Санта Клоз

Санта Клоз (енгл. Santa Claus), познат и као Свети Никола, Сеинт Ник (енгл. Saint Nick), Крис Крингл (енгл. Kris Kringle), Отац Божић, или једноставно Санта (енгл. Santa), легендарна је фигура која потиче из западне хришћанске културе и која доноси поклоне у домове добре дјеце на Бадње вече (24. децембар) и у ране јутарње сате Божића (25. децембар).^[1] Савремени Санта Клоз је израстао из традиција које се вежу за хришћанског светитеља Светог Николу, британску фигура Отац Божић [en] и холандску фигуру Синтерклас (који је заснован на Светом Николи). Поједини сматрају да је Санта Клоз попримио неке од особина германског божанства Водана, који је био повезан са паганском свечаношћу Јуле и преводио Дивљи лов.

Илустрација Томаса Наста [en] из 1881. године, која је заједно са пјесмом Клемент Мур „Посјета Св. Николе [en]”, помогла у ставању савремене слике Санта Клоза

Санта Клоз се најчешће приказује као наочит и весео човјек са сиједом брадом — некад са наочарима — у црвеном капуту са бијелим крзном и манжетнама, црвеним панталонама са бијелом крзном, црвеном капом са бијелим крзном и црним кожним опасачем и чизмама и са торбом у којој носи поклоне са дјецу. Ова слика је постала популарна у Сједињеним Америчким Државама и Канади у 19. вијеку због значајног утицаја пјесме „Посјета Св. Николе [en]” и карикатуристе и политичког картунисте Томаса Наста [en].^[2]^[3]^[4] Ова слика је одржана и ојачана кроз пјесме, радио, телевизију, дјечије књиге, филмове и рекламе.

Санта Клоз наводно сачињава спискове дјеце широм свијета, категоризујући их према њиховом понашању („добра” и „лоша” или „добра” и „немирна”) и доноси им поклоне, који могу бити играчке и бомбоне за добру дјецу или угаљ за немирну дјецу, током Бадње вечери. Он свој подвиг испуњава уз помоћ вилењака, који праве играчке у својој радионици на Сјеверном полу, и помоћу својих летећих ирваса, који вуку санке.^[5]^[6] Уобичајен је приказ у коме он живи на Сјеверном полу, а често се смије на начин који звучи као „хо хо хо”.

Критике уреди

Калвинистичка и пуританска опозиција уреди

Санта Клоз има делимичне хришћанске корене у Светом Николи,^[7]^[8] посебно у деноминацијама високе цркве које га поштују поред осталих светаца. У светлу тога, његов лик је понекад био жариште полемике око празника и његових значења. Неки хришћани, нарочито калвинисти и пуританци, нису подржавали идеју о Санта Клозу, као ни о Божићу уопште, верујући да раскошна славља нису у складу са њиховом вером.^[9] Други неконформистички хришћани осуђују материјалистичку усредсређеност у савременом даривању и виде Санта Клоза као симбол те културе.^[10]

Осуда Божића била је распрострањена међу енглеским пуританцима из 17. века и холандским калвинистима који су забранили празник било због тога што је пагански или римокатолички. Америчке колоније које су основале ове групе подржавале су таква гледишта. Толеранција према Божићу се повећала након рестаурације, мада је пуританско противљење празнику у Новој Енглеској постојало скоро два века.^[11] У холандској колонији Нова Низоземска, сезонска прослава била је усредсређена на Нову годину.

Види још уреди

Дјед Мраз (Божић Бата)

Референце уреди

^ Krulwich, Robert (6. 1. 2006). „How Does Santa Do It?”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 6. 1. 2018.
^ „Coke denies claims it bottled familiar Santa image : More Living : The Rocky Mountain News” (на језику: енглески). 10. 12. 2007. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2018.
^ „Santa's arrival lights up the Green”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г.
^ Restad, Penne L. (1996). Christmas in America: A History (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195355093.
^ „The origin of american christmas myth and customs”. Приступљено 6. 1. 2018.
^ „The Legendary Role of Reindeer in Christmas” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г.
^ „Who is St. Nicholas?”. St. Nicholas Center. Архивирано из оригинала 10. 10. 2010. г. Приступљено 7. 12. 2010.
^ „St. Nicholas”. Orthodox America. Архивирано из оригинала 7. 9. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2010.
^ Kippenberg, Hans G.; Kuiper, Yme B.; Sanders, Andy F. (1. 1. 1990). Concepts of Person in Religion and Thought. Walter de Gruyter. стр. 363. ISBN 978-3110874372.
^ Bowler, Gerry (27. 7. 2011). Santa Claus: A Biography. Random House. ISBN 978-1551996080.
^ „When Christmas Was Banned – The early colonies and Christmas”. Архивирано из оригинала 8. 1. 2010. г.

Литература уреди

Restad, Penne L. (1996). Christmas in America: A History (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195355093.
Belk, Russell. 1989. "Materialism with the modern U.S. Christmas". In Interpretive Consumer Research, ed. by Elizabeth C. Hirschman, Provo, UT: Association for Consumer Research, 75–104.
Bowler, Gerry, Editor (2004). The World Encyclopedia of Christmas, Toronto: McClelland & Stewart Limited. ISBN 978-0-7710-1535-9 (0-7710-1535-6)
Bowler, Gerry, (2007). Santa Claus: A Biography, Toronto: McClelland & Stewart Limited. ISBN 978-0-7710-1668-4 (0-7710-1668-9)
Crump, William D. Editor (2006). The Christmas Encyclopedia, 2nd edition, Jefferson, North Carolina: McFarland & Company, Inc., Publishers, ISBN 978-0-7864-2293-7
Nissenbaum, Stephen (1997). The Battle for Christmas, New York: Alfred A. Knopf, ISBN 978-0-679-74038-4 (0-679-74038-4)
Joffe-Walt, Chana (19. 12. 2012). „Without Magic, Santa Would Need 12 Million Employees”. All Things Considered. NPR. Приступљено 20. 12. 2012.
Blacker, Jean; Burgess, Glyn S.; Ogden, Amy V. (2013), „The Life of St Nicholas: Introduction”, Wace: The Hagiographical Works: The Conception Nostre Dame and the Lives of St Margaret and St Nicholas, Leiden, The Netherlands and Boston, Massachusetts: Brill, ISBN 978-90-04-24768-0
Coughlan, Sean (6. 12. 2017), „'Santa's bone' proved to be correct age”, BBC News: Family & Education, Приступљено 7. 12. 2017
Cullen, Ellie (6. 12. 2017), „Bone fragment thought to belong to saint who inspired Father Christmas discovered in Italy: Academics have tested findings and say they belong to correct epoch”, The Atlantic
English, Adam C.; Crumm, David (2. 12. 2012), „Adam English digging back into the real St. Nicholas”, ReadTheSpirit online magazine
English, Adam C. (2016), Christmas: Theological Anticipations, Eugene, Oregon: Wipf & Stock Publishers, ISBN 978-1-4982-3933-2
Ferguson, George (1976) [1954], „St. Nicholas of Myra or Bari”, Signs and Symbols in Christian Art, Oxford, England: Oxford University Press, стр. 135—136
Greydanus, Steven D. (6. 12. 2016), Let's Stop Celebrating St. Nicholas Punching Arius: One, he didn't do it. Two, it wouldn't be such a great thing if he had., National Catholic Register
Hunt, John (1974), Irish Medieval Figure Sculpture, 1200–1600: A Study of Irish Tombs with Notes on Costume and Armour , Dublin, Ireland: Irish University Press, ISBN 085667012X
Jones, Charles W. (1978), Saint Nikolaos of Myra, Bari, and Manhattan: Biography of a Legend, Chicago, Illinois: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-40700-5
Keys, David (17. 12. 1993), „Santa's tomb is found off Turkey: Academics claim to have found where St Nicholas was buried. David Keys reports”, The Independent, Приступљено 19. 12. 2011
Lendering, Jona (2006), „Nicholas of Myra”, Livius.org
Medrano, Kastalia (5. 12. 2017), „Santa is Dead—And the Bones of Old St Nicholas Are Buried in a Bunch of Different Churches”, Newsweek: Tech & Science
University of Oxford (5. 12. 2017), Could ancient bones suggest Santa was real?: New Oxford University research has revealed that bones long venerated as relics of the saint, do in fact date from the right historical period., University of Oxford
Seal, Jeremy (2005), Nicholas: The Epic Journey from Saint to Santa Claus, New York City, New York and London, England: Bloomsbury, ISBN 978-1-58234-419-5
Wheeler, Joe L. (2010), Saint Nicholas, Nashville, Tennessee: Thomas Nelson, ISBN 978-1-59555-115-3
Wilkinson, Caroline (2018), „Archaeological Facial Depiction for People from the Past with Facial Differences”, Ур.: Skinner, Patricia; Cock, Emily, Approaching Facial Difference: Past and Present, London, England: Bloomsbury Academic, ISBN 978-1-3500-2830-2
Asano, Kazoo, ур. (2010). The Island of St. Nicholas. Excavation and Research of Gemiler Island Area, Lycia, Turkey. Osaka: Osaka University Press.
Wheeler & Rosenthal (2005). St. Nicholas: A Closer Look at Christmas. Nelson Reference & Electronic.

Спољашње везе уреди

[1] Krulwich, Robert (6. 1. 2006). „How Does Santa Do It?”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 6. 1. 2018.

[2] „Coke denies claims it bottled familiar Santa image : More Living : The Rocky Mountain News” (на језику: енглески). 10. 12. 2007. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2018.

[3] „Santa's arrival lights up the Green”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2012. г.

[4] Restad, Penne L. (1996). Christmas in America: A History (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195355093.

[5] „The origin of american christmas myth and customs”. Приступљено 6. 1. 2018.

[6] „The Legendary Role of Reindeer in Christmas” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г.

[center-7] „Who is St. Nicholas?”. St. Nicholas Center. Архивирано из оригинала 10. 10. 2010. г. Приступљено 7. 12. 2010.

[8] „St. Nicholas”. Orthodox America. Архивирано из оригинала 7. 9. 2011. г. Приступљено 7. 12. 2010.

[9] Kippenberg, Hans G.; Kuiper, Yme B.; Sanders, Andy F. (1. 1. 1990). Concepts of Person in Religion and Thought. Walter de Gruyter. стр. 363. ISBN 978-3110874372.

[10] Bowler, Gerry (27. 7. 2011). Santa Claus: A Biography. Random House. ISBN 978-1551996080.

[11] „When Christmas Was Banned – The early colonies and Christmas”. Архивирано из оригинала 8. 1. 2010. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]