Предраг Ристић

српски архитекта

Предраг Пеђа Ристић (Београд, 17. јануар 1931 — Београд, 5. август 2019) био је српски архитекта и универзитетски предавач.

Пеђа Ристић
Пеђа Ристић прима награду Принца Чарлса, Бирмингем, 1989.
Пуно имеПредраг Ристић
Датум рођења(1931-01-17)17. јануар 1931.
Место рођењаБеоградКраљевина Југославија
Датум смрти5. август 2019.(2019-08-05) (88 год.)
Место смртиБеоградСрбија
Кућица на дрвету, Ада Међица, Београд, 1968.

Биографија

уреди

Рођен у Београду 17. јануара 1931. године и крштен у цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1. фебруара исте године. Отац машински инжењер Петар (1896−1974) рођен у Јагодини пореклом из Херцеговине, и Марија Табаковић (1906−1992) рођена у Араду пореклом из Билеће, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката. Деда по мајци му је архитекта Милан Табаковић. Ујак Иван Табаковић, био је чувени сликар, а ујак Ђорђе Табаковић, чувени архитекта.

Био је ожењен, имао троје одрасле деце и двојицу унука. Син Сава, архитекта, је власник грађевинског инжењеринга, са којим је сарађивао.

Преминуо је 5. августа 2019. године у Београду.[1] Сахрањен је 9. августа исте године на београдском Новом гробљу.[2]

Школовање

уреди

Основну Немачко-српску школу у Београду завршио 1941, а гимназију краља Александра I 1949. године. Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.

Докторирао са највећом могућом оценом на Универзитету у Грацу 1980. са тезом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског Вира“. Докторат је нострификован на Београдском Универзитету. Државни испит је положио 1979. године.

Службовање

уреди

Никада није био запослен у „друштвеном сектору“, имао је статус истакнутог слободног уметника, био члан УЛУПУДС-а, и у пензији је био од 1991. године до смрти. Од 1977. је био гост-професор Универзитета у Грацу и Бечу. Био је изабран за редовног професора на Универзитету у Приштини, али му је мимо закона онемогућено да предаје. Изабран за госта професора на универзитету у „École nationale supérieure d'architecture de Paris-La Villette“ у Паризу 1999.

На Академији СПЦ за уметност и конзервацију је био професор од њеног оснивања.

Дела и награде

уреди

Изложбе са предавањима

уреди

Значајније изложбе са предавањима:

  1. Сецесион“ галерија у Бечу 1979. 2. Грац 1969, 1974. 1981. 1984. Рим 1972. Од 1956 год сваке године 1 до 5 самосталних, групних изложби или јавних предавања. (Београд, Загреб, Љубљана, Нови Сад, Суботица, Горњи Милановац, Караташ, Неготин, Љубљана, Словењ Градец, Марибор; Опатија, Сарајево, Апатин, Бања Лука, Приштина, Париз, Рим, Торонто, Сиднеј, Подгорица)

Важнији теоретски чланци и критике

уреди

Дугогодишњи или повремени сарадник-критичар часописа Књижевне новине, Књижевна реч, Дело, Поља, Галаксија, Човјек и простор, Градац, Православље, Светигора, Свети кнез Лазар, Политика, и др

Телевизија

уреди

Аутор и водитељ/учесник научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени Град“ „Сведоци Отаца“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966. године.

Најважнија дела и чланци

уреди
  1. Теорија акустике 1956.
  2. Савске Таблице 1966.
  3. Реконструкција преисторијског насеља Лепенски Вир 1968.
  4. Реконструкција преисторијске архитектуре Златних Апатинских венаца 1987.
  5. Тафеполис 1972. (пројект савременог гробља).
  6. Пројект реконструкција и ревитализација Светих Арханђела код Призрена.
  7. Пројект ревитализације Новог Брда.
  8. Пројект ревитализације тврђаве Пале.
  9. Реконструкција Светих Арханђела и трг на Палама.
  10. Рекомпозиција Цркве у Мушутишту
  11. иа текстови о текстови другим средњевековним црквама и комплексима...

Награде

уреди

Друштвено ангажовање

уреди

Један од чланова групе коју данас зовемо Медиала, јединог српског аутентичног покрета који је основан око 1950. и траје до данас, а неки од припадника су: Леонид Шејка, Влада Величковић, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Вукота Вукотић, Оља Ивањицки....

Оснивач друштва „Љубитеља Саве и Дунава 1961.“ Оснивач друштва за Обнову и оживљавање Светих Арханђела код Призрена 1989. Оснивач друштва „Немачко-српске сарадње“ 1994. Седам година био председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе“. Није никада био члан ниједне политичке партије а био је више пута хапшен од 1946. године из политичких разлога. Оснивач еснафа „Лазар Хиландарац“ за неговање црквених мобилијара 1999.

Рестаурације

уреди
  1. Вукова родна кућа у Тршићу 1964.
  2. Дом Јеврема Грујића 1964.
  3. Учешће у рестаураторским радовима на замку „Малборк” (Мариенбург) у Пољској 1965.
  4. Реконструкција фасаде и ентеријера Таковска 17 1968.
  5. Реконструкција фасаде и ентеријера у Господар Јевремовој.
  6. реконструкција и ревитализација манастира Светих Арханђела код Призрена 1989.
  7. Реконструкција Цркве Светог Николе у Приштини 1988.
  8. Реконструкција и ревитализација Новог Брда на Косову 1988.
  9. реконструкција манастира Житомислић 2000.

Значајнији неизведени пројекти

уреди
  1. Двор Митрополије у Србињу 1993.
  2. Црква Свете Тројице у Скадру.
  3. Саборни храм у Приштини.
  4. Саборни Храм у Ваљеву.
  5. Духовни центар у Ваљеву.
  6. Реконструкција Тврђаве Пале.
  7. Руска црква у Сарајеву.
  8. Црква Светог Фотија у Кикинди.
  9. Уређење парцеле на Новом гробљу.
  10. Уређење обала Саве и Дунава и бројни други.

Изведени објекти народне и индивидуалне архитектуре

уреди

Као значајнији и успешнији пројект за пример издвајамо конак Поповића у Гроцкој из 1964. поред више стотинак других породичних кућа и кућица за одмор, као и преко стотину адаптација поткровља у Београду, за што је добио награду УЛУПУДС-а за „Животно дело“.

У каталогу „Сигма-пројекта“ је 200 типских пројеката аутора ПР у српском народном стилу, који се свакодневно продавале.

Порушене, оштећене или покрадене цркве у рату 1991—95

уреди
  • Црква Светог Георгија у Славонском Броду, (срушена до темеља). Нова црква се гради на истом месту по истом пројекту.
  • Црквица Светог Георгија у Паучју, (срушена до темеља)
  • Црква Светог Илије у Стријежевици, (оштећена)
  • Црква у Пакленици код Рајића, (растурена)
  • Црквица у Уштици код Јасеновца,
  • Црква и црквени дом Светог Саве у Смолућу код Тузле, (срушен до темеља)
  • Свеправославни центар и црквица у Пероју код Пуле, (оштећен и опљачкан.)
  • Музеј СПЦ у Загребу, (миниран.) 9. Црква у Сухомлаки,(?)
  • Црква Свете Недеље у Бовићу, (растурена)
  • Црквица Светог Стефана Штиљановића у Валпову, (Срушена до темеља.)
  • Црква у Нашицама,(?)
  • Црква Светог Спиридона у Дрежници у Горском котару, (растурен грађевински материјал),
  • Црква у Бабићима код Шипова, (оштећена и опљачкана).

Цркве или црквени објекти и реконструкције

уреди

Књиге

уреди
  • Истина Лепенског Вира, Пеђа Ристић, уредник Весна Пешић, Пешић и синови, Београд 2011.[4]
  • Колач, Предраг Ристић, уредник Весна Пешић, Пешић и синови, Београд 2012

Текстови

уреди

„Библиотека Предраг Ристић“ на Пројекту Растко

Програм за скрипта-уџбеник-књигу Академије СПЦ-УК

уреди

Збирно редиговано издање већ објављиваних чланака по разним часописима.

  1. Теорија реконструкција преисторијских архитектура.
  2. Теорија акустике православних храмова.
  3. Реконструкција Светих Арханђела код Призрена.
  4. Логос у дому хлеба.
  5. Порекло стила.
  6. Програм за предавање архитектуре на Академији, који је већ приложен 1996.

Галерија

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди