[1]

Статуа Дједа Мраза у Вологди у Русији

Дједа Мраза прати Сњегурочка, његова унука и помоћница, која носи дугу сребрно-плаву одјећу и крзнену капу[2] или круну у облику пахуље.[3] Она је јединствени атрибут Дједа Мраза, с обзиром на то да слични ликови у осталим културама немају женске сапутнике.

Дјед Мраз носи крзнени капут дуг до пета, полукружну крзнену капу и на ногама валенки. Он има дугу сиједу браду. Хода уз помоћ магичног штапа[4] и понекад јаше тројку.

Пребивалиштем Дједа Мраза у Русији се сматра град Велики Устјуг у Вологодској области.[4] Пребивалиште Дједа Мраза у Бјелорусији је Бјаловјешка шума.

Развој ликаУреди

Поријекло лика Дједа Мраза претходило је хришћанству као словенски чаробњак зиме, у неким књигама је син бога Велеса и Маре.[5] У словенској митологији, Мраз је снијежни демон.[6]

Под утицајем православне традиције, лик Дједа Мраза је трансформисан. Од 19. вијека особине и легенда Дједа Мраза су обликоване књижевним утицајем. Комад „Сњегурочка” аутора Александра Островског била је веома утицајна, као и „Сњегурочка — прољећна бајка” Николаја Римски-Корсакова са либретом заснованим на комаду.[4][7] На крају 19. вијека лик Дједа Мраза је постао веома популаран.[8]

Послије Руске револуције, божићне традиције су активно обесхрабриване јер су сматране „буржоаским и вјерским”.[9] Слично томе, Дјед Мраз је 1928. године проглашен „савезником свештеника и кулака”.[10] Поред тога, слика Дједа Мраза је стекла свој садашњи облик за вријеме Совјетског Савеза, поставши главни симбол Новогодишњих празника, тиме потискујући Божић. Неке божићне традиције су оживљене након чувеног писма Павла Постишева, које је објављено у Правди 28. децембра 1935. године.[5][9] Постишев је вјеровао да је поријекло празника, који су били предхришћански, било мање важно од користи које би могли донијети совјетској дјеци.[10]

Дјед Мраз у савременој РусијиУреди

 
Владимир Путин, предсједник Руске Федерације у посјети резиденцији Дједа Мраза у Великом Устјугу 7. јануара 2008. године

Дјед Мраз је веома популаран у савременој Русији.[11] Градоначелник Москве је 1998. године град Велики Устјуг прогласио домом руског Дједа Мраза.[12] Између 2003. и 2010. године, поштанска служба у Великом Устјугу је примила око 2 милиона писама из цијеле Русије и свих дијелова свијета која су била адресирана на Дједа Мраза.[4][12][13][14][15] Предсједник Руске Федерације Владимир Путин је 7. јануара 2008. године посјетио резиденцију Дједа Мраза у Великом Устјугу у склопу прославе православног Божића.[16]

Западни Санта Клоз ушао је у Русији током „турбулентних” деведесетих година 20. вијека када је западњачка култура продрла у постсовјетску Русију.[17][18] Опоравак Русије почетком 21. вијека довео је до поновног нагласка на словенски карактер Дједа Мраза.[19] То је укључивало курсеве које је спонзорисала Влада Русије и владе њених субјеката, а који су се одржавали сваког децембра, са циљем да се успостави одговарајућа словенска норма за улоге Дједа Мраза и Сњегурочку током Новогодишњих празника.[18][20][21] Људи који се налазе у улогама Дједа Мраза и Сњегурочке обично наступају на дјечијим забавама током сезоне зимских празника, давајући поклоне и борећи се против зле вјештице, Бабе Јаге, која дјеци наводно жели да украде поклоне.[22]

У новембру и децембру 2010. године, Дјед Мраз је био један од кандидата за маскоту Зимских олимпијских игара 2014. године у Сочију.[12]

Варијације Дједа Мраза међу националним мањинама у РусијиУреди

Многе националне мањине у Русију има називе на својим матерњим језицима за Дједа Мраза. На примјер, на башкирском и татарском језику, Дјед Мраз је познат као Киш Бабај. На јакутском језику је познат као Чис Кан, док је на ненецком познат као Јамал Ири.[23]

Међународне везе Дједа МразаУреди

Дјед Мраз је у медијима представљен у сталном детанту са бројним „дупликатима” из разних земаља, као што је естонски Јоулувана (ест. Jõuluvana), фински Јоулупуки (фин. Joulupukki) и остале фигуре сличне Санта Клозу, Оцу Божићу и Светом Николи.[24][25][26][27] Поједини људи такође кажу да је Дјед Мраз дјед Санта Клоза. Детант напори укључивали су један-на-један састанке, групне састанке и пријатељска такмичења, као што је годишње Новембарско Санта Клоз такмичење у Целеу у Њемачкој.[28][29][30]

Традиционални састанак руског Дједа Мраза и финског Јоулупукија одржан је 2015. године упркос покушаја политичке изолацију Русије на Западу због сукоба у Украјини.[31]

ГЛОНАСС праћење Дједа МразаУреди

У новембру 2009. године, по први пут, Руска Федерација је направила конкуренцију систему НОРАД праћење Санта Клоза са системом ГЛОНАСС праћење Дједа Мраза, који је намјеравао да помоћу ГЛОНАСС-а прати Дједа Мраза током Новогодишње ноћи.[32]

Веб-сајтови на руском језику (језик који тренутно не нуди конкурентски НОРАД праћење Санта Клоза) укључили су ове могућности: „праћење у реалном времену” Дједа Мраза, „новости” о Дједу Мразу током цијеле године, образац за слање имејла Дједу Мразу, фотографије, видео снимке, аудио стриминг руских пјесама, пјесмица и стихова из дјечијих писама упућених Дједу Мразу, информације о Великом Устјугу у Володској области и о могућностима укључивања у такмичење и освајања награда.[33]

Регионалне разлике и контроверзеУреди

Постоје еквиваленти Дједа Мраза и Сњегоручке широм бившег Совјетског Савеза, као и у земљама бившег Источног блока и земљама бивше Југославије. Након распада Совјетског Савеза, неке од ових земаља су уложиле напоре да се удаље од совјетског и руског насљеђа кроз сопствене древне традиције.

АзербејџанУреди

У Азербејџану назив за Дједа Мраза је Шахта Баба (азер. Şaxta Baba), а назив за Сњегурочку је Кар Кизи (азер. Qar Qızı). У претежно муслиманској, али секуларној земљи, гдје су хришћани у великој мањини, ова традиција опстаје као веома популарна. Шахта Баба доноси поклоне дјеци током прославе Нове године, међутим Кар Кизи је веома ријетко присутна прославама.

БјелорусијаУреди

У Бјелорусији назив за Дједа Мраза је Дзиед Мароз. Он није историјски лик из бјелоруског фолклора.

Званична резиденција бјелоруског Дједа Мраза је Бјаловјешка шума.

БугарскаУреди

У Бугарској назив за Дједа Мраза је Дјадо Коледа (буг. Дядо Коледа), док је Дјадо Мраз (буг. Дядо Мраз) сличан руском лику који нема хришћанску конотацију и био је популаран током комунистичке власти. Међутим, он је у великој мјери одбачен од 1989. године, када се Дјадо Коледо вратио као популарнија фигура.

Казахстан и КиргистанУреди

Назив за Дједа Мраза у Казахстану и Киргистану је Ајаз Ата.

ПољскаУреди

Иако нема традиционалне аналогије Дједа Мраза у пољском фолклору, било је покушаја да се он уведе као Ђиадек Мроз (пољ. Dziadek Mróz) током комунистичког периода. Комунисти, противни религији уопште, сматрали су Божић и традиционалног Светог Николу „идеолошким непријатељима”. Због тога су пропагандним активностима покушали да замијене Ђиадеком Мрозом. Власти су често инсистирале на увођењу фигуре у предшколским и школским установама, као и на догађајима за дјецу. Тиме је такође требало да се створи илузија о културним везама са Совјетским Савезом.

РумунијаУреди

Године 1948, након што су комунисти дошли на власт у Румунији, одлучено је да прослава Божића буде забрањена. Децембар 25. и 26. су постали радни дани и званична прослава није одржавана. Као замјена за Мош Крачун (рум. Moş Crăciun), уведена је нова фигура, Мош Герила (рум. Moş Gerilă). Он је дјеци поклоне доносио 31. децембра.

Званично, прослава Нове године почињала је 30. децембра, када се прослављао Дан Републике, с обзиром да је на тај дан краљ Михај I абдицирао 1947. године.

Након Румунске револуције 1989. године, Мош Герила је изгубио утицај, а на његово мјесто поново долази Мош Крачун.

ТаџикистанУреди

У Таџикистану је настављена традиција Дједа Мраза, који у Таџикистану носи назив Бобои Барфи (таџ. Boboi Barfi), док Сњегурочка носи назив Барфак (таџ. Barfak).

Године 2012, младић обучен у костим Дједа Мраза избоден је до смрти у Душанбео док је маса узвикивала „Невјерниче!”. Убиство је било мотивисано вјерском мржњом, како је навела таџикистанска полиција.

Дана 11. децембра 2013, Саидали Сидиков, први замјеник шефа Комитета за емитовање ТВ и радија у Влади Таџикистана, у интервјуу је нагласио „Дјед Мраз и његова помоћница Сњегурочка и Новогодишње дрво неће се појавити на државној телевизији ове године, јер ове личности и особине које имају немају директну везу са нашим националним традицијама, иако у њима нема ништа штетно”. Међутим, сљедећег дана ова изјава је осуђена и планиране прославе су укључивале ове личности, иако су поједини вјерске личности то негодовале.

УкрајинаУреди

Украјина је 2014. године покушала да замијени Дједа Мраза са Светим Николом, који је популарнији у западној Украјини.

УзбекистанУреди

Године 2012. Узбекистан као претежно муслиманске земља, удаљила се од прославе Божића и његових историјских ликова.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Our Kazakhstan Journey: Ded Moroz and Snyegurochka”. Our Kazakhstan Journey. 13. 12. 2009. Приступљено 06. 01. 2018. 
  2. ^ „Snegurochka Is a Part of the Russian Christmas Tradition”. TripSavvy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 03. 2017. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  3. ^ „Christmas in Ukraine - Ukrainian Christmas Eve Celebrations - Christmas Traditions & Customs in Ukraine”. www.worldofchristmas.net (на језику: енглески). Приступљено 06. 01. 2018. 
  4. ^ а б в г „Ded Moroz is Russia's Famous Version of Santa Claus”. TripSavvy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 16. 12. 2010. 
  5. ^ а б „Meet Russia's Antidote To Santa” (на језику: енглески). 24. 12. 2007. Приступљено 06. 01. 2018. 
  6. ^ Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian & Slavic Myth and Legend (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9781576070635. 
  7. ^ „How to Celebrate Christmas in Eastern Europe”. TripSavvy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 12. 2010. г. Приступљено 14. 12. 2010. 
  8. ^ „Ded Moroz – Russiapedia Of Russian origin”. russiapedia.rt.com (на језику: енглески). Приступљено 06. 01. 2018. 
  9. ^ а б „В Москве штраф за елку без чека будет до 5000 долл”. vz.ru (на језику: руски). 25. 11. 2005. Приступљено 06. 01. 2018. 
  10. ^ а б Petrone, Karen (2000). Life Has Become More Joyous, Comrades: Celebrations in the Time of Stalin (на језику: енглески). Indiana University Press. стр. 85. ISBN 978-0-253-33768-9. 
  11. ^ „Father Frost and the Snow Maiden deliver Russia's winter warmer”. The Independent (на језику: енглески). 31. 12. 1996. 
  12. ^ а б в Taplin, Phoebe (15. 12. 2010). „Reveling in Russian Santa’s fairytale home” (на језику: енглески). Приступљено 06. 01. 2018. 
  13. ^ Tilipman, Anton (17. 01. 2005). „Великий Устюг”. www.towns.ru (на језику: руски). Приступљено 06. 01. 2018. 
  14. ^ „Великий Устюг - родина Деда Мороза” (на језику: руски). 08. 10. 2007. Архивирано из оригинала 17. 03. 2016. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  15. ^ „Veliky Ustyug - Homeland of Father Frost < Tourism < Vologda” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 07. 2010. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  16. ^ „Putin and his deputy show off Russian Christmas traditions - Monsters…” (на језику: енглески). 07. 01. 2008. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  17. ^ „Russia's Grandfather Frost fights the invading Santas - Europe, World - The Independent” (на језику: енглески). 24. 12. 2000. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  18. ^ а б „Meet Russia's Antidote To Santa” (на језику: енглески). 24. 12. 2007. Приступљено 06. 01. 2018. 
  19. ^ „Santa Claus is an 'illegal immigrant' declares top Kremlin official in Christmas 'Cold War'”. Mail Online (на језику: енглески). 05. 12. 2008. Приступљено 06. 01. 2018. 
  20. ^ „Ded Moroz Is No Santa Claus video - CNET TV” (на језику: енглески). 24. 12. 2007. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  21. ^ „Moscow school set to instruct a new generation of Santas”. en.rian.ru (на језику: енглески). 06. 12. 2005. Приступљено 06. 01. 2018. 
  22. ^ „Father Frost”. russiansantas.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  23. ^ „Chys Khan, the master of cold, and snow maiden Khaarchana from Yakutia”. gov.karelia.ru. 01. 12. 2010. Архивирано из оригинала 07. 01. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  24. ^ „Santa Claus Shakes Hands With Father Frost”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 01. 01. 2006. Приступљено 06. 01. 2018. 
  25. ^ „Russian Father Frost expects to celebrate Christmas in London”. www.interfax-religion.com (на језику: енглески). 24. 11. 2010. Приступљено 06. 01. 2018. 
  26. ^ „Father Frost and Santa Claus meet in Minsk”. www.belarus.by (на језику: енглески). 23. 11. 2010. Приступљено 06. 01. 2018. 
  27. ^ „Ded Maroz ("Father Frost") meets Santa Claus in Turku, Finland” (на језику: енглески). 31. 12. 2008. Приступљено 06. 01. 2018. 
  28. ^ „Vologda / Press Releases of the Oblast Government” (на језику: енглески). 27. 11. 2009. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  29. ^ „Vologda / Press Releases of the Oblast Government” (на језику: енглески). 27. 11. 2008. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  30. ^ „Santa Claus Championships hit Switzerland and Germany CCTV-International”. english.cctv.com (на језику: енглески). 03. 12. 2009. Приступљено 06. 01. 2018. 
  31. ^ „Father Frost and Joulupukki Will Meet at Russian-Finnish Border”. sputniknews.com (на језику: енглески). 15. 12. 2015. Приступљено 06. 01. 2018. 
  32. ^ „What on earth is happening with "Russia's GPS"?”. Fortune (на језику: енглески). 01. 12. 2009. Архивирано из оригинала 13. 09. 2010. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  33. ^ „Путешествия Деда Мороза”. dmglonass.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 07. 01. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2018. 

Спољашње везеУреди

 
Дјед Мраз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дјед_Мраз&oldid=25526889”