Портал:Кулинарство/Изабрана посластица
Изабране слике
уреди
Јануар уреди
Сахер торта (нем. Sachertorte) је најпознатија аустријска чоколадна торта. Осмислио је Франц Сахер, 1832. године за кнеза Метерниха у Бечу. То је један од најпознатијих бечких кулинарских специјалитета, који чак има и свој дан који се обележава 5. децембра.
Фебруар уреди
Кнедле су врста десерта, који се у Србији најчешће прави са шљивама или кајсијама. Кнедле су посластица округластог облика, направљене од куваног теста на бази кромпира и брашна, у средини кога се налази најчешће шљива или кајсија. Тако скуване кнедле, уваљају се у презле пропржене на путеру. Служе се посуте шећером, и евентуално циметом.
Март уреди
Мед је густа слатка сирупаста материја, производ медоносних пчела добијен од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу. Излучени сок одложен поклопљеном саћу хемијским реакцијама претвара се у мед. Према врстама биљака од које се добија, мед се разврстава у монофлорни (мед добијен од само једне врсте биљке, на пример, багрема) и полифлорни мед (мед добијен сакупљањем нектара са више врста биљака, као на пример, ливадски мед, шумски и др.). Мед је најважнији пчелињи производ, познат у људској исхрани још од праисторијског доба.
Први знаци о коришћењу меда јављају се у сумерским и вавилонским текстовима писаним клинастим писмом. У почетку се користио као обредно средство у поливању прагова кућа и жртвеника. У мешавини са вином, мед се користио за поливање клинова светих грађевина. Мед се спомиње и у Библији, Курану и у списама многих грчких писаца.
Април уреди
Чоколада (настала од индијанске речи „czoko-latl“ - „какаово пиће“) је посластичарски производ који се прави од какаоа, масти, заслађивача и других додатака. Најчешће се производи у облику таблица. У неким државама, посебно у Мексику, доста се користи чоколада у облику пића на води или некој другој течности.
По старој мексичкој легенди, чоколада, односно „xsocotlatl“, како су је звали Астеци, била је пиће богова у рају...
Мај уреди
Линцер торта је врста торте која је добила назив по граду Линцу и према наводима неких кувара рецепт за ову торту је најстарији на свету.
Према неким изворима, рецепт за сличну торту је био познат и у Римском царству. Ипак, рецепт из 1696, сачуван у државној библиотеци у Бечу је дуго важио за најстарији, све док директор Државне библиотеке Горње Аустрије није 2005.
у архиви нашао рецепт који потиче из 1653. Није познато ко је смислио рецепт и ко је торти дао назив. У куварима из 17. века рецепти за ову торту се разликују, што указује да се често и радо правила.
Јуни уреди
.jpg)
Принцес крофне су француска посластица која је временом почела да се прави у целом свету, где је позната под називом профитероле. Реч профитероле је француског порекла.
Основу овог слаткиша чине пуфнице од куваног теста, пуњене различитим надевом или преливене неким финим сосом, док су одозго посуте финим шећером у праху. Тесто за принцес крофне је прилично неутралног укуса па се понекад праве у сланој варијанти са на пр. руском салатом уместо слатког фила. Код нас су најчешће слатке варијанте с кремом од ваниле, шлага или сладоледа, с преливом од чоколаде, дугуљасте с кремом – еклери, попелини.
Швеђани су познати по најкреативнијим рецептима за принцес крофне. Постоји читава традиција која налаже која боја принцес крофни је прикладна за који празник: жута за Ускрс, црвена за Божић, бела за свадбе, принцес крофне са поморанџом за Ноћ вештица. Сваке треће недеље септембра обележева се Недеља принцес крофни и тада се могу јести најбоље принцес крофне на свету, свих боја и различитих укуса.
Јули уреди
Куглоф (као и Kugelhupf, Guglhupf, Gugelhopf, и на француском језику, kouglof, kougelhof, или kougelhopf) је један од најстаријих моделираних колача на свету. Код нас се традиционално једе у Војводини, пореклом је из Немачке.
Популарна је у широком региону средње Европе (понекад позната под другим називом са малим варијацијама), укључујући јужну Немачку, Аустрију, Швајцарску, Хрватску, Србију, Словачку, Чешку, Пољску и Алзас. Блиско је повезана са Божићном тортом у Италији познатој као Пандоро и америчком Бундт колачем.
У касној средњовековној Аустрији, Гугелхупф је служио на великим догађајима у заједници као што су венчања, а украшавани су цвећем, листовима, свећама и сезонским плодовима. Име се настанило кроз аустроугарско царство и на крају се стандардизовало у бечким књигама као опис префињеног, богатог колача, украшеног ружом и бадемом. Постоји много регионалних варијација, што сведочи о широко распрострањеној популарности традиције Гугелхупфа.
Торта је популаризована као престижна паста цара Франца Јосипа из Аустрије и популаризована је у Француској од стране Марије Антоинете.
Најранији познати Гуглхупф рецепт, у књизи Марка Руполта из 1581. године описује Хат торту са препознатљивим обликом и украсним препорукама, што указује на сличност или намерно имитира облик средњевековног шешира.
У Сремским Карловцима се сваке године одржава културно-забавна-туристичка манифестација Фестивал куглофа.
Август уреди
Баклава је врста врло слатког десерта, колача. Баклава је оријентална посластица популарна у нашим крајевима и околним земљама. Баклава је јело: српске, македонске, грчке, бугарске и турске кухиње. Раније се правила искључиво у домаћинствима или у посластичарама а данас се може наћи и у продаји и у смоуслугама и мегамаркетима (прављена полуиндустријски).
Назив баклава потиче од турске речи baklava .
...даље
Септембар уреди
.jpg)
Добош торта је једна од најпознатијих торти на свету и најпознатија мађарска торта. Прави се од 6-8 танких кора, филованих чоколадним кремом са глазуром од карамеле. Иако својим обликом може да подсети, назив не носи по инструменту, већ по свом творцу Јожефу Ц. Добошу, чувеном мађарском посластичару.
Јожеф Ц. Добош био је власник најпознатије посластичарнице у Будимпешти. Осим квалитетних слаткиша, колача и торти, продавао је и фине сиреве и вина. За собом је оставио више књига и неколико техничких изума за испомоћ у кухињи, али је захваљујући торти постао славан.
Торту је представио на Националној изложби у Будимпешти 1885. године. Међу првима су је пробали аустроугарска краљица Елизабета и њен супруг Франц Јозеф.
Октобар уреди
Васина торта је торта, десерт карактеристичан за српску кухињу. Васина торта се састоји од корице која се прави од ораха и целих јаја, и која се прелива соком од цеђене поморанџе што јој даје освежавајући карактер, затим фила од ораха и млека, и на крају куваног снега од беланаца. Кувани снег од беланаца, захтева доста спретности па се ретко налази у рецептима српске кухиње и чини ову торту изазовом за спремање и даје рецепту софистициран карактер. Комбинација класичног укуса коре од ораха, са освежавајућим карактером сока од поморанџе и богатом текстуром снега од беланаца, даје овој торти јединствен укус, без паралеле у српској кухињи.
Према легенди, Васина торта настала је у Параћину, почетком 20. века и носи назив по Васи Чокрљану, трговцу и параћинском зету. Васина жена, Јелена, имала је тешку трудноћу и била суочена са ризиком смрти, Васа ју је одвео у Беч и пронашао најбоље лекаре, који су успели да спасу и Јелену и дете. Захвална ташта, осмислила је ову софистицирану торту у Васину част.
Новембар уреди
Реформ торта је чоколадни десерт богат орасима, који се користи у Србији и региону бивше Југославије. Реформ торта је класични колач у српској кухињи, и као такав присутан на јеловнику многих ресторана, и доступан у многим посластичарницама. Ова торта је чест избор за рођенданску или свадбену торту, а из основног рецепта изведене су многе варијанте. Рецепти за корице и за фил ове торте, саставни су део рецепата за многе друге торте српске кухиње.
Децембар уреди
После осам (енгл. After Eight), је слаткиш који се описује као мента пресвучена црном чоколадом. Поред овога од 2006. године верзија са млечном чоколадом је такође доступна. Ова посластица, што и само име каже, је намењена да се конзумира после вечере, после осам. После осам је креиран 1962. године, од стране компаније Раунтри (енгл. Rowntree & Company Limited). Од 1988. године производња је прешла на фирму Нестле (Nestlé). Један од популарнијих облика После осам је „Мршави минт“, који се производи у Каслфорду (Castleford) у западном Јоркширу и то од 1970. године, док се чоколадне пралине (Chocolate Truffles), производе у Јорку. После осам се сада продаје по читавој Европи и Северној Америци. Производња ове посластице износи око 1 милијарде комада годишње.