30. мај

30. мај (30.5.) је 150. дан године по грегоријанском календару (151. у преступној години). До краја године има још 215 дана.

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Догађаји

• 1431 — У Руану спаљена на ломачи француска национална хероина Јованка Орлеанка, пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу.
• 1498 — Кристифор Колумбо испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар де Барамеда на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке.
• 1536 — Енглески краљ Хенри VIII венчао се с трећом женом, Џејн Симор, 11 дана после погубљена његове друге жене Ане Болен.
• 1848 — САД и Мексико ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.
• 1876 — Збачен османски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат V, који је свргнут неколико месеци касније и стављен у доживотни притвор у једну цариградску палату.
• 1913 — Лондонским миром је окончан Први балкански рат.
• 1942 — Британско ратно ваздухопловство је са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн у Другом светском рату.
• 1956 — Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида с Москвом 1948.
• 1973 — Западна Немачка и Чехословачка постигле су договор о нормализацији односа, након 32-годишњег прекида.
• 1976 — Први воз кренуо пругом Београд-Бар. Први путник је био Јосип Броз Тито у свом „плавом возу“.
• 1980 — Папа Јован Павле II стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.
• 1992 —
  • Савет безбедности УН усвојио резолуцију 757 којом су СР Југославији, због умешаности у рат у Босни, уведене санкције које подразумевају потпуну економску блокаду и прекид свих научних, културних и спортских веза са светом.
  • У Београду испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем изразило је протест против рата на тлу бивше Југославије и саосећање са свим жртвама.
• 1995 — Русија формализовала односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.
• 1998 — У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.
• 1999 —
  • У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи, у Варварину је погођен мост. Погинуло је 10 људи.
  • Најмање 54 особе погинуле су у Минску, у јурњави неколико хиљада младих, који су након завршетка концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се склоне од изненадне провале облака.
• 2000 — Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници држећи премијера и групу владиних службеника као таоце.
• 2001 — На последњем суђењу у Немачкој за злочине почињене у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логоу Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот осуђен је на доживотни затвор, због убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности на свиреп начин.
• 2003 — Савет безбедности УН одобрио је слање мировних трупа у североисточну провинцију Итури у Конгу, ради успостављања мира и сигурности у региону, који је нарушен насиљем између етничких милиција. ЕУ је, такође, одобрила одлазак око 1.400 својих трупа у ту земљу.

Рођења

• 1814 — Михаил Бакуњин, руски револуционар анархиста. († 1876)
• 1846 — Карл Фаберже, руски јувелир, најпознатији по ускршњим Фабержеовим јајима. († 1920)
• 1876 — Владимир Назор, хрватски и југословенски књижевник и политичар, 1. председник НР Хрватске. († 1949)
• 1908 — Ханес Алвен, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1970). († 1995)
• 1909 — Бени Гудман, амерички џез музичар (кларинетиста). († 1986)
• 1912 — Хју Грифит, велшки глумац. († 1980)
• 1930 — Живорад Ковачевић, српски политичар, дипломата и писац, градоначелник Београда (1974—1982). († 2011)
• 1932 — Звонимир Балог, хрватски дечји књижевник. (прем. 2014)
• 1934 — Алкетас Панагулијас, грчки фудбалер и фудбалски тренер. († 2012)
• 1946 — Драган Џајић, српски фудбалер.
• 1951 — Стивен Тоболовски, амерички глумац.
• 1951 — Здравко Чолић, српски певач.
• 1953 — Колм Мини, ирски глумац.
• 1954 — Синиша Ковачевић, српски драматург, сценариста и политичар.
• 1958 — Мари Фредриксон, шведска музичарка, најпознатија као чланица дуа Roxette. († 2019)
• 1959 — Блаж Слишковић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1964 — Том Морело, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан група Rage Against the Machine и Audioslave.
• 1964 — Марк Шепард, британски глумац и музичар.
• 1967 — Александар Трифуновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1971 — Идина Мензел, америчка глумица и музичарка.
• 1971 — Данкан Џоунс, енглески редитељ, сценариста и продуцент.
• 1974 — Си Ло Грин, амерички музичар, музички продуцент и глумац.
• 1974 — Биг Ел, амерички хип хоп музичар. († 1999)
• 1974 — Константинос Халкијас, грчки фудбалски голман.
• 1976 — Радослав Нестеровић, словеначки кошаркаш.
• 1976 — Магнус Норман, шведски тенисер.
• 1977 — Сабина Вајрача, босанскохерцеговачко-америчка редитељка, сценаристкиња и продуценткиња.
• 1980 — Стивен Џерард, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
• 1981 — Девендра Банхарт, венецуеланско-амерички музичар и визуелни уметник.
• 1986 — Владимир Драгичевић, црногорски кошаркаш.
• 1986 — Марко Симоновић, српски кошаркаш.
• 1992 — Џереми Лемб, амерички кошаркаш.
• 1994 — Зак Ледеј, амерички кошаркаш.
• 1996 — Кристијан Гарин, чилеански тенисер.
• 1996 — Александар Головин, руски фудбалер.
• 1999 — Џоу Гуанју, кинески аутомобилиста.

Смрти

• 1431 — Јованка Орлеанка, француска национална хероина. (* 1412)
• 1593 — Кристофер Марлоу, драмски писац енглеске ренесансе. (* 1564)
• 1640 — Петер Паул Рубенс, фламански барокни сликар. (* 1577)
• 1744 — Александар Поуп, енглески песник и сатиричар. (* 1688)
• 1778 — Волтер, француски филозоф, писац и историчар. (* 1694)
• 1912 — Вилбур Рајт, амерички пилот и конструктор авиона, пионир авијације. (* 1867)
• 1918 — Георгиј Валентинович Плеханов, руски филозоф. (* 1856)
• 1960 — Борис Леонидович Пастернак, руски писац, нобеловац. (* 1960)
• 1961 — Рафаел Трухиљо, доминикански диктатор. (* 1891)
• 1994 — Павле Савић, српски нуклеарни физичар и хемичар, професор Београдског универзитета. (* 1909)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола Андроника
  • Светог мученика Солохона
  • Светог Стефана - патријарха цариградског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума