Википедија

Организација исламске сарадње

Организација исламске конференције

Лого организације од 2011.
Чланице ОИК-а
  земље чланице
  земље посматрачи
  суспендоване земље
Настанак 22. септембар 1969. (Рабат, Мароко)
Службени језици арапски, енглески, француски
Чланице 57 држава, 5 држава с посматрачким статусом
Седиште
(Административни центар)		 Џеда,
 Саудијска Арабија
Генерални секретар Хуссеин Браним Таха

Организација исламске конференције (ОИК) (арап. منظّمة المؤتمر الأسلامي ]Munazzamat al-mu'tamar al-islāmī], енгл. Organization of the Islamic Conference (OIC); франц. L'Organisation de la Conférence Islamique (OCI)) је међународна организација с трајним изасланством при Уједињене нацијеУН-у, која окупља 57 држава у којима је ислам државна, већинска или мањинска религија.

Историја уреди

25. септембра 1969. године, велики број вођа исламских земаља састао се у Рабату у Мароку због случаја паљења џамије Ал Акса у Јерусалиму, којег је 21. августа те године подметнуо аустралијски протестантски екстремиста.

У марту 1970. године одржана је прва исламска конференција министара иностраних послова у Џеди. Створена су прва тела која су задужена за одржавање веза између земаља чланица и координације у њиховим поступцима. У Џеди је од тад смештено привремено седиште организације у ишчекивању тзв. ослобођења Јерусалима.

5. августа 1990. године, на конференцији министара иностраних послова у Каиру прихваћена је Декларација о људским правима у исламу што је својеврсно прилагођавање људских права шеријатском закону.

Циљеви уреди

Циљеви Организације исламске конференције који су дефинирани повељом створеном у Џеди у марту 1972. су:

  1. Учвршћивање исламске солидарности између земаља чланица;
  2. Ојачавање сарадње између земаља чланица на привредним, друштвеним, културним, научним и другим важним пољима и саветовање међу земљама чланицама унутар међународних организација;
  3. Радити на уклањању расне дискриминације и колонијализма у свим облицима;
  4. Подношење одговарајућих мера како би се учврснуо мир и светска сигурност основана на правди;
  5. Усклађивање поступака у сврху очувања светих места, подршка борби палестинском народу и помоћ у остварењу њихових права и ослобађању њихова територија;
  6. Потпора свим муслиманима који се боре за очување свог достојанства, независности и националних закона;
  7. Стварање погодне атмосфере за сарадњу и разумевање између земаља чланица и других земаља.

Чланице Организације исламске сарадње уреди

Чланице:

Посматрачи:
  Босна и Херцеговина
  Централноафричка Република
  Северни Кипар
  Тајланд
  Русија
  Венецуела

Попис главних секретара уреди

Ово је попис главних секретара ОИК-а од њезина стварања:

  1. Тунку Абдул Рахман (Малезија): (1971.-1973)
  2. Хасан Тоухами (Египат): (1974.-1975)
  3. Др. Амадоу Карим Гаје (Сенегал): (1975.-1979)
  4. Мр. Хабиб Цхати (Тунис): (1979.-1984)
  5. Шарифудин Пирзада (Пакистан): (1985.-1988)
  6. Др. Хамид Алгабид (Нигер): (1989.-1996)
  7. Др. Азедине Лараки (Мароко): (1997.-2000)
  8. Др. Абделоуахед Белкезиз (Мароко): (2001.-2004)
  9. Проф. др. Екмеледин Ихсаноглу (Турска): (2005.-2014)
  10. Иyад бин Амин Мадани (Саудијска Арабија): (2014.-2016)
  11. Yоусеф Ал-Отхаимен (Саудијска Арабија): (2016.-)

Бивши сусрети уреди

Број Година Држава Место
1. 1969. Мароко Рабат
2. 1974. Пакистан Лахор
3. 1981. Саудијска Арабија Мека и Таиф
4. 1984. Мароко Цасабланца
5. 1987. Кувајт Кувајт
6. 1991. Сенегал Дакар
7. 1994. Мароко Казабланка
1. ванредни 1997. Пакистан Исламабад
8. 1997. Иран Техеран
9. 2000. Катар Доха
2. ванредни 2003. Катар Доха
10. 2003. Малезија Путрајаја
3. ванредни 2005. Саудијска Арабија Мека

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Organizacija_islamske_saradnje&oldid=26776913”