Инвазија Русије на Украјину 2022.

инвазија започета 24. фебруара 2022.
(преусмерено са Рат у Украјини (2022))

Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену,[35] широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима,[36] а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према Кијеву, са североистока према Харкову, са југоистока од Донбаса и са југа од Крима.[37][38] Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило руско анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса. У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”,[39] док је у појединим државама позната и као „ратна агресија”.[40][41][42]

Инвазија Русије на Украјину 2022.
Део Руско-украјинског рата
2022 Russian invasion of Ukraine.svg
Војно стање од 30. јуна 2022.
       Под контролом Украјине
       Под окупацијом Русије и проруских снага
За детаљнију мапу, види детаљнију мапу руско-украјинског рата
Време:24. фебруар 2022. (2022-02-24) — данас (4 месеца и 1 седмица)
Место:Украјина[в]
Статус:

У току

Сукобљене стране
Подржава:
Подржава:
Команданти и вође
Јачина
  •  Русија:
    ~250.000[6][7]
  • Доњецка НР:
  • 20.000[8]
  • Луганска НР:
  • 14.000[8]
  •  Украјина:
  • 209.000 (оружане снаге)
  • 102.000 (паравојне снаге)
  • 900.000 (резервне снаге)[8]
Жртве и губици

Русија
Према Русији:
1.351 војник убијен, 3.825 рањено (до 25. марта)[9]
2 цивилна брода бомбардована (неколико жртава на броду)[10]
3 Су-25 оборена[11][12]
1 Ан-26 оборен (посада погинула)[13]

Према Украјини:
преко 33.000 погинулих[14]
преко 5.000 војника заробљено[15]
преко 1.460 тенкова уништено[16]
преко 3.570 оклопних возила уништено[17]
преко 215 авиона оборено[18]
преко 180 хеликоптера уништено[19]
преко 590 дронова уништено[20]

Украјина
Према Украјини:
~10.000 војника убијено; 25.000+ рањено[21][22]
1 транспортни авион оборен (пет погинулих)[23]

Према Русији:
Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено 350 система ПВО[24]
преко 6.480 војника предато[25]
преко 3.830 тенкова и оклопних возила уништено[26]
преко 215 оборених авиона[27]
преко 135 хеликоптера уништено[28]
преко 1.380 дронова уништено[29]
Према УН: најмање 4.339 цивила убијено, 5.246+ повређено (до 10. јуна)[30]
око 8 милиона цивила напустило Украјину[31]
1 турски брод оштећен[32][33]
Према Украјини: 6.250+ Украјинаца убијено, 9.000+ рањено[34]

Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у медијима од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.[43]

Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу НАТО.[44] Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала две самопроглашене државе унутар граница Украјине — Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност.[45][46] Покушавајући да обезбеди casus belli, Путин је оптужио Украјину да је извршила геноцид над својим руским говорницима; оптужба је нашироко описана као неоснована.[47][48] Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.[49][50]

Оружане снаге Руске Федерације ушле су 21. фебруара у регион Донбас у источној Украјини. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — Владимир Путин, најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини.[51] Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу Кијев. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и Белорусијом.[52][53] Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу.[44] Председник Украјине Володимир Зеленски је одговорио доношењем ванредног стања, прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом опште мобилизације. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као неонацистичке државе.[54]

Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало финансијску кризу. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења.[55][56] И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу.

Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину,[57] док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали интерно расељена лица.[58] Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.[59][60][61][62]

ПозадинаУреди

Постсовјетски контекстУреди

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Украјина и Русија су наставиле да одржавају блиске везе. Украјина је 1994. пристала да напусти свој нуклеарни арсенал и потписала Будимпештански меморандум о безбедносним гаранцијама под условом да Русија, Уједињено Краљевство и Сједињене Државе дају гаранције против претњи или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности Украјина. Пет година касније, Русија је била једна од потписница Повеље о европској безбедности, где је „поново потврдила инхерентно право сваке државе учеснице да буде слободна да изабере или промени своје безбедносне аранжмане, укључујући уговоре о савезу, како буду еволуирали“.[63] Из руске перспективе, први суседи Русије имају право избора, а то је да ли ће градити добросуседске односе, као што то чини Канада према САД-у или ући у зону конфронтације по својој или туђој жељи. Најбољи пример представља Белорусија која је први сусед Русији и која је изабрала "Канадски модел". Међутим, добросуседски односи између Белорусије и Русије нису у интересу одређеним западним структурама, којима би више одговарало да Белорусија уђе у конфронтацију са својим великим суседом. Тактика конфронтације најближих суседа Русије, од Балтика до делте Дунава, преко Кавказа и Средње Азије, последњих година геостратешки је веома уочљива. Конфронтација се успоставља по устаљеном методу или шаблону "превратом или обојеном револуцијом" код првог суседа Русије, где новоуспостављени режим прекида политичке, привредне и културне везе са Москвом и исказује намере да жели чвршће политичке и привредне везе са "Западом" што је чак у већини случајева и физички неизводљиво. У овом случају, први сусед Русије постаје први сусед Америке. Држава која има добросуседске односе са Русијом код одређених западних центара квалификује се као проруска и ставља на листу за изолацију док се у њој помажу оне струје које су спремне на конфронтацију са Русијом. Интелектуалне и политичке елите, у овим земљама, немају трећу опцију већ две које се могу свести "да ли си за нас или против нас". Ове конфронтације заправо највише штете обичном становништву, док сукоби овог типа се у литератури обично називају прокси ратови.

НАТО пакт примајући бивше чланице Варшавског уговора у своје чланство све више се приближавао границама Руске Федерације. Сматра се да је постављање ракетног штита код бивших совјетских сателита, у Пољској[64] и Румунији представљао прекретницу у безбедносном смислу за постсовјетску Русију. Русија и Европа у потенцијалном сукобу спадају у веома угрожене територије док Америка због своје удаљености не дели такав степен ризика још од Кубанске кризе. Руски председник Владимир Путин је 2008. године говорио против потенцијалног придруживања Украјине НАТО пакту[65][66] Румунски аналитичар Јулијан Чифу и његови коаутори су 2009. године изнели мишљење да је Русија у погледу Украјине следила ажурирану верзију доктрине Брежњевљева, који диктира да суверенитет Украјине не може бити већи од суверенитета држава чланица Варшавског пакта пре колапса совјетске сфере утицаја током касних 1980-их и почетком 1990-их.[67] Осим тога, старе и нове чланице НАТО и ЕУ такође имају ограничен суверенитет у одлучивању. Генерално мање чланице морају да прате, попут вазала, више циљеве САД и немачке ЕУ у супротном могу се наћи под притиском истих као суверенисти или проруски субјекти. Узрок проблема поједини историчари виде у обећањима датим Михаилу Горбачову и Едуарду Шеварднадзеу да се, уколико Совјетски Савез дозволи уједињење Немачке, НАТО неће проширивати, како је то говорио Џејмс Бејкер, „ни педаљ према истоку”, а да су касније та обећања изневерена.[68]

Украјинска револуција и ратУреди

После вишенедељних протеста у склопу покрета Евромајдан (2013–2014), проруски украјински председник Виктор Јанукович и лидери украјинске парламентарне опозиције су 21. фебруара 2014. потписали споразум о нагодби којим су тражили превремене изборе. Следећег дана, Јанукович је побегао из Кијева уочи гласања о опозиву којим су му одузета овлашћења председника.[69][70][71] Лидери руског говорног подручја источних региона Украјине прогласили су трајну лојалност Јануковичу што је изазвало проруске немире у Украјини 2014. године.[72][73] Немире је пратила анексија Крима од стране Русије у марту 2014. и рат у Донбасу, који је почео у априлу 2014[74]. стварањем самопроглашених држава Доњецке и Луганске Народне Републике које подржава Русија.[75][76]

Проамерички председник Украјине Володимир Зеленски је 14. септембра 2020. одобрио нову стратегију националне безбедности Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства са НАТО-ом у циљу чланства у НАТО-у“.[77][78][79] Зеленски је 24. марта 2021. године потписао Указ бр. 117/2021 којим се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и града Севастопоља“.[80]

 
Украјински председник Володимир Зеленски током инвазије није напуштао ни Украјину ни Кијев. Поједини извори га посматрају као националног хероја покрета отпора.[81]

У јулу 2021, Путин је објавио есеј под насловом О историјском јединству Руса и Украјинаца, у којем је поново потврдио свој став да су Руси и Украјинци „један народ“.[82] Поједини новинари и аутори из Уједињеног Краљевства и САД критиковали су његову главну тврдњу као историјски ревизионизам, империјализам и искривљено виђење украјинске историје.[83][84][85][86][87]

Русија је рекла да могући улазак Украјине у НАТО и проширење НАТО-а уопште угрожавају њену националну безбедност.[88][89][90] Заузврат, Украјина и друге европске земље суседне Русије оптужују Путина за покушај руског иредентизма и за вођење агресивне милитаристичке политике.[91][92][93][94][95]

Почетак инвазијеУреди

Сукоб је почео великим војним јачањем, у почетку од марта до априла 2021, а затим од октобра 2021. до фебруара 2022. Током другог војног јачања, Русија је поставила захтеве Сједињеним Државама и НАТО-у, предлажући два нацрта уговора који су садржали захтеве за оно што је назвала „безбедносним гаранцијама“, укључујући правно обавезујуће обећање да Украјина неће ући у НАТО, као и смањење у трупама НАТО-а и војној опреми стационираним у источној Европи, и запретила неодређеним војним одговором ако НАТО настави да се држи „агресивне линије“.[96][97]

Руске оптужбеУреди

Руски председник Владимир Путин је 9. децембра 2021. говорио о дискриминацији оних који говоре руски изван Русије, рекавши: „Морам да кажем да је русофобија први корак ка геноциду. Ви и ја знамо шта се дешава у Донбасу. То свакако веома личи на геноцид.“[98][99] Русија је такође осудила украјински закон о језику.[100] [101][102] Путин је 15. фебруара 2022. рекао новинарима: „Оно што се управо дешава у Донбасу је геноцид”.[103] Медији су навели да, упркос Путиновој оптужби за геноцид над говорницима који говоре руски, украјински председник Володимир Зеленски и сам говори руски језик.[104]

Руске тврдње о геноциду одбачене су као лажне од стране западних и других медија.[105] Неколико међународних организација, укључујући Високог комесара Уједињених нација за људска права, Специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а у Украјини и Савет Европе, није нашло никакве доказе који подржавају руске тврдње.[106][107][108][109] Европска комисија је одбацила оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.[110]

Америчка амбасада у Украјини описала је руску тврдњу о геноциду као „неистину за осуду“, док је портпарол америчког Стејт департмента Нед Прајс рекао да Москва такве тврдње износи као изговор за инвазију на Украјину.[111][112] Дана 18. фебруара, руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов оптужио је САД да одобравају „присилну асимилацију Руса у Украјини “.[113]

У говору 21. фебруара, Путин је такође навео да је „украјинско друштво“ постало „неонацистичко“ без доказа.[114][115] Према Џонатану Алену, нема доказа за такав крајње десничарски национализам у влади, војсци или бирачком телу. Украјински председник Зеленски је Јевреј, а три члана његове породице погинула су у Холокаусту.[115] Осврћући се посебно на руску тврдњу, Зеленски је рекао да се његов деда борио против нациста у совјетској пешадији.[116]

СукобиУреди

Борбе у Донбасу су значајно ескалирале 17. фебруара 2022. Док се дневни број напада током првих шест недеља 2022. кретао од два до пет, украјинска војска је пријавила 60 напада 17. фебруара.[117] Руски државни медији су такође известили о преко 20 артиљеријских напада на положаје сепаратиста истог дана.[117] Украјинска влада оптужила је руске сепаратисте да су гранатирали обданиште у Станици Луганској користећи артиљерију, при чему су ранила три цивила. Луганска Народна Република саопштила је да је украјинска влада напала њене снаге минобацачем, бацачима граната и митраљеском ватром.[118][119]

Следећег дана, Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је примећено да ће за потпуну евакуацију бити потребни месеци.[120][121][122][123] Украјински медији известили су о порасту артиљеријског гранатирања милитаната предвођених Русијом у Донбасу као покушаја да се провоцира украјинска војска.[124][125]

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) је 21. фебруара објавила да је украјинско гранатирање уништило гранични објекат ФСБ-а удаљен 150 метара од границе између Русије и Украјине у Ростовској области.[126] Одвојено, прес-служба Јужног војног округа саопштила је да су руске снаге тог дана ујутро убиле групу од пет диверзаната у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је продрла на границу из Украјине са два борбена возила пешадије, при чему су возила уништена.[127] Украјина је негирала да је умешана у оба инцидента и назвала их операцијом под лажном заставом.[128][129] Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем у селу Зајцево, 30 километара северно од Доњецка.[130]

Неколико аналитичара, укључујући истражни сајт Белингкат, објавило је доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.[131][132][133][134]

Непознате снаге су 21. фебруара гранатирале Луганску термоелектрану у Луганској Народној Републици.[135] Украјинске вести су саопштиле да су због тога била принуђене да прекину програм.[136]

ЕскалацијаУреди

Дана 21. фебруара, након признања Доњецке и Луганске републике, председник Путин је наредио да се руске трупе (укључујући механизоване снаге) пошаљу у Донбас, у, како је Русија назвала „мировну мисију“.[137][138] Руска војска саопштила је да је убила пет украјинских "диверзаната" који су прешли границу са Русијом, што је оштро демантовао украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба.[139] Касније тог дана, неколико независних медија потврдило је да руске снаге улазе у Донбас.[140][141][142][143] Напад на Донбас од 21. фебруара нашироко је осудио Савет безбедности УН и није добила никакву подршку.[144] Амбасадор Кеније Мартин Кимани упоредио је Путинов потез са колонијализмом и рекао: „Морамо да завршимо опоравак од жара мртвих империја на начин који нас не гурне назад у нове облике доминације и угњетавања.”[145]

Амерички председник Џо Бајден је 22. фебруара изјавио да се догодио „почетак руске инвазије на Украјину“. Генерални секретар НАТОЈенс Столтенберг и канадски премијер Жистен Тридо рекли су да је дошло до „даље инвазије”. Украјински министар спољних послова Кулеба је изјавио: „Не постоји таква ствар као што је мања, средња или велика инвазија. Инвазија је инвазија." Шеф спољне политике Европске уније Жозеп Борел изјавио је да су „руске трупе [стигле] на украјинско тло“ у „[не]пуноправној инвазији“.[146] Истог дана, Савет Федерације је једногласно овластио Путина да употреби војну силу ван Русије. Заузврат, председник Зеленски је наредио регрутацију украјинских резервиста, а да се још није обавезао на општу мобилизацију.[147]

Врховна рада Украјине прогласила је 23. фебруара 30-дневно ванредно стање широм земље, искључујући окупиране територије у Донбасу, које је ступило на снагу у поноћ. Парламент је такође наредио мобилизацију свих резервиста Оружаних снага Украјине.[148][149][150] Истог дана, Русија је почела да евакуише своју амбасаду у Кијеву и такође је спустила руску заставу са врха зграде.[151] Сајтови украјинског парламента и владе, као и банкарски сајтови, погођени су ДоС нападима.[152]

Још један састанак Савета безбедности УН одржан је 23-24. фебруара. Русија је извршила инвазију на Украјину током хитног састанка Савета безбедности УН са циљем да смири кризу. Генерални секретар Антонио Гутерес је изјавио: „Дајте шансу миру“.[153] Русија је извршила напад док је била председавајућа Саветом безбедности УН у фебруару 2022. и има право вета као једна од пет сталних чланица.[81][154] У раним сатима 24. фебруара, Зеленски је одржао телевизијски говор у којем се обратио грађанима Русије на руском језику и замолио их да спрече рат.[155][156]

Ток инвазијеУреди

24. фебруарУреди

 
Анимирана карта инвазије Украјине. (Ажурирано: 4. март 2022.)

Нешто пре 04:00 по московском времену 24. фебруара, Путин је саопштио да је донео одлуку о покретању војне операције у источној Украјини.[157][158] Путин је у свом обраћању тврдио да нема планова за окупацију украјинске територије и да подржава право народа Украјине на самоопредељење.[157] Путин је такође навео да је Русија тражила „демилитаризацију и денацификацију“ Украјине — потоњу тврдњу коју је Си-Ен-Ен назвао „неоснованом“[159][160] — и позвао украјинске војнике да положе оружје и оду својим кућама.[161][162][163] У светлу захтева руског Министарства одбране којим се од јединица за контролу ваздушног саобраћаја Украјине тражи да обуставе летове, ваздушни простор изнад Украјине је ограничен на цивилни ваздушни саобраћај, а Агенција за безбедност ваздухопловства Европске уније сматра цело подручје активном зоном сукоба.[164]

У року од неколико минута од Путиновог саопштења, експлозије су забележене у Кијеву, Харкову, Одеси и Донбасу.[165] Украјински званичници рекли су да је Русија искрцала трупе у Мариупољу и лансирала крстареће и балистичке ракете на аеродроме, војне штабове и војна складишта у Кијеву, Харкову и Дњепру.[166][167][168] Војна возила су у Украјину ушла преко Сенкивке на месту где се Украјина граничи са Белорусијом и Русијом око 6:48. по локалном времену.[169] Видео приказује руске трупе које улазе у Украјину са Крима који је анексирала Русија.[170][171] Амерички сенатор Марко Рубио, високо рангирани члан Комитета за обавештајне послове, тврдио је да су почетни циљеви Русије били да успостави супериорност у ваздуху, покрене покрет клијешта из Белорусије и Крима да одсече украјинске копнене снаге на истоку од Кијева и обезглави украјинску владу преко напада на зграде, вође и системе командовања и контроле.[172]

 
Центар Кијева после дејства руске ракете земља-земља.

Према речима украјинског државног министра Антона Херашченка нешто после 06:30 по локалном времену, руске снаге су извршиле инвазију преко копна у близини града Харкова[173] и пријављено је велико амфибијско искрцавање на град Мариупољ.[174][175][176] BBC је у 07:40 цитирао друге изворе и рекао да у земљу улазе и трупе из Белорусије.[177] Украјинске граничне снаге известиле су о нападима на локације у Луганску, Суми, Харкову, Чернигову и Житомиру, као и са Крима.[178] Руско Министарство одбране тврди да нема отпора украјинских граничних снага.[179] Украјинско министарство унутрашњих послова саопштило је да су руске снаге заузеле села Хородишће и Милове у Луганску.[176] Украјински центар за стратешке комуникације и стратешку безбедност известио је да је украјинска војска одбила напад код Луганска и вратила контролу над градом, са скоро 50 жртава са руске стране.[180]

Након што је сат времена била ван мреже, веб страница украјинског министарства одбране је враћена. Министарство је тврдило да је у Луганску оборило пет авиона и један хеликоптер.[181] Нешто пре 07:00 по локалном времену, председник Зеленски је најавио увођење ванредног стања у Украјини.[182] Касније је наредио украјинској војсци да „нанесе максималне губитке“ освајачима.[183] Зеленски је такође најавио да се прекидају дипломатски односи са Русијом, који ступају на снагу одмах.[184] Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући и кијевски аеродром Бориспољ. Украјина је затворила свој ваздушни простор за цивилне летове.[185]

Руске снаге су напале војну јединицу у Подиљску, у којој је шесторо погинуло и седам рањено. Још једна особа је убијена у граду Мариупољу. Још деветнаест особа се такође води као нестало. Кућа у Чугујиву је оштећена од руске артиљерије; станари те куће су повређени, а један дечак је погинуо.[186][187] Осамнаест људи је погинуло у руском бомбардовању у селу Липетске (Одешка област).[187]

У 10:00 по локалном времену на брифингу украјинске председничке администрације је саопштено да су руске трупе извршиле инвазију на Украјину са севера (до 5 км дубоко). Речено је да су руске трупе биле активне у Харковској области, Черниговској области и у близини Сумија.[188] Прес служба Зеленског је такође саопштила да је Украјина одбила напад у Волинској области.[189] У 10:30 по локалном времену украјинско министарство одбране је известило да су руске трупе у Черниговској области заустављене, велика битка код Харкова је у току, а Мариупољ и Шчастје су у потпуности враћени.[190] Саопштено је да је уништено 6 руских авиона, 2 хеликоптера и десетине оклопних возила.[190] Русија је негирала да је изгубила било какве авионе или оклопна возила.[191] Украјински главнокомандујући Валериј Залужњи објавио је фотографије 2 заробљена руска војника на којима се наводи да су из руског 423. гардијског Јампољског моторног пука (војна јединица 91701).[192] Руске снаге заузеле су међународни аеродром Антонов у Хостомелу, предграђу Кијева.[193][194]

Белорусија је дала своју територију руским трупама за инвазију на Украјину са севера: у 11:00 по локалном времену. Украјински граничари пријавили су пробој границе у Вилчи (Кијевска област), а граничари у Житомирској области су бомбардовани од стране МЛРС (вероватно БМ-21 Град).[195] Такође је саопштено да је хеликоптер без ознака бомбардовао положај граничне страже у Славутичу из Белорусије.[196] У 11:30 по локалном времену почео је други талас руског ракетног бомбардовања Украјине: међу гађаним градовима били су Кијев, Одеса, Харков и Лавов. Тешке копнене борбе вођене су у Доњецкој и Луганској области.[197] Активисти за грађанска права у Пољској пријавили су пораст прелазака миграната из Белорусије у Пољску.[198] Посматрачи сматрају да Белорусија прима наређења од Русије и користи мигранте на пољско-белоруској граници као оружје.[199]

У 13:00 и 13:19 по локалном времену, украјинска гранична стража и Оружане снаге пријавиле су два нова сукоба — код Сумија („у правцу Конотопа“) и Старобилска (Луганска област).[200] У 13:32 по локалном времену Валериј Залужњи је известио о четири балистичке ракете лансиране са територије Белорусије у југозападном правцу.[200] Неколико станица Кијевског метроа и Харковског метроа коришћено је као склоништа за локално становништво.[200] Извештава се да је бомбардована локална болница у Вухледару (Доњецка област), при чему су четири цивила погинула и 10 рањено (укључујући 6 лекара).[200] Украјински граничари су известили да су два руска брода Василиј Биков (патролни брод пројекта 22160) и Москва напали и покушали да заузму мало Змијско острво у близини делте Дунава.[200]

У 16:00 по локалном времену украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су избиле борбе између Русије и Украјине у градовима духова Чернобиљу и Припјату, који су добро познати по катастрофи у Чернобиљу 1986. године.[201]

У 16:18 по локалном времену градоначелник Кијева Виталиј Кличко прогласио је полицијски час у трајању од 22:00 до 7:00.[202]

Високи комесар Уједињених нација за избеглице Филипо Гранди проценио је да је више од 100.000 Украјинаца напустило своје домове, а хиљаде њих је прешло у Молдавију и Румунију.[203]

У 22:00 по локалном времену, украјинска државна гранична стража саопштила је да су руске снаге заузеле Змијско острво након поморског и ваздушног бомбардовања.[204]

Потврђено је да је убијено 17 цивила, укључујући 13 убијених у јужној Украјини, три у Мариупољу и један у Харкову[205][206]

25. фебруарУреди

До 01:24 по локалном времену, Зеленски је наредио пуну мобилизацију украјинске војске у трајању од 90 дана.[207] Око 04:00 по локалном времену, Кијев су потресле две експлозије. Званичник украјинског министарства унутрашњих послова Антон Херашченко пренео је путем текстуалне поруке да су те експлозије биле крстареће и балистичке ракете које су гађане Кијевом.[208] Украјинска влада је саопштила да је оборила непријатељску летелицу изнад Кијева, која се потом срушила на стамбену зграду и запалила је.[209] Касније је потврђено да је реч о украјинском Су-27.

Независни војни аналитичари су приметили да се чини да су руске снаге на северу земље биле у великој мери ангажоване од стране украјинске војске. Руске јединице су покушавале да опколе Кијев и напредују ка Харкову, али су заглибили у тешким борбама, а слике на друштвеним мрежама сугеришу да су неке руске оклопне колоне упале у заседу. Насупрот томе, руске операције на истоку и југу биле су ефикасније. Најбоље обучене и опремљене руске јединице биле су позициониране изван Донбаса на југоистоку и чинило се да су маневрисале око припремљених одбрамбених ровова и напале у позадини украјинских одбрамбених положаја. У међувремену, руске војне снаге које су напредовале са Крима биле су подељене у две колоне, а аналитичари сугеришу да су можда покушавале да опколе и заробе украјинске браниоце у Донбасу, приморавајући Украјинце да напусте своју припремљену одбрану и боре се на отвореном.[210]

Ујутро 25. фебруара, Зеленски је у телевизијском обраћању оптужио Русију да гађа цивилне и војне објекте.[211] Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко рекао је да су у претходна 24 сата погођена 33 цивилна места.[212] Министарство одбране Украјине саопштило је да су руске снаге ушле у округ Оболон у Кијеву и да су биле удаљене око 9 километара из зграде Врховне Раде.[213] Министарство одбране је такође саопштило да сви украјински цивили имају право да се добровољно пријаве за војну службу без обзира на године.[214]

Украјинске власти су саопштиле да је у нуклеарној електрани Чернобиљ након што су руске трупе заузеле то подручје откривено некритично повећање радијације која прелази контролне нивое, рекавши да је то због кретања тешких војних возила која дижу радиоактивну прашину у ваздух.[215][216] Русија је тврдила да брани електрану од националистичких и терористичких група и да особље прати нивое радијације на локацији.[217]

Градоначелник Горловке у Доњецкој Народној Републици коју подржава Русија известио је да је муниција коју је испалила украјинска војска погодила зграду локалне школе, убивши двоје наставника.[218]

Зеленски је указао да се украјинска влада „не плаши да говори о неутралном статусу“.[219] Истог дана, председник Путин је указао кинеском председнику Си Ђинпингу да је „Русија вољна да води преговоре на високом нивоу са Украјином“.[220]

Док су се руске трупе приближавале Кијеву, Зеленски је замолио становнике да припреме молотовљеве коктеле како би „неутралисали“ непријатеља. Путин је у међувремену позвао украјинску војску да збаци владу.[221][222] Украјина је поделила 18.000 пушака становницима Кијева који су изразили спремност да се боре и ангажовала Територијалне одбрамбене снаге, резервну компоненту украјинске војске, за одбрану Кијева. [223] Неке руске снаге су ушле у северни Кијев, али нису напредовале даље од тога.[224] Руске трупе Спетсназа инфилтрирали су се у град са намером да „лове“ владине званичнике.[225]

Пентагон је до краја вечери саопштио да Русија није успоставила ваздушну превласт над украјинским ваздушним простором, што су амерички аналитичари предвидели да ће се догодити брзо након почетка непријатељстава. Капацитети украјинске противваздушне одбране су деградирани руским нападима, али су и даље оперативне. Војни авиони обе земље наставили су да лете изнад Украјине.[226] Пентагон је такође рекао да руске трупе такође не напредују тако брзо колико су мислили ни америчке обавештајне службе ни Москва, да Русија није заузела ниједан центар становништва и да су украјинска команда и контрола још увек нетакнути. Пентагон је упозорио да је Русија послала у Украјину само 30 одсто од 150.000–190.000 војника које је окупила на граници.[227]

Украјински ракетни напад покренут је на ваздушну базу Милерово у Русији.[228] Руски тенк из војне колоне снимљен је како гњечи цивилни аутомобил у северном Кијеву, скрећући преко пута да га смрви. Возач аутомобила, старији мушкарац, преживео је и помогли су му мештани.[229][230][231]

26. фебруарУреди

 
Цивилни солитер у Кијеву после поготка ракете (26. фебруар 2022)[232]

У поноћ по локалном времену, тешке борбе вођене су јужно од Кијева, у близини града Васиљкива и његове ваздушне базе.[233] Украјински генералштаб тврди да је украјински ловац Су-27 оборио руски транспортни авион Ил-76 који је превозио падобранце у близини града.[234] Градоначелница Василкива Наталија Балашинович рекла је да су украјинске снаге успешно браниле њен град и да се борбе завршавају.[235]

Око 03:00, више од 48 експлозија за 30 минута пријављено је у околини Кијева, пошто се наводи да се украјинска војска бори у близини електране CHP-6 у северном делу Тројешчине.[236] BBC је известио да би напад могао бити покушај да се граду искључи струја. Пријављене су тешке борбе у близини Кијевског зоолошког врта и насеља Шуљавка. Рано 26. фебруара, украјинска војска је саопштила да је одбила руски напад на војну базу која се налази на авенији Перемохи, главном путу у Кијеву; [237] такође је тврдио да је одбио руски напад на град Николајев на Црном мору.[238] Амерички званичници рекли су да су украјинске снаге обориле руски транспортни авион Ил-76 у близини Беле Цркве, педесетак миља јужно од Кијева.[239] Председник Зеленски је остао у Кијеву, а CNN је известио да је он одбио америчке понуде за евакуацију, уместо да је затражио више муниције за украјинске трупе.[240]

Асошиејтед прес је известио о стотинама жртава током ноћних борби у Кијеву, рекавши да је гранатирање уништило стамбену зграду, мостове и школе. Руско министарство одбране саопштило је да је заузело Мелитопољ, у близини Азовског мора, иако је британски министар Џејмс Хепи довео у питање ову тврдњу.[241][242] Украјински генералштаб је у 11.00 известио да је његова летелица извела 34 лета у последња 24 сата, што указује на то да Русија и даље неочекивано не успева да оствари надмоћ у ваздуху.[243]

До поподнева, већина руских снага које су се окупиле око Украјине борила се у земљи. Градоначелник Кијева Кличко увео је полицијски час од 17 часова у суботу до 8 ујутру у понедељак, упозоравајући да ће се свако напољу у то време сматрати непријатељским диверзантским и извиђачким групама.[244] Ројтерс је известио да су интернет везе прекинуте у деловима Украјине, посебно на југу и истоку.[245] Као одговор на захтев Михаила Федорова, премијера Украјине, Илон Маск је објавио да је укључио своју услугу Старлинк у Украјини, са „више терминала на путу“.[246][247]

Представник украјинског Министарства унутрашњих послова Вадим Денисенко изјавио је да су руске снаге напредовале даље ка Енергодару и Запоришкој нуклеарној електрани. Он је навео да тамо постављају ракете Град и упозорио да би могли да нападну фабрику.[248] Запорошка обласна државна управа саопштила је да су се руске снаге које су напредовале на Енергодар касније вратиле у Болшу Белозерку, село удаљено 30 километара из града, истог дана.[249]

Теретни брод у власништву Јапана, MV Namura Queen са 20 чланова посаде, погођен је руском ракетом у Црном мору. Молдавски брод MV Millennial Spirit такође је гранатиран од стране руског ратног брода, при чему је начињена велика штета.[250]

Рамзан Кадиров, шеф Чеченске Републике, потврдио је да су Кадировци, јединице лојалне Чеченској Републици, распоређене и у Украјину.[251]

CNN је добио снимак руског система ТОС-1, који носи термобаричко оружје, у близини украјинске границе.[252] The Daily Telegraph је известио да су западни званичници упозорили да ће такво оружје изазвати неселективно насиље.[253] Руска војска је користила ову врсту оружја у Првом чеченском рату 1990-их, а друге земље су га такође користиле у војним сукобима.[254]

Шестогодишњи дечак је погинуо, а више њих је рањено када је артиљеријска ватра погодила дечију болницу Окматдит у Кијеву.[255] Украјинска војска је тврдила да је дигла у ваздух конвој од 56 танкера у Черниговској области који су превозили дизел за руске снаге.[256]

До краја дана, руске снаге нису успеле у својим покушајима да опколе и изолују Кијев, упркос механизованим и ваздушним нападима.[257] Украјински генералштаб је известио да је Русија ангажовала своју оперативну северну резерву од 17 батаљонских тактичких група (БТГ) након што су украјинске снаге зауставиле напредовање 14 БТГ ка северу Кијева.[258] Русија је привремено одустала од покушаја да заузме Чернигов и Харков након што су напади одбијени одлучним украјинским отпором, и заобишла је те градове да би наставила ка Кијеву.[257] На југу је Русија заузела Бердјанск и запретила да ће опколити Мариупољ.[258]

Институт за проучавање рата (ИСВ) је рекао да лоше планирање и извршење доводе до моралних и логистичких проблема за руску војску у северној Украјини.[259] Амерички и британски званичници су известили да су се руске снаге суочиле са несташицом бензина и дизела, што је довело до застоја тенкова и оклопних возила и успоравања њиховог напредовања.[260] На мрежи су се појавили и видео снимци руских тенкова и оклопних транспортера који су насукани поред пута.[261] Русија је наставила да не користи свој пуни арсенал; ИСВ је рекао да се овим вероватно желе избећи дипломатске последице и последице за односе са јавношћу масовних цивилних жртава, као и да се избегне стварање рушевина које би ометале напредовање сопствених снага.[262]

27. фебруарУреди

 
Опрема руске диверзантско-извиђачке групе заробљена у Одеској области

Током ноћи је саопштено да је гасовод изван Харкова дигнут у ваздух у руском нападу, док се складиште нафте у селу Криачки у близини Василкива запалило након што је погођено пројектилима.[263][264] Тешке борбе у близини ваздушне базе Василков спречиле су ватрогасце да угасе пожар.[265] Такође је објављено да је група украјинских Рома (Цигана) запленила руски тенк у Лиубимовки, близу Каховке, у Херсонској области.[266][267] Штавише, председничка канцеларија је саопштила да је бомбардован и аеродром Жуљани.[268] Сепаратисти које подржава Русија у провинцији Луганск саопштили су да је украјински пројектил погодио нафтни терминал у граду Ровењки.[269] Државна служба за ванредне ситуације Украјине спасила је 80 људи из деветоспратнице стамбене зграде у Харкову након што је руска артиљерија погодила зграду, тешко је оштетила и убила жену.[270]

Градоначелник Нове Каховке Владимир Коваленко потврдио је да су град заузеле руске трупе и оптужио их да су уништили насеља Козатске и Веселе.[271] Руске трупе су такође ушле у Харков, а борбе су се водиле на градским улицама, укључујући и центар града.[272] У исто време, руски тенкови су почели да гурају у Суми. [273] У међувремену, руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге у потпуности опколиле Херсон и Бердјанск, поред заузимања Хеническа и међународног аеродрома Херсон у Чернобајевки.[274][275] До раног поподнева, гувернер Харковске области Олех Сињехубов изјавио је да су украјинске снаге повратиле пуну контролу над Харковом, а украјинске власти су саопштиле да се десетине руских војника у граду предало.[276][277] Хенадиј Мацегора, градоначелник Купијанска, касније је пристао да преда контролу над градом руским снагама.[278]

Сергеј Меликов, шеф Републике Дагестан, саопштио је да је убијен високи дагестански официр.[279] Врховна рада је тврдила да је у Хостомелу поражена јединица кадировских војника.[280]

Путин је наредио руским нуклеарним снагама високу приправност, "посебан режим борбеног дежурства", као одговор на, како је рекао, "агресивне изјаве" чланица НАТО-а.[281][282][283] Ова изјава наишла је на оштре критике НАТО-а, Европске уније (ЕУ) и Уједињених нација (УН); Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг описао је то као "опасно и неодговорно", док је званичник УН Стефан Дижарик назвао идеју о нуклеарном рату "незамисливом".[284][285]

Украјина је саопштила да ће послати делегацију да се састане са руском делегацијом за разговоре у Гомељу. Канцеларија Зеленског саопштила је да су пристали да се састану без предуслова.[286][287][288] Зеленски је такође рекао да је телефоном разговарао са белоруским председником Александром Лукашенком и навео да му је обећано да белоруске трупе неће бити послате у Украјину.[289]

Према обавештајној аналитичарској фирми Rochan Consulting. Русија је успела да повеже Крим са областима у источној Украјини које држе проруске снаге опсадом Маријупоља и Бердјанска.[290] Олексиј Арестович, саветник председника Зеленског, изјавио је да су руске снаге заузеле Бердјанск.[291] Главне руске снаге са Крима су напредовале на север ка Запорожју, док су руске снаге на источној обали Дњепра претиле Николајеву.[292]

The Guardian је известио да су руске снаге потиснуте у Бучу и Ирпињу северозападно од Кијева. Према британским војним обавештајцима, руске механизоване снаге су заобишле Чернигов док су се кретале ка Кијеву.[293] Гувернер Луганске области Серхи Хајдај оптужио је руске снаге да су уништиле Станицу Луханску и Шастију пре него што су их заузели, док их је гувернер Доњецке области Павло Кириленко такође оптужио за уништавање Волновахе.[294]

ИСВ је саопштио да су руске снаге на северу Украјине вероватно направиле „оперативну паузу“ почевши од претходног дана како би распоредиле додатне снаге и залихе; Руски војни ресурси који раније нису били део снага за инвазију померали су се ка Украјини у очекивању тежег сукоба него што се очекивало.[295]

28. фебруарУреди

Амерички званичник је рекао да се Белорусија спрема да пошаље своје војнике у Украјину као подршку руској инвазији, упркос претходним споразумима са Украјином.[296] The Kyiv Independent је пренео анонимни извештај неименованих белоруских опозиционих новинара да ће белоруски падобранци бити распоређени, вероватно у области Кијева или Житомира.[297]

Борбе су се водиле око Мариупоља током целе ноћи.[298] Ујутро 28. фебруара, Министарство одбране Велике Британије је саопштило да је већина руских копнених снага остала преко 30 километара северно од Кијева, успорен украјинским отпором на аеродрому Гостомељ. Такође је речено да се борбе воде у близини Чернигова и Харкова и да су оба града остала под контролом Украјине.[299]

Министарство одбране Русије најавило је заузимање Бердјанска и Енерходара, поред околине Запорошке нуклеарне електране. Украјина је негирала да је изгубила контролу над фабриком.[300] Градоначелник Енерходара Дмитро Орлов негирао је да су град и фабрика били заробљени.[301]

1. мартУреди

Више од 70 украјинских војника погинуло је након што је руска артиљерија погодила војну базу у Охтирки , граду између Харкова и Кијева.[302] Руска ракета је касније погодила зграду регионалне администрације на Тргу слободе, убивши најмање десет цивила, а ранивши још 35.[303] На југу Украјине, град Херсон је нападнут од стране руских снага.

Након што је руско министарство одбране објавило да ће погодити мете како би зауставило „информационе нападе“, пројектили су погодили инфраструктуру за емитовање примарних телевизијских и радио предајника у Кијеву. [304][305]

2. мартУреди

Украјинска војска пријавила је напад руских падобранаца на северозападни Харков, где је нападнута војна болница.[306] Украјински саветник Алексеј Арестович рекао је да су украјинске снаге по први пут прешле у офанзиву, напредујући на Хорливку.[307]

Руске трупе су заузеле град Херсон, започевши војну окупацију града и области.[308]

Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, оптужио је НАТО и ЕУ да желе да започну нуклеарни рат и упозорио да би „Трећи светски рат био нуклеарни и деструктиван“.[309]

3. мартУреди

Током друге рунде преговора, Русија и Украјина су се договориле да отворе хуманитарне коридоре за евакуацију цивила.[310]

Немачко савезно министарство за економска питања одобрило је Украјини испоруку 2.700 ракета земља-ваздух.[311]

Зеленски је саопштио да су први међународни добровољци стигли у Украјину да се боре против руских снага. Он је додао да Украјина редовно добија оружје од западних земаља.[312]

 
Украјинска застава на згради Амбасаде Пољске у Сарајеву.

Осуде и санкцијеУреди

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес позвао је Русију да одмах прекине агресију на Украјину, док су француски и амерички амбасадори најавили да ће 25. фебруара 2022. поднети резолуцију Савету безбедности УН.[313][314] Уједињено Краљевство, Сједињене Државе, Канада и Европска унија означиле су напад као непровоциран и неоправдан и обећале оштре санкције руским појединцима, предузећима и имовини.[315][316][317][318] Напад су такође осудиле Француска, Шпанија, Јапан, Италија и Грузија.[319][320][321][322][323]

Пољска, Румунија, Литванија, Летонија и Естонија покренуле су безбедносне консултације НАТО-а према члану 4. Естонска влада објавила је саопштење премијерке Каје Калас: „Распрострањена агресија Русије представља претњу за цео свет и за све земље НАТО-а и морају се покренути консултације НАТО-а о јачању безбедности савезника како би се спровеле додатне мере за обезбеђење одбране НАТО савезника. Најефикаснији одговор на агресију Русије је јединство.“[324] Председник Чешке Милош Земан позвао је на избацивање Русије из Друштва за светску међубанкарску финансијску телекомуникацију (СВИФТ).[325] Аустралијски премијер Скот Морисон је 24. фебруара најавио циљане забране путовања и финансијске санкције против осам чланова руског савета за националну безбедност.[326]

Ујутро 24. фебруара, председница Европске комисије Урзула фон дер Лајен најавила је "масовне" санкције ЕУ које ће блок усвојити. Санкције ће бити усмерене на технолошке трансфере, руске банке и руску имовину.[327]

Хрватски премијер Андреј Пленковић објавио је на Твитеру саопштење у којем је рекао: „Најоштрије осуђујемо руску агресију и инвазију на Украјину. Овај ничим изазван напад је грубо кршење суверенитета Украјине и међународног права.“[328] Пленковић се састао и са амбасадором Украјине у Хрватској, уз напомену да ће Хрватска подржати санкције ЕУ и да је спремна да Украјини пружи хуманитарну и техничку помоћ.[329]

Председница Молдавије Маја Санду такође је објавила изјаву на Твитеру, у којој је рекла: „Снажно осуђујем чин рата Русије против Украјине, што је очигледно кршење међународног права и украјинског суверенитета и територијалног интегритета.“[330] Она је рекла да је Молдавија спремна да прихвати десетине хиљада људи који беже из Украјине након руског напада. Она је навела да је до 24. фебруара преко 4.000 украјинских држављана прешло у Молдавију.[331]

Истог дана, израелски министар спољних послова Јаир Лапид издао је саопштење у којем је рекао: „Руски напад на Украјину представља озбиљно кршење међународног поретка. Израел осуђује напад и спреман је да пружи хуманитарну помоћ грађанима Украјине. [. . . ] Израел има дубоке, дуготрајне и добре односе са Русијом и Украјином. У обе земље има на десетине хиљада Израелаца, а у обе земље има стотине хиљада Јевреја. Одржавање њихове безбедности и безбедности је на врху нашег разматрања.“[332][333]

Истог дана, Игор Полиха, изасланик Украјине у Индији, изразио је дубоко незадовољство због става који је заузело индијско Министарство спољних послова. Раније тог дана, Министарство спољних послова Индије је саопштило да „Индија помно прати развој догађаја у региону“.[334] Портпарол индонежанског Министарства спољних послова Теуку Фаизасија изразио је забринутост Индонезије због ескалације сукоба. Индонезија је позвала Русију да поштује суверенитет и територијални интегритет Украјине.[335] Индонежански председник Џоко Видодо је такође твитовао „Зауставите рат. Рат доноси патњу човечанству и угрожава свет.“ [336]

Организација америчких држава издала је саопштење у којем осуђује напад као „несумњив [напад] на мир и безбедност човечанства, као и на цивилизоване односе међу државама”.[337]

Герхард Шредер, бивши канцелар Немачке, председник руске енергетске компаније Росњефт и пријатељ председника Путина позвао је на прекид непријатељстава, наводећи да „рат и повезане патње за народ у Украјини морају бити окончани што пре."[338][339] [338] Он је окривио обе стране за грешке из прошлости, али је рекао да „чак ни безбедносни интереси Русије не оправдавају употребу војних средстава“.[339]

Као одговор на напад, немачки фудбалски клуб Шалке 04 најавио је да ће уклонити лого Гаспрома, његовог главног спонзора, са својих униформи.[340][341]

Аустралија је такође проширила већ постојеће санкције из 2014. године , тако да сада обухватају ограничења извоза или испоруке одређене робе , ограничења на увоз, куповину или транспорт одређене робе, ограничења одређених комерцијалних активности, ограничења у пружању одређених услуга , ограничења у пружању средстава одређеним лицима или ентитетима , ограничења у поступању са имовином одређених лица или ентитета и забране путовања назначеним лицима.[342]

Кинеска и остале реакцијеУреди

Руски надзор над медијима, Роскомнадзор, наредио је медијима у земљи да "користе само информације и податке из званичних руских извора", упозоравајући да би непоштовање тога могло довести до новчаних казни и блокада.[343] Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против инвазије.[344]

Народна Република Кина је 24. фебруара 2022. године изјавила да сукоб није инвазија и оптужила Сједињене Државе да агитирају за рат. Портпаролка министарства спољних послова НРК Хуа Чуњин позвала је обе стране да раде на миру, а не да ескалирају тензије. Асошиејтед прес је известио да ће Кина повећати свој увоз руске пшенице, ефективно ублажавајући санкције Запада Русији.[345][346]

Српска православна црква упутила је материјалну помоћ народу Украјине.[347]

Економске последицеУреди

Московска берза је привремено обуставила сво трговање на својим тржиштима 24. фебруара у 08:05 по московском времену, пре него што је настављена у 10:00.[348][349][350][351] Берза у Санкт Петербургу је такође обуставила трговање до даљњег.[352] Рубља је 24. фебруара пала на рекордно низак ниво у односу на амерички долар. Централна банка Русије најавила је своје прве тржишне интервенције од анексије Крима 2014. како би стабилизовала тржиште. Аналитичари су очекивали да ће руска тржишта наставити да се припремају за предвиђене санкције Запада и да ће централна банка повећати кључну каматну стопу како би се супротставила инфлаторним притисцима због пада рубље.[353]

Народна банка Украјине је 24. фебруара суспендовала тржиште валута, најављујући да ће поправити званични курс. Централна банка је такође ограничила подизање готовине на 100.000 гривна дневно и забранила подизање у страној валути од стране јавности. ПФТС берза је 24. фебруара саопштила да је трговање обустављено због ванредних догађаја.[354] Као резултат инвазије, цене нафте типа Брент су порасле изнад 100 долара по барелу први пут од 2014. док су тржишта у Азији пала.[355][356][357] Слично, океанска тржишта су пала, а Аустралијска берза хартија од вредности и новозеландска берза пале су за више од 3%.[358][359] Индијски индекс Нифти је 24. фебруара 2022. завршио за више од 5% ниже, док је Сенсек пао за више од 2.700 поена.[360]

ПротестиУреди

Полиција је привела десетине Руса у градовима широм Русије због протеста против извршеног напада.[361]

Проукрајински протести су организовани испред неколико руских амбасада у иностранству, укључујући оне у Белгији, Исланду, Холандији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.[362][363][364][365][366]

ВикипедијаУреди

Федерални сервис за надзор комуникације, информационих технологија и медија Роскомнадзор који служи за надгледање и цензуру медија је 1. марта 2022. писао задужбини Викимедија тражећи уклањање чланка о инвазији Русије на Украјину 2022. (Вторжение России на Украину (2022)) са Википедије на руском језику, тврдећи да чланак садржи "илегално дистрибуиране информације", укључујући и "репортаже о бројим цивилним жртавама у редовима особља Руске Федерације, као и цивилног становништва Украјине, укључујући децу".[367][368]

Напади на РусеУреди

Након почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. широм Европе је била изражена русофобија и напади на руску културу.[369] Уведене су санкције за руске спортисте и забрањено је приказивање и истицање државне заставе и химне Руске Федерације.[370] У пакету санкција је било забрањено мачкама из Русије да иду на међународне изложбе,[371] а дела руских писаца попут Фјодора Достојевског су забрањивани у Италији.[372] Кардифска филхармонија је уклонила дела Чајковског са репертоара.[373] Главни диригент Минхенске филхармоније Валериј Георгијев отпуштен је због тога што није осудио руску операцију.[374] Упоредо сa почетком напада на Украјину појачале су се и негативне тензије према грађанима Немачке руског порекла, а учестали су напади на трговине које држе људи руског порекла.[375] Руски медији као што су Раша тудеј и Спутњик су забрањени у Европској унији и на платформи јутјуб.[376][377]

НапоменеУреди

  1. ^ а б Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република су сепаратистичке државе које су прогласиле независност у мају 2014. године, док су једна од друге добиле признања, дефакто државе Јужне Осетије и Русије (од 2022).[1][2][3]
  2. ^ Одређене руске снаге извршиле су инвазију са белоруске територије.[4] Белоруски председник Александар Лукашенко је такође изјавио да би белоруске трупе могле да учествују у инвазији ако буде потребно.[5]
  3. ^ Дошло је до кратких обрачуна у Русији, када су украјинске снаге са своје територије ракетирале војни аеродром у Милерову, који је близу украјинске границе.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „South Ossetia recognises independence of Donetsk People's Republic”. Information Telegraph Agency of Russia. 27. 06. 2014. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2016. Приступљено 31. 01. 2022. 
  2. ^ Alec, Luhn (06. 11. 2014). „Ukraine's rebel 'people's republics' begin work of building new states”. The Guardian (на језику: енглески). Donetsk. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2022. Приступљено 31. 01. 2022. »The two 'people's republics' carved out over the past seven months by pro-Russia rebels have not been recognised by any countries, and a rushed vote to elect governments for them on Sunday was declared illegal by Kiev, Washington and Brussels.« 
  3. ^ „Общая информация” [General Information]. Official site of the head of the Lugansk People's Republic (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 12. 03. 2018. Приступљено 11. 03. 2018. »11 июня 2014 года Луганская Народная Республика обратилась к Российской Федерации, а также к 14 другим государствам, с просьбой о признании её независимости. К настоящему моменту независимость республики признана провозглашенной Донецкой Народной Республикой и частично признанным государством Южная Осетия.« 
  4. ^ а б Lister, Tim; Kesa, Julia (24. 02. 2022). „Ukraine says it was attacked through Russian, Belarus and Crimea borders”. CNN. Kyiv. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2022. Приступљено 24. 02. 2022. 
  5. ^ Rodionov, Maxim; Balmforth, Tom (25. 02. 2022). „Belarusian troops could be used in operation against Ukraine if needed, Lukashenko says”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2022. Приступљено 25. 02. 2022. 
  6. ^ Barnes, Julian E.; Crowley, Michael; Schmitt, Eric (10. 01. 2022). „Russia Positioning Helicopters, in Possible Sign of Ukraine Plans” . The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 22. 01. 2022. Приступљено 20. 01. 2022. »American officials had expected additional Russian troops to stream toward the Ukrainian border in December and early January, building toward a force of 240.000.« 
  7. ^ Bengali, Shashank (18. 02. 2022). „The U.S. says Russia's troop buildup could be as high as 190,000 in and near Ukraine.” . The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 18. 02. 2022. Приступљено 18. 02. 2022. 
  8. ^ а б в The military balance 2021. Abingdon, Oxon: International Institute for Strategic Studies. 2021. ISBN 978-1032012278. 
  9. ^ Peskov: Rusija pretrpela značajne gubitke u Ukrajini
  10. ^ „Russian forces closing in on Kyiv, claiming dozens of casualties”. Ynet. 24. 02. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2022. Приступљено 24. 02. 2022. 
  11. ^ „Oboren ukrajinski jurišni avion SU-25”. danas.rs. 30. 4. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  12. ^ „Ruski lovci oborili dva jurišna ukrajinska aviona Su-25”. politika.rs. 12. 6. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  13. ^ Ostroukh, Andrey (24. 2. 2022). „Military transport aircraft crashes in southern Russia -Interfax”. Reuters.com. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  14. ^ MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19
  15. ^ „"Путін цинічно обдурив" – окупанти продовжують здаватися в полон ЗС” (на језику: украјински). Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  16. ^ MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19
  17. ^ MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19
  18. ^ MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19
  19. ^ MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19
  20. ^ MFA of Ukraine : Losses of the Russian armed forces in Ukraine, June 19
  21. ^ RAT U UKRAJINI: Civili počeli da napuštaju fabriku u kojoj su zabarikadirane ukrajinske snage
  22. ^ „Ukraine death toll: What we know so far”. Al Jazeera (на језику: енглески). 
  23. ^ Zinets, Natalia; Marrow, Alexander (24. 2. 2022). „Ukrainian military plane shot down, five killed – authorities”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  24. ^ RAT U UKRAJINI: Rusi utvrdili mostobran kod Privolja, borbe u Bahmutu
  25. ^ РТС: Шојгу тврди да су руске трупе заузеле већи део Луганске и Доњецке области; Кијев избацио "Рат и мир" из лектире
  26. ^ RAT U UKRAJINI: Rusi utvrdili mostobran kod Privolja, borbe u Bahmutu
  27. ^ RAT U UKRAJINI: Rusi utvrdili mostobran kod Privolja, borbe u Bahmutu
  28. ^ RAT U UKRAJINI: Rusi utvrdili mostobran kod Privolja, borbe u Bahmutu
  29. ^ RAT U UKRAJINI: Rusi utvrdili mostobran kod Privolja, borbe u Bahmutu
  30. ^ „Ukraine: civilian casualty update 10 June 2022”. United Nations. 10. 06. 2022. Приступљено 12. 06. 2022. 
  31. ^ „Situation Ukraine Refugee Situation”. United Nations High Commissioner for Refugees. Приступљено 10. 06. 2022. 
  32. ^ Malsin, Jared. „Turkish-Owned Ship Hit by Bomb Off Coast of Odessa”. WSJ (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2022-02-25. 
  33. ^ РТС: Из Украјине избегло више од осам милиона људи; погођен ТВ центар у Доњецку
  34. ^ „Zelenskiy: 137 people have died in the Russian invasion”. The Guardian (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  35. ^ Sheftalovich, Zoya (24. 2. 2022). „Battles flare across Ukraine after Putin declares war”. Politico. Приступљено 12. 6. 2022. 
  36. ^ „Державний кордон України піддався атаці російських військ з боку РФ та РБ”. dpsu.gov.ua (на језику: руски). 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  37. ^ „Ukraine conflict update 9”. Институт по изучению войны. Приступљено 12. 6. 2022. 
  38. ^ „Russia invades Ukraine”. Reuters. Приступљено 12. 6. 2022. 
  39. ^ О внесении изменений в Федеральный закон «О ветеранах» // Федеральный портал проектов нормативных правовых актов, 28 февраля 2022 года
  40. ^ „Руска инвазија у речима и бројевима”. Politika Online. Приступљено 2022-06-03. 
  41. ^ „Putin’s Memory Laws Set the Stage for His War in Ukraine”. Lawfare (на језику: енглески). 28. 02. 2022. Приступљено 25. 3. 2022. 
  42. ^ „Can Russia Be Held Accountable for War Crimes in Ukraine?”. Council on Foreign Relations (на језику: енглески). Приступљено 25. 3. 2022. 
  43. ^ Коваль, И. (24. 2. 2022). „Путин врал, что войны с Украиной не будет. Хронология обмана президента РФ”. Deutsche Welle (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  44. ^ а б Kirby, Paul (24. 2. 2022). „Why is Russia invading Ukraine and what does Putin want?”. BBC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2021. Приступљено 24. 2. 2022. 
  45. ^ Perrigo, Billy (22. 2. 2022). „How Putin's Denial of Ukraine's Statehood Rewrites History”. Time. Приступљено 28. 2. 2022. 
  46. ^ „Putin Says He Does Not Plan to 'Restore Empire'. The Moscow Times. 22. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  47. ^ „Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked”. BBC News. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  48. ^ Hinton, Alexander (24. 2. 2022). „Putin's claims that Ukraine is committing genocide are baseless, but not unprecedented”. The Conversation. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  49. ^ Hutchinson, B.; Reevell, P. (4. 3. 2022). „What are the Ukraine 'separatist' regions at the crux of the Russian invasion”. ABC News. Приступљено 12. 6. 2022. 
  50. ^ Spatafora, Giuseppe; Rauta, Vladimir. „Ukraine: how Putin used a long proxy conflict to justify invasion”. The Conversation. Приступљено 12. 6. 2022. 
  51. ^ „«Мы будем стремиться к демилитаризации и денацификации»: Путин объявил о начале спецоперации в Украине” (на језику: руски). Новая газета. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  52. ^ „Russia attacks Ukraine”. CNN. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  53. ^ „Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии”. Interfax. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  54. ^ „Россия начала "военную операцию" на Украине”. bbc.com (на језику: руски). 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  55. ^ Morin, Rebecca (24. 2. 2022). „World leaders condemn Russian invasion of Ukraine; EU promises 'harshest' sanctions – live updates”. USA Today. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  56. ^ Stewart, Briar; Seminoff, Corinne; Kozlov, Dmitry (24. 2. 2022). „More than 1,700 people detained in widespread Russian protests against Ukraine invasion”. CBC News. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  57. ^ „Refugees fleeing Ukraine (since 24 February 2022)”. Управление Верховного комиссара ООН по делам беженцев. Приступљено 12. 6. 2022. 
  58. ^ „Ukraine”. internal-displacement.org. Приступљено 12. 6. 2022. 
  59. ^ Jen Kirby (23. 2. 2022). „Putin’s invasion of Ukraine, explained”. Vox. Приступљено 12. 6. 2022. 
  60. ^ „US orders 7,000 more troops to Europe following Russia's invasion of Ukraine”. CNN. 24. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  61. ^ „Russia presses invasion to outskirts of Ukrainian capital”. ABC News. 25. 2. 2022. Приступљено 12. 6. 2022. 
  62. ^ Tsvetkova, Maria (27. 2. 2022). „Putin puts nuclear 'deterrence' forces on alert”. Reuters. Приступљено 12. 6. 2022. 
  63. ^ „Istanbul Document 1999”. Organization for Security and Co-operation in Europe. 19. 11. 1999. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2014. Приступљено 21. 7. 2015. 
  64. ^ Антиракетни штит у Пољској (Би-Би-Си на српском, 2008.)
  65. ^ „Bush-Putin row grows as pact pushes east”. The Guardian. Moscow; Bucharest; Paris. 2. 4. 2008. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2022. Приступљено 15. 2. 2022. 
  66. ^ „Putin warns Nato over expansion”. The Guardian. 4. 4. 2008. Архивирано из оригинала на датум 13. 2. 2022. Приступљено 15. 2. 2022. »The Russian president, Vladimir Putin, today repeated his warning that Moscow would view any attempt to expand NATO to its borders as a 'direct threat'.« 
  67. ^ Chifu, Iulian; Nantoi, Oazu; Sushko, Oleksandr (2009). „Russia–Georgia War of August 2008: Ukrainian Approach” (PDF). The Russian Georgian War: A trilateral cognitive institutional approach of the crisis decision-making process. Bucharest: Editura Curtea Veche. стр. 181. ISBN 978-973-1983-19-6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 9. 2018. Приступљено 21. 2. 2016. »Conceptually, Russia sees Ukraine within the sphere of own 'privileged interests'; in fact, it means a modernized version of Brezhnev's doctrine of 'limited sovereignty', realized after the occupation of Czechoslovakia in 1968.« 
  68. ^ Ковић, Милош (8. 3. 2022). „Порекло рата у Украјини”. Политика. Приступљено 17. 3. 2022. 
  69. ^ „Rada removes Yanukovych from office, schedules new elections for May 25”. Interfax-Ukraine. 24. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2020. Приступљено 15. 2. 2015. 
  70. ^ „Was Yanukovych's Ouster Constitutional?”. Radiofreeeurope/Radioliberty. Radio Free Europe/Radio Liberty. 23. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2020. Приступљено 25. 2. 2014. 
  71. ^ „Who Are These 'People,' Anyway?”. HuffPost. Buzzfeed. 14. 3. 2014. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2014. Приступљено 17. 3. 2014. »At that point, his own party abandoned him and called for a vote to take place. Parliament then voted to remove Yanukovych from office by a margin of 328 to 0.« 
  72. ^ Roche, Andrew, ур. (22. 2. 2014). „Ukraine parliament removes Yanukovich, who flees Kiev in "coup". Reuters. Kyiv: Thomson Corporation. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2016. Приступљено 18. 11. 2020. »Underscoring Ukraine's regional divisions, leaders of Russian-speaking eastern provinces loyal to Yanukovich voted to challenge anti-Yanukovich steps by the central parliament.« 
  73. ^ Fisher, Max (3. 9. 2014). „Everything you need to know about the Ukraine crisis”. Vox (на језику: енглески). Vox Media. Архивирано из оригинала на датум 22. 1. 2022. Приступљено 24. 1. 2022. 
  74. ^ „Незаконна анексія Росією Криму та Севастополя в 2014 році”. www.dniprotoday.com (на језику: украјински). Приступљено 2022-04-24. 
  75. ^ „Armed pro-Russian insurgents in Luhansk say they are ready for police raid”. Kyiv Post. Luhansk: Businessgroup LLC. 12. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2014. Приступљено 1. 2. 2022. »... their top aim is federalization of the country through all-Ukrainian referendum, one step from secession from the nation. 'It should be a federation in the borders of Ukraine, but with the right to separate if people demand this,' Kariakin said, confident that 85 percent of people in Luhansk Oblast, Ukraine's seventh most populous with 2.2 million people, support him.« 
  76. ^ Ragozin, Leonid (16. 3. 2019). „Annexation of Crimea: A masterclass in political manipulation”. aljazeera.com (на језику: енглески). Riga: Al Jazeera. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2020. Приступљено 24. 1. 2022. »Putin framed the invasion and eventual annexation of Crimea as an act of salvation rather than a clear violation of international law and turned a revolution which could have marked the end of his rule into a much-needed popularity booster ...« 
  77. ^ „Infographic: Military capabilities of Russia and Ukraine”. aljazeera.com. Al Jazeera. 25. 1. 2022. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2022. Приступљено 15. 2. 2022. 
  78. ^ „Relations with Ukraine”. NATO. NATO. 11. 1. 2020. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2022. Приступљено 15. 2. 2022. »In September 2020, President Volodymyr Zelenskyy approved Ukraine's new National Security Strategy, which provides for the development of the distinctive partnership with NATO with the aim of membership in NATO.« 
  79. ^ „Russia as aggressor, NATO as objective: Ukraine's new National Security Strategy”. atlanticcouncil.org. Atlantic Council. 30. 09. 2020. Архивирано из оригинала на датум 16. 2. 2022. Приступљено 15. 02. 2022. 
  80. ^ „Zelensky enacts strategy for de-occupation and reintegration of Crimea”. Ukrinform. Government of Ukraine. 24. 03. 2021. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2021. Приступљено 15. 02. 2022. »Decree No. 117/2021 of March 24 on enactment of the relevant decision of the National Security and Defense Council was published on the website of the Head of State.« 
  81. ^ а б Welle (www.dw.com), Deutsche. „Ukraine's Volodymyr Zelenskyy: From comedian to national hero | DW | 26.02.2022”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  82. ^ Putin, Vladimir (12. 7. 2021). „Article by Vladimir Putin 'On the Historical Unity of Russians and Ukrainians'. The Kremlin. Government of Russia. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2021. Приступљено 1. 2. 2022. »During the recent Direct Line, when I was asked about Russian-Ukrainian relations, I said that Russians and Ukrainians were one people – a single whole.« 
  83. ^ Lucas, Edward (15. 9. 2020). „Why Putin's history essay requires a rewrite” . The Times. Times Newspapers. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. 
  84. ^ Roth, Andrew (7. 12. 2021). „Putin's Ukraine rhetoric driven by distorted view of neighbour”. The Guardian. Moscow. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2021. Приступљено 25. 1. 2021. »But that fear has gone hand-in-hand with chauvinistic bluster that indicates Moscow has a distorted view of modern Ukraine and the goals it wants to achieve there.« 
  85. ^ Dickinson, Peter (15. 7. 2021). „Putin's new Ukraine essay reveals imperial ambitions”. Atlantic Council. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2021. Приступљено 25. 1. 2021. »Vladimir Putin's inaccurate and distorted claims are neither new nor surprising. They are just the latest example of gaslighting by the Kremlin leader.« 
  86. ^ Wilson, Andrew (23. 12. 2021). „Russia and Ukraine: 'One People' as Putin Claims?”. Royal United Services Institute. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. »Putin's key trope is that Ukrainians and Russians are 'one people', and he calls them both 'Russian'. He starts with a myth of common origin: 'Russians, Ukrainians and Belarusians are all descendants of Ancient Rus', which was the largest state in Europe' from the 9th–13th centuries AD.« 
  87. ^ Snyder, Timothy D. (18. 1. 2022). „How to think about war in Ukraine”. Thinking about... (newsletter). Substack. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2021. »Historically speaking, the idea that a dictator in another country decides who is a nation and who is not is known as imperialism.« 
  88. ^ „Ukraine: NATO's original sin”. Politico. Axel Springer SE. 23. 11. 2021. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2022. Приступљено 1. 2. 2022. »The result heightened Kremlin's fears of encirclement and of losing the strategic depth that enabled Russia to prevail over Western invaders twice ... no amount of assurances that NATO is not a threat to Russia, that its purpose is purely defensive or that none of its weapons would ever be used except in response to an attack could assuage Moscow.« 
  89. ^ „How America's NATO expansion obsession plays into the Ukraine crisis”. Vox. Vox Media. 27. 1. 2022. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2022. Приступљено 20. 2. 2022. »To the West, it's a statement of autonomy; to Russia, it's a threat.« 
  90. ^ „US, NATO rule out halt to expansion, reject Russian demands”. AP News (на језику: енглески). Associated Press. 7. 1. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2022. Приступљено 24. 1. 2022. 
  91. ^ Agencies (13. 9. 2014). „Putin wants to destroy Ukraine and restore Soviet Union, says Yatseniuk”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. 
  92. ^ Bullough, Oliver (28. 3. 2014). „Vladimir Putin: The rebuilding of 'Soviet' Russia”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. »'He does not understand that the collapse of the Soviet system was predetermined, therefore he believes his mission is to restore the Soviet system as soon as possible,' he (Vladimir Bukovsky) says.« 
  93. ^ Rubin, Trudy (11. 1. 2022). „Putin wants to reestablish the Russian empire. Can NATO stop him without war?”. The Philadelphia Inquirer. Interstate General Media. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. »He wants to rebuild the former Soviet sphere of influence that extended from Central Europe through Central Asia, and views this effort as a restoration of Russian greatness.« 
  94. ^ „Lithuanian president: Russia's attempts to create 'zones of influence' will not be tolerated”. LRT English. Photograph by Office of the Lithuanian President. Lithuanian National Radio and Television. Baltic News Service. 20. 12. 2021. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. 
  95. ^ Wiktor, Szary (20. 6. 2016). Boulton, Ralph, ур. „In push for equal NATO status, Poland asks for flashpoint troops” . Reuters. Brussels, Prague, Vilnius, Trondheim: Thomson Corporation. Архивирано из оригинала на датум 25. 1. 2022. Приступљено 25. 1. 2022. 
  96. ^ „Russia demands NATO roll back from East Europe and stay out of Ukraine”. Reuters (на језику: енглески). 17. 12. 2021. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 24. 02. 2022. 
  97. ^ „Putin warns of unspecified military response if U.S. and NATO continue 'aggressive line'. The Globe and Mail (на језику: енглески). 21. 12. 2021. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 24. 02. 2022. 
  98. ^ „Putin Says Conflict in Eastern Ukraine 'Looks Like Genocide'. AFP. The Moscow Times. 10. 12. 2021. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  99. ^ „Путин заявил о геноциде на Донбассе”. Rossiyskaya Gazeta (на језику: руски). 9. 12. 2021. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  100. ^ „New law stokes Ukraine language tensions”. France 24. 1. 4. 2021. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  101. ^ „The Ukrainian language is having a moment. To Putin's ears, it's a shot against Russian speakers”. The Washington Post. 8. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  102. ^ „Ukraine's star author Kurkov says his native Russian should be curbed”. France 24. 13. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2022. Приступљено 23. 02. 2022. 
  103. ^ „US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims”. AFP. France 24. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  104. ^ „Russians accuse Ukrainians of genocide as they pave way for potential invasion”. The Telegraph. 19. 02. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  105. ^ „Ukraine crisis: Vladimir Putin address fact-checked”. BBC News. 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  106. ^ „Report on the human rights situation in Ukraine” (PDF). OHCHR. 15. 6. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 14. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  107. ^ „Civic Space and Fundamental Freedoms in Ukraine” (PDF). OHCHR. 2021. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 9. 12. 2021. Приступљено 23. 2. 2022. 
  108. ^ „Daily and spot reports from the Special Monitoring Mission to Ukraine”. OSCE. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  109. ^ „Ad hoc Report on the situation of national minorities in Ukraine adopted on 1 April 2014”. Council of Europe. 2. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2022. 
  110. ^ „Disinformation About the Current Russia-Ukraine Conflict – Seven Myths Debunked” (Саопштење) (на језику: енглески). 24. 1. 2022. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. »Myth 2: "The situation in Ukraine triggered this conflict. There is proof that Ukraine is committing atrocities against its Russian-speaking population in the country's east. Russia has to intervene, not least because Ukraine and Russia are 'one nation.' Ukraine simply belongs to Russia's "privileged sphere of influence". False. Allegations that Ukraine is attacking its own territory and persecuting its own citizens are absurd. To galvanize domestic support for Russia's military aggression, Russian state-controlled media have tirelessly sought to vilify Ukraine, accusing it of alleged genocide in eastern Ukraine, drawing groundless parallels with Nazism and World War Two, and fabricating stories aimed at striking a negative emotional chord with audiences.« 
  111. ^ „United States: Russia's claim of 'genocide in Ukraine' is reprehensible falsehood”. Ukrinform. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. »The Embassy of the United States of America in Ukraine called Russia's claim of "genocide in Ukraine" reprehensible falsehood.« 
  112. ^ „US accuses Moscow of creating Ukraine invasion pretext with 'genocide' claims”. AFP. France 24. 15. 2. 2021. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 23. 02. 2022. 
  113. ^ „US condones forceful assimilation of Russians in Ukraine – Russian ambassador to US”. TASS. 18. 2. 2021. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2022. 
  114. ^ „Word by Word and Between the Lines: A Close Look at Putin’s Speech”. The New York Times. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 02. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  115. ^ а б „Putin says he is fighting a resurgence of Nazism. That's not true.”. NBC News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  116. ^ Lawler, Dave (24. 2. 2022). „Ukrainian President Zelensky says Putin has ordered invasion as country prepares for war”. Axios (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  117. ^ а б „Putin orders snap nuclear drill”. The Globe and Mail. стр. A3. 
  118. ^ „Ukraine: How big is Russia's military build-up?”. BBC News. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  119. ^ „Ukraine, West accuse Russia of trying to create pretext for invasion after shelling in east”. MSN. 17. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  120. ^ Light, Felix (20. 2. 2022). „In the Closest Russian City to Ukraine's Separatist Region, There Are Few Signs of Refugees”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала на датум 20. 2. 2022. Приступљено 20. 2. 2022. 
  121. ^ „Russian-backed separatists announce civilian evacuation from eastern Ukraine as escalation stokes Russian invasion fears”. NBC News. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  122. ^ Smith, Alexander (18. 2. 2022). „Warning siren sounds in rebel-held capital in east Ukraine -Reuters witness”. MSN News. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  123. ^ „Ukraine conflict: Rebels declare general mobilisation as fighting grows”. BBC News (на језику: енглески). 19. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022. 
  124. ^ „47 shelling incidents leave 5 injured in Donbas”. Kyiv Independent. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2022. Приступљено 18. 2. 2022. 
  125. ^ „How Russian proxy forces are attempting to provoke the Ukrainian army and are lying about a new Ukrainian offensive”. NV.UA. 18. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 18. 2. 2022. Приступљено 18. 2. 2022. 
  126. ^ ФСБ сообщила о попадании снаряда в погранпункт на границе с ДНР [The FSB reported that a shell hit the border checkpoint on the border with the DPR]. RBK Daily (на језику: руски). RBK Group. 21. 2. 2022. ISSN 1991-0703. OCLC 849495462. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. 
  127. ^ „Российские военнослужащие уничтожили пять диверсантов с Украины при нарушении границы” (на језику: руски). TASS. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  128. ^ „Russia Says Border Facility Near Ukraine Destroyed in Shell Attack”. The Moscow Times. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 21. 2. 2022. 
  129. ^ „Russia says it prevented border breach from Ukraine, Kyiv calls it fake news”. Reuters. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 21. 2. 2022. 
  130. ^ „Two Ukraine soldiers, civilian killed in shelling”. Al-Arabiyah (на језику: енглески). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. 
  131. ^ „Documenting and Debunking Dubious Footage from Ukraine's Frontlines”. Bellingcat. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  132. ^ „'Dumb and lazy': the flawed films of Ukrainian 'attacks' made by Russia's 'fake factory'. The Guardian. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. 
  133. ^ „Four Russian false flags that are comically easy to debunk”. The Telegraph. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. 
  134. ^ „Russia's 'Idiotic' Disinformation Campaign Could Still Lead to War in Ukraine”. Vice Media. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. 
  135. ^ Mazneva, Elena (22. 2. 2022). „Ukraine Power Plant Damaged During Two Days of Shelling”. Bloomberg. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  136. ^ Gerasimova, Tanya (21. 2. 2022). „Luhansk TPP Suspends Work Due To Militants Shelling”. ukranews_com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  137. ^ „Putin orders troops into separatist-held parts of Ukraine”. CNN. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  138. ^ „Putin sends Russian tanks into Ukraine”. The Times (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  139. ^ „Russia claims to kill 5 Ukrainian 'saboteurs' who crossed border”. The Times of Israel. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  140. ^ „Putin orders troops into eastern Ukraine on 'peacekeeping duties'. The Guardian. 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  141. ^ „Ucraina, i primi soldati russi nel Donbass”. la Repubblica (на језику: италијански). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2022. Приступљено 21. 2. 2022. 
  142. ^ „Putin's Ukraine peacekeepers "aren't fooling anyone," US warns”. Newsweek (на језику: енглески). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. 
  143. ^ „Chilling social media footage emerges of convoys of Russian military equipment entering Donbas in Ukraine”. Sky News (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. 
  144. ^ „Putin gets no support from UN Security Council over Ukraine”. ABC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  145. ^ Woodyatt, Amy (23. 2. 2022). „Kenya's UN ambassador slams Russia and compares Ukraine crisis to Africa's colonial past”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  146. ^ „Russian troops in east Ukraine an 'invasion,' White House declares – National”. Global News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 22. 2. 2022. 
  147. ^ „Ukrainian president drafts reservists but rules out general mobilisation for now”. Reuters (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  148. ^ „Ukraine to introduce a state of emergency and tells its citizens to leave Russia immediately”. The Independent. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  149. ^ „Ukraine's Parliament approves state of emergency”. reuters.com. Reuters. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. »"The state of emergency comes into force at midnight local time (1000 GMT). It will last 30 days and can be extended for another 30 days."« 
  150. ^ „Ukraine calls up reservists, declares national emergency as U.S. and allies hit Russia with new sanctions”. CBS News (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-24. 
  151. ^ „Russia evacuates embassy in Ukraine as crisis escalates”. Associated Press. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  152. ^ „Ukraine hit by more cyberattacks, destructive malware”. Associated Press (на језику: енглески). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  153. ^ „'It's too late': Russian move roils UN meeting on Ukraine”. AP NEWS (на језику: енглески). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  154. ^ „U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  155. ^ „Ukraine's Zelensky to Russians: 'What are you fighting for and with whom?'. The Washington Post. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  156. ^ „Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 2. 2022. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  157. ^ а б „Путин принял решение о проведении операции по денацификации и демилитаризации Украины”. TASS (на језику: руски). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  158. ^ „Russian President Vladimir Putin announces military assault against Ukraine in surprise speech”. MSN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  159. ^ „Kremlin spokesperson echoes Putin's baseless claims on invasion objectives”. CNN. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  160. ^ „Ukraine vows defiance as Russia launches major invasion”. CNN (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  161. ^ „Ukraine conflict: Russia announces special military operation in Donbas”. BBC News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  162. ^ „Russia's Putin Announces Military Operation in Ukraine”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  163. ^ „Обращение Президента Российской Федерации”. Kremlin.ru (на језику: руски). 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  164. ^ „Operations in Flight Information Regions: FIR LVIV (UKLV), FIR KYIV (UKBV), FIR DNIPROPETROVSK (UKDV), FIR SIMFEROPOL (UKFV), FIR ODESA (UKOV)”. EASA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  165. ^ „Putin announces 'special military operation' in Ukraine”. POLITICO (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  166. ^ „Russian forces invade Ukraine with strikes on major cities”. Reuters. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  167. ^ „Maps: Tracking the Russian Invasion of Ukraine”. The New York Times. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  168. ^ „Russia attacks Ukraine as defiant Putin warns US, NATO”. AP News. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 23. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  169. ^ „Russia launches military attack on Ukraine with reports of explosions and troops crossing border”. CNN. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  170. ^ „The war just started”. South China Morning Post. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  171. ^ „Watch Russian vehicles enter Ukraine via Crimea”. The Hindu. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  172. ^ Rubio, Marco. „Archived copy”. Twitter. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  173. ^ „Ukraine-Russia crisis: Live updates”. Cnn.com. 1. 1. 2000. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  174. ^ „Russia has launched its war in Ukraine”. Vox. 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  175. ^ „Russia takes military action in Ukraine as UN meets”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  176. ^ а б „Ukraine Live Updates: Russia Begins Invasion From Land and Sea”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 2. 2022. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  177. ^ „Ukraine: Troops moving in from Belarus”. bbc.com. BBC. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. »Multiple reports are now quoting Ukrainian officials as saying troops in Belarus are joining the Russian attack, meaning the offensive is now also coming from Ukraine's north.« 
  178. ^ „Украинские пограничники сообщили об атаке границы со стороны России и Белоруссии”. Interfax. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  179. ^ „Военные РФ заявили, что погранслужба Украины не оказывает сопротивления”. Interfax. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  180. ^ „ВСУ отвоевали Счастье: уничтожено около 50 врагов”. Unian (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  181. ^ „KyivPost, Twitter”. Twitter (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  182. ^ „Russia-Ukraine crisis live news: Putin has launched 'full-scale invasion', says Ukrainian foreign minister – latest updates | World news”. The Guardian. 16. 7. 2018. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  183. ^ „Зеленский отдал приказ ВСУ наносить максимальные потери оккупантам”. Unian (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  184. ^ „Украина разорвала дипломатические отношения с Россией”. Interfax. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  185. ^ „Ukraine closes airspace as Putin orders military operation”. Politico. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  186. ^ „Россия обстреляла жилой дом в Чугуеве Харьковской области: видео последствий”. Current Time TV (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  187. ^ а б „Перші три дні повномасштабної російсько-української війни (текстовий онлайн)”. Hromadske (на језику: украјински). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  188. ^ „Войска России на севере Украины продвинулись вглубь до пяти километров – Арестович”. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  189. ^ „President has made all necessary decisions to defend the country, the Armed Forces are actively resisting Russian troops – Adviser to the Head of the Office of the President”. president.gov.ua. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  190. ^ а б „General Staff of the Armed Forces of Ukraine: Operative information as of 10.30”. mil.gov.ua. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  191. ^ „Ukraine says 50 Russian troops killed, four tanks destroyed”. Reuters (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  192. ^ „Военные взяли в плен первых российских оккупантов, которые сегодня вторглись в Украину (фото)”. Unian (на језику: руски). Приступљено 24. 2. 2022. 
  193. ^ The Moscow Times (24. 2. 2022). „Russia Attacks Ukraine: As It's Happening”. The Moscow Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  194. ^ „On the ground: Russian forces take control of an air base near Kyiv, Ukraine”. CNN (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  195. ^ „Archived copy”. Hromadske (на језику: украјински). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  196. ^ „Со стороны Беларуси вертолет без опознавательных знаков обстрелял район перед КПП "Славутич". Unian (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  197. ^ „Ukraine hit by second wave of missile strikes – official”. National Post (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. 
  198. ^ „Belarus seen stepping-up use of migrants as a weapon”. EUobserver. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  199. ^ „What’s Putin’s gain in the Belarus migrant crisis?”. Al Jazeera. 15. 11. 2021. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  200. ^ а б в г д „Archived copy”. Hromadske (на језику: украјински). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  201. ^ Sullivan, Rory (2022-02-24). „Fighting breaks out near Chernobyl, says Ukrainian president”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. 
  202. ^ „Kyiv imposes curfew from 22:00 to 7:00, transport not to work at this time – Klitschko”. Interfax-Ukraine (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. 
  203. ^ „Ukraine-Russia invasion: Russia launches attack on Ukraine from several fronts”. BBC News (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  204. ^ „Острів Зміїний захопили російські окупанти - ДПСУ”. Gazeta UA. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  205. ^ „ரஷ்ய தாக்குதல்: தெற்கு உக்ரைன் பகுதியில் 22 பேர் கொல்லப்பட்டதாக தகவல்” [Russian offensive: 22 killed in southern Ukraine]. Dailythanthi.com (на језику: Tamil). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2022-02-24. 
  206. ^ „Ukraine death toll: What we know so far”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-24. 
  207. ^ Loc, Samantha; Singh, Maanvi; Oladipo, Gloria; Chao-Fong, Léonie; Rankin, Jennifer; Holmes, Oliver; Harding, Luke; Baloch, Shah Meer (25. 2. 2022). „Russia-Ukraine latest news: Zelenskiy bans Ukrainian men aged 18–60 from leaving the country after invasion – live updates”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  208. ^ Regan, Helen; Hallam, Jonny. „Ukrainian capital Kyiv targeted with missile fire, official says”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  209. ^ „Explosions heard in Kyiv, official says enemy aircraft downed”. Reuters. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  210. ^ Barnes, Julian E. (25. 2. 2022). „Russian forces are meeting more resistance near Kyiv and Kharkiv than farther south, analysts say.” . The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  211. ^ Graham-Harrison, Emma; Harding, Luke; Boffey, Daniel; Elias, Visontay (25. 2. 2022). „Ukraine invasion: Zelenskiy strikes defiant tone as explosions ring out in Kyiv”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  212. ^ Polityuk, Pavel; Baczynska, Gabriela; Lawson, Hugh. „Ukraine ministry says Russia hit 33 civilian sites in last 24 hrs -Interfax”. Yahoo Finance. Reuters/Interfax. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  213. ^ „Ukraine-Russia invasion: Ukraine says Russian rockets hit Kyiv overnight”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  214. ^ Osborn, Andrew; Zinets, Natalia (23. 2. 2022). „Russian forces invade Ukraine with strikes on major cities”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 23. 2. 2022. 
  215. ^ Mathers, Matt (25. 2. 2022). „Chernobyl radiation 'exceeds control levels' in multiple areas being seized by Russia”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  216. ^ Polityuk, Pavel (25. 2. 2022). „Ukraine reports higher but "not critical" Chernobyl radiation”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  217. ^ „Ukraine-Russia invasion: Ukraine says Russian rockets hit Kyiv overnight”. BBC News. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  218. ^ „Sorting fact, disinformation after Russian attack on Ukraine”. ABC News. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  219. ^ Marson, James. „Zelensky Says Russia Is Striking Military and Civilian Targets”. www.wsj.com. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  220. ^ „Putin tells Xi that Russia willing to hold high-level talks with Ukraine -China's CCTV”. Financial Post. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  221. ^ „Putin tells Ukrainian military to overthrow Zelensky – follow live”. The Independent. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  222. ^ „Ukraine-Russia news live: Troops enter Kyiv as Putin makes offer of Minsk peace talks”. Sky News. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  223. ^ „Kyiv residents take up arms as Russia advances”. BBC. 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  224. ^ Bengali, Shashank; Bigg, Matthew Mpoke (25. 2. 2022). „Ukrainian Fighters Battle to Hold Kyiv”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 26. 2. 2022. 
  225. ^ „Russian special forces have entered Kyiv to hunt down Ukraine's leaders, says Zelensky”. inews.co.uk. i News. 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  226. ^ Lamothe, Daniel (25. 2. 2022). „Airspace over Ukraine remains contested, with no one in control, Pentagon says”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  227. ^ Cooper, Helene (25. 2. 2022). „Russian forces have lost some momentum, Pentagon official says.”. The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  228. ^ „Вооруженные силы Украины атаковали Миллерово 'Точкой-У' [Ukrainian Armed Forces attacked Millerovo with 'Tochka-U']. Rostov Gazeta (на језику: руски). 25. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  229. ^ Wood, Aden-Jay (25. 2. 2022). „Tank drives over man's car in Ukraine... And he lives to tell the tale – WATCH”. GB News. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  230. ^ Chandler-Wilde, Helen (25. 2. 2022). „Ukrainian man run over in car by Russian tank rolling into northern Kyiv”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  231. ^ „Russian tank swerves to crush civilian car in Kyiv, driver miraculously survives”. The Independent. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  232. ^ Nedeljnik.rs (2022-02-28). „Međunarodni krivični sud će istražiti navodne ratne zločine u Ukrajini: "Postoji osnov...". Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-01. 
  233. ^ Sangal, Aditi; Vogt, Adrienne; Woodyatt, Amy; Picheta, Rob; Upright, Ed; Yeung, Jessie; Renton, Adam; Macaya, Melissa; Wagner, Meg (25. 2. 2022). „Heavy fighting reported to the south of Kyiv”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 25. 2. 2022. 
  234. ^ Давыгора, Олег (26. 2. 2022). „Месть за Луганск 2014: возле Василькова сбили Ил-76 с вражескими десантниками” [Revenge for Luhansk 2014: Il-76 with enemy paratroopers was shot down near Vasilkov]. Unian (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  235. ^ Робейко, Ольга (26. 2. 2022). „Бой за Васильков завершился победой ВСУ” [The battle for Vasilkov ended with the victory of the Armed Forces of Ukraine]. Unian (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  236. ^ Grady, Siobhán; Kornfield, Meryl (25. 2. 2022). „Multiple explosions rock Kyiv as Russian forces target city”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  237. ^ „Ukraine military says it repels Russian troops' attack on Kyiv base”. Reuters. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  238. ^ Perera, Ayeshea (25. 2. 2022). „Heavy fighting reported around Kyiv”. BBC. Приступљено 26. 2. 2022. 
  239. ^ „Battle for Kyiv: Hundreds of casualties as fighting spills into streets”. New York Post. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  240. ^ Braithwaite, Sharon (26. 2. 2022). „Zelensky refuses US offer to evacuate, saying 'I need ammunition, not a ride'. CNN. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  241. ^ Tsvetkova, Maria (26. 2. 2022). „Russian forces capture Ukrainian city, Interfax reports, amid missile strikes”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  242. ^ „Ukrainian city of Melitopol not in Russian hands, British minister says”. Reuters. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  243. ^ Clark, Mason; Barros, George; Stepanenko, Katya (26. 2. 2022). „Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26”. Institute for the Study of War. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  244. ^ „Ukrainian forces slow Russian advance on three cities.”. The New York Times. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  245. ^ Pearson, James; Satter, Raphael (26. 2. 2022). „Internet in Ukraine disrupted as Russian troops advance”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  246. ^ „Elon Musk says SpaceX's Starlink satellites now active over Ukraine”. The Independent. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  247. ^ Jin, Hyunjoo (27. 2. 2022). „Musk says Starlink active in Ukraine as Russian invasion disrupts internet”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  248. ^ „Wojna na Ukrainie. Rosjanie blisko elektrowni atomowej. Jest ryzyko, że zostanie ostrzelana” [The war in Ukraine. Russians close to the nuclear power plant. There is a risk that it will be shot at] (на језику: пољски). Polsat News. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  249. ^ Andrus, Ekaterina (27. 2. 2022). „Официально о ситуации в Энергодаре 27 февраля” [Officially about the situation in Energodar on February 27]. Nikopol News (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  250. ^ Vogt, Adrienne; Said-Moorhouse, Lauren; Lendon, Brad; George, Steve; Wagner, Meg (26. 2. 2022). „Japanese-owned cargo ship hit by a missile off Ukrainian coast”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  251. ^ „Chechen leader, a Putin ally, says his forces deployed to Ukraine”. Al Jazeera. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  252. ^ Zitser, Joshua (26. 2. 2022). „Russian army deploys its TOS-1 heavy flamethrower capable of vaporizing human bodies near Ukrainian border, footage shows”. Business Insider Africa. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  253. ^ Mendick, Robert; Rothwell, James (26. 2. 2022). „Vladimir Putin poised to unleash terrifying new weapon in battle for Kyiv”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  254. ^ „What are thermobaric weapons?”. ABC News. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  255. ^ Vogt, Adrienne; Moorhouse, Lauren; Ravindran, Jeevan; Yeung, Jessie; Lendon, Brad; George, Steve; Wagner, Meg; Amir, Vera (26. 2. 2022). „Six-year-old boy killed in Kyiv clashes, several more Ukrainian civilians wounded”. CNN. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  256. ^ „Ukrainian troops defending Chernihiv blow up 56 tanks of diesel fuel”. Pravda. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  257. ^ а б „Ukraine Conflict Update 9: February 26, 2022”. Critical Threats. Institute for the Study of War. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  258. ^ а б Clark, Mason; Barros, George; Stepanenko, Katya (26. 2. 2022). „Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26”. Institute for the Study of War. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  259. ^ „Ukraine Conflict Update 9: February 26, 2022”. Critical Threats. Institute for the Study of War. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  260. ^ „UK says Russian advance has slowed, likely caused by logistical problems, resistance”. Reuters. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  261. ^ „U.S., British Officials Say Russia Slowed By Logistics, 'Viable Ukrainian Resistance'. Radio Free Europe/Radio Liberty. 26. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 26. 2. 2022. 
  262. ^ Clark, Mason; Barros, George; Stepanenko, Katya (26. 2. 2022). „Russia-Ukraine Warning Update: Russian Offensive Campaign Assessment, February 26”. Institute for the Study of War. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  263. ^ „What's happening in the Ukraine crisis now”. BBC News. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  264. ^ „Update on Russian invasion: Vasylkiv hit with Russian missiles, oil depot nearby on fire”. UkrInform. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  265. ^ Орлова, Віолетта (27. 2. 2022). „Під Васильковом продовжується бій за аеропорт” [The battle for the airport continues near Vasylkiv] (на језику: украјински). Unian. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  266. ^ Orlova, Violetta (27. 2. 2022). „Під Каховкою українські роми вкрали у російських окупантів танк – місцеві” [Near Kakhovka, Ukrainian Roma stole a local tank from the Russian occupiers]. Ukrainian Independent Information Agency (на језику: украјински). 
  267. ^ „The Ukrainian Roma achieved success, seizing the Russian tank”. DigLogs. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 01. 03. 2022. Приступљено 28. 02. 2022. 
  268. ^ „Russia hits Ukraine fuel supplies, airfields in new attacks”. Associated Press. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  269. ^ „Town near Ukraine's Kyiv hit by missiles, oil terminal on fire”. Reuters. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  270. ^ Vogt, Adrienne; Said-Moorhouse, Lauren; Ravindran, Jeevan; Wilkinson, Peter; Yeung, Jessie; Lendon, Brad; George, Steve; Wagner, Meg; Vera, Amir (26. 2. 2022). „Russian aircraft banned from German airspace”. CNN. Приступљено 27. 2. 2022. 
  271. ^ Vinogradova, Ulyana. „Новая Каховка полностью под контролем российских оккупантов – мэр” [New Kakhovka is completely under the control of Russian invaders – the mayor]. Korrespondent (на језику: украјински). Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  272. ^ „Russian troops enter Ukraine's Kharkiv -Ukrainian official”. Reuters. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  273. ^ „A large column of Russian vehicles is pushing into the city of Sumy from the side of Khimprom”. The Kyiv Independent. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  274. ^ Auyezov, Olzhas; Mallard, William (27. 2. 2022). „Russia says it "blocks" Ukraine's Kherson, Berdyansk – RIA”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  275. ^ „В Минобороны сообщили об уничтожении 975 военных объектов Украины” [The Ministry of Defense announced the destruction of 975 military facilities of Ukraine] (на језику: руски). 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. 
  276. ^ „Ukraine restores full control over Kharkiv: City governor”. Daily Sabah. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  277. ^ „Ukrainian commander in Kharkiv says dozens of Russians surrendered”. CNN. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  278. ^ „In Kharkiv region, mayor admits to handing over city to occupiers”. Pravda. 27. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  279. ^ „The head of Dagestan announced the death of a Russian soldier in Ukraine – The Moscow Times”. Hindustan News Hub. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  280. ^ „Russian invasion update: Ukrainian military destroy Kadyrov forces unit near Hostomel”. Ukrinform. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  281. ^ Karmanau, Yuras; Heintz, Jim; Isachenkov, Vladimir. „Putin puts Russia's nuclear forces on alert, cites sanctions”. The Washington Post. Associated Press. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  282. ^ Colton, Emma (27. 2. 2022). „Putin orders nuclear deterrent forces be put on high alert”. Fox News. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  283. ^ Roth, Andrew (27. 2. 2022). „Vladimir Putin puts Russia's nuclear deterrence forces on high alert”. The Guardian. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. Приступљено 27. 2. 2022. 
  284. ^ „NATO chief calls Putin's alert irresponsible, dangerous rhetoric”. The Express Tribune. 27. 2. 2022. 
  285. ^ „UN spokesman says idea of nuclear conflict 'inconceivable'. Times of Israel. 27. 2. 2022. 
  286. ^ „Ukraine Says Will Meet Russia as Putin Puts Nuclear Defenses on Alert”. The Moscow Times. 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. 
  287. ^ „Российская и украинская делегации выехали в Гомель на переговоры” [Russian and Ukrainian delegations left for Gomel for negotiations]. Interfax (на језику: руски). 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. 
  288. ^ „Делегации России и Украины встретятся на белорусско-украинской границе” [Delegations of Russia and Ukraine will meet at the Belarusian-Ukrainian border]. Meduza (на језику: руски). 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. 
  289. ^ „Зеленский сообщил об обещании Лукашенко не посылать войска на Украину” [Zelensky announced Lukashenka's promise not to send troops to Ukraine]. Interfax (на језику: руски). 27. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2022. 
  290. ^ Foy, Henry; Rathbone, John Paul (28. 2. 2022). „Russia homes in on Kyiv and Kharkiv and pushes across Black Sea coast”. Financial Times. Приступљено 28. 2. 2022. 
  291. ^ Zakharchenko, Yulia (28. 2. 2022). „Бердянськ захопили бойовики, у Харкові та Сумах – тиша: Арестович про ситуацію в Україні” [Berdyansk captured by militants, silence in Kharkiv and Sumy: Arestovych on the situation in Ukraine]. Fakty i Kommentarii (на језику: Ukrainian). Архивирано из оригинала на датум 27. 02. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  292. ^ „Ukraine Conflict Update 10”. Institute for the Study of War. 27. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  293. ^ Sabbagh, Dan (27. 2. 2022). „Russian forces advance on Kyiv: fighting on fourth day of invasion”. The Guardian. Приступљено 28. 2. 2022. 
  294. ^ „Станиця Луганська, Щастя і Волноваха опинилися на межі гуманітарної катастрофи” (на језику: украјински). RBC Ukraine. 27. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  295. ^ „Ukraine Conflict Update 10”. Institute for the Study of War. 27. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  296. ^ „Belarus preparing to join Russian invasion of Ukraine, U.S. official says”. The Washington Post. 27. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  297. ^ Ponomarenko, Illia (28. 2. 2022). „Sources: Belarus to join Russia's war on Ukraine within hours”. The Kyiv Independent. 
  298. ^ „Fighting around Ukraine's Mariupol throughout the night – regional governor”. Reuters. 28. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  299. ^ „UK says Russian advance on Kyiv slowed by staunch Ukrainian resistance”. Reuters. 28. 2. 2022. 
  300. ^ „Russian forces seize two cities in Ukraine, Interfax says, with ceasefire talks about to begin”. Reuters. 28. 2. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  301. ^ Letyak, Valentina (28. 2. 2022). „Енергодар і Запорізька АЕС під контролем ЗСУ: мер міста просить не вірити фейкам” [Energodar and Zaporizhzhya NPP under the control of the Armed Forces: the mayor asks not to believe the fakes]. Fakty i Kommentarii (на језику: Ukrainian). Архивирано из оригинала на датум 28. 02. 2022. Приступљено 28. 2. 2022. 
  302. ^ https://www.washingtontimes.com, The Washington Times. „More than 70 Ukrainian soldiers killed after Russian artillery hit Okhtyrka base”. The Washington Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  303. ^ Zinets, Natalia (2022-03-01). „Kharkiv official says Russian missiles hit administration building, residential areas”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  304. ^ Times, The New York (2022-03-01). „What Happened on Day 6 of Russia’s Invasion of Ukraine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-06-10. 
  305. ^ „As it happened: Ukraine live updates: Deadly blast at Kyiv TV tower after Russia warns capital”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  306. ^ readMarch 2, Zoe ZaczekDigital Reporterless than 2 min; 2022 - 5:21pm (2022-03-02). „Russian paratroopers launch fresh attack on embattled Kharkiv”. skynews (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  307. ^ „First in 7 days of war Ukrainian units go on offensive advancing to Horlivka – Arestovych”. Interfax-Ukraine (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  308. ^ Santora, Marc (2022-03-02). „What Happened on Day 7 of Russia’s Invasion of Ukraine”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-06-10. 
  309. ^ „Russia's Sergei Lavrov says a third world war would be nuclear”. National Post (на језику: енглески). 2022-03-03. Приступљено 2022-06-10. 
  310. ^ News, A. B. C. „2nd round of talks between Russia and Ukraine end with no cease-fire”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  311. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Germany to ship anti-aircraft missiles to Ukraine — reports | DW | 03.03.2022”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  312. ^ Oshin, Olafimihan (2022-03-03). „Zelensky says first foreign fighters now in Ukraine”. The Hill (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  313. ^ „'We will hold the Kremlin accountable': International anger as Russia attacks Ukraine”. TheJournal.ie (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  314. ^ „U.S. Says Russia Will Face U.N. Security Council Resolution”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  315. ^ „Boris Johnson Condemns Russia's 'Unprovoked Attack' On Ukraine”. HuffPost UK (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  316. ^ Parti, Tarini (24. 2. 2022). „Biden Calls Putin's Ukraine Actions an 'Unprovoked and Unjustified' Attack”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  317. ^ „Trudeau condemns Russia's attack on Ukraine, says Russia will suffer consequences”. CP24. The Canadian Press. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  318. ^ „Ukraine crisis latest news: Russia invading on multiple fronts, former Ukrainian defence minister says”. The Guardian (на језику: енглески). 24. 2. 2022. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  319. ^ „France's Macron demands 'targeted European sanctions' against Russia”. Al Arabiya English (на језику: енглески). 22. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  320. ^ „France condemns 'paranoid' Putin address as Macron demands sanctions against Russia”. The Local France (на језику: енглески). 21. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  321. ^ „Norway condemns Russia's military attack on Ukraine”. Government.no. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  322. ^ „The Latest: EU plans 'harshest' sanctions against Russia”. ConchoValleyHomepage.com (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  323. ^ „Georgian nation shocked by Russian aggression in Ukraine, President declares”. First Channel (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  324. ^ „Poland and Baltic countries trigger consultations under NATO article 4”. CNN (на језику: енглески). 23. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  325. ^ „Czech president: Russia should be cut off from SWIFT”. Yahoo Finance (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  326. ^ „Live Updates: Ukraine Says Russia Has Begun Its Invasion – The New York Times”. The New York Times (на језику: енглески). 24. 2. 2022. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  327. ^ „'Massive' EU sanctions to target Putin's war chest”. EUobserver (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  328. ^ „PM Plenkovic: We strongly condemn Russia's invasion of Ukraine”. N1 (на језику: енглески). N1. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  329. ^ „Plenković: Croatia Will Support Sanctions Against Russia, Help Ukraine”. Total Croatia News (на језику: енглески). Total Croatia News. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  330. ^ Agencies. „Moldova condemns Russia, calls for state of emergency and shuts its airspace”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2022-02-24. 
  331. ^ Elvin, Sian. „Russia-Ukraine conflict: Thousands of refugees pour over borders”. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2022-02-24. 
  332. ^ „Israel condemns Russian attack on Ukraine”. Reuters. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  333. ^ „Israel condemns attack in Ukraine”. Ministry of Foreign Affairs of Israel. 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  334. ^ „"Deeply Dissatisfied" With India Position: Ukraine Envoy As Russia Attacks”. NDTV.com. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  335. ^ „Indonesia Desak Rusia Hormati Kedaulatan Ukraina” (на језику: индонежански). CNN Indonesia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  336. ^ „Indonesia calls for negotiation and diplomacy after Russia attacks Ukraine, will not impose sanctions”. Channel News Asia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  337. ^ „Comunicado de la Secretaría General de la OEA sobre ataque ruso a Ucrania” (на језику: шпански). 
  338. ^ а б „Ex-Kanzler Schröder fordert Putin zum Beenden der Invasion auf” [Ex-Chancellor Schröder calls on Putin to end the invasion]. Der Spiegel (на језику: немачки). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  339. ^ а б Ott, Clara (24. 2. 2022). „Ukraine: Gerhard Schröder äußert sich zur Invasion” [Ukraine: Gerhard Schröder comments on the invasion]. Die Welt (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  340. ^ „Schalke 04 nimmt Gazprom-Schriftzug vom Trikot” [Schalke 04 removes Gazprom lettering from uniform]. Süddeutsche Zeitung (на језику: немачки). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  341. ^ „Schalke remove Russian sponsor from team shirts”. The Independent (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  342. ^ „Russia sanctions regime”. Australian Government Department of Foreign Affairs and Trade (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-10. 
  343. ^ „Use Only Official Sources About Ukraine War, Russian Media Watchdog Tells Journalists”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  344. ^ „Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  345. ^ „China refuses to accept Russia has ‘invaded’ Ukraine, blames US for war”. The Independent (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  346. ^ „China calls for talks on Ukraine, OKs Russian wheat imports”. Associated Press (на језику: енглески). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  347. ^ „Патријарх: Решили смо да упутимо материјалну помоћ Украјини”. Politika Online. Приступљено 2022-02-27. 
  348. ^ „Moscow Exchange has suspended trading on all of its markets until further notice”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  349. ^ „Moscow Exchange suspends trading on all markets”. Reuters. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  350. ^ „Moscow Exchange resumes trading on its markets at 10:00am”. Moscow Exchange. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  351. ^ „Russian stocks nosedive 20% as trading resumes on Moscow Exchange”. The Economic Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  352. ^ „Moscow, Saint Petersburg Exchanges Say Trading Suspended”. Agence France-Presse. Barron's. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  353. ^ Fabrichnaya, Elena (24. 2. 2022). „Russian cenbank to start FX intervention as rouble skids to record low”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  354. ^ Ostroff, Caitlin (24. 2. 2022). „Ukraine Central Bank Halts Currency Market, Limits Cash Withdrawals”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  355. ^ Lockett, Hudson (24. 2. 2022). „Oil rises above $100 a barrel for the first time since 2014”. The Financial Times. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  356. ^ Galbraith, Andrew (24. 2. 2022). „Stocks dive, oil surges as Russia attacks Ukraine”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  357. ^ „Stocks dive, oil surges as Putin issues warning on Ukraine”. Nikkei Asia. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  358. ^ „ASX plunges by 3 per cent after Russia launches Ukraine invasion; Qantas COVID woes continue”. Australian Broadcasting Corporation. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  359. ^ „Shares dive, oil soars after Russian action in Ukraine”. ABC News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  360. ^ „Sensex Today | Stock Market Crash: CLOSING BELL: Sensex logs 4th worst fall ever, dives 2,702 PTS; Nifty plunges 5%, takes losing run to 7th day”. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  361. ^ „Dozens of Russian Anti-War Picketers Detained – Reports”. The Moscow Times. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  362. ^ „Russian embassy target of Ukrainian anger”. VRT (broadcaster). Brussels. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  363. ^ Snorri Másson (24. 2. 2022). „Mótmæli við sendiráðið: „Erfitt að lýsa þessu með orðum. Vísir.is (на језику: исландски). Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  364. ^ „Tientallen demonstranten voor Russische ambassade en op Plein”. NU.nl (на језику: холандски). 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  365. ^ Barradale, Greg (24. 2. 2022). „Hundreds protest outside Downing Street to demand tougher sanctions on Russia after invasion of Ukraine”. The Big Issue. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 2. 3. 2022. 
  366. ^ „Demonstrators protest outside Russian Embassy in Washington after Russia invades Ukraine”. CBS News. 24. 2. 2022. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2022. Приступљено 24. 2. 2022. 
  367. ^ LaPorte, Stephen (02. 03. 2022). „[Wikimedia-l] Re: Sanctions against the Russian Federation; support for Ukrainian Wikimedians”. Приступљено 02. 03. 2022. 
  368. ^ „Moscow threatens to block Russian-language Wikipedia over invasion article”. National Post. 01. 03. 2022. Архивирано из оригинала на датум 01. 03. 2022. Приступљено 02. 03. 2022. 
  369. ^ „Nemačka: vlasti upozoravaju na širenje rusofobije”. 05. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  370. ^ „Sankcije ruskim sportistima, klubovima i selekcijama bez međunarodnopravnog osnova”. 02. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  371. ^ „Санкције и за руске мачке – забрањено им учешће на међународним изложбама”. 03. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  372. ^ „Zapadnjački kultur-fašizam: Zabranili Dostojevskog jer je ruski pisac”. 05. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  373. ^ „Kardifska filharmonija uklonila dela Čajkovskog sa repertoara”. 09. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  374. ^ „Dirigent Valerij Gergijev prva kulturna žrtva Putinove invazije”. 25. 02. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  375. ^ „Ruska zajednica u Nemačkoj na udaru”. 10. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  376. ^ „Ruski mediji - RT i Sputnjik zabranjeni u EU, Tass suspendovan iz EANA”. 27. 02. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 
  377. ^ „YouTube blokira kanale povezane sa RT i Sputnik u Evropi”. 01. 03. 2022. Приступљено 25. 03. 2022. 

Спољашње везеУреди