Ljubomir Živković Španac

Ljubomir Živković — Ilić i Ljupče Španac (Crveni Breg, kod Bele Palanke, 1918 — Bosanski Petrovac, novembar 1942) bio je učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

ljubomir živković
Ljubomir Živković Španac
Lični podaci
Datum rođenja	(1918-00-00)1918.
Mesto rođenja	Crveni Breg, kod Bele Palanke, Kraljevstvo SHS
Datum smrti	novembar 1942.(1942-11-00)
Mesto smrti	Bosanski Petrovac, ND Hrvatska
Profesija	radnik
Delovanje
Član KPJ od	1937.
Učešće u ratovima	Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba
Služba	Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije 1938 — 1939. 1941 — 1942.
Heroj
Narodni heroj od	20. decembra 1951.

Biografija

Rođen je 1918. godine u selu Crveni Breg, kod Bele Palanke. Pošto mu je otac rano umro, imao je veoma teško detinjstvo, pa je morao sam da se probija kroz život. Godine 1930. sa svega 12 godina morao je da pođe u svet u potrazi za poslom. Radio je u Nišu, kod jednog poslastičara, ali umesto da uči zanat, majstor ga je terao da mu obavlja kućne poslove i pere sudove, a spavao je u vlažnom podrumu.

Pošto je bio veoma sitan i suv, a pritom pocepan i iznuren od teškog rada, nad njim se sažalio jedan penzioner iz Niša i primio ga kod sebe da živi, pomažući mu u kućnim poslovima. Posle izvesnog vremena, taj penzioner je uspeo da ga preko privrednog društva „Privrednik“ uputi na izučavanje obućarskog zanata u Sentu.

Tokom učenja zanata, Ljuba je došao u dodir sa revolucionarnim radničkim pokretom i preko napredne literature počinje da stiče prva znanja o klasnoj borbi i socijalizmu. Uz pomoć drugova, koje je upoznao u Senti, uspeo je da pređe u Beograd, gde je završio zanat kod obućara i komuniste Demaja. U Beogradu se veoma aktivno uključio u omladinski revolucionarni pokret i već 1935. godine je bio član jednog Rejonskog komiteta Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ).

Početkom 1936. godine je bio uhapšen. Iako nije imao 18 godina, bio je izveden pred Državni sud za zaštitu države, koji ga je osudio na godinu i po dana zatvora. Robiju je izdržavao u Sremskoj Mitrovici, gde je kao najmlađi politički zatvorenik bio omiljen među svim robijašima-komunistima, a posebno ga je voleo Moša Pijade. Tokom robijanja je bio primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), a od starijih drugova je dobio veliko znanje o marksizmu.

Po izlasku iz zatvora se vratio u Beograd i ubrzo se prijavio za odlazak u Španiju, da kao dobrovoljac učestvuje u odbrani Španske republike od fašizma. Policija je naslutila njegovu novu aktivnost i pokušala da ga ponovo uhapsi. Prilikom pokušaja hapšenja, veoma vešto je uspeo da pobegne agentima — prilikom njihovog ulaska u stan, hladnokrvno je uzeo ogrtač i izašao. Tada je vešto iskoristio svoju sitnu građu, pa su agenti mislili da je u pitanju neko dete. Odmah potom je napustio Beograd i krenuo put Španije, a izvesno vreme je proveo u Zagrebu. Odatle je otišao u Pariz i tamo se potom prebacio u Španiju, februara 1938. godine.

Po dolasku u Španiju, najpre je bio upućen na borbenu obuku u Albasete, a zatim u Kataloniju. Posle obuke je bio upućen u bataljon „Divizionario“, gde je najpre bio desetar, a zatim vodnik u Drugoj četi. Jedno vreme je obavljao i kurirsku dužnost. Tokom borbi na reci Ebro, u tada opustošenom gradu Tartasi, maja 1938. godine od starih delova je uspeo da napravi bicikl, od kojeg se nije rastajao sve do kraja rata. Učestvovao je februara 1939. godine u poslednjim borbama Internacionalnih brigada. Posle sloma Španske republike, zajedno sa drugim borcima je bio interniran u Francusku, gde je boravio u logorima Angeles i Girsu, na obalama Mediterana.

U leto 1940. godine je pobegao iz logora i u Marselju se ukrcao na brod i došao u Jugoslaviju. U Splitu je bio uhapšen i zajedno sa drugim španskim borcima, bio interniran u koncentracioni logor u Bileći. U logoru je ostao sve do njegovog raspuštanja, novembra 1940. godine. Potom je bio sproveden u rodno mesto, ali ga je ubrzo napustio i otišao u Novi Sad, gde je bio upućen na partijski zadatak. Tu se zaposlio u jednoj radionici metli. Politički rad je obavljao pod imenom „Ilić“ i od tada je bio poznat pod tim imenom. Ubrzo je bio izabran za člana Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Vojvodinu, a februara 1941. godine je prešao u ilegalnost, jer mu je zapretilo novo hapšenje.

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine napustio je Novi Sad i prešao je u Beograd. Odmah se uključio u rad jednog Rejonskog komiteta na Kotež-Neimaru, koji je bio jedan od šest rejonskih komiteta pri Mesnom komitetu KPJ za Beograd. Kao iskusan borac iz Španskog građanskog rata, bio je rukovodilac diverzantske grupe, koja je vršila razne diverzantske akcije protiv okupatora u toku jula 1941. godine. Jedna od akcija u kojoj je učestvovao bila je i paljenje nemačke garaže u Grobljanskoj ulici, kod Novog groblja.

Potom je napustio okupirani Beograd i otišao i Posavski partizanski odred, gde je primio dužnost političkog komesara Druge beogradske čete, koja je početkom septembra prerasla u Beogradski bataljon. U međuvremenu, Ljuba je obavio veoma važan partijski zadatak — ilegalno je otišao u Sremsku Mitrovicu i preneo poruku Centralnog komiteta KPJ Jovanu Veselinovu da ubrzaju bekstvo komunista iz zatvora u Sremskoj Mitrovici.

Tokom boravka na terenu, Ljuba je dosta koristio svoje vojno znanje iz Španije. U dogovoru sa Miladinom Ivanovićem, komandantom Beogradskog bataljona, on je predvodio pojedine čete ili manje patrole prilikom izvršavanja borbenih zadataka. Pored toga, održavao je političke konferencije i zborove s narodom, radeći na stvaranju Narodnooslobodilačkih odbora i drugih antifašističkih organizacija.

Krajem oktobra i tokom novembra 1941. godine, nalazio se na oslobođenoj teritoriji Užica, da bi, posle povlačenja glavnine partizanskih snaga iz zapadne Srbije u Sandžaku, početkom decembra, ponovo bio na dužnosti političkog komesara Beogradskog bataljona, sa kojim učestvuje u teškim borbama kod Sjenice, u drugoj polovini decembra.

Od početka januara 1942. godine, kada je Beogradski bataljon ušao u sastav Prve proleterske udarne brigade, kao njen Šesti bataljon, Ljuba je postao intendant tog bataljona. S Prvom proleterskom brigadom, prolazi sve borbe od istočne Bosne, preko Hercegovine i Bosanske krajine. Učestvuje i u izuzetno teškim borbama na Gatu i Avtovcu; u zauzimanju stanice Raštelice, kod Kalinovika; rušenju pruge Konjic–Sarajevo; zauzimanju Šćita i Duvna; u borbama za Livno; borbama protiv četnika oko Grahova i Strmice; u borbama oko Ključa i dr. Iskazivajući veoma dobre vojne veštine, unapređen je za komandira čete, a krajem oktobra 1942. godine postaje zamenik komandanta Šestog beogradskog bataljona.

Učestvuje u višednevnim borbama na Sitnici, kao predstraži Banje Luke i Jajca. Tu je bio u noći 19/20. novembra 1942. godine, teško ranjen od tenkovske granate. Prenet je u partizansku bolnicu u Bosanskom Petrovcu, gde je, posle nekoliko dana umro od zadobijenih rana.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije 20. decembra 1951. proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957.  COBISS.SR 50964999
• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239