Википедија

Теленовела

Теленовела (шп. Telenovela [ˌtelenoˈβela] – „телероман“, порт. Novela, у појединим државама и Teleseria) је специјализована форма телевизијске серије, која потиче из Латинске Америке. Од осамдесетих година 20. века постале су популарне и у другим деловима света – посебно у Источној Европи, на Балкану, Северној Африци, Кини и Америци.

Историја уреди

Теленовеле потичу са предреволуционарне Кубе, још пре почетка радио ере. Тамо су раднице у фабрикама цигара током посла слушале читање романа. Наставци су се низали од једног радног дана, до следећег. Романе је радницама читала надзорница. Та традиција се и данас негује. На Куби је 1930. први пут један роман прерађен у радионовелу и емитован на истом.

У 19. веку су епизодни романи били познати и популари и међу читаоцима у Европи. Дела Александра Диме (Три мускетара) и Чарлса Дикенса (Оливер Твист) су првобитно изашли у дневним новинама и часописима. За сваки нови број је написан један наставак. Ако би роман одушевио читаоце, онда би га писац могао продужити и тиме зарадити већи хонорар.

У педесетим годинама 20. века откривен је епизодни роман за телевизију у јужноамеричким државама – теленовела. Прва датира из 1950. године. То је серија Sua vida me pertence (Твој живот мени припада) у бразилско-кубанско-мексичкој копродукцији, емитована је два пута недељно. Senderos de amor (Путеви љубави, Куба, 1951) и Ángeles de la calle (Анђели са улице, Мексико, 1951), су уследиле и емитоване једном недељно. Senda prohibida (Забрањени пут), сценаристкиње Фернанде Виљели, су биле прве теленовеле које су емитована током целе недеље (1957–1958). Прва теленовела која се приказивала у великом броју земаља је Simplemente María (Једноставна Марија, Перу, 1969).

Најуспешније теленовеле се производе у Мексику и Бразилу, где се емитују у најбољим терминима. У нешто мањем обиму теленовеле се производе и у Аргентини, Венецуели, Колумбији и Чилеу.

Теленовеле су из Јужне Америке прво стигле у Шпанију, Португалију и Италију, онда у државе бившег Совјетског Савеза, републике бивше Југославије, Северну Африку, па до далеке Кине. Званичне студије су потврдиле да су теленовеле из продукцијских кућа Телевиса (Мексико) и Реде Глобо (Бразил) у свету успешније од сапуница из Сједињених Америчких Држава, Аустралије и Уједињеног Краљевства заједно. Неретко се на једном каналу емитују и по шест различитих теленовела дневно.

Најуспешнија теленовела свих времена је Робиња Исаура, која је извезена у 95 држава света. То је била прва телевизијска емисија на кинеској телевизији у којој је главни лик била странкиња: 450 милиона Кинеза су пратили свакодневно муке беле робиње Исауре. За главну улогу је Луселија Сантос награђена Златним орлом у Кини. У Пољској је до дана данашњег најгледанија емисија свих времена икада емитована на телевизији. Просечна гледаност је била 81%, повремено је достигла чак 92%. То је уједно и прва теленовела емитована у бившој Југославији.

Након пада гвоздене завесе, руска телевизија је емитовала мексичку теленовелу I богати плачу. Серију је пратило 110 милиона гледалаца.

Венецуеланска теленовела Касандра је доспела и до Гинисове књиге рекорда као производ на шпанском језику извезен у рекордних 128 држава света. Била је то прва теленовела емитована у Јапану и прославила је глумицу Кораиму Торес у свету.

Седиште ТВ станице Телевиса у Сан Анхелу (Мексико) је 19. септембра 1985. погодио јак земљотрес. Многи оригинал записи теленовела су тада уништени.

Разлике између теленовеле и сапунице уреди

Често се мешају термини теленовела и сапуница, иако се заправо ради о два различита формата.

Теленовела уреди

Дешавања класичне теленовеле се приказују из перспективе (најчешће женског) главног лика (протагонисте). Све чешће се производе теленовеле са мушким главним ликом, или са тинејџерским главним јунацима и темама, које привлаче шире гледалиште.

Код теленовела се као и код сапуница, дневно емитује једна епизода. Такође се користи концепт клифхенгера [sh] (енгл. cliffhanger), па се епизоде обично завршавају са драматичним догађајем, чији исход остаје нејасан. То служи да би се гледаоци мотивисали да и следећег дана поново гледају серију, како би сазнали шта се даље десило. За разлику од сапунице, теленовела има дефинисан крај: обично траје између четири месеца до најдуже годину дана (у просеку 80–250 епизода). Зависно од радње, и успеха код публике.

Теленовеле се заснивају на заокруженој радњи. Сваки споредни лик је на овај или онај начин спојен са једним од главних ликова – самим тим и споредне радње са главном радњом. Тако се омогућава такозвани мултиплот, то значи да се може конструисати и пратити више прича паралелно. Главни ликови остају благо у централизовани. Пошто поједини ликови имају понеку „тајну“, има довољно простора за драматургију, сузе, смех и ишчекивање.

Сапуница уреди

Сапуница прати низ потпуно независних судбина истом пажњом на неодређено време. Због неограничености трајања глумачка постава се непрестано мења. Сапуница траје од једне радње до следеће. Радња се често понавља кроз нове ликове у интервалима од две године. Једино што може зауставити сапуницу је пад гледаности. У таквим случајевима се често, зарад уштеде трошкова, радња прекида и ако прича није заокружена (нпр. Models Inc., The Colbys, Central Park West, Paper Dolls', итд).

Карактеристике теленовеле уреди

За теленовеле је такозвани „мелос у драми“ јако карактеристичан. Поред изговореног, адекватна мимика и гестикулација, поткрепљује драматичне ситуације. Дубоке емоције, које мимика не може изјаснити, се појачавају кроз пратећу музику (мелос у драми).

Најиндивидуалније код теленовела: Мисли ликова – најчешће женског главног лика – се у серији могу чути путем гласа у позадини. То треба да појача жанровску повезаност са писаним романима.

Тематике у теленовелама уреди

Теленовеле се радо служе мотивима из бајки. Један од најомиљенији мотива је Снежана (зла маћеха или свекрва загорчава живот драгој девојци) или варијације Пепељуге (сиромашна девојка у потрази за срећом крај неког добростојећег мушкарца). Подједнако се производе теленовеле са савременим садржајем, који из критичне перспективе приказује модерно друштво и положај каријеристкиње у истом. Радо коришћен мотив је поигравање разликама између богатих и сиромашних. Расни конфликти се на пример обрађују у теленовели Циганке, где су цигани главни ликови. Бразилска теленовела Забрањена љубав се бави љубављу између муслиманке Жаде и хришћанина Лукаса. Злоупотреба дроге и клонирање су такође део радње. Сујеверје и окултизам су главни делови радње серије La Chacala. У теленовели Породичне сплетке, јунакиње болују од срчане болести и леукемије. Док су главни ликови у Загрли ме чврсто и Есмералда слепе, у серији Cristal обрађује се тематика рака дојке. Једна потпуно неатрактивна, ружна девојка у теленовели Ружна Бети избацује лепше конкуренткиње знањем и умећем из игре. Los hijos de nadie (Ничија деца) пруочава тежак живот деце са улице. Серија Nada personal (Ништа лично) тематизује јако висок степен криминала у Мексику. Понекад главни глумац тумачи и улогу близанаца, а обично је радња таква да је један добар, а други лош. Такав је случај у теленовелама Издаја, Злобница и Касандра. Заводници као главне ликове има мушкарце из једне породице, са различитим погледима на живот и различитим циљевима. Последњу епизоду те серије је на телевизији Canal 13 у Чилеу пратило 60% гледаоца. Аргентинска теленовела Бунтовници са тинејџерима јунацима је такође постигла оргоман успех и много земаља је откупило право да сними локалну верзију. Исто се догодило са Graduados, продукцијске куће Телефе.

Док већина латиноамеричких продукција и даље форисира стереотипичне тематике (Телевиса), бразилске продукције се знатно разликују. Они су унели иновације и често се баве шкакљивим темама. На каналу Реде Глобо се утемељио следећи образац:

Теленовеле се обично завршавају срећним крајем.

Продукција теленовела уреди

Приступања снимању, технике уреди

Продукцији теленовела се приступа на два могућа начина:

  • Први је увео мексиканац Валентин Пимштајн. Он ради са „отвореним сценаријем“. Првобитно се сними у просеку 30–50 епизода, па се током емитовања спроводе анкете међу гледаоцима. Тако аутори могу да утичу на жеље гледаоца, да уведу нове ликове или призову нове заплете.
  • Друга метода је такође идеја једог мексиканца – Ернеста Алонса. Теленовела се сними у целини. При доброј реакцији публике могу се накнадно доснимити епизоде, које се убаце у средину серије. Теленовела Саломе је са планираних 150 продужена на 180 епизода. Серија са лошом прихваћеношћу код публике могу се скратити како не би блокирале атрактивне термине.

Латиноамеричке теленовеле су често високобуџетне, па се издваја велика свота новца за сценографију, костиме, шминку и стајлинг глумаца. Такође се често снима на спољашњим локацијама и придаје пажња на кадрове са природним лепотама. Главне улоге се поверавају познатим и угледним глумцима, не почетницима, али се то постепено мења. Фернандо Колунга, Викторија Руфо, Сесар Евора, Елена Рохо, Талија, Габријела Спаник и Луселија Сантос су само неки од њих. Додатни разлог за такво поступање је да се инвестиције брзо поврате (јер теленовеле имају крај). Код сапуница би оваква продукција далекорочно била непрофитабилна (због неограниченог трајања и сталних инвестиција).

Теленовеле морају држати корак са паралелним, свакодневним емитовањем. То захтева другачије методе него код обичних серија. Куће са изузетно високом продукцијом користе суфлере. Глумци и глумице имају бубицу у уху, преко које им суфлери дошаптавају текст, мимику и гестикулацију. Актери су тако поштеђени увежбавања текста и честог понављања неуспелих сцена. У другом уху се налази микрофон. То спречава дуготрајне накнадне синхронизације, у случају проблема са тонским записом. У просеку се код латиноамеричких теленовела на дан мора снимити 43–50 минута готовог материјала за телевизијско емитовање. Код сапуница, које се производе у САД и западној Европи, апсолутни је максимум 25 минута на дан. Епизода драмске серије од 40–60 минута, која се емитује једном недељно, снима око пет дана (10–12 минута готовог материјала на дан).

У већини случајева је тим аутора задужен за сценарио. Обично један аутор замисли основну линију радње, док остали писци разноразне сплетке додају из епизоде у епизоду. Мање продукције користе конвенционалне методе и наруче сценарио код само једног аутора. У писању неких сценарија за теленовеле су учествовали и чувени бразилски писци (Жорж Амадо), који су помогли да се њихова књижевна остварења пренесу на ТВ екран.

Мноштво редитеља учествује у снимању теленовела. Тако се паралелно снима на различитим сетовима, што води до знатне уштеде времена.

Данас се теленовеле често снимају на преносивом хард диску, уместо на видео траци, јер иде у прилог брзом темпу рада и нема чекања због накнадног дигитализовања и дорађивања у студију. У истом кораку се за добијање романтизоване слике, коју понеке продукције преферирају, преко снимљеног материјала ставља Avid-Plug-in.

Телевиса (Мексико), која је поред Реде Глобо-а (Бразил) водећа у овом бизнису, годишње произведе између 7 и 9 теленовела. 80% њихових теленовела се извози.

Важне продукцијске куће уреди

Промоција теленовела уреди

Пред почетак теленовеле се обично спроведе обимна рекламна кампања у латиноамеричким државама. Пуштају се промо трејлери у рекламним блоковима актуелних теленовела, користе се штампани медији као магазини, часописи, па и рекламни банери на железницама, у граду, крај ауто-пута, на интернету... Често анимишу питања на банерима гледаоце да се прикључе гледалишту нових теленовела, на пример "Шта раздваја ... и ...?", "Зашто се ... вратио?", "Шта ... смера?", "О чему ... сања?". Већина држава је преузела ову добро осмишљену тактику промоције.

Јако битну улогу игра и насловна песма. Мелодија при промоцији мора бити лако памтљива и имати јако ефекат распознавања. Многе насловне песме из теленовела су достигле виское позиције на музичким топ листама. Примера ради, Mi destino eres tú (истоимена теленовела, изводи Лусеро), Hoy (Amar otra vez, изводи Глорија Естефан) или Nunca te olvidaré (истоимена теленовела, изводи Енрике Иглесијас), које су сви били бр. 1 на топ листама. За теленовелу Amar otra vez су се снимиле три различите верзије увода. Две верзије, које су намењене за извоз, су снимљене уз музичку подлогу песама Глорије Естефан, а увод за мексичко тржиште је снимљено са песмом Енрикеа Иглесијаса. У теленовелама Rebelde Way и Rebelde су тинејџ бендови ERREWAY и RBD у средишту радње. У реалном животу су касније заиста могли започети музичку каријеру. Бразилска теленовела O clone је користила песме извођача Шакира, Андреа Бочели, Ажда Пекан, Стинг, Елтон Џон, Сара Брајтман, Лара Фабијан и многих других познатих музичара. Наташа Атлас се у истој теленовели појавила као гошћа. Аустралијска група Dead Can Dance је песмом Nierika означила почетак La Chacala. За La madrastra су Лаура Паузини („Viveme“) и Рејли Барба („Amor del bueno“) два различита увода. Тицијано Феро Alucinado је била мелодија серије La invasora.

У свим земљама у којима су теленовеле популарне, се нуде специјализовани часописи. Водећи часопис о теленовелама у Мексику је TVyNovelas. Овај магазин издаје Телевиса и штампа се од 1979. године. У Србији се продаје часопис ТВ Новеле. Садржај тих часописа обухвата репортаже са снимања, најаве нових серија, претпреглед нових епизода, постере, интервјуе, итд.

Мексичка кућа Телевиса је многе теленовеле из сопствене продукције издала на ДВД. Најчесће су доступни титлови на неколико језика. У многим државама се нуде и лиценцирани ДВД-и, као српском тржишту. Омиљени Soundtrack, са мелодијама из теленовела, су такође у понуди.

Догађаји око теленовела уреди

Мексички часопис TVyNovelas од 1981. године одржава годишњу манифестацију Premios TVyNovelas, на којој се награђују, међу осталог: најбоља теленовела, најбоља главна глумица, најбољи главни глумац, најбоља насловна песма, најбољи сценарио... Сличну манифестацију у Бразилу одржава магазин Contigo!, који награђује најбоље у 13 категорија. У Јужној Америци ове манифестације уживају углед као додела Оскара у САД.

Од 2003. се годишње одржава Самит теленовела (Cumbre Mundial de la Industria de la Telenovela y la Fición). Овде се промовишу нове продукције и додељују награде. Најуспешнија продукција Телевиса овде учествује тек од треће манифестације.

Познати римејкови теленовела уреди

Најчесће реплицирана теленовела је колумбијска "Ружна Бети" (Yo soy Betty, la fea) снимана од 1999 до 2001. године. Успех је био толики, да је добила наследницу "Eco Moda". Штавише, сценарио је продат у Русију ("Не родись красивой"), Холандију ("Lotte"), Мексико ("La fea más bella" и "El amor no es como lo pintan"), Индију ("Jassi Jaissi Koi Nahin"), Немачку ("Verliebt in Berlin"), Грчку ("Мариа, и Асцхими"), Израел ("Esti Ha'mechoeret"), Шпанију ("Yo soy Bea"), Србију и Хрватску ("Не дај се, Нина"), Чешку ("Ošklivka Katka"), Турску ("Sensiz Olmuyor"), Белгију ("Sara"), Пољску ("Brzydula"), Вијетнам ("Cô Gái Xấu Xí"), Филипине (I ♥ Betty la fea), SAD ("Ugly Betty"), Кину ("Chou Nu Wu Di") и Бразилу (Bela, a feia). Многе продукције су се послужиле мотивима радње из ове успешне теленовеле: "Mi gorda bella" (Мексико), "La mujer en el espejo" (Мексико), "Dame chocolate" (Мексико), "Patido fea" (Аргентина) и "Tudo por amor" (Португал).

Стопама успеха "Yo soy Betty, la fea" кренула је и аргентинска теленовела "LaLola" из 2007. године у којој се главни јунак, типични женскарош, преко ноћи нађе у женском телу. Снимљене су чилеанска верзија (Lola), белгијска верзија (LouisLouise), кинеска, шпанска, турска под називом "Lola".

Још једна аргентинска теленовела која је више пута реплицирана је Graduados из 2012. године. Сценарио је продат у Чиле (Градуадос, хисториас qуе но се олвидан), Колумбију (Graduados), Грчку (Symmathites) и Србију (Истине и лажи). Сценарио је продат и у Мексико. Грчка верзија је због велике популарности, невезано за оригинал, добила још две сезоне. У Србији, локална верзија је такође забележила велики успех, те је одлучено да се серија настави невезано за оригинал.

Теленовела "Simplemente Maria", из 1967, реплицирана је још пет пута: 1969 (Перу), 1970 (Бразил), 1972 (Венецуела), 1979 (Аргентина) и 1989 (Мексико). Верзија из 1989. је постигла огроман успех у Русији, и Викторија Руфо је буквално преко ноћи постала звезда.

Теленовела "Есмералда" је снимњена још четири пута. Два пута у Мексику (1972/1997), једном у Венецуели (1984) и једном у Бразилу (2004). Мексичка верзија из 1997. убедљиво је напознатија, 1998. награђена је као најбоља теленовела 1997. године на гали свечаности магазина "TVyNovelas", а у Србији, где је била хит, сматра се култном серијом.

Нова верзија „Робиње Исауре“ је 2004. снимљена у Бразилу.

Хит серија "Руби"ауторке Јоланде Варгас Дулче је први пут снимљена 1968. са 53 епизода. Играни филм "Руби" је уследио 1970, по истом сценарију. Нова верзија ове теленовеле, снимљена 2004. у 115 епизода, награђена као "најбоља теленовела 2004." од стране магазина "TVyNovelas".

Теленовела "Перегрина" је снимљена 2005. која базира на сценарију ауторке Делије Фиаљо. Теленовела "Касандра" (1992) је првобитна верзија ове теленовеле. Фиаљо је такође ауторка теленовела "Guandalupe", "Luz Maria", "Esmeralda", "Milagros", "Soledad", "Rosalinda" и многих других.

Аргентинска тинејџ-теленовела "Rebelde Way" има низ реплика. Мексичка "Бунтовници" је најуспешнија међу њима.

Европске теленовеле уреди

Огроман успех увозних теленовела је охрабрио многе европске продукцијске куће да се и саме окушају на том пољу.

Прва руска теленовела се звала Кнегиња Анастасија (Бедная Настя), снимана је 2003. и 2004. у сардњи AMEDIA, Russian World Studios и Sony Pictures. Теленовела, која се догађа у 19. веку, је и ван граница бивше СССР побрала позитивне критике. У Кини је драматична судбина Анастасије имала завидну гледаност. Чак и у Уједњеним Арапским Емиратама је приказан руски првенац на каналу ЕДТВ Дубаи. Од тада је снимљено низ других теленовела у Русији.

Румунија је једна од водећих држава у источној Европи, што се тиче продукције теленовела. Неколико серија је лансирано и на међународном тржишту. Daria, iubirea mea и Lacrimi de iubire, из продукције Media Pro Pictures, су емитоване и на престижном мексичком каналу TV Azteca.[1] Велику популарност је доживела серија Inimă de ţigan, која је такође емитована изван Румуније. [2]

Од новембра 2004. године, када је немачка продукцијска кућа Grundy UFA у сарадњи са кућом teamWorx, лансирала прву немачку теленовелу „Бјанка – пут до среће“ (Bianca – Wege zum Glück) на тржишту немачког говорног подручја, се овај серијски формат појављује све чесће на немачким, аустријским и швајцарским телевизијама. Пре тога је овај серијски формат био само мало познат, јер су сапунице доминирале у предвечерњим терминима на телевизији. Успех Бјанке је охрабрио канал ЗДФ, да под називом Wege zum Glück наставе са овом теленовелом у којој се сваке године мења главни пар. Grundy UFA је произвела и „Заљубљени у Берлину“ (Verliebt in Berlin), јако успешну теленовелу на немачком тржишту. У питању је адапција колубијанског формата Yo soy Betty, la fea. Прича о ружној секретарици Лиси Пленске је више пута продужавана. Снимљено је 645, уместо првобитно планираних 225 епизода. „Олуја љубави“ (Sturm der Liebe) је такође доживела велики успех. Многе немачке теленовеле су извезене у неколико земаља у окружењу. У Немачкој латиноамеричке нису никада биле толико популарне као на пример у Србији. Због тога немачке теленовеле више личе на сапунице и немају ескапистички стил, као мексичке теленовеле, али основни елементи су присутни.

Српске и хрватске теленовеле уреди

Кућа „Power House Entertainment“ је уз БК ТВ 2004. снимила теленовелу Јелена, као прву српску теленовелу икада. Сценарио је писао искусни Мексиканац Хоакин Хереро Касасола Гомез. Прва епизода је зарад боље промоције 18. октобра 2004. пројектована на Тргу републике путем видео бима. Јелена је извезена у петнаестак земаља. На првом самиту теленовела у Барселони је освојила награду, за најбољи сценарио (испред америчке сапунице „Одважни и лепи“ (The Bold and the Beautiful)). Године 2007. РТВ Пинк је снимила другу по реду српску теленовелу „Љубав и мржња”, која је забележила велику популарност и издата је на ДВД-овима. Српска Фокс телевизија и хрватски РТЛ су заједно снимили српско-хрватску верзију Yo soy Betty, la fea под називом Не дај се, Нина. Хрват Роман Мајетић је након великог успеха његових теленовела у Србији, отворио испоставу своје продукцијске куће АВА у Београду, под називом АВА филм. Први пројекат АВА филма је теленовела „Заустави време“ из 2008. године. Након што је његова продукцијска кућа почела да ниже неуспехе, није успела да прода ову теленовелу ниједној телевизији у регији, те је она до данас остала неприказана, иако је у њу уложено око 10 милиона евра.[3] Након тога, производња теленовела у Србији је престала, све док Прва српска телевизија (бивши Фокс) није 2017. године започела Истине и лажи, српску верзију аргентинске теленовеле Graduados продукције Телефе. Због велике популарности, серија је добила другу сезону у септембру 2018. године, а трећу у фебруару 2019. године. Након 3. сезоне, у јуну 2019. године, објављено је да се серија завршила и да је Прва ТВ одлучила да је од септембра исте године замени нова теленовела у њиховој продукцији, Драге татице, римејк још једне аргентинске теленовеле из продукције Телефе. Међутим, због велике популарности, одлучено је да Истине и лажи буду обновљене за четврту сезону, те је стога пројекат Драге татице одложен. У децембру 2019, Прва је најавила емитовање серије Драге татице под називом Тате за јануар 2020, када је са емитовањем кренула још једна њихова теленовела, Игра судбине. Обе су рађене по лиценци латиноамеричких теленовела. Од 2018. до 2019. RTL и Прва снимале су другу по реду српско-хрватску теленовелу Погрешан чов(ј)ек, по сценарију Јелене Вељаче. Телевизија Пинк је објавила да, након 12 година, снима још једну теленовелу у својој продукцији. У питању је историјска теленовела Црвени месец која се емитовала од октобра 2019, а режију и сценарио је радио Роман Мајетић, власник хрватске продукције АВА која је снимила прве и најуспешније хрватске теленовеле. Након завршетка Црвеног месеца најављен је спин-оф, под називом Југословенка.

У Хрватској је АВА продукција снимила прву хрватску теленовелу Вила Марија. I они су имали појачање из Мексика. Режију је водила Мексиканка Алисија Карвахал, заједно са Станком Црнобрњом. Називи следећих, такође популарних, теленовела куће АВА су: Љубав у залеђу, Обични људи и Понос Раткајевих, са којима је иста учврстила свој позицију на тржишту. Како би хрватске теленовеле и на суседном српском тржишту биле што боље прихваћене, су редовно ангажовани и глумци из Србије, као што су Александар Срећковић, Ненад Стојменовић, Аљоша Вучковић, Маја Новељић Ромчевић и други. У прве две теленовеле је АВА, поред естрадиних звезда Јелене Розге и Петра Граше, угостлила и мексичке звезде. Омар Херменос и Глорија Пералта су глумили у неколико епизода у Виле Марија, а Хуан Пабло Медина и Паола Тојос у Љубав у залеђу. Закон љубави је следећа теленовела из куће АВА, која је на јесен 2008. године кренула на телевизији Нова. Након огромних успеха АВА продукције на државној телевизији ХРТ, ова нова теленовела, на другој телевизији није успела да настави тај позитивни тренд. Од планираних 185 епизода је снимљено 73, од којих је емитовано 60, пре него што је уследело укидање серије. Пошто АВА продукција више није сарађивала са ХРТ, та телевизија је наручила израду нових теленовела од продукцијске куће Ринг Мултимедија. То је први пут да се у Хрватској нека друга кућа окушала на том пољу после АВА продукције. Теленовеле Све ће бити добро, Долина сунца и Под сретном звијездом су успеле да понове успехе ранијих серија, које су емитоване у истом термину. Након неуспеха Закона љубави, Нова ТВ је сама кренула са продукцијом теленовела. Прва је била Најбоље године, а затим су уследиле Ларин избор, Зора дубровачка, Куд пукло да пукло, Златни двори, Чиста љубав, На граници и Друго име љубави. Многе су добиле и другу сезону, а Ларин избор, који се до данас сматра најуспешнијом хрватском телевизијском серијом, добио је поред друге сезоне и филм. Све су емитоване и ван граница Хрватске, а Куд пукло да пукло и Ларин избор и у арапских земљама. Ларин избор је извезен у 17 држава света. РТЛ телевизија је са српским Фоксом снимила локалну верзију Ружне Бети под називом Не дај се, Нина. Самостално су снимили теленовеле Ружа вјетрова, Тајне, Ватре ивањске и Права жена. РТЛ је заједно са српском телевизијом Прва (бивши Фокс) од 2018. до 2019. снимао теленовелу Погрешан чов(ј)ек.

Земља порекла Назив Производња Епизоде Телевизија Година
Србија Јелена Power House Entertainment и БК ТВ 110 БК ТВ 2004–2005
Хрватска Вила Марија АВА продукција 160 ХРТ 2004–2005
Хрватска Љубав у залеђу АВА продукција 175 ХРТ 2005–2006
Хрватска Обични људи АВА продукција 170 ХРТ 2006–2007
Хрватска Понос Раткајевих АВА продукција 180 ХРТ 2007–2008
Србија Љубав и мржња РТВ Пинк 100 РТВ Пинк 2007–2008
Хрватска, Србија Не дај се, Нина РТЛ и Фокс 52 Фокс, РТЛ 2007–2008
Србија Заустави време АВА филм 120 Хаппy ТВ 2008
Хрватска Закон љубави АВА продукција 60 Нова ТВ 2008
Хрватска Све ће бити добро Ring Multimedia 180 ХРТ 2008–2009
Хрватска Долина сунца Ринг Мултимедиа 210 ХРТ 2009–2010
Хрватска Најбоље године Нова ТВ 318 Нова ТВ 2009–2011
Хрватска Под сретном звијездом Ринг Мултимедиа 75 ХРТ 2011
Хрватска Ларин избор Нова ТВ 347 Нова ТВ 2011–2013
Хрватска Ружа вјетрова РТЛ 340 РТЛ 2011–2013
Хрватска Зора дубровачка Нова ТВ 161 Нова ТВ 2013–2014
Хрватска Тајне РТЛ 140 РТЛ 2013–2014
Хрватска Ватре ивањске РТЛ 140 РТЛ 2014–2015
Хрватска Куд пукло да пукло Нова ТВ 350 Нова ТВ 2014–2016
Хрватска Златни двори Нова ТВ 147 Нова ТВ 2016–2017
Хрватска Права жена РТЛ и ОХТ Продуцтион 100 РТЛ 2016–2017
Хрватска Чиста љубав Нова ТВ 173 Нова ТВ 2017–2018
Србија Истине и лажи Smart Media Production и Прва ТВ 332 Прва ТВ 2017–2019
Хрватска На граници Нова ТВ 236 Нова ТВ 2018–2019
Србија, Хрватска Погрешан чов(ј)ек Адреналин продукција, Прва ТВ, РТЛ 180 РТЛ, Прва ТВ 2018–2019
Србија Црвени месец РТВ Пинк 128 РТВ Пинк 2019–2020
Хрватска Друго име љубави Нова ТВ 175 Нова ТВ 2019–2020
Србија Игра судбине Smart Media Production и Прва ТВ 870+ Прва ТВ 2020–
Србија Тате Smart Media Production и Прва ТВ 180 Прва ТВ 2020–2021
Хрватска Дар мар Нова ТВ 204 Нова ТВ 2020–2021
Србија Југословенка РТВ Пинк 60 РТВ Пинк 2020
Србија Коло среће Smart Media Production и Прва ТВ 217 Прва ТВ 2021–2022
Хрватска Кумови Нова ТВ 423 Нова ТВ 2022–2024
Србија Од јутра до сутра Smart Media Production и Прва ТВ 293 Прва ТВ 2022–2023
Србија Закопане тајне РТВ Пинк 121+ РТВ Пинк 2023–

Утицај теленовела на друштво уреди

Теленовеле су знатно допринеле здравственој едукацији у латиноамеричким државама. Такође су допринеле еманципацији жена, јер их најчешће приказују као просвећене и јаке личности. Лик мајке је у причама обично централан и позитиван. Све чешће се праве теленовеле са мушким и тинејџерским главним ликовима, тако да и међу њима расте утицај.

У аргентинској теленовели Simplemente Maria Ирма Рој глуми младу мајку Марију, која се у нади за бољом зарадом сели из провинције у велеград. Када затрудни, животни сапутник је напушта. Међутим, она се и даље образује и паралелно ради као шваља да би преживела. Студије су потврдиле да је током емитовања ове теленовеле драстично порасла продаја шиваћих машина фирме Сингер, да је континуирано увећан број пријава за курсеве образовања одраслих и да су селидбе из провинције у градове биле уочљиво увећане. Када је 1969. у перуанској верзији Simplemente Maria снимано Маријино венчање на Plaza de Mayor у Лими, ту се скупило 10.000 људи да присуствује том чину.

Током емитовања теленовела Lacos de familia и De cuerpo y alma (у којима су јунаци жене које болују од леукемије, односно срчане болести) муњевито су порасле донације крви, коштане сржи и органа. Једна студија, која је поводом тог феномена спроведена, названа је „Камилин ефекат“, по главној јуњакињи теленовеле Lacos de familia. На почетку емитовања ове теленовеле месечно је регистровано 20 нових донатора коштане сржи. Када је у серији снажно форсирана тема леукемије, број нових месечних регистрација донатора је порастао на 900.

У теленовелама Nada personal и Xica da Silva отворено се говори о социјалним неприликама, проституцији и изразито високој стопи криминала у латиноамеричким државама, што је образовало и упозорило јавност на ове феномене.

Нарочито ТВ Азтека у својим теленовелама користи теме које иначе никада не би имале шансу да се о њима отворено говори на мексичкој телевизији. Између осталог, у једној теленовели обрађен је случај председничког кандидата Luis Donaldo Colosio Murrieta (убијен 1994), под промењеним именом. Корумпирани политичари су често служили као негативни примери. Да би избегли тинејџ-култ, и да би друге старосне групе такође биле предмет збивања, ТВ Азтека је знатно чешце увштавала ликове средњих година у своје серије. Зачете су теме као пропали бракови и живот после тога, везе са знатно млађим или знатно старијим партнером и друге моралне табу теме. Жене на високим позицијама, које успевају да се у пословном свету изборе против завидних мушкараца, су се све чешће појављивале. ТВ Азтека такође мушкарцима нуди више ликова за поистовећивање. Студије су доказале да публика јаче платежне моћи, са вишим образовања и бољим квалификацијама преферира продукције ТВ Азтеке у односу на Телевисине. Поред Nada personal, ТВ Азтека је имала велики успех са Mirada de mujer и Cuando seas mía.

Чињеница да је у Еквадору прекинуто званично заседање парламента да би се могла одгледати следећа епизода Yo soy Betty, la fea, доказује велики друштвени значај који теленовеле заузимају у латимоамеричкој култури.

У Србији је популарност теленовеле Кассандра била толика да је данас спомињу у гимназијским уџбеницима социологије. Певач Шабан Бајрамовић јој је посветио песму на тада актуелном албуму, а Драгана Мирковић је снимила спот за песму Душу си ми опио, који је јако инспирисам Касандром. Велики феномен у Србији такође је изазвала Есмералда, која се, заједно са Касандром, сматра култном теленовелом.

Хрватска теленовела Вила Марија је у суседној Србији била толико популарна, да ју је певачица Тијана Дапчевић споменула у својој југоносталгичној песми „Све је исто само њега нема“ („Чујем у Београду, да се гледа Вила Марија“). У песми La Gitana, Фламингоси и Емина Јаховић пародирају типичне ситуације из теленовела. У песми Шпанска серија, певач и модни фризер Александар Каприш захтева да се његова вољена одлучи између њега и теленовеле. У песми Србија, коју група Луна пева са Лепим Мићом и Милићем Вукашиновићем, пародирају се навике и особине Срба. Тако се у споту на трен прекида песма и сви актери седају пред телевизор да гледају теленовелу.

Поред свих позитивних и симпатичних ефеката, било је и више екстремних нуспојава везаних за овај формат.

Најгори случај догодио се у Бразилу, у децембру 1992. године, када је глумац Гиљерме де Падуа убио колегиницу из теленовеле De Corpo e Alma, Данијелу Перез. Наиме, Гиљерме и Данијела су у серији тумачили љубавни пар, но у надолазећим епизодама требало је да се раставе. Љубоморни Гиљерме, опсесивно заљубљен у Данијелин лик, убио је колегицу на бруталан начин и њено тело одбацио у близини бразилске фавеле. То убиство је привукло више пажње од оставке тадашњег председника Фернанда Цолор де Мела. Још увек многи ходочасници обилазе место злочина, једна магистрала близу Рија, да оплакују убијену глумицу.

У Мађарској је неким гледаоцима било тешко да разликују фикцију и реалност. Група људи је сакупила 75.000 долара и послала их бразилској амбасади како би ослободили главни лик теленовеле Робиња Исаура.

Када је Касандра, главни лик истоимене теленовеле, оптужена за убиство које није починила, грађанска иницијатива из места Кучево у Србији је послала писмо венецуеланској влади и тадашњем председнику Србије, Слободану Милошевићу, у којем су тврдили и захтевали: „Ми знамо да је Касандра невина – ослободите је оптужбе!“. У суседној Босни и Херцеговини гледаоци су били згрожени када је Касандра без објашњења нестала са малих екрана. Амерички Стејт Дипартмент је прискочио у помоћ и замолио господина Антонија Паеза из Coral Pictures за савет. Након истраге, установљено је да босанскохерцеговачка телевизија никада није купила права за емитовање Касандре. Признали су да су преузимали сигнал једне друге телевизије из региона, а када то више није било изводљиво, морали су серију скинути са програма. Пошто је господину Паезу било јасно у каквој је ситуацији та телевизија била у деведесетим годинама, поклонио јој је свих 150 епизода Касандре. Због незапамћене еуфорије коју је ова теленовела изазвала на Балкану, глумци Кораима Торес (Кассандра) и Енри Сото (Ранду) су посетили Бугарску, Србију и Босну и Херцеговину, као и многе друге земље широм света. Кораиму Торес умало није убио обажавалац у Босни и Херцеговини током промоције теленовеле. Наиме, хтео је да лиши Касандру свих патњи и бола.

Због имагинарних живота ликова које прате на телевизији, поједини људи занемаре сопствене обавезе. У Индонезији је влада саопштила „да је недопустиво да се због теленовеле Касандра не иде на посао“. Током емитовања теленовеле Mari Mar, џамије у Абиџану (Обала Слоноваче) су, током рамаданског поста, молитве одржавале раније, како вернике не би доводиле у искушење да се морају одлучивати између Mari Mar и молитве.[4]

Теленовела из перспективе критичара уреди

Противници теленовела често куде јако идеализовани имагинарни свет који оне стварају у својим причама. По схватањима критичара те серије су, са својим гламурозним сценографијама и увек лепим, дотераним глумцима, предалеке од свакодневног живота.

Једна од главних мета критичара су ликови, који се појављују, а неретко наликују калупу са својим стереотипским особинама. Уместо да их приказују са више аспеката, они их наводно редукују на једнодимензионалне особине, тако да на крају остају само клишеи (доброта-злоба, љубав-мржња, великодушност-завист) и поларизације.

Многи психолози сматрају да публика користи теленовеле за бег из стварности. Водећи у продукцији теленовела су Бразил и Мексико. Са гледишта критичара, шљаштећи свет у теленовелама треба утешити житеље сиротињских насеља и помоћи им да преброде социјалну неједнакост, неправду и насиље. Ако многи несрећни и од судбине кажњени ликови доживе правду, онда гледаност приметно расте.

Пре свега се мексичке теленовеле препознају по стеротипним ликовима и провидном радњом. Учестали мотив је лепа девојка која се заљубљује у богатог мушкарца, док његова породица покушава да уништи ту везу у корену. Међутим, критичари примећују, да су бразилске теленовеле квалитетније, имају разрађеније ликове и иновативније садржаје.

Најоштрије критике упућене европским теленовелама су наводно лоша адапција. Мексичка редитељка Алисија Карвахал је сценариом прве хрватске теленовеле Вила Марија била задовољна, али је ипак имала друге замерке: "У Вили Марија стално се пуши и пије, а тако нешто просто је незамисливо у мексичким серијама, јер у тој земљи схватају едукативну снагу теленовела које се користе како би млади били васпитавани у правом смеру".

Немачким продукцијама пребацују што се раде по моделу сценарија и режије сапуница, а не теленовела. Тако је новинарка Мелани Рупрехт написала за лист Die Zeit: „Највећа грешка је та, што се овај жанр одбацује као бесмислен и плитак. У латиноамеричким државама је он важан и има значајну друштвену функцију. „Заљубљени у Берлину“ (Verliebt in Berlin) ће међутим у најбољем случају изнедрити две нове шлагерске звезде.“

Шеф продукцијске куће УФА Грунди Рајнер Вемкен овај случај међутим гледа на сасвим други начин. Он сматра да се стране теленовеле на немачком тржишту не могу укоренити и тврди: „Ако једна теленовела треба да осигура добру гледаност, онда мора да буде произведена у Немачкој“.

Занимљивости уреди

  • Са 605 епизода „Mundo de juguete“ (1974–1977, Мексико) држи рекорд као најдужа латиноамеричка теленовела.
  • У Мексику је 1986. године нестало струје у целој држави, док је емитована последња епизода теленовеле Cuna de lobos (Колевка вукова). Исти случај се скоро поновио 2007. године у Бразилу кад је била приказивана последња епизода теленовеле Paraiso Tropical (Тропски рај).
  • Многе познате глумице и певачице су своју каријеру започеле глумећи у теленовелама.
    • Талија
      • Pobre Señorita Limantour, 1987
      • Quinceañera, 1988
      • Luz y Sombra, 1989
      • María Mercedes, 1992
      • Маримар, 1994
      • María la del Barrio, 1995
      • Росалинда, 1999
    • Шакира
      • El Oasis, 1996
    • Paulina Rubio
      • Pasión y Poder, 1988
      • Baila Conmigo, 1992
      • Pobre Niña Rica, 1995
    • Патрисија Мантерола
      • Acapulco, Cuerpo y Alma, 1995
      • Gente Bien, 1997
      • Apuesta Por Un Amor, 2004
    • Салма Хајек
      • Un Nuevo Amanecer, 1988
      • Тереса, 1989
      • El Vuelo del Águila, 1996
  • За улогу Камиле, која болује од леукемије, глумица Каролина Дикман је морала да одсече своју дугу плаву косу и да се ошиша до главе.
  • O clone је делом сниман у Мароку и била је прва продукција која је се приказивала на америчкој телевизији са енглеским титловима.
  • Циркус Суарез, који се појављује у теленовели Касандра, је прави циркус. Глумци су током снимања са њима путовали од града до града.
  • Све хрватске теленовеле продукцијске куће АВА су своју светску премијеру имале на српској телевизији РТВ Пинк, јер је Пинк премијерно емитовао серију истог дана кад и ХРТ, али у ранијем термину (нпр. Вила Марија је емитована пола сата раније).
  • За теленовелу Понос Раткајевих је фарбрика слаткиша Краш лансирала посебну бомбоњеру "Раткајеви". У теленовели је племићка породица Раткај била власник фабрике чоколаде Union, која на крају серије бива преименована у Краш.

Извори уреди

  1. ^ http://www.mediaprodistribution.com/getNewsById.php?fid=8&lang=en[мртва веза]
  2. ^ http://www.mediaprodistribution.com/mpp_sales_agent.php?id=161&scatg=1&lang=en[мртва веза]
  3. ^ Пресс Онлине :: Место где информације прво долазе Архивирано на сајту Wayback Machine (1. октобар 2015), Приступљено 28. 3. 2013.
  4. ^ http://beautifulatrocities.com/archives/soaps/index[мртва веза]

Види још уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Telenovela&oldid=26787890”