Википедија

Списак теорија завере

списак на Викимедији

Ово је списак теорија завере које су широко популарне. Има много недоказаних теорија завере чија популарност варира и које су често у вези са тајним плановима влада и сложеним заверама за убиство. За теорије завере обично не постоји општа сагласност, не могу се доказати помоћу историјског или научног метода и не треба их мешати са изучавањем потврђених завера као што је на пример изговор Немачке за инвазију на Пољску у Другом светском рату.

Око провиђења или свевидеће божије око које се налази на новчаници од 1 америчког долара неки узимају као доказ за заверу у коју су умешани оснивачи Сједињених Америчких Држава и илуминати[1]‍:58[2]‍:47–49

Авијација уреди

Многе теорије завере односе се на авио-транспорт и авијацију. Инциденти као што су експлозија авиона Кашмирска принцеза (Касхмир Принцесс) 1955. године, несрећа Хајделберга 1987, уништење авиона на лету Пан Ам 103, 1988. године, као и различите авио технологије и наводна опажања, изродили су теорије о прљавим играма које одступају од званичних извештаја.[3]

Црни хеликоптери уреди

Ова теорија завере појавила се у САД 60-тих година XX века. Друштво Џон Бирч је промовисало ову идеју, тврдећи да ће снаге Уједињених нација стићи у црним хеликоптерима, како би ставиле САД под контролу УН.[4] Ова теорија се поново појавила 90-тих година, током председничког мандата Била Клинтона и промовисао ју је водитељ ток-шоуа Глен Бек.[5][6] Слична теорија о такозваним "фантомским хеликоптерима" појавила се у Великој Британији 70-тих година XX века.[7]

Кемтрејлс уреди

 
Млазни авионски мотори остављају трагове од кондензације (контрејл - цонтраил)

Позната и као СЛАП (Сецрет Ларге-сцале Атмоспхериц Програм - Тајни свеобухватни атмосферски програм), ова теорија тврди да се трагови од кондензације воде ("контрејлс" на енглеском) из авиона састоје од хемијских или биолошких агенаса или да садрже наводно токсичну мешавину алуминијума, стронцијума и баријума,[8] у складу са тајним стратегијама владе. Процењује се да 17% људи широм света верује да је ова теорија тачна или делимично тачна. Године 2016, Институција за науку Карнеги објавила је прву рецензирану студију кемтрејл теорије; 76 од 77 учесника, атмосферских хемичара и геохемичара, навело је да није видело никакве доказе који подржавају кемтрејлс теорију или је навело да се кемтрејлс теоретичари ослањају на оскудан узорак.[9][10]

Лет 007 Коријан ерлајнса уреди

Уништење авиона на лету 007 Коријан ерлајнса од стране совјетских авиона 1983. године одавно побуђује занимање теоретичара завере. Ове теорије се крећу од тврдњи да је то била планирана шпијунска мисија, преко тврдњи о заташкавању владе САД-а, до тога да су тела погинулих путника појеле џиновске крабе.

Лет 370 Малезија ерлајнса уреди

Нестанак авиона на лету 370 Малезија Ерлајнса у југоисточној Азији у марту 2014. подстакао је многобројне теорије. Једна од њих тврди да је овај авион склоњен и поново уведен као Лет МХ17 касније исте године како би био оборен изнад Украјине из политичких разлога. Плодни амерички теоретичар завере Џејмс Х. Фецер каже да је за нестанак овог авиона одговоран израелски премијер Бењамин Нетањаху[11] Теорије такође тврде да је одређена аутопилотска технологија била тајно уграђена у авион.[12]

Лет 17 Малезија ерлајнса уреди

Авион компаније Малезија Ерлајнс на лету 17 оборен је над Украјином у јулу 2014. Овај догађај је изродио бројне алтернативне теорије. Ту спадају наводи да је то тајно био Лет МХ370, да је авион у ствари оборен од стране украјинског ваздухопловства да би се сместило Русији, да је то био део завере да се сакрије "истина" о ХИВ-у (седам специјалиста за ову болест је било у авиону) или да су за то криви илуминати или Израел.[11][13]

Бизнис и индустрија уреди

"Дипвотер хорајзон" уреди

Постоје многе теорије завере које се односе на кобни инцидент на нафтној платформи 2010. у Мексичком заливу, које износе тврдње о саботажи промотера екологије или о нападу севернокорејских или руских подморница. Елементе ових теорија је изнео или промовисао амерички радио водитељ Раш Лимбо.[14][15]

Нова кока-кола уреди

По једној теорији, компанија Кока-кола је намерно прешла на лошију формулу са Новом кока-колом, у намери да или подстакне потражњу за оригиналним производом или да омогући поновно увођење оригинала са новом формулом која користи јефтиније састојке.[16] Председник Кока-коле Доналд Кеоугх одбацио је ову оптужбу речима: "Нисмо толико глупи, а нисмо ни толико паметни."[17]

Смрти и нестанци уреди

Теорије завере се често појављују после смрти истакнутих вођа и јавних личности. У античко доба, широко распрострањене теорије завере кружиле су у вези са смрћу римског цара Нерона, који је извршио самоубиство 68. године.[18] Неке од тих теорија су тврдиле да је Нерон у ствари лажирао своју смрт и да је жив, али се скрива, планирајући да се врати и поново успостави своју владавину.[18] У већини ових прича, говорило се да је побегао на Исток, где је био још увек вољен и поштован.[18] Друге теорије су сматрале да је Нерон заиста умро, али да ће се вратити из мртвих да преузме свој трон.[18] Многи рани хришћани су веровали у ове теорије завере и страховали од Нероновог повратка јер их је он жестоко прогонио.[18] Књига откривења алудира на теоије завере око Нероновог наводног повратка у свом опису одсечене главе која се вратила у живот.[18]

 
Џон Кенеди у председничкој лимузини непосредно пре атентата

Теоретичаре завере привлаче смрти истакнутих личности из свих области, на пример, смрт америчког председника Абрахама Линколна,[19] Мартина Лутера Кинга,[20] Ерика V Данског, царевића Димитрија, Јицака Рабина,[21] Закарија Тејлора,[22] Џорџа С. Патона,[23] Дајане, принцезе од Велса,[24] Дага Хамаршелда[25] и Дејвида Келија.[26]

Такође су популарне теорије о смрти познатих личности или политичара. Једна од таквих теорија је она која тврди да је Пол Макартни умро 1966. и да га је заменио његов двојник.[27] Друга слична теорија завере, популарна у Србији и осталим бившим југословенским републикама, каже да Југославијом није владао Јосип Броз Тито рођен у Кумровцу, већ да је он погинуо у Првом светском рату, а на његово место дошао његов двојник.[28]

Исто тако су популарне и обрнуте теорије о смрти, међу којима се највише истичу оне које тврде да је смрт Елвиса Прислија била лажирана[29] и да је Адолф Хитлер преживео Други светски рат и побегао у Америку, на Антарктик или на Месец.[30] Влада Совјетског Савеза под вођством Стаљина је, као део кампање ширења дезинформација, намерно ширила теорије да је Хитлер преживео.[31][32][33]

Економија и друштво уреди

Нови светски поредак уреди

 
Адам Вајсхаупт, оснивач баварских илумината

Према теорији о Новом светском поретку, једна група међународних елита контролише владе, индустрију и медије, са циљем успостављања глобалне хегемоније. Та група је, наводно, била умешана у већину највећих ратова у последња два века, како би тајно инсценирала догађаје и намерно манипулисала економијама. У организације које су наводно део завере спадају: Систем федералних резерви, Савет за иностране односе, Трилатерална комисија, Билдербершка група,[34] Европска унија, Уједињене нације, Светска банка, Међународни монетарни фонд, Боемски шумарак,[35] Ле Церцле[36] и друштво Лобања и кости универзитета Јејл.

Из дискордијанске преваре је проистекла једна од водећих светских теорија завере, која тврди да "Илуминати" тајно промовишу наводни Нови светски поредак. Теоретичари верују да је велики број музичара, укључујући и Бијонсе и Витни Хјустон, повезан са "групом".[37] У истакнуте теоретичаре ове врсте спадају Марк Дајс и Дејвид Ајк.[38]

Аеродром у Денверу уреди

Неки теоретичари завере верују да се међународни аеродром у Денверу налази изнад подземног града који служи као седиште Новог светског поретка. Као "доказе" наводе необичну величину аеродрома, удаљеност од центра града, масонске и наводне сатанистичке симболе, као и мурале са призорима рата и смрти.[39]

Џорџ Сорош уреди

Мађарско-амерички инвеститор Џорџ Сорош је предмет теорија завере још од '90-тих година XX века. Сорош користи своје богатство за промовисање разних политичких, социјалних, едукативних и научних идеја, помоћу донација које су по проценама износиле 11 милијарди долара до 2016. године. Међутим, теорије тврде да Сорош контролише велики део светског богатства и велики број влада и да тајно, из злих намера, финансира широк спектар личности и организација, као што је Антифа, за коју теоретичари завере тврде да је ултра-левичарска милитантна група. Такве идеје су промовисали Доналд Трамп,[40][41] Бил О'Рајли, Рој Мур, Алекс Џоунс, Пол Госар, Breitbart News и карикатуриста Бен Гарисон. Теорије завере о Сорошу су понекад повезане са антисемитским теоријама завере.[42][43][44][45][46][47]

Масони уреди

Теорије завере у вези са слободним зидарима почеле су да се развијају од XVIII века. Ови теоретичари тврде да масони контролишу велики део економије и судства великог броја земаља, као и то да су били умешани у потапање Титаника и злочине Џека Трбосека.[48][49][50] Међу тим теоретичарима запажен је амерички проналазач Семјуел Морзе, који је 1835. објавио књигу о сопственим теоријама завере.[51] Теорије завере о масонима се понекад повезују и са неким антисемитским теоријама.

Üст акıл уреди

Теорије завере у Турској почеле су да доминирају у јавном дискурсу током мандата Странке правде и развоја и Реџепа Тајипа Ердогана.[52] Ердоган је 2014. године сковао термин üст акıл ("мастермајнд" на енглеском) да би означио наводну институцију која командује и контролише, наводно је смештена у влади Сједињених Америчких Држава, и која кује свеобухватну заверу за слабљење или чак растурање Турске, помоћу оркестрирања сваког политичког актера и акције које Турска перципира као непријатељске.[52][53][54]

Шпијунажа уреди

Израелско шпијунирање помоћу животиња уреди

Постоје теоретичари завере који тврде да Израел користи животиње у шпијунирању или нападу на људе. Ове теорије су обично повезане са теоријама завере о ционизму. У предмете интересовања ових теоретичара спадају напади ајкула у Египту 2010. године, оптужбе Хезболаха за коришћење орлова "шпијуна"[55] и заробљавање белоглавог супа, 2011.године, који је носио израелски ГПС уређај за праћење дивљих животиња.

Харолд Вилсон уреди

Бројне особе, укључујући и бившег службеника МИ5 Питера Рајта и совјетског дезертера Анатолија Голицина, тврдили су да је британски премијер Харолд Вилсон био шпијун КГБ-а. Историчар Кристофер Ендру изразио је жаљење због чињенице да је велики број људи био "заведен Голициновим фантазијама".[56][57][58]

Етничка припадност, раса и религија уреди

Антисемитизам уреди

 
Прво издање Протокола сионских мудраца

Још од средњег века, антисемитизам је садржао елементе теорије завере. У средњовековној Европи је било широко распрострањено веровање да Јевреји трују бунаре, да су одговорни за Исусову смрт и да ритуално пију крв хришћана. У другој половини XIX века појавиле су се идеје да Јевреји и/или масони кују заверу у циљу успостављања контроле над светом, а слична теорија завере је у вези са културним марксизмом. Изнети су фалсификовани докази како би се раширила идеја да су Јевреји одговорни за пропагирање комунизма, при чему је најозлоглашенији пример књига Протоколи сионских мудраца (1903).[59] Такве антисемитске теорије завере заузеле су централно место у светоназору Адолфа Хитлера. Антисемитске теорије опстају до данас у идејама које се тичу банака,[60] Холивуда, новинских медија и наводне Ционистичке окупационе владе.[61][62][63] Овим теоријама је заједнички тирански поглед на свет.[64]

Порицање холокауста се такође сматра антисемитском теоријом завере због становишта да је холокауст масовна обмана смишљена да промовише интересе Јевреја и оправда стварање државе Израел.[65][66] Међу онима који поричу холокауст налазе се бивши ирански председник Махмуд Ахмадинежад,[67] осуђени хемичар Гермар Рудолф[68] и дискредитовани писац Дејвид Ирвинг.[69]

Антикатолицизам уреди

 
Антикатоличка карикатура, Х. Е. Фаулера и Џеремаје Џ. Кроулија, из 1913, која приказује католицизам као хоботницу

Ове теорије завере су попримиле разне облике, као што су тврдње о Папској завери из XVII века,[70] тврдње особа као што је Вилијам Блекстоун да католици представљају тајну претњу Великој Британији и бројни записи аутора као што су Семјуел Морзе, Ребека Рид, Авро Менхетн, Џек Чик и Алберто Ривера. Теоретичари често тврде да је папа Антихрист или оптужују католике за прикривање доказа који су некомпатибилни са црквеним учењима и за бављење тајним злим ритуалима, за злочине и друге завере.

Године 1853, шкотски министар Александер Хислоп је објавио свој антикатолички памфлет Два Вавилона,[71] у којем тврди да је Католичка црква тајни наставак паганске религије древног Вавилона, производ миленијумима старе завере библијског краља Нимрода и асирске краљице Семирамиде.[71] Он такође тврди да су савремени католички празници, укључујући Божић и Ускрс, у ствари, пагански фестивали које је успоставила Семирамида и да су обичаји повезани са њима, у ствари, пагански ритуали. Савремени научници једногласно одбацују аргументе ове књиге као погрешне и засноване на погрешном разумевању вавилонске религије,[71][72] али варијације тих аргумената су још увек прихваћене од стране неких група евангелистичких протестаната.[71][72] Часопис Јеховиних сведока Тхе Wатцхтоwер често је објављивао њене одломке до 80-тих година XX века.[73] Теза ове књиге такође заузима истакнуто место у теоријама завере неких расистичких група.[74]

Страхови од католичког преузимања САД-а су нарочито истрајни,[75][76] а подстакнути феноменима као што су католичка имиграција у XIX веку[77] и пропаганда Кју клукс клана.[78][79] Такви страхови су постојали у вези са католичким политичким кандидатима као што су били Ал Смит[80] и Џон Кенеди.[81][82][83]

Папа Јован Павле I умро је у септембру 1978, само месец дана пошто је изабран за папу. Време његове смрти и наводне тешкоће Ватикана са церемонијалним и правним процедурама у вези са његовом смрћу изродили су неколико теорија завере.

Оставка остарелог папе Бенедикта XVI у фебруару 2013, због "ослабелог ума и тела“,[84] подстакла је теорије у италијанским часописима Ла Република и Панорама да је он дао оставку како би избегао наводни скандал у који је умешана подземна католичка геј мрежа.[85][86]

Антихрист уреди

Апокалиптичка пророчанства, нарочито хришћанске тврдње о Крају времена, инспирисала су многе теоретичаре завере. Многе од њих наводе Антихриста, вођу који ће наводно створити тиранско светско царство. Бројне особе су сматране за Антихристе, укључујући Фридриха II, цара Светог римског царства, руског цара Петра Великог, Саладина, папу Јована XXII, Бенита Мусолинија, бившег америчког председника Барака Обаму, Наполеона Бонапарту и немачког диктатора Адолфа Хитлера.[87][88][89][90]

Библија и Исус уреди

Библијске теорије завере претпостављају да су значајни делови Новог завета лажни или да су изостављени. За различите групе, било праве (као што је Ватикан) или лажне (као што је Сионски приорат), каже се да прикривају релевантне податке у вези са, на пример, временом настанка Торинског покрова.[91]

Велики део ових теорија завере био је подстакнут дискредитованом књигом Света крв и свети грал, из 1982, која је тврдила да су Исус и Марија Магдалена били љубавници и да су њихови потомци били сакривени у Европи после Исусове смрти, а од којих је француски цртач Пјер Плантард тврдио да потиче. Интересовање за ову обману је обновљено по објављивању романа Да Винчијев код, Дена Брауна, 2003. године.[92]

Ислам уреди

"Рат против ислама" је теорија завере у исламистичком дискурсу која говори о наводној завери да се угрози или уништи друштвени систем у оквиру ислама. Тврди се да су извршиоци ове завере немуслимани и "лажни муслимани", који су наводно у дослуху са политичким актерима у западном свету. Теорија о "рату против ислама" се често користи када се говори о савременим друштвеним проблемима и променама, али су често полазна тачка Крсташки ратови.[93]

Од терористичких напада 11. септембра, појавиле су се многе антиисламске теорије завере, у вези са различитим темама. "Љубавни џихад", или "Ромео џихад", односи се на теорију завере у којој муслимански мушкарци наводно проналазе немуслиманске девојке које ће преобратити у ислам пошто их заведу.[94][95][96][97][98] Теорија "Еурабије" наводи велику муслиманску заверу за исламизацију Европе (а често и остатка западног света) помоћу масовних имиграција и високе стопе наталитета.[99] Поред тога, бивши амерички председник Барак Обама је, пре и за време свог мандата, оптужен од стране противника да је прикривени муслиман.

Расизам уреди

 
Цар Етиопије Хајле Селасије

У Сједињеним Америчким Државама, теорија завере о геноциду над црнцима[100][101] заступа мишљење да су афроамериканци жртве геноцида који спроводе бели Американци. Године 1952, Конгрес за грађанска права (Цивил Ригхтс Цонгресс) је линчовања и расну дискриминацију формално описао као геноцид. Малколм Икс је такође говорио о "геноциду над црнцима" раних '60-тих година.[102] Јавно финансирање контрацептивне пилуле такође је описано као "геноцид над црнцима" на првој конференцији под називом Моћ црнаца (Блацк Поwер), 1967. године.[103][104] Године 1970, пошто је абортус шире легализован, неки црни милитанти су то представили као део завере.[105]

У неким америчким градовима у којима је на власти афроамеричка већина, као што је на пример Вашингтон, упорно истрајава теорија по којој бели Американци кују заверу да преузму те градове.

Теорија завере о геноциду над белцима је идеја белаца националиста да се имиграција, расна интеграција, низак наталитет и абортус промовишу у земљама са белачком већином како би белци постали мањина или како би се истребили.[106][107][108][109][110][111] У једном истраживању Француског института за мишљење јавности (ИФОП), 2017. године, показало се да 48% учесника верује без доказа да политичке и медијске елите кују заверу како би заменили белце имигрантима.[112]

Неки растафаријанци сматрају да белачки расистички патријархат ("Вавилон") контролише свет како би спроводио тиранију над црнцима [113] Они верују да цар Етиопије Хајле Селасије није умро 1975. године, већ да су наводно расистички медији раширили лажне извештаје о његовој смрти са циљем да угуше растафаријански покрет.[114]

Ванземаљци и НЛО уреди

Један од главних предмета интересовања теоретичара завере су питања ванземаљског живота; на пример, владина заташкавања наводног Розвелског НЛО инцидента или активности у Области 51.[115] Такође су популарне и теорије о такозваним "људима у црном", који наводно ућуткавају сведоке.

 
Енглески теоретичар завере Дејвид Ајк

Од 1960-тих година, широм света су се појављивали извештаји о угинулој стоци нађеној без неких делова тела и са наизглед извученом крвљу из тела. Овај феномен је изродио различите теорије о ванземаљцима и тајним владама или војним експериментима.[116] Од теоретичара на ову тему истиче се Линда Моултон Хоwе, ауторка књиге Жетва ванземаљаца (Алиен Харвест) из 1989. године[117][118]

Многи теоретичари завере црпе инспирацију из записа Зехарије Сичина,[119] који је изјавио да су Анунаки из сумерске митологије у ствари били раса ванземаљских бића који су дошли на Земљу пре 500.000 година да би копали злато.[119][120][121] У својој књизи из 1994, Ванземаљско порекло људи: Утицај ванземаљаца на биолошку и културну еволуцију људи, Атрур Хорн каже да су Анунаки раса ванземаљских рептила који пију крв и мењају облик.[119] Ову теорију је прилагодио и разрадио британски теоретичар завере Дејвид Ајк,[119] који тврди за породицу Буш, Маргарет Тачер, Боба Хоупа и британску краљевску породицу да су, или су били, ова створења, или да се налазе под њиховом контролом.[122]

Владе, политика и конфликти уреди

У модерно доба, политичке теорије завере се често шире преко лажних вести на друштвеним мрежама. Једно истраживање лажних вести из 2017, које је објавио Схоренстеин центар, дошло је до закључка да је "дезинформација тренутно претежно патолошко понашање деснице".[123]

Политичке теорије завере се могу јавити у генерализованом и широком распону облика у вези са ратовима или међународним организацијама, али се такође могу јавити и на локалном нивоу, као што је, на пример, теорија о 118. батаљону британског пука стационираном у Киченеру у Онтарију током I светског рата, за који неки верују да је још увек присутан и да контролише локалну политику.[124]

Илуминати уреди

Теорије завере о илуминатима, тајном друштву које је било кратког века, из доба просветитељства у XVIII веку, појавиле су се крајем XIX века, када су неки конзервативци у Европи почели да верују да је ова група одговорна за Француску револуцију (1789–1799)[125] Обмане о илуминатима касније је ширила, 1960-тих година, једна група америчких шаљивџија, познатих као Дискордијанци, који су, на пример, написали низ лажних писама Плејбоју о илуминатима.[126]

Операције под лажном заставом уреди

 
Куле Светског трговинског центра пре напада 11. септембра

Операције под лажном заставом су тајне операције осмишљене да изгледају као да их спроводи неко други. Неке операције под лажном заставом су проверене или су предмет легитимне историјске расправе (као што је паљење Рајхстага 1933).[127] Дискусије о непотврђеним тврдњама о таквим операцијама веома су заступљене у дискурсу теорија завере.

Друге тврдње о таквим операцијама су изношене или се износе о бомбардовању Перл Харбура, бомбашком нападу у Оклахома Ситију, бомбашком нападу на возове у Мадриду 2004.[128] и о инциденту у Тонкиншком заливу 1964.[129]

Јачање Исламске државе довело је до теорија завере које тврде да су њени творци САД, ЦИА, Мосад или Хилари Клинтон.[130][131] Исто се догодило и након јачања Боко Харама.[132][133]

Сенди Хук уреди

 
Амерички теоретичар завере Алекс Џонс

Масовно убиство из 2012. у основној школи Сенди Хук у Њутауну у Конектикату, подстакло је бројне теорије завере, међу којима је и тврдња да је реч о произведеном догађају с циљем промоције контроле оружја. Бивши вођа Кју клукс клана Дејвид Дјук имао је теорију да су 'ционисти' одговорни.[134] Теоретичари попут Алекса Џонса тврде да је догађај био инсцениран уз помоћ глумаца.[135][136] Узнемиравање породица убијених од стране теоретичара завере резултирало је бројним кривичним гоњењима. Раш Лимбо је изјавио да се ово убиство десило јер је феномен мајанског календара подстакао убицу на тај чин.[137]

Клинтонови уреди

Једна дискредитована теорија тврди да су бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари Клинтон убили преко педесет својих сарадника.[138][139][140] Лејкленд леџер, Чикаго трибјун и Снопес.цом су дискредитовали ову теорију, указујући на детаљне записе о смрти, неуобичајено велики круг сарадника које председник вероватно има, и на чињенице да многи од људи са списка нису имали никакве везе са Клинтоновима, или су погрешно идентификовани, или су још увек живи.[141][142]

"Пицагејт" је дискредитована теорија завере која се појавила током председничких избора у Сједињеним Државама 2016. године, и која је повезивала једну пицерију и чланове Демократске странке са непостојећим педофилским ланцем. Ову теорију су дискредитовала бројна тела, укључујући полицијску управу округа Колумбија, Снопес.цом, Њујорк тајмс и Фокс Њуз.[143]

Барак Обама уреди

 
Доналд Трамп је заговарао теорију завере да Барак Обама није рођен у Сједињеним Државама

Бивши амерички председник Барак Обама је био, или је још увек, предмет бројних теорија завере. Његов председнички мандат је предмет филма „Обмана Обаме“ из 2009. године, Алекса Џонса, у коме се тврди да је Обамина администрација марионетска влада богате елите. Друга теорија из 2009. негира легитимитет Обаминог мандата тврдећи да он није рођен у Сједињеним Државама.[144] Ова теорија је опстала и поред доказа у виду Обамине хавајске крштенице и истовремених објава рођења у два хавајска листа 1961. године.[145] Међу виђенијим промотерима те теорије је и председник Доналд Трамп, који је касније јавно признао да је она лажна, али је навео да ће је и даље заступати приватно.[146][147][148] Друге теорије тврде да је Обама, који је иначе протестантски хришћанин, тајни муслиман.

Културни марксизам уреди

Група интелектуалаца позната под називом Франкфуртска школа, која се појавила 30-тих година XX века, постала је предмет теорија завере по којима је наводно промовисала комунизам у капиталистичким друштвима. Израз "културни марксизам" нарочито користе амерички конзервативни покрети попут Покрета Чајанка,[149][150] и норвешког масовног убице Андерса Брејвика.[151]

Медицина уреди

Сузбијање алтернативне терапије уреди

Студија из 2013. године коју је одобрио Универзитет у Чикагу показала је да скоро половина Американаца верује барем у једну медицинску теорију завере, а 37% њих верује да Управа за храну и лекове намерно сузбија „природне“ лекове због утицаја фармацеутске индустрије.[152] Истакнути заговорник сличних теорија завере је осуђени преварант Кевин Трудо.[153]

Вештачке болести уреди

 
Вођа Исламске нације и теоретичар завере у вези са сидом Луис Фаракан

Научници су пронашли доказе да се ХИВ 1930-их пренео са мајмуна на људе. Међутим, постоје докази да је КГБ осамдесетих година XX века намерно проширио теорију да је овај вирус направила ЦИА.[154] Од тада, ове теорије као и њима сличне које се односе на еболу, промовишу особе попут глумца Стивена Сигала,[155][156][157] вође Исламске нације Луиса Фаракана и бившег председника Јужне Африке Табоа Мбекија.[154][158][159] Сличне теорије завере тврде да фармацеутске компаније помажу у стварању услова за настанак разних болести, као и у стварању самих болести, укључујући ту и хиперактивни поремећај (АДХД), херпес симплекс и хумани папилома вирус.

Флуоридизација уреди

Флуоридизација воде је контролисано додавање флуорида у воду из водовода ради смањења каријеса зуба.[160] Иако многе стоматолошке здравствене организације подржавају флуоридизацију, тој пракси се супротстављају теоретичари завере.[161] Они тврде да то представља начин за одлагање индустријског отпада[162][163] или да се заташкава немогућност пружања стоматолошке неге сиромашнима.[161] Још једна од теорија, коју је 60-их година заступало Друштво Џон Бирч, описује флуоридизацију као комунистичку заверу са циљем да се смањи број становника у Америци.[164]

Вакцинација уреди

Према овој популарној теорији завере, фармацеутска индустрија је заташкала узрочну везу између вакцина и аутизма. Ова теорија се позива на објављивање преварантског рада дискредитованог бившег лекара Ендруа Вејкфилда[165] из 1998. године. Покрет против вакцинисања подржао је велики број познатих, укључујући Роба Шнајдера,[166] Џима Керија[167] и америчког председника Доналда Трампа,[168][169] и то је довело до повећања стопе заражених и стопе смртности од болести као што су мале богиње (морбили) у многим земљама, укључујући САД, Италију, Немачку, Румунију и Велику Британију.[170][171][172][173]

Теорије завере у вези са вакцинама распрострањене су у Нигерији још од 2003. године, као и у Пакистану. Такве теорије понекад садрже и тврдње да су вакцине део тајне антиисламске завере и да су повезане са масовним убиствима и бомбашким нападима на клиникама за вакцинацију у обе земље.[174][175][176]

Наука и технологија уреди

Пројекти за контролу временских прилика и земљотреса уреди

Бројне теорије се односе на стварне или наводне пројекте за контролу временских прилика. У њих спада и дискредитована тврдња да је ХААРП, истраживачки програм о радио-технологији који финансира америчка влада, у ствари тајни систем за контролу временских прилика. Неки теоретичари завере криве ХААРП за ураган Катрина из 2005. године.[177] Они такође верују и да је ХААРП некако проузроковао земљотресе, попут земљотреса на Хаитију 2010. године, земљотреса и цунамија у Тохокуу 2011 или сараванског земљотреса 2013. године.[178][179][180] Теорије о ХААРП-у се такође могу односити на и технологију контроле ума.[181]

Интересовање теоретичара завере такође побуђује технологија сејања облака. У овакве теорије спадају: дискредитована тврдња[182] да је пројекат британске војске Кумулус изазвао кобну поплаву у Линмауту у Девону (Енглеска) 1952. године,[183] и тврдње о наводном тајном пројекту који је изазвао поплаве у Пакистану 2010. године.[184]

РФИД технологија уреди

 
РФИД плочица, видљива после оштећења картице

РФИД чипови, попут оних који се имплантирају кућним љубимцима као средство за праћење, изазивају интересовање теоретичара завере који сматрају да је ова технологија тајно уграђена људима. Бивши градски одборник Витбија у Енглеској, Сајмон Паркс, промовисао је ову теорију, која је понекад повезана и са теоријама завере које се тичу вакцинације, електронског банкарства и Антихриста.[185][186]

Равна Земља уреди

 
Лого друштва Равна земља, 2013.

Теорија о равној Земљи први пут се појавила у Енглеској у XIX веку, упркос томе што је још од Питагоре познато да је Земља сферичног облика. Последњих година теорију о равној Земљи је промовисао амерички софтверски саветник Марк Сарџент преко видео снимака на Јутјубу.[187] Теоретичари завере о равној Земљи сматрају да наша планета није сфера и да су докази лажирани или заташкани како би се сакрила чињеница да је Земља у ствари диск или једна бесконачна раван. У ову заверу често укључују и агенцију НАСА. У ове теорије спадају и тврдње да су ГПС уређаји направљени тако да пилоти авиона погрешно верују да лете око глобуса.[188][189]

Сузбијање технологије уреди

Бројне теорије односе се на наводно сузбијање или неоткривање одређених технологија и енергија. У фокусу таквих тврдњи су, на пример, завера тајног друштва Врил, тврдње о сузбијању електричних аутомобила од стране компанија које праве аутомобиле на фосилна горива (детаљно описано у документарцу из 2006. Ко је убио електрични аутомобил? ) и картел Пхоебус, основан 1924. године, који је оптужен за сузбијање електричних сијалица које дуже трају.[190] У остале тврдње које дуго опстају спадају сузбијање перпетуум мобиле технологије и технологије хладне фузије од стране владиних агенција, група са посебним интересом или проналазача превараната.[191]

У заговорнике теорија о алтернативним енергијама спадају Томас Хенри Морај,[192] Јуџин Малов и осуђени амерички преварант Стенли Мејер.[193]

Лажна историја уреди

Теорија позната под називом "Нова хронологија" највише је повезана с руским теоретичарем Анатолијем Фоменком. Фоменко сматра да је историја много векова краћа него што се широко верује и да су бројни историјски документи фабриковани, а легитимни документи уништени, због политичких циљева. У присталице тих идеја спада и шаховски велемајстор Гари Каспаров.[194]

Свемирске агенције уреди

Научни свемирски програми изазивају посебно занимање теоретичара завере. Теорије које су нашле најплодније тло су оне које тврде да је америчко слетање на Месец НАСА инсценирала у филмском студију, при чему неки наводе да је у то био умешан и режисер Стенли Кјубрик.[195] Совјетски свемирски програм је такође привукао теорије о томе да је влада прикривала доказе о неуспешним летовима.

Теоретичари завере одавно износе теорије о завери организација као што је НАСА у циљу прикривања постојања велике планете у Сунчевом систему познате под називом Нибиру или Планета Икс, која ће, наводно, једног дана проћи довољно близу Земље да је уништи. У датуме предвиђеног уништења спадају 2003, 2012 и 2017. година. Та теорија је почела да се развија након објављивања књиге 12. планета (1976), дискредитованог руско-америчког аутора Захарије Сичина, а потом промовисања од стране америчког теоретичара завере Дејвида Мида.[196]

Спорт уреди

Бокс уреди

Постоје многе теорије завере везане за бокс, попут оних у којима се тврди да су други меч између Мухамеда Алија и Сонија Листона[197] и први меч Бредли-Пакјао били намештени.[198]

Намештени процеси селекције уреди

Према „теорији замрзнуте коверте“, Национална кошаркашка асоцијација је 1985. године наместила лутрију на драфту како би Патрик Јуинг дошао у Њујорк Никсе. Теоретичари завере тврде да је коверта на лутрији била охлађена како би се могла препознати додиром.[199] По сличној "теорији врућих куглица", коју је поставио шкотски фудбалски менаџер Дејвид Мојз, одређене куглице коришћене у извлачењу за УЕФА такмичења су грејане како би се добили жељени исходи.[200]

Роналдо и финале Светског првенства 1998. године уреди

На дан финала Светског првенства 1998. године, бразилски нападач Роналдо имао је епилептични напад.[201] Првобитно није био у стартној постави 72 минута пре меча и објављени списак је запрепастио светске медије, а потом га је тренер Бразила вратио у стартну поставу пред сам почетак.[202][203] Роналдо је "промесечарио" кроз финале, а Француска је победила у утакмици.[203] Природа тог инцидента покренула је разна питања и оптужбе који су се провлачили годинама, а Алекс Белос је у часопису Тхе Гуардиан написао: "Када је Роналдова бојазан за сопствено здравље објављена после меча, јединствене околности ситуације дале су подстицај за невероватне теорије завере. Имамо најпознатијег спортисту на свету који треба да учествује у најважнијем мечу у каријери и он се изненада необјашњиво разбољева. Да ли је у питању стрес, епилепсија или је био дрогиран?".[204] Такође су кружила питања о томе ко је натерао Роналда да игра. Бразилски тренер је инсистирао на томе да је његова реч последња, али су многи износили спекулације да је спортска компанија Најк - која је имала вишемилионски спонзорски уговор са репрезентацијом Бразила и за коју су многи Бразилци сматрали да има превише контроле - извршила притисак на нападача да игра упркос савету лекара.[204]

Њу Ингланд Патриотси уреди

 
НРГ стадион уочи 51. Супербоула

НФЛ тим Њу Ингланд Патриотс такође је био предмет бројних теорија завере.[205] После њихове победе од 24–20 над Џексонвил Џегуарсима у финалу АФЦ-а, проширило се неколико теорија завере у којима се наводи да су судије помогле Патриотсима да уђу у Супербоул 52.[206] Међутим, спортски аналитичар Стивен А. Смит изјавио је да Џегуарси нису били оштећени и да за губитак немају никога да криве осим себе.[207] Постојале су и теорије завере у вези са 51. Супербоулом између Патриотса и Атланта Фалконса, који су изјавили да је меч био намештен,[208] док су други оценили да су Фалконси направили неколико погрешних тактичких одлука у игри на крају меча.[209]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Баркун, Мицхаел (2003). А Цултуре оф Цонспирацy: Апоцалyптиц Висионс ин Цонтемпорарy Америца. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс.
  2. ^ Исситт, Мицах; Маин, Царлyн (2014). Хидден Религион: Тхе Греатест Мyстериес анд Сyмболс оф тхе Wорлд'с Религиоус Белиефс. АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-61069-478-0. 
  3. ^ „10 Цонтроверсиал Аир Црасх Цонспирацy Тхеориес”. Листверсе. 23. 7. 2014. Архивирано из оригинала 15. 06. 2017. г. Приступљено 29. 6. 2017. 
  4. ^ „Бринг оут тхе цранкс анд цонспирацy тхеористс”. Тхе Финанциал Тимес. 7. 8. 2009. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  5. ^ „Фоx гивес Гленн Бецк'с схоw тхе боот”. Тхе Лос Ангелес Тимес. 7. 4. 2011. Архивирано из оригинала 10. 5. 2016. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  6. ^ „Бен Царсон ис реадy фор тхе цоминг Америцан апоцалyпсе”. Тхе Wеек. 2. 10. 2015. Архивирано из оригинала 1. 1. 2018. г. Приступљено 18. 12. 2017. 
  7. ^ „Хисторy'с греатест цонспирацy тхеориес”. Тхе Даилy Телеграпх. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 30. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  8. ^ „Мy монтх wитх цхемтраилс цонспирацy тхеористс”. Тхе Гуардиан. 22. 5. 2017. Архивирано из оригинала 15. 12. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2017. 
  9. ^ Схеарер, Цхристине; Wест, Мицк; Цалдеира, Кен; Давис, Стевен Ј (10. 8. 2016). „Qуантифyинг еxперт цонсенсус агаинст тхе еxистенце оф а сецрет, ларге-сцале атмоспхериц спраyинг програм”. Енвиронментал Ресеарцх Леттерс. 11 (8): 084011. Бибцоде:2016ЕРЛ....11х4011С. дои:10.1088/1748-9326/11/8/084011. 
  10. ^ „Хисторy'с греатест цонспирацy тхеориес”. Тхе Даилy Телеграпх. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 12. 3. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  11. ^ а б „МХ17: фиве оф тхе мост бизарре цонспирацy тхеориес”. Тхе Гуардиан. 22. 7. 2014. Архивирано из оригинала 25. 3. 2017. г. Приступљено 23. 6. 2017. 
  12. ^ „ЦИА wитххолдинг информатион он флигхт МХ370, саyс формер Малаyсиан ПМ Махатхир Мохамад”. Тхе Сyднеy Морнинг Хералд. 19. 5. 2014. Архивирано из оригинала 2. 10. 2017. г. Приступљено 14. 7. 2017. 
  13. ^ „Малаyсиа Аирлинес флигхт МХ17 wас схот доwн фром про-Руссиан ребел цонтроллед территорy, инвестигатион финдс”. Сyднеy Морнинг Хералд. 29. 9. 2016. Архивирано из оригинала 6. 3. 2019. г. Приступљено 3. 12. 2018. 
  14. ^ Пхиллипс, Давид (1. 7. 2010). „Цонспирацy Тхеориес Бехинд БП Оил Спилл ин Гулф – Фром Дицк Цхенеy То УФОс”. ЦБС Неwс. 
  15. ^ „Тхе цонспирацy тхеориес бехинд тхе БП оил спилл”. Тхе Wеек. 14. 7. 2010. Архивирано из оригинала 23. 06. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  16. ^ „Неw Цоке Оригинс”. Снопес.цом. Приступљено 3. 8. 2010. 
  17. ^ Греенwалд, Јохн (12. 4. 2005). „Цоца-Цола'с Биг Физзле”. Тиме. Архивирано из оригинала 10. 12. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  18. ^ а б в г д ђ Блоунт, Бриан К. (2009). Ревелатион: А Цомментарy. Лоуисвилле, Кентуцкy: Wестминстер Кноx Пресс. стр. 248—249. ИСБН 978-0-664-22121-8. 
  19. ^ Кауффман, Мицхаел W. (2004). Америцан Брутус: Јохн Wилкес Боотх анд тхе Линцолн Цонспирациес, пп. 185 (Неw Yорк: Рандом Хоусе),. ISBN 978-0-375-50785-4.
  20. ^ Давид Аароновитцх (2010) [2009]. Воодоо Хисториес: Хоw Цонспирацy Тхеорy Хас Схапед тхе Модерн Wорлд. Винтаге. стр. 7—8. 
  21. ^ Бурстон, Брадлеy (11. 10. 2010). „Ригхтист wебсите маркс анниверсарy оф Рабин'с мурдер – wитх а цонспирацy тхеорy цонтест”. Хааретз. Архивирано из оригинала 15. 6. 2012. г. Приступљено 15. 6. 2012. 
  22. ^ „Пресидентиал цонспирацy тхеориес, фром Зацхарy Таyлор то ЈФК”. Тхе Wасхингтон Пост. 28. 3. 2017. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  23. ^ Схипман, Тим (20. 12. 2008). „Генерал Георге С. Паттон wас ассассинатед то силенце хис цритицисм оф аллиед wар леадерс, цлаимс неw боок”. Тхе Телеграпх. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  24. ^ „Хисторy’с греатест цонспирацy тхеориес”. Тхе Даилy Телеграпх. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 30. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  25. ^ Боргер, Јулиан (17. 8. 2011). „Даг Хаммарскјöлд: евиденце суггестс УН цхиеф’с плане wас схот доwн”. Тхе Гуардиан (УК). Архивирано из оригинала 4. 12. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016. 
  26. ^ Цоллинс, Ницк (9. 6. 2011). „Давид Келлy – wхат ис бехинд тхе цонспирацy тхеориес?”. Тхе Телеграпх (Лондон). Архивирано из оригинала 19. 6. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  27. ^ „Хисторy’с греатест цонспирацy тхеориес”. Тхе Даилy Телеграпх. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 30. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  28. ^ Маринковић, Никола (21. 3. 2016). „ТЕОРИЈЕ ЗАВЕРЕ С НАЈСТРАШНИЈИМ ПОСЛЕДИЦАМА: Тито није Тито, а где је Слоба?”. СРБИН.ИНФО (на језику: српски). Приступљено 1. 8. 2019. 
  29. ^ „ ‘Елвис Преслеy ис аливе’ анд 10 море цонспирацy тхеориес”. Тхе Wеек. 24. 4. 2017. Архивирано из оригинала 07. 06. 2017. г. Приступљено 28. 6. 2017. 
  30. ^ „Адолф Хитлер аливе: wеирд цонспирацy тхеориес”. Тхе Даилy Телеграпх. 29. 9. 2009. Архивирано из оригинала 21. 5. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  31. ^ Еберле, Хенрик; Ухл, Маттхиас, ур. (2005). Тхе Хитлер Боок: Тхе Сецрет Доссиер Препаред фор Сталин фром тхе Интеррогатионс оф Хитлер'с Персонал Аидес. Неw Yорк: Публиц Аффаирс. стр. 288. ИСБН 978-1-58648-366-1. 
  32. ^ Керсхаw, Иан (2008). Хитлер: А Биограпхy. Неw Yорк: W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 1037. ИСБН 978-0-393-06757-6. 
  33. ^ Јоацхимстхалер, Антон (1999) [1995]. Тхе Ласт Даyс оф Хитлер: Тхе Легендс, Тхе Евиденце, Тхе Трутх. Броцкхамптон Пресс. стр. 22, 23. ИСБН 978-1-86019-902-8. 
  34. ^ Тхе Цриминализатион оф тхе Стате Архивирано 2017-10-29 на сајту Wayback Machine Мицхел Цхоссудовскy 3 Фебруарy 2004
  35. ^ Јане Каy; Цхроницле Енвиронмент Wритер (6. 7. 2009). „Сан Францисцо Баy Ареа”. Сан Францисцо Цхроницле. Архивирано из оригинала 27. 4. 2011. г. Приступљено 3. 8. 2010. 
  36. ^ Робертс, Андреw. „Тхе Греен-Инк Бригаде”. Литерарy Ревиеw. Архивирано из оригинала 24. 8. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2012. 
  37. ^ „Беyонце анд тхе Иллуминати: Мусиц'с Мост WТФ Цонспирацy Тхеориес, Еxплаинед”. Роллинг Стоне. 9. 10. 2017. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 20. 12. 2017. 
  38. ^ Сyкес, Леслие (17. 5. 2009). „Ангелс & Демонс Цаусинг Сериоус Цонтроверсy”. КФСН-ТВ/АБЦ Неwс. Архивирано из оригинала 28. 1. 2011. г. Приступљено 27. 1. 2011. 
  39. ^ Јаред Јацанг Махер (30. 8. 2007). „ДИА Цонспирациес Таке Офф”. Денвер Wестwорд. Архивирано из оригинала 25. 12. 2007. г. Приступљено 30. 1. 2008. 
  40. ^ „Трумп саyс хе ‘wоулдн’т бе сурприсед’ иф унфоундед цонспирацy тхеорy абоут Георге Сорос фундинг цараван ис труе”. Wасхингтон Пост. 1. 11. 2018. Архивирано из оригинала 15. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  41. ^ „Каванаугх цонфирматион: Wхат Трумп'с 'елеватор сцреамерс' тwеет теллс ус”. ББЦ Неwс. 5. 10. 2018. Архивирано из оригинала 15. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  42. ^ „Георге Сорос ис а фаворите таргет оф тхе ригхт — хере'с хоw тхат хаппенед”. Бусинесс Инсидер. 20. 5. 2017. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  43. ^ „Роy Мооре ис фуелинг а цразy цонспирацy тхеорy абоут Георге Сорос”. ХуффПост. 5. 12. 2017. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  44. ^ „Ит'с но сурприсе тхат тхе фар ригхт аре мобилисинг агаинст Георге Сорос – хе'с тхе биггест тхреат то тхеир глобал доминатион”. Тхе Индепендент. 15. 11. 2016. Архивирано из оригинала 1. 1. 2018. г. Приступљено 20. 12. 2017. 
  45. ^ „Цонспирацy абоут Георге Сорос Макес Ит то Цонгресс”. Yахоо Неwс. 6. 10. 2017. Архивирано из оригинала 12. 12. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2017. 
  46. ^ „Анти-семитисм усед ин аттацк агаинст Натионал Сецуритy Адвисер Х. Р. МцМастер”. АДЛ. 3. 8. 2017. 
  47. ^ „Wхy ис тхе Алт-Ригхт аттацкинг Х. Р. МцМастер?”. Yахоо Неwс. 3. 8. 2017. Архивирано из оригинала 12. 1. 2018. г. Приступљено 12. 1. 2018. 
  48. ^ „Масониц Цонспирацy Тхеориес”. ХуффПост. 18. 7. 2012. Архивирано из оригинала 16. 6. 2015. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  49. ^ „Wас Титаниц инqуирy сцупперед бy тхе Фреемасонс?”. Тхе Даилy Телеграпх. 23. 11. 2015. Архивирано из оригинала 21. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  50. ^ „Цонспирацy тхеориес анд сецрет хандсхакес: wхат до wе кноw абоут Фреемасонс?”. Даилy Еxпресс. 24. 11. 2015. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  51. ^ Давид Аароновитцх (2010) [2009]. Воодоо Хисториес: Хоw Цонспирацy Тхеорy Хас Схапед тхе Модерн Wорлд. Винтаге. стр. 82. 
  52. ^ а б Мустафа Акyол (12. 9. 2016). „Тхе Тин-Фоил Хатс Аре Оут ин Туркеy”. Фореигн Полицy. Архивирано из оригинала 9. 1. 2017. г. Приступљено 10. 1. 2017. 
  53. ^ Мустафа Акyол (31. 10. 2014). „Тхе Миддле Еаст 'мастерминд' wхо wорриес Ердоган”. Ал-Монитор. Архивирано из оригинала 7. 1. 2017. г. Приступљено 10. 1. 2017. 
  54. ^ Мустафа Акyол (19. 3. 2015). „Унравелинг тхе АКП'с 'Мастерминд' цонспирацy тхеорy”. Ал-Монитор. Архивирано из оригинала 8. 1. 2017. г. Приступљено 10. 1. 2017. 
  55. ^ Окби, Yассер (16. 10. 2013). „Хезболлах: Wе хаве цаптуред ан Исраели 'спy еагле' ин Лебанон”. Тхе Јерусалем Пост. Архивирано из оригинала 27. 1. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2016. 
  56. ^ Морган, Цливе (13. 10. 2016). „Росwелл анд тхе wорлд'с отхер греат цонспирацy тхеориес”. Тхе Даилy Телеграпх. Архивирано из оригинала 12. 2. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  57. ^ „Харолд Wилсон ресигнатион 'линкед то МИ6, бургларy анд инсидер традинг'”. Тхе Тимес. 22. 8. 2008. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 8. 11. 2017. 
  58. ^ „МИ5 пут унион леадерс анд протестерс ундер сурвеилланце дуринг цолд wар”. Тхе Гуардиан. 6. 10. 2009. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 8. 11. 2017. 
  59. ^ „Хисторy'с греатест цонспирацy тхеориес”. Тхе Даилy Телеграпх. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 30. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  60. ^ Левy, Рицхард (2005). Антисемитисм: а хисторицал енцyцлопедиа оф прејудице. стр. 55. ИСБН 978-1-85109-439-4. 
  61. ^ Бакер, Лее D. (2010). Антхропологy анд тхе Рациал Политицс оф Цултуре. Дуке Университy Пресс. стр. 158. ИСБН 978-0822346982. 
  62. ^ Wалтман, Мицхаел; Јохн Хаас (2010). Тхе Цоммуницатион оф Хате. Петер Ланг. стр. 52. ИСБН 978-1433104473. 
  63. ^ Стеин, Јоел (19. 12. 2008). „Wхо рунс Холлywоод? C'мон”. Лос Ангелес Тимес. Архивирано из оригинала 10. 8. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2015. 
  64. ^ Хорн, Дара. "Анти-Семитес Дон’т Јуст Хате Јеwс. Тхеy’ре Таргетинг Фреедом." Архивирано 2019-05-01 на сајту Wayback Machine New York Times. 30 April 2019. 1 May 2019.
  65. ^ „"Denial": how to deal with a conspiracy theory in the era of 'post-truth'”. Cambridge University Press. 16. 2. 2017. Архивирано из оригинала 9. 7. 2017. г. Приступљено 17. 6. 2017. 
  66. ^ Doward, Jamie (22. 1. 2017). „New online generation takes up Holocaust denial”. The Observer. Архивирано из оригинала 21. 6. 2017. г. Приступљено 17. 6. 2017. 
  67. ^ „Holocaust Revisionism”. Time. 2009. Архивирано из оригинала 22. 6. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017. 
  68. ^ "A German court sentenced Holocaust denier Germar Rudolf to two and a half years in prison for inciting racial hatred in publications and Web sites which "systematically" called into question the Nazi genocide." "German Holocaust Denier Imprisoned for Inciting Racial Hatred" Архивирано 2009-02-02 на сајту Wayback Machine, Деутсцхе Wелле, 16 Фебруарy 2007.
  69. ^ Харе, Иван; Wеинстеин, Јамес (2010). Еxтреме Спеецх анд Демоцрацy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 553. ИСБН 978-0199601790. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г. Приступљено 20. 6. 2017. 
  70. ^ Хенриетта Хеалд (1992). Цхроницле оф Бритаин: Инцорпоратинг а Цхроницле оф Иреланд. Јацqуес Легранд. стр. 605. ИСБН 9781872031354. 
  71. ^ а б в г Граббе, Лестер L. (1997). Меин, Андреw; Цамп, Цлаудиа V., ур. Цан а 'Хисторy оф Исраел' Бе Wриттен?. Лондон, Енгланд: Цонтинуум Интернатионал Публисхинг Гроуп. стр. 27—28. ИСБН 978-0567043207. Архивирано из оригинала 13. 9. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  72. ^ а б Мцллхеннy, Алберт M. (2011). Тхис Ис тхе Сун?: Зеитгеист анд Религион (Волуме I: Цомпаративе Религион). Лулу.цом. стр. 60. ИСБН 978-1-105-33967-7. Приступљено 1. 6. 2017. 
  73. ^ „Лент анд Асх Wеднесдаy аре НОТ паган релицс”. 13. 2. 2013. Архивирано из оригинала 17. 02. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018. 
  74. ^ Баркун, Мицхаел (1997). Религион анд тхе Рацист Ригхт. УНЦ Пресс. стр. 192—193. ИСБН 9780807846384. Архивирано из оригинала 17. 6. 2014. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  75. ^ Јенкинс, Пхилип (1. 4. 2003). Тхе Неw Анти-Цатхолицисм: Тхе Ласт Аццептабле Прејудице. Оxфорд Университy Пресс. стр. 23. ИСБН 978-0-19-515480-1. 
  76. ^ Јохн Трацy Еллис, "Америцан Цатхолицисм", Университy Оф Цхицаго Пресс 1956.
  77. ^ Билхартз, Террy D. (1986). Урбан Религион анд тхе Сецонд Греат Аwакенинг. Мадисон, Њ: Фаирлеигх Дицкинсон Университy Пресс. стр. 115. ИСБН 978-0-8386-3227-7. 
  78. ^ Анбиндер; Тyлер. Нативисм анд Славерy: Тхе Нортхерн Кноw Нотхингс анд тхе политицс оф тхе 1850с (1992). Онлине версион; алсо онлине ат АЦЛС Хисторy е-Боок Архивирано 2009-04-04 на сајту Wayback Machine, тхе стандард сцхоларлy студy
  79. ^ Ал-Кхаттар, Ареф M. (2003). Религион анд террорисм: ан интерфаитх перспецтиве. Wестпорт, ЦТ: Праегер. стр. 21, 30, 55, 91. 
  80. ^ "Wарнинг Агаинст тхе Роман Цатхолиц Партy," Архивирано 2015-11-26 на сајту Wayback Machine а 1928 спеецх бy Сен. Тхомас Ј. Хефлин (хостед ат Хисторy Маттерс)
  81. ^ Рандалл Балмер. "Биллy Грахам Регретс Политицал Инволвемент, Агаин," Архивирано 2014-06-04 на сајту Wayback Machine Religion Dispatches.
  82. ^ Gregory Campbell McDermott. "I am not the Catholic candidate": Local Issues and the Catholic Question in John F. Kennedy's 1960 Presidential Campaign.
  83. ^ „Transcript: JFK's Speech on His Religion”. NPR. 5. 12. 2007. Архивирано из оригинала 3. 5. 2016. г. Приступљено 6. 5. 2016. 
  84. ^ „Pope Renounces Papal Throne”. Vatican Information Service, 2 November 2013 Bulletin – English Edition. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 15. 7. 2014. 
  85. ^ „Scandal threatens to overshadow pope's final days”. CNN. 25. 2. 2013. Архивирано из оригинала 7. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014. 
  86. ^ „Did a Secret Vatican Report on Gay Sex and Blackmail Bring Down the Pope?”. Yahoo News. 22. 2. 2013. Архивирано из оригинала 7. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014. 
  87. ^ „Antichrist”. Encyclopaedia Britannica. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 28. 6. 2017. 
  88. ^ „One in four Americans think Obama may be the antichrist, survey says”. The Guardian. 2. 4. 2013. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 24. 11. 2017. 
  89. ^ „Obama the antichrist? Global warming a myth? Lizard people controlling the world? Conspiracy theory research reveals bizarre beliefs prevalent in US”. The Independent. 4. 4. 2013. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 20. 12. 2017. 
  90. ^ „The Book of Revelation does not describe the anti-Christ as someone with characteristics matching those of Barack Obama”. Snopes. 25. 5. 2016. 
  91. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 30. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  92. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 187—218, Chapter 6: Holy Blood, Holy Grail, Holy Shit. 
  93. ^ John L. Esposito, Emad El-Din Shahin (septembar 2013). „The Oxford Handbook of Islam and Politics”. Oxford University Press. Приступљено 17. 7. 2016. 
  94. ^ „'Love Jihad' and religious conversion polarise in Modi's India”. Reuters. 4. 9. 2014. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступљено 8. 11. 2017. 
  95. ^ „Muzaffarnagar: 'Love jihad', beef bogey sparked riot flames”. Hindustan Times. 12. 9. 2013. Архивирано из оригинала 5. 4. 2014. г. Приступљено 18. 4. 2014. 
  96. ^ Stephen Brown (16. 10. 2009). „The 'Love Jihad'”. Front Page Mag. Архивирано из оригинала 23. 3. 2014. г. Приступљено 18. 4. 2014. 
  97. ^ Ananthakrishnan G (13. 10. 2009). „'Love Jihad' racket: VHP, Christian groups find common cause”. The Times of India. Архивирано из оригинала 5. 8. 2014. г. Приступљено 18. 4. 2014. 
  98. ^ Mahanta, Siddhartha (5. 9. 2014). „India's Fake 'Love Jihad'”. Foreign Policy. Архивирано из оригинала 24. 11. 2015. г. Приступљено 24. 11. 2015. 
  99. ^ Liz Fekete (15. 12. 2011). „The Muslim conspiracy theory and the Oslo massacre”. Race & Class. 53 (3): 30—47. doi:10.1177/0306396811425984. 
  100. ^ Kumeh, Titania (12. 10. 2010). „Conspiracy Watch: Is Abortion Black Genocide?”. Mother Jones. Архивирано из оригинала 20. 05. 2017. г. Приступљено 9. 7. 2018. 
  101. ^ „Rick Tyler: Gingrich Backer Airs 'Black Genocide' Theory on MSNBC”. International Business Times. 1. 2. 2012. Архивирано из оригинала 16. 4. 2014. г. Приступљено 18. 2. 2013. 
  102. ^ Agins, Donna Brown (2006). Maya Angelou: Diversity Makes for a Rich Tapestry. Enslow Publishers. стр. 52—53. ISBN 978-0766024694. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2016. 
  103. ^ Smith, Mary (mart 1968). „Birth Control and the Negro Woman”. Ebony. св. 23. стр. 29. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 27. 12. 2016. 
  104. ^ Wright, Nathan (decembar 1969). „Black Power vs. Black Genocide”. The Black Scholar. 1: 47—52. JSTOR 41202828. doi:10.1080/00064246.1969.11430663. 
  105. ^ Scott, Laell (25. 5. 1970). „Legal Abortions, Ready or Not”. New York Magazine. св. 3. стр. 68. ISSN 0028-7369. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 27. 12. 2016. 
  106. ^ Kaplan, Jeffrey (2000). Encyclopedia of White Power: A Sourcebook on the Radical Racist Right. AltaMira Press. стр. 539. ISBN 9780742503403. Приступљено 1. 5. 2015. 
  107. ^ Kivisto, Peter; Rundblad, Georganne (2000). Multiculturalism in the United States: Current Issues, Contemporary Voices. SAGE Knowledge. стр. 57—60. ISBN 9780761986485. Приступљено 1. 5. 2015. 
  108. ^ Capehart, Jonathan. „A petition to 'stop white genocide'?”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 4. 2015. г. Приступљено 1. 5. 2015. 
  109. ^ Sexton, Jared (2008). Amalgamation Schemes: Antiblackness and the Critique of Multiracialism. Univ Of Minnesota Press. стр. 207—08. ISBN 978-0816651047. Приступљено 1. 5. 2015. 
  110. ^ Perry, Barbara. "'White Genocide': White Supremacists and the Politics of Reproduction." Home-grown hate: Gender and organized racism (2001): 75-85.
  111. ^ Eager, Paige Whaley (2013). From Freedom Fighters to Terrorists: Women and Political Violence. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 90. ISBN 9781409498575. 
  112. ^ „8 in 10 French people believe a conspiracy theory: survey”. Yahoo News. 8. 1. 2018. Архивирано из оригинала 18. 1. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018. 
  113. ^ Rastafari, Jah (7. 10. 2005). „Questions about Rastafari”. Rastafaritimes.com. Архивирано из оригинала 16. 04. 2010. г. Приступљено 3. 8. 2010. 
  114. ^ „Haile Selassie: Who was the Rastafarian Messiah?”. BBC News. Архивирано из оригинала 28. 12. 2014. г. Приступљено 21. 1. 2015. 
  115. ^ „US base leads poll's top conspiracy theories”. The Guardian. 31. 7. 2008. Архивирано из оригинала 24. 9. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  116. ^ „Colorado cow mutilations baffle ranchers, cops, UFO believer”. The Denver Post. 8. 12. 2009. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  117. ^ Peter Knight (2003). Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia. ABC-CLIO. стр. 125—. ISBN 978-1-57607-812-9. Архивирано из оригинала 26. 6. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  118. ^ Michael Barkun (4. 5. 2006). A Culture of Conspiracy: Apocalyptic Visions in Contemporary America. University of California Press. стр. 86—. ISBN 978-0-520-24812-0. Архивирано из оригинала 26. 6. 2014. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  119. ^ а б в г Robertson, David G. (2016). Cox, James; Sutcliffe, Steven; Sweetman, William, ур. UFOs, Conspiracy Theories and the New Age: Millennial Conspiracism. Bloomsbury Advances in Religious Studies. London, England: Bloomsbury Publishing. стр. 94. ISBN 978-1474253208. 
  120. ^ Fritze, Ronald H. (2009). Invented Knowledge: False History, Fake Science and Pseudo-Religions. London, England: Reaktion Books. стр. 212. ISBN 978-1-86189-430-4. 
  121. ^ Fritze, Ronald H. (2016). Egyptomania: A History of Fascination, Obsession and Fantasy. London, England: Reaktion Books. стр. 292. ISBN 978-1-78023-639-1. 
  122. ^ „The Reptilian Elite”. Time. 2009. Архивирано из оригинала 23. 6. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2017. 
  123. ^ „Combating Fake News: An Agenda for Research and Action - Shorenstein Center”. 2. 5. 2017. Архивирано из оригинала 12. 07. 2018. г. Приступљено 11. 7. 2018. 
  124. ^ Lawrence Johnstone Burpee, "The Oxford Encyclopedia of Canadian History," Oxford University Press, 1926, pp. 477.
  125. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 20. 
  126. ^ „The Accidental Invention of the Illuminati Conspiracy”. BBC. 9. 8. 2017. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 25. 1. 2018. 
  127. ^ „Historians Find 'Proof' that Nazis Burnt Reichstag”. The Telegraph. UK. 15. 4. 2001. Архивирано из оригинала 9. 3. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  128. ^ „Agujeros Negros del 11-M”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2011. 
  129. ^ Conspiracy Theories in American History: An Encyclopedia, edited by Peter Knight, pp. 689
  130. ^ Peter Weber (2. 9. 2014). „America created the Islamic State of Iraq and Syria? Meet the ISIS 'truthers'”. The Week. Архивирано из оригинала 26. 12. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2017. 
  131. ^ Hassan, Mehdi. „Inside jobs and Israeli stooges: why is the Muslim world in thrall to conspiracy theories?”. New Statesman. Архивирано из оригинала 16. 9. 2017. г. Приступљено 26. 11. 2017. 
  132. ^ „African Shia Cleric: Boko Haram attrocity is a conspiracy against Islamic resurgence in Nigeria”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2012. г. Приступљено 13. 02. 2012. 
  133. ^ „Nigeria: Boko Haram Conceived to Destroy Islam - Prof. Bunza” . Daily Trust. AllAfrica. 8. 2. 2012. Архивирано из оригинала 3. 9. 2013. г. Приступљено 26. 11. 2017. 
  134. ^ „Conspiracy Theorists Blame Jews For Sandy Hook Massacre”. Anti-Defamation League. 18. 12. 2012. Архивирано из оригинала 04. 12. 2017. г. Приступљено 24. 6. 2017. 
  135. ^ Dylan Baddour & W. Gardner Selby, Hillary Clinton correct that Austin's Alex Jones said no one died at Sandy Hook Elementary Архивирано 2017-03-03 на сајту Wayback Machine, PolitiFact (1 September 2016).
  136. ^ David Mikkelson, FBI Admits Sandy Hook Hoax?: Rumor: The FBI revealed that no murders occurred in Newtown, Connecticut, in 2012, proving the Sandy Hook massacre was an elaborate hoax, Snopes (7 February 2015).
  137. ^ „Limbaugh: Maybe the Mayan apocalypse made Adam Lanza do it”. 20. 12. 2012. Архивирано из оригинала 16. 4. 2018. г. Приступљено 15. 4. 2018. 
  138. ^ „Clinton Body Count or Left-Wing Conspiracy? Three With Ties to DNC Mysteriously Die”. Townhall. 9. 8. 2016. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  139. ^ Nelson, Lars-Erik (4. 1. 1999). „Conspiracy Nuts Hit New Low With The Body Count”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 21. 1. 2015. г. Приступљено 20. 1. 2015. 
  140. ^ „The Clinton BS Files: "Lock her up" isn't really about emails — the right's been accusing the Clintons of murder for decades”. Salon. 29. 8. 2016. Архивирано из оригинала 8. 8. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  141. ^ The Clinton Body Count Snopes.com. Retrieved 12 December 2013
  142. ^ „Ron Brown Murder Plot Has Too Many Holes”. Chicago Tribune. 11. 1. 1998. Архивирано из оригинала 8. 8. 2017. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  143. ^ Pan, J.C. (3. jul 2019). „Democratic Rot and the Origins of American Conspiracism”. New Republic. Приступљено 10. avgust 2019. 
  144. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 287—91. 
  145. ^ David Aaronovitch (2010) [2009]. Voodoo Histories: How Conspiracy Theory Has Shaped the Modern World. Vintage. стр. 285—90. 
  146. ^ „Trump Is Still Touting the Obama 'Birther' Conspiracy Theory Behind Closed Doors”. Yahoo News. 29. 11. 2017. Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  147. ^ „Trump Still Believes 'Birther' Obama Conspiracy”. Newsweek on MSN. 29. 11. 2017. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  148. ^ „Trump, Grand Wizard of Birtherism”. The New York Times. 17. 9. 2016. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  149. ^ Berlet, Chip (jul 2012). „Collectivists, Communists, Labor Bosses, and Treason: The Tea Parties as Right-Wing Populist Counter-Subversion Panic”. Critical Sociology. 38 (4): 565—87. doi:10.1177/0896920511434750. Архивирано из оригинала 15. 11. 2015. г. 
  150. ^ Berkowitz, Bill (2003), "Reframing the Enemy: 'Cultural Marxism', a Conspiracy Theory with an Anti-Semitic Twist, Is Being Pushed by Much of the American Right." Intelligence Report. Southern Poverty Law Center, Summer. „Archived copy”. Архивирано из оригинала 7. 2. 2004. г. Приступљено 7. 2. 2004. 
  151. ^ „'Breivik manifesto' details chilling attack preparation”. BBC. 24. 7. 2011. Архивирано из оригинала 26. 8. 2018. г. Приступљено 22. 6. 2018. 
  152. ^ „Half Of Americans Believe In Medical Conspiracy Theories”. NPR. 19. 3. 2014. Архивирано из оригинала 7. 1. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  153. ^ „Cures and Cons”. Scientific American. 1. 3. 2006. Приступљено 7. 6. 2019. 
  154. ^ а б „'Paul McCartney is dead' and 10 more conspiracy theories”. The Week. 21. 8. 2017. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 24. 11. 2017. 
  155. ^ „Steven Seagal Gets a Shot at Stardom”. The Lost Angeles Times. 14. 2. 1988. Архивирано из оригинала 4. 12. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  156. ^ „Separating Fact from Fiction, The CIA and AIDS”. Time. 2016. Архивирано из оригинала 22. 4. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2016. 
  157. ^ Kruszelnicki, Karl S (15. 3. 2007). „Dr Karl's Great Moments In Science. CIA did (not) make AIDS?”. Australian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 4. 5. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2016. 
  158. ^ Horowitz, Leonard G. (1996). Emerging Viruses : AIDS and Ebola – Nature, Accident or Intentional?. Medical Veritas International. ISBN 9780923550127. Архивирано из оригинала 31. 7. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2019. 
  159. ^ „Farrakhan claims Ebola invented to kill off blacks”. Fox News Channel. 2. 10. 2014. Архивирано из оригинала 4. 5. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2016. 
  160. ^ Centers for Disease Control and Prevention (2001). „Recommendations for using fluoride to prevent and control dental caries in the United States”. MMWR Recomm Rep. 50 (RR–14): 1—42. PMID 11521913. Архивирано из оригинала 8. 2. 2007. г. Генерални сажетак – CDC (9. 8. 2007). 
  161. ^ а б Armfield JM (2007). „When public action undermines public health: a critical examination of antifluoridationist literature”. Aust New Zealand Health Policy. 4 (1): 25. PMC 2222595  . PMID 18067684. doi:10.1186/1743-8462-4-25. 
  162. ^ Freeze RA, Lehr JH. The Fluoride Wars: How a Modest Public Health Measure Became America's Longest-Running Political Melodrama. John Wiley & Sons; 2009. ISBN 978-0-470-44833-5. Fluorophobia. p. 127–69.
  163. ^ Murray N. Rothbard (januar 1993). „Fluoridation Revisited”. The Rothbard-Rockwell Report. Архивирано из оригинала 13. 3. 2014. г. 
  164. ^ „Donald Trump Has Finally Erased the Line Between Conservatism and Conspiracy Theories”. New York. 1. 8. 2017. Архивирано из оригинала 4. 8. 2017. г. Приступљено 6. 8. 2017. 
  165. ^ Triggle, Nick (24. 5. 2010). „MMR doctor struck off register”. BBC News. Архивирано из оригинала 26. 5. 2010. г. Приступљено 24. 5. 2010. 
  166. ^ „Rob Schneider Links Autism To Vaccines, Rails Against Big Government”. HuffPost. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала 26. 7. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2017. 
  167. ^ „Jim Carrey, Please Shut Up About Vaccines”. Time. 1. 7. 2015. Архивирано из оригинала 7. 7. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2017. 
  168. ^ „John Oliver blasts Trump as a 'human megaphone' for the anti-vaccine movement”. The Washington Post. 26. 6. 2017. Архивирано из оригинала 26. 6. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2017. 
  169. ^ „Donald Trump says vaccinations are causing an autism 'epidemic'”. The Independent. 17. 9. 2015. Архивирано из оригинала 9. 8. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2017. 
  170. ^ „Germany vaccination: Fines plan as measles cases rise”. BBC. 26. 5. 2017. Архивирано из оригинала 4. 4. 2018. г. Приступљено 22. 6. 2018. 
  171. ^ „Watch John Oliver Explore How Trump, Memes Fueled Anti-Vaccine Movement”. Rolling Stone. 26. 6. 2017. Архивирано из оригинала 29. 8. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2017. 
  172. ^ „Should Vaccines Be Required? In Italy, Parents Can Now Be Fined for Skipping Kids' Shots”. Newsweek. 19. 6. 2017. Архивирано из оригинала 26. 6. 2017. г. Приступљено 26. 6. 2017. 
  173. ^ „Measles outbreak in maps and graphics”. BBC. 2. 5. 2013. Архивирано из оригинала 27. 7. 2018. г. Приступљено 22. 6. 2018. 
  174. ^ „Nigeria's polio campaign undermined by conspiracy theories”. Al Arabiya News Channel. 26. 2. 2013. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  175. ^ „Vaccines, the CIA, and how the War on Terror helped spread polio in Nigeria”. The Guardian. 15. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  176. ^ „Pakistan bomb blast: why health workers keep getting attacked”. The Christian Science Monitor. 7. 10. 2013. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 24. 11. 2017. 
  177. ^ „Illuminati, Mind Control and Hurricanes: Conspiracy Theories Follow HAARP”. International Business Times. 30. 7. 2015. Архивирано из оригинала 3. 8. 2017. г. Приступљено 27. 6. 2017. 
  178. ^ Pappas, Stephanie (22. 5. 2014). „Conspiracy Theories Abound as U.S. Military Closes HAARP”. NBC News. Архивирано из оригинала 28. 11. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  179. ^ Hubbard, Zachary K. „HAARP Watch: Iran's Hanukah/Thanksgiving Earthquake and the Upsurge In Regional Earthquakes”. Free to Find Truth. blog. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  180. ^ "Tyler Durden" (alias). „Major 7.8 Earthquake Strikes Iran Leaves "Hundreds Dead"; Follows 6.1 Quake From Week Ago”. ZeroHedge. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  181. ^ „History's greatest conspiracy theories”. The Daily Telegraph. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 30. 4. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  182. ^ Eden, Philip. „The day they made it rain”. WeatherOnline. Архивирано из оригинала 19. 07. 2017. г. Приступљено 20. 7. 2017. 
  183. ^ „RAF rainmakers 'caused 1952 flood'”. The Guardian. 30. 8. 2001. Архивирано из оригинала 20. 5. 2015. г. Приступљено 20. 7. 2017. 
  184. ^ Maqbool, Aleem (21. 10. 2010). „Is Pakistan in denial about tackling its problems?”. BBC News. Архивирано из оригинала 15. 11. 2010. г. Приступљено 15. 11. 2010. 
  185. ^ „MARK OF THE BEAST: Secret plan to 'implant us all with ID chips by 2017'”. Daily Express. 25. 8. 2016. Архивирано из оригинала 3. 7. 2017. г. Приступљено 27. 6. 2017. 
  186. ^ „'Vladimir Putin is advised by ALIENS' Councillor blames space reptiles for Ukraine crisis”. Daily Express. 23. 2. 2015. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 27. 6. 2017. 
  187. ^ „Why bad ideas refuse to die”. The Guardian. 28. 6. 2016. Архивирано из оригинала 23. 11. 2017. г. Приступљено 24. 11. 2017. 
  188. ^ „Do they really think the earth is flat?”. BBC. 4. 8. 2008. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  189. ^ „Flat Earth Society Says Evidence Of Round Planet Part Of Vast Conspiracy Theory”. HuffPost. 29. 10. 2012. Архивирано из оригинала 7. 7. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2017. 
  190. ^ Gaughen, Patrick. „Structural Inefficiency in the Early Twentieth Century: Studies in the Aluminum and Incadescent Lamp Markets” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 2. 2005. г. Приступљено 27. 1. 2015. 
  191. ^ Tutt, Keith (2003). The Scientist, The Madman, The Thief and Their Lightbulb: The Search for Free Energy. UK: Simon & Schuster UK. ISBN 978-0684020907. Архивирано из оригинала 11. 10. 2013. г. Приступљено 23. 3. 2013. 
  192. ^ B. King, Moray (2005). The Energy Machine of T. Henry Moray: Zero-Point Energy & Pulsed Plasma Physics. Adventures Unlimited Press. стр. 13. ISBN 978-1931882422. Архивирано из оригинала 27. 3. 2014. г. Приступљено 21. 3. 2013. 
  193. ^ Edwards, Tony (1. 12. 1996). „End of road for car that ran on Water”. The Sunday Times. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2013 — преко Google Groups. 
  194. ^ „King Arthur was really a Russian, say Slavs”. The Daily Telegraph. 19. 4. 2001. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  195. ^ „Stunts! Bumps! Fake Trumps! 25 pop-culture myths too weird to be true”. The Guardian. 2. 12. 2017. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2017. 
  196. ^ „The man whose biblical doomsday claim has some nervously eyeing Sept. 23”. The Washington Post. 20. 9. 2017. Архивирано из оригинала 23. 9. 2017. г. Приступљено 18. 11. 2017. 
  197. ^ Dan Carson. „10 Sports Conspiracy Theories That Are Totally True”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 9. 5. 2015. г. Приступљено 6. 10. 2014. 
  198. ^ Dan Carson. „10 Sports Conspiracy Theories That Are Totally True”. Bleacher Report. Архивирано из оригинала 9. 5. 2015. г. Приступљено 6. 10. 2014. 
  199. ^ Roeper, Richard (1. 6. 2008). Books.google.com. ISBN 978-1-55652-707-4. Приступљено 3. 8. 2010. 
  200. ^ „Moyes – UEFA hot balls cost us”. SkySports. Архивирано из оригинала 14. 3. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014. 
  201. ^ „The great World Cup Final mystery”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 2. 4. 2002. Архивирано из оригинала 17. 2. 2011. г. Приступљено 15. 7. 2014. 
  202. ^ „World Cup moments: Mystery surrounds Ronaldo in 1998”. Irish Times. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 4. 9. 2018. 
  203. ^ а б "World Cup: 25 stunning moments [...] No15: Ronaldo falters as France win" Архивирано 2018-09-29 на сајту Wayback Machine. Тхе Гуардиан. Ретриевед 10 Јуне 2014
  204. ^ а б „Тхе мyстерy оф Парис тхат рефусес то го аwаy”. Тхе Гуардиан. Архивирано из оригинала 2. 10. 2018. г. Приступљено 1. 10. 2018. 
  205. ^ „Мике Фрееман'с 10-Поинт Станце: Патс Цонспирацy Тхеориес Аре тхе НФЛ'с УФОс”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  206. ^ „Патриотс хад а феw цаллс го тхеир wаy вс. тхе Јагуарс, анд еверyоне ис ин цонспирацy моде агаин”. Архивирано из оригинала 30. 1. 2018. г. Приступљено 22. 1. 2018. 
  207. ^ „Супер Боwл LII: Саве yоур Патриотс цонспирацy тхеориес”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2018. г. Приступљено 24. 1. 2018. 
  208. ^ „3 реасонс wхy тхе интернет тхинкс тхе Супер Боwл wас тоталлy риггед”. Архивирано из оригинала 8. 2. 2017. г. Приступљено 6. 2. 2017. 
  209. ^ „Фалцонс' Qуинн дефендс qуестионабле плаy-цаллинг лате ин Супер Боwл лосс”. Приступљено 5. 2. 2017. 

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spisak_teorija_zavere&oldid=27675739”