Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/23

Santa Maria in Aracoeli

Kako bi bilo na naškom?

• engl. Santa Maria in Aracoeli, ital. Basilica di Maria in Ara Coeli a direktan srpski prevod je Bazilika Svete Marije na nebeskom žrtveniku. Inače reč je Rimskoj bazilici.
• ital. Cola di Rienzo, Nicola di Lorenzo Gabrini o in romanesco Cola de Rienzi, engl. Cola di Rienzo - italijanski političar i tribun.
• ital. Marcantonio Colonna - italijanski admiral. - Markantonio Kolona
• ital. Girolamo Siciolante o Sciolante da Sermoneta - italijanski slikar - Đirolamo Sikiolante ili Skiolante da Sermoneta (mislim da se potkralo „i“ viška u S»i«ciolante, ili fali u Sciolante)

Dao sam kako je na izvornom italijanskom a negde i transkriptovano na engleskom. Sad mi treba na srpskom :) Nadam se da nije komplikovano. :)) Hvala Mile habla 03:54, 6. septembar 2008. (CEST)

Evo Mile, pogledao sam i to je sve što ja mogu da učinim. --MetodicarPiši! 19:44, 6. septembar 2008. (CEST)

Е па 'фала ти.Mile habla

---

Đirolamo Sičolante ili Sičolante da Sermoneta.

Koji crni Sikiolante?

—79.143.164.133 (razgovor) 01:02, 7. septembar 2008. (CEST)

Sciolante se ne transkribuje kao Skiolante već kao Šolante.--Džonaja ¿Por qué no te callas? 13:41, 9. septembar 2008. (CEST)

Akcenti

Primetio sam mesta gde su se autori trudili da akcentuju pojedine reči i pritom koristili latinična akcentovana slova u ćiriličnim rečima. Npr:

• dâ
• sâm

Gde je npr. slovo „â“ latinično. I druge. Tab za transliteraciju ne konvertuje ova slova ka ćirilici, tako da mi se nameće pitanje da li postoje ćirilični ekvivalenti za ova latinična slova ili ne. Ako postoje, svakako ih treba zameniti u tekstu. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 11:12, 9. septembar 2008. (CEST)

Meni se čini da ne postoje. --FiliP × 12:20, 9. septembar 2008. (CEST)

Postoje neki, samo bi ih trebalo ubaciti negdje. Našao sam ih u tabeli na stranici utf8-chartable.de (izabrati „Cyrillic“ iz padajućeg menija za filtriranje):

• Ӓ ӓ Ӑ ӑ
• Ё ё Ӗ ӗ Ѐ ѐ
• Ӥ ӥ Й й Ѝ ѝ
• Ӧ ӧ
• Ӱ ӱ Ў ў Ӯ ӯ Ӱ ӱ Ӳ ӳ

--Darko Maksimović (razg.) 12:38, 9. septembar 2008. (CEST)

Većinom ne postoje kao pojedinačna slova, međutim mogu se dobiti pomoću kombinirajućih akcenata, na primer: â, ê, î, ô, û, r̂ . Ako niko nema problema da ih vidi kako treba (ili bar skoro kako treba), bilo bi dobro da se latinična slova prebacuju u odgovarajuća ćirilična.

Nego, ovo me podseti: da li bismo trebali da akcentujemo definicije? Rusi akcentuju... Nikola (razgovor) 22:14, 10. septembar 2008. (CEST)

Kako se cita McLaren?

Zdravo, korisnik Dzonaja je uradio preusmeravanje clanka koji sam upravo preusmerio (ne bi li bilo normalno za cirilicare) odnosno prepravio je naslov MekLaren u MakLaren. Nisam neki strucnjak za engleski ali ja mislim da se cita MekLaren a ne MakLaren. Ne kaze niko (valjda) MakDonalds nego MekDonalds. Ali ima nekih razlika izmedju britanskog i americkog engleskog, oko izgovora, pa mozda je ovo takav slucaj... Zato bolje da pitam druge. Dakle, radi se o stranici Mercedes-Benc SLR Maklaren. <br\> Osim toga, ne znam da li sam zavrsio sredjivanje, ako jesam, neka neko makne onu sliku za sredjivanje. Ubacio sam unutrasnje poveznice i ikonice za engleski jezik. Vise od toga ne umem. --RebelMouse | Razgovor 20:45, 9. septembar 2008. (CEST)

Maklaren.--Nagraisalovićkaži/laži 20:56, 9. septembar 2008. (CEST)

McGuire

Kako se transkribuje ovo prezime? Makgvajer ili Magvajer? Tačnije, da li dolazi do gubljenja suglasnika?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 19:56, 10. septembar 2008. (CEST)

Ovu glumicu sam transkribovao kao Makgvajer.--Nagraisalovićkaži/laži 20:04, 10. septembar 2008. (CEST)

OK, ali ne znamo da li je to pravilno.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 20:11, 10. septembar 2008. (CEST)

"Megvajer"--77.46.146.234 (razgovor) 22:17, 10. septembar 2008. (CEST) --Marko Radovanović 22:23, 10. septembar 2008. (CEST)

Brojevi

Viđao sam oba oblika, nekad mi se sviđa jedan a nekad drugi a nikad nisam 100% siguran kako treba. Možda zavisi od konteksta tj. vrste literature:

• Duga je 34 milimetra ili
• Duga je 34 milimetara?

Kod brojeva koji se završavaju ciframa 0 ili od 5 do 9 situacija je jasna, ali u ovom gore iznad baš i nije. Iako u govornom jeziku nikad ne bih rekao 34 milimetara, pa možda i mnogi od vas, postavlja se slijedeće pitanje:

• Duga je 31 milimetar ili
• Duga je 31 milimetara?

Sad je jasno da je u pitanju množina (broj je veći od 1) pa je nelogično da imenica stoji u jednini, a s druge strane ako prihvatimo princip da se gleda po zadnjoj cifri, onda bi i tu zaista trebalo da stoji milimetar u jednini. Da ja ne dužim, možda neko od vas zna odgovor i poznaje problematiku i bez mog daljeg davljenja. --Darko Maksimović (razg.) 02:03, 13. septembar 2008. (CEST)

Pa sam si rekao - imenica je u jednini kad se bilo koji broj zavrpava na 1. Dakle - 31 milimetar, 871 trkač itd.--Marko Radovanović 02:11, 13. septembar 2008. (CEST)

I ovo - milimetara (puno).--Marko Radovanović 02:15, 13. septembar 2008. (CEST)

---

Odgovor je tačan, ali s dopuštenjem, da objasnim zašto. Iza brojeva od 2 do 4 koristi se genitiv jednine (32 milimetra, 33 stepena, 42 godine...), a iza brojeva većih od 5 i iza priloga za količinu, koristi se genitiv množine (35 milimetara, 38 stepeni, 46 godina...). Iza svih brojeva, ma koliko veliki bili, ako je zadnji od njih jedan, koristi se jednina (31 godina, 31 stepen, 41 godina) jer je slaganje u odnosu na zadnju cifru u nizu.

Uzgred, ne bi bilo loše dodati neke nedoumice, pa i to, mada sam mislila da sam to svojevremeno napisala. Takođe, samo da informišem zajednicu da je neko, dodajući, menjajući... jezičke nedoumice, izgrešio i one više nisu potpuno odgovarajući izvor.----Oli razgovor 11:24, 13. septembar 2008. (CEST)

Samo ispravi — najbolje je da za svaku nedoumicu ostaviš izvor i tako se na to pitanje stavi tačka :) --Dzordzm (razgovor) 00:31, 14. septembar 2008. (CEST)

Hvala oboma. --Darko Maksimović (razg.) 12:54, 13. septembar 2008. (CEST)

Transkripcija

Kako se izgovara na srpskom (i piše) englesko prezime Cavanagh? Hvala. --Darko Maksimović (razg.) 12:55, 13. septembar 2008. (CEST)

Bila je skoro ona serija gde se glavna junakinja zvala Džordan Kavana. --M!cki ^talk 13:32, 13. septembar 2008. (CEST)

Ja sam stavio Kavanou, pošto nisam bio siguran. Staviću sada Kavana, ako neko ima još neki izvor neka javi. --Darko Maksimović (razg.) 14:04, 13. septembar 2008. (CEST)

Kategorija

Kako je bolje reći: animacijske tehnike, animacione tehnike, tehnike animacije ili nešto četvrto?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:19, 14. septembar 2008. (CEST)

Tehnike animacije. --Dzordzm (razgovor) 00:27, 14. septembar 2008. (CEST)

OK, hvala.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:29, 14. septembar 2008. (CEST)

Šta je pravilno?

Ponekad na Vikipediji naiđem na jednu pojavu, pa molim ljude koji poznaju dobro Pravopis da mi odgovore koja varijanta je ispravna (ili su možda ispravne obe). Ovo je samo primer, ali mislim da pogađa suštinu. Dakle, da li je pravilno reći: „Milići je selo u opšini Blabla...“ ili „Milići su selo u opštini Blabla...“ Hvala na odgovorima. --M!cki ^talk 00:31, 14. septembar 2008. (CEST)

Warped Tour

Kako se ovo transkribuje? Vorpd tur, po izgovoru, ili Vorped tur, što bi, po mom mišljenju predstavljalo analogiju sa Fajerfoksom. Izgovara se Fajrfoks, ali se transkribuje Fajerfoks.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:43, 14. septembar 2008. (CEST)

Ako ćemo po izgovoru, još ako je britanski, trebalo bi Vopt Tue :) Bolje bi bilo da potražimo dobar prevod, makar u nekim titlovima :-) --Darko Maksimović (razg.) 20:39, 16. septembar 2008. (CEST)

Ne baš, ja mislm da treba Vorped tur. --Nagraisalovićkaži/laži 20:51, 16. septembar 2008. (CEST)

---

Muklo "r" se pri transkripciji prenosi, pa bi bilo Vorpt tur. Dakle, izgovara se /woːpt tuɚ/ a transkribuje se kao Vorpt tur. I još nešto: izgovor i transkripcija nisu isto, već je transkripcija adaptirani izgovor, tako da su izjave "izgovara se Vopt Tue" deplasirane.

--79.143.164.133 (razgovor) 21:04, 16. septembar 2008. (CEST)

Hvala Bezimenko. Ali rekavši „Ako ćemo po izgovoru“ i stavivši smajli, nisam očekivao da mi izjave „opet“ budu „deplasirane“. :) Inače, šta ima iza žbunja? --Darko Maksimović (razg.) 21:36, 16. septembar 2008. (CEST)

79.143.164.133, hvala! Ovo oslovljavanje sa brojem IP adrese me odmah podseti na Zvezdane staze i Sedmu od Devet.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 22:32, 16. septembar 2008. (CEST)

Transkripcija

• Amelie Ducotel
• Andre Trochard
• Felix Ducotel
• Paul Trochard
• Isabelle Ducotel
• Albert Husson

--Nagraisalovićkaži/laži 20:32, 16. septembar 2008. (CEST)

možda je ovako:

1. Emili Dakatl
2. Endri Trukard
3. Feliks Dakatl
4. Pol Trukard
5. Izabel (na srpskom Izabela) Dakatl
6. Albert Hazan ili Huzan???

uzgled, sačekaj da još neko kaže svoje mišljenje. Ja sam nestručan za te stvari, ali izlazi u susret sa svojim malim znanjem, pa možda i pogodim nekada :) Ja sam kaži 04:19, 18. septembar 2008. (CEST)

---

U pitanju su francuska imena:

• Ameli Dikotel
• Andre Trošar
• Feliks Dikotel
• Pol Trošar
• Izabel Dikotel
• Alber Ison

--80.242.124.136 (razgovor) 08:17, 18. septembar 2008. (CEST)

Transkript

Ajmo špenci i španjolke :) kako se transkriptuje ovo:

• TVyNovelas - meksički časopis

Koliko sam ja skontao reč je o nekom časopisu koji postoji i na srpskom i kod nas se zove TV Novela ili TV Novele (nisam siguran). To je zvanična verzija tog časopisa za srpsko trište. Ja sam kaži 04:05, 18. septembar 2008. (CEST)

Čita se tako kako je i napisano... :) TV i Novelas (”teve i novelas” ili prevedeno na srpski ”teve i novele”). ---Slaven Kosanović- {razgovor} 10:00, 18. septembar 2008. (CEST)

Transkripcija

• • Brahim Chioua
  • Albert Dupontel - Alber Dipontel
  • Thomas Bangalter -
  • Jo Prestia - Žo Prestija
  • Philippe Nahon - Filip Naon

---

• Voz pun love
  • Joe Grifasi - Džo Grifazi
  • Scott Sowers - Skot Souers

---

• Nevidljivi
  • Marcus Bohem
  • Christine Ruom
  • Mats Wahl

---

• Pad crnog jastreba
  • Mark Bowden - Mark Bouden
  • Denez Prigent
  • Lance Twombly - Lans Tvombli
  • Tom Guiry - Tom Giri

---

• Ana Karenjina (film iz 1948)
  • Sally Ann Howes
  • Niall MacGinnis
  • Michael Gough
  • Mary Martlew
  • Jean Anouilh
  • Julien Duvivier

--Nagraisalovićkaži/laži 14:26, 23. septembar 2008. (CEST)

Transkripcija i za mene :)

• Dariush Grand Hotel

Ja sam kaži 22:05, 25. septembar 2008. (CEST)

Prevod

Znam da ne spada u pravopis, ali najbolje je da ovde postavim to pitanje. Kako se prevodi ovo: Kitty singt Knut in die Hitparade? U pitanju je nemački, a Kiti i Knut su vlastita imena.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 12:57, 26. septembar 2008. (CEST)

Kiti peva Knut (ime pesme) na hit-paradi. --Jakša (razgovor) 18:24, 26. septembar 2008. (CEST)

Transkripcija, apostrofi i crtice

Pravopisno pravilo za francusku transkripciju je da se crtice i apostrofi ne prenose u srpski. Po tom principu, ne bi trebalo stavljati ni apostrofe u kineska imena. Može li se dati generalna preporuka da se apostrofi (i crtice) ne koriste u transkripcijama na srpski? Ovo bi bitno pojednostavnilo stvari. --Jakša (razgovor) 18:30, 26. septembar 2008. (CEST)

---

U još uvek važećem Pravopisu iz 1993. u odeljku o transkripciji imena iz francuskog jezika, u tački 162. stoji: "Primeri: Klermon Feran (CLERMONT-FERRAND, crticu iz fr. toponima ne prenosimo)". Dakle, ovde se pominje SAMO crtica u francuskim toponimima. Dalje, u tački 164 (a i u Pravopisnom rečniku) lepo stoji: D'Alamber (D'ALEMBERT) iz čega se može zaključiti da apostrof IPAK ostaje.

Zatim, u Klajnovom Rečniku jezičkih nedoumica, na str. 41 (izdanje iz 1997) stoji:

DVOSTRUKA IMENA u francuskom pišu se sa crticom, npr. Jean-Paul, Jean-Jacques, Marie-Therese, pa crticu treba zadržati pri fonetskom pisanju: Žan-Pol, Žan-Žak, Mari-Terez...

A na strani 34. stoji:

de, da, d', fon, van i slični predlozi u stranim prezimenima . . . D sa apostrofom dolazi samo ispred vokala (D'Alamber - D'Alembert), kao i u italijanskom (D'Anuncio - D'Annunzio).

Dakle, toponimi se pri transkripciji prenose BEZ crtice, ali i apostrof i crtica ostaju i kod toponima i kod dvostrukih ličnih imena.

--79.143.164.133 (razgovor) 21:42, 26. septembar 2008. (CEST)

citat: „Crtica iz francuskih imena se ne prenosi u srpski.“ [1]. Našao sam u NIN-u: Dalamber, a pitanje je da li bi išlo D'Artanjan. Dalamber se takođe pominje kao strategija u teoriji igara. Lopital ide bez apostrofa (koliko mi je poznato iz prakse). --Jakša (razgovor) 05:47, 27. septembar 2008. (CEST)

Crtica

Da li se piše fotomontaža ili foto-montaža?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:03, 26. septembar 2008. (CEST)

---

Spojevi sa foto pišu se raznoliko: odvojeno, s crticom, spojeno, zavisi. Ovaj se konkretno pipše fotomontaža zato što spada u uobičajene sklopove.----Oli razgovor 13:56, 27. septembar 2008. (CEST)

Hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 14:04, 27. septembar 2008. (CEST)

Bolest

Kako se ova bolest (collapsed lungs) prevodi na srpski.--Nagraisalovićkaži/laži 13:58, 27. septembar 2008. (CEST)

Atelektaza pluća --Jakša (razgovor) 14:06, 27. septembar 2008. (CEST)

McCain

Kako glasi pravilna transkripcija ovog prezimena? Ja znam kako glasi, ali molim nekoga da to kaže ovde, kako bi određeni korisnik u to poverovao, pošto radi po principu „to prezime se ne spominje u štampi, stavićemo zastupljeniji oblik“.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:28, 27. septembar 2008. (CEST)

Mekejn :P --Darko Maksimović (razg.) 00:48, 28. septembar 2008. (CEST)

Pravilno je Makejn, a to plaženje nas nigde neće odvesti. Prebacujem članak na pravilan oblik.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 00:59, 28. septembar 2008. (CEST)

Mnogo si bre namrgođen. Nije vikipedija vojska, ona je između ostalog i mjesto za druženje. ;-) --Darko Maksimović (razg.) 01:20, 28. septembar 2008. (CEST)

Nisam namrgođen, već sam trenutno nervozan. Avala već drugi put vraća moje premeštanje i poništava izmenu u premeštenim člancima, a kao razloge navodi to što se imena u takvim oblicima nigde ne spominju. I onda dođeš ti i kažeš Mekejn i napleziš se i meni pukne film. Plus, pre neki dan me iznervira jedan tvrdoglavi korisnik koji odbija da stavlja slovo j između slova i i slovâ a, e i u. Sve to pod izgovorom da ne poznaje pravopis i da nije „jezičar“.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:31, 28. septembar 2008. (CEST)

Ma naravno. Nisam ja ništa loše mislio, i baš zato sam tako i odgovorio što sam pretpostavio da je neka takva situacija. --Darko Maksimović (razg.) 01:47, 28. septembar 2008. (CEST)

Sad razumem, a kad sam prvi put video onaj plez, skroz sam „pukao“! Nemoj mi zameriti ako nekad opet „puknem“, mada ću se truditi da izbegnem to... Otkako si mi rekao da sam namrgođen, nesvesno sam počeo da preterujem sa ovim kezovima.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 01:51, 28. septembar 2008. (CEST)

--Darko Maksimović (razg.) 02:20, 28. septembar 2008. (CEST)

Nedavno sam na forumu „Vokabular“ postavio slično pitanje i evo šta su mi odgovorili: Prćić piše (na str. 88 u rječniku ličnih imena) da tom elementu „u našem izgovoru odgovara oblik /mak-/, BOLJE NEGO /mek-/“. Kasnije se povela rasprava šta znači ovo „bolje nego“, pa su neki korisnici odgovorili da je pravilnije „mak“ ali Vjerovatno se u praksi javlja previše oblika sa /e/ da bi se moglo jednostavno reći NE — u protivnom bismo dobili gomilu ukorijenjenih imena. Budući da u rječniku ima mnogo imena za koja važi /a/ BOLJE NEGO /e/, izbor vjerovatno zavisi od konkretne ličnosti. Je li Ali Makbil ili Mekbil? Je li Džon Makejn ili Mekejn? Prije nego što se upotrijebi jedan od ova dva oblika, mislim da je najsigurnije istražiti koja se varijanta koristi za određenu ličnost. Ako se naizgled paralelno koriste i /a/ i /e/, ili ako je ličnost tek nastupila na scenu, onda treba izabrati /a/. Ako je jedna od ove dvije varijante toliko česta da ova druga para oči i/ili uši, onda treba izabrati odgovarajuću. Ovo je samo deo rasprave, ali mislim da se iz citiranih rečenica može izvući suština. M!cki ^talk 10:02, 28. septembar 2008. (CEST)

Prema Pravopisu, Mc se prenosi kao Mek, bez izuzetka. --V. Burgić (reci...) 11:28, 28. septembar 2008. (CEST)

U kom to pravopisu? Navedi mi barem godinu izdanja.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:32, 28. septembar 2008. (CEST)

Mislim (naravno) na tekući, važeći Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, 2002, Pešikan, Jerković, Pižurica. Ne mislim na školsko izdanje, koje je dosta kraće i siromašnije. Primeri koji su dati su „Mekdonalds“ za Mc Donalds i „Meklaud“ za McLeod i McCloud. Za nas je posebno značajan poslednji primer, zbog cC. --V. Burgić (reci...) 11:43, 28. septembar 2008. (CEST)

OK, ja ti verujem, sačekaj da čujemo i ostale.—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:51, 28. septembar 2008. (CEST)

Naravno, treba da čujemo šta kažu veći stručnjaci od pisaca Pravopisa --V. Burgić (reci...) 12:07, 28. septembar 2008. (CEST)

Niko nije obratio pažnju, ili makar nije dao komentar, na Mikijevu priču iznad. Po njoj bi zaista ovde trebalo Mekejn, kao i u nekim drugim primjerima. --Darko Maksimović (razg.) 14:07, 28. septembar 2008. (CEST)

I ja sam stekao utisak da bi ovde trebalo Mekejn, ali ne zato što se prema pravopisu Mc bez izuzetka prenosi kao Mek, već zbog toga što je Mekejn ustaljeniji oblik a da nije tako pisalo bi se Makejn. Isto važi i za Mekdonalds i Ali Mekbil. Dakle to su izuzeci, ali je prema Prćićevom rečniku ličnih imena za neustaljene oblike bolje upotrebiti Mak. Zbog toga sam nedavno napisao članak Maklaudov sindrom. M!cki ^talk 17:59, 28. septembar 2008. (CEST)

---

Još kad bismo dobili odgovor na pitanje po kom to kriterijumu je neki oblik "ustaljen" a neki ne, odnosno, po kom kriterijumu je Mekejn "ustaljeniji oblik" u odnosu na Makejn i ko to na Vikipediji odlučuje šta je ustaljeno, a šta ne. Usput, Prćić lepo kaže: McCain /makejn/ Makejn i ne navodi nikakvo BOLjE NEGO i sl. Dakle, pravilan oblik (a valjda bi pravilan oblik trebao da se koristi u nekoj enciklopediji) je Makejn, a sve druge varijante (Mekejn, MekKejn i sl.) treba usmeriti ka Makejn.

I još nešto: Ja imam Pravopis iz 93. i u njemu nisam našao da se "Mc bez izuzetka prenosi kao "mek". Na kraju krajeva, uskoro će novi Pravopis (u kojem je urednik odeljka o transkripciji sa engleskog - pogodite ko?) i siguran sam da u njemu neće pisati "Mc se bez izuzetka prenosi kao mek".

--79.143.164.133 (razgovor) 18:45, 28. septembar 2008. (CEST)

---

Enciklopediji iz 1978, kaže Mak, a ne Mek. Znači taj oblik nije od juče, već se koristi preko 30 godina kod nas. --Nagraisalovićkaži/laži 18:54, 28. septembar 2008. (CEST)

Ja i dalje ne razumem zašto mi bijemo glavu kada postoji Pravopis srpskoga jezika. Kad pametniji i stručniji od nas promene pravopis, promenićemo i mi. Ja znam da ga se ja u svojim tekstovima uvek pridržavam, a što se konkretno Mekejna tiče, zabole me za njega, uvek ću o njemu čitati na engleskom. I makar svo ostali pisali „obolenje“, „obzirom“ i sl, kod mene će to uvek biti „oboljenje“ i „s obzirom“, bar dok tako stoji u pravopisu. --V. Burgić (reci...) 20:10, 28. septembar 2008. (CEST)

A gde si ti pročitao/la (mislim na korisnika 79.143.164.133) da bilo ko na Vikipediji ili konkretno u ovoj raspravi odlučuje da li je neki oblik ustaljen? Koliko ja vidim, ovde se iznose mišljenja korisnika u cilju iznalaženja pravilnog oblika imena američkog političara. Moje mišljenje je bilo da je oblik Mekejn ustaljeniji, ali naravno da moje mišljenje nikoga ne obavezuje. Ja sam citirajući ljude sa foruma „Vokabular“ (a nemam razloga da im ne verujem) naveo tačno stranicu (str. 88 u rečniku ličnih imena) na kojoj Prćić kaže da tom elementu „u našem izgovoru odgovara oblik /mak-/, BOLJE NEGO /mek-/“. Da je dotični hteo da kaže da je u svim slučajevima pravilno samo i isključivo „Mak“ onda bi verovatno izostavio ovo „bolje nego“ (opet moje lično mišljenje). Ili vi možda smatrate da je u pitanju štamparska greška (da i ja budem malo ciničan)? Šta je sa Mekdonaldsom? Pitam ovo jer mi nije jasno da li je Mekdonalds izuzetak od pravila ili treba pisati Makdonalds? Još jedna stvar mi nije jasna iz odgovora anonimnog korisnika: na kojoj konkretno stranici Prćić navodi primer McCain gde tvrdi da je pravilno isključivo Makejn ili je to bio samo primer koji je korisnik naveo? M!cki ^talk 20:25, 28. septembar 2008. (CEST)

Ja se osećam po malo kao pokvarena ploča, ali lično sam uverenja da je Pravopis stariji od bilo kojeg pomagala, poput Klajnovog Rečnika jezičkih nedoumica (na koji se ljudi relativno često pozivaju, mada ne i u ovom konkretnom slučaju). --V. Burgić (reci...) 21:26, 28. septembar 2008. (CEST)

Burgiću možeš li da skeniraš stranu gde ovo piše:

Prema Pravopisu, Mc se prenosi kao Mek, bez izuzetka. --V. Burgić (reci...) 11:28, 28. septembar 2008. (CEST)

--Nagraisalovićkaži/laži 21:32, 28. septembar 2008. (CEST)

Ne, jer ne piše tako. Da piše, rekao bih i u kojoj tački. Kao što sam razjasnio (ili se potrudio da razjasnim) odmah u sledećem postu, dato je na osnovu primera sa Mekdonalds i Meklaud, i nigde ne piše „bolje“, „običnije“ niti bilo koja druga ograda koja bi dozvolilaalternativu „Mak“. Sam prefiks Mek nije obrađen kao takav u delu koji se odnosi na transkripciju sa engleskog, tamo je data obrada glas po glas. Ovi primeri su navedeni kao takvi u rečniku na kraju Pravopisa. I opet, kao što sam već napisao, za nas je posebno zanimljiv slučaj McCloud koji se transkribuje kao Meklaud, zbog ovog McC. Na kraju, ne vidim zašto se ovde prepucavamo, stavimo lepo preusmerenje sa jednog na drugo, u tekstu objasnimo ovu problematiku, a ako još ima negde onaj snimak izgovora kakav često viđam po engleskoj vikipediji, stavimo i njega, i vuk sit i ovce na broju (takoreći pojeo vuk čobanina). --V. Burgić (reci...) 21:49, 28. septembar 2008. (CEST)

Skeniraj onda bilo koju rečenicu iz pravopisa koja dokazuje da je Mek pravilno, a ne Mak. Znači nije da ti ne verujem, ali treba ovo što pre razjasniti. --Nagraisalovićkaži/laži 22:10, 28. septembar 2008. (CEST)

Nemam skener, a imam Pravopis, ali hajde ovako: ja dam sve podatke, pa ako neko ima i Pravopis i skener neka skenira i neka pošalje, u krajnjoj liniji može se pogledati u nekoj biblioteci. M. Pešikan, J. Jerković, M. Pižurica: Pravopis srpskoga jezika (3. dopunjeno izdanje, ekavsko), Matica srpska/Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2002. ISBN 86-83561-04-5. Primeri su dati na str. 417, kompletna pravila transkripcije su na stranama 202-209. I imaš puno pravo da mi ne veruješ, nije problem, niti bih ja imao pravo da se ljutim zbog tvog neverovanja --V. Burgić (reci...) 22:20, 28. septembar 2008. (CEST)

Znači ovo sam ti rekao zato što je u cilju vikipedije. Ovakvi razgovori su se vodili i uvek je neko izašao blokiran, bilo je i ružnih reči itd. Da bismo ovo sprečili zamolio bih korinike koji imaju ovaj pravopis (koji je Burgić gore naveo) i skener da skeniraju i postave ovde. Takav dokaz je bar po meni dovoljan, sve ostalo su nagađanja. --Nagraisalovićkaži/laži 22:26, 28. septembar 2008. (CEST)

Ma daj, čemu blokiranje i ružne reči, sad ćemo još da se svađamo oko Amerikanaca . Ne, ozbiljno, kakvu god soluciju da iznađemo, ne vidim zašto bi se iko ljutio. Za sebe mogu da garantujem da neću. --V. Burgić (reci...) 22:37, 28. septembar 2008. (CEST)

Ja sam malo duže ovde i kada ti kažem često ovakvi razgovori su završavali nečim ružnim. Sada mi se neda da tražim u arhivi ali je često bilo takvih stvari i to baš oko toga šta je pravilno, a šta nije. Zaključak je da gubimo tako korisnike, a tako i članke. Tako da viki najviše trpi. --Nagraisalovićkaži/laži 22:47, 28. septembar 2008. (CEST)

Evo, u mom pravopisu piše da se „ne da“ piše rastavljeno :) Ja mislim da se vi svi toliko oslanjate na taj pravopis samo zato da ne ispadne da ste džaba pukli pare za knjigu :-P --Darko Maksimović (razg.) 00:39, 29. septembar 2008. (CEST)

---

Pa i treba rastavljeno.

--79.143.164.133 (razgovor) 00:58, 29. septembar 2008. (CEST)

Pa naravno. Malo sam zadirkovavao Tonku. --Darko Maksimović (razg.) 01:29, 29. septembar 2008. (CEST)

---

Citat:

"A gde si ti pročitao/la (mislim na korisnika 79.143.164.133) da bilo ko na Vikipediji ili konkretno u ovoj raspravi odlučuje da li je neki oblik ustaljen"

Evo, ovde sam pročitao:

"I ja sam stekao utisak da bi ovde trebalo Mekejn"

"već zbog toga što je Mekejn ustaljeniji oblik a da nije tako pisalo bi se Makejn"

Iz citata se vidi da se po pitanju transkripcije "stiču utisci" i iznose tvrdnje da je nešto "ustaljenije" i donose zaključci tipa "da nije tako, bilo bi ovako". To sve potpada pod originalna istraživanja.

Dalje, iznose se lažne tvrdnje:

":Prema Pravopisu, Mc se prenosi kao Mek, bez izuzetka."

da bi se kasnije autor ove tvrdnje pokušao izvući ovim:

Ne, jer ne piše tako. Da piše, rekao bih i u kojoj tački. Kao što sam razjasnio (ili se potrudio da razjasnim) odmah u sledećem postu, dato je na osnovu primera sa Mekdonalds i Meklaud, i nigde ne piše „bolje“, „običnije“ niti bilo koja druga ograda koja bi dozvolilaalternativu „Mak“."

iz čega se vidi da smo opet imali "proces zaključivanja i sticanja utiska" budući, da, naravno, u Pravopisu NIGDE ne piše da se "Mc prenosi kao Mek, bez izuzetka".

"Koliko ja vidim, ovde se iznose mišljenja korisnika u cilju iznalaženja pravilnog oblika imena američkog političara."

A zar, umesto "mišljenja korisnika u cilju iznalaženja pravilnog oblika" nije bolje samo priviriti u jednu knjigu, u kojoj na strani 88 lepo piše:

McCain /makejn/ Makejn - up. McAdam; NE Makkejn.

I ne bi bilo loše da Miki malo pažljivije pročita moj prvi post u ovoj temi. Ovo ponavljanje me već počinje smarati.

--79.143.164.133 (razgovor) 00:58, 29. septembar 2008. (CEST)

Pročitao sam ja tvoj post, ali ti izgleda nisi moj. Molim da mi citiraš komentar u kome sam ja to odlučio da Pravopis ne treba poštovati i odlučio da je pravilan jedan ili drugi oblik. Ja sam rekao svoje mišljenje, a ne odluku koja je za druge obavezujuća. Komentari koje si citirao upravo to i potvrđuju. Inače, ne sporim tvoje tvrdnje i poštujem tvoje mišljenje, ali molim da mi se ne stavljaju reči u usta. Nigde nisam rekao da sam ja odlučio šta je ustaljeno i šta je pravilno. Nadam se da se bar oko toga slažemo. M!cki ^talk 01:27, 29. septembar 2008. (CEST)

Inače, na ovoj vikipediji stoji Makdonalds, a to što ovaj restoran brze hrane niko tako ne zove izgleda nema veze:) Meni to isto zvuči kao da Sidnej treba da zovem Sidni. Ne znam što bi mi lakše palo ovo prvo. Što je to kao Sidnej ustaljeniji od Mekdonaldsa? --loshmi (razgovor) 02:29, 29. septembar 2008. (CEST)

Mekejn za normalne korisnike srpskog jezika. Makejn za jezičke teroriste tipa T. Prćića (čije teze nigde nisu ozvaničene) i njegove obožavaoce. --Jakša (razgovor) 02:49, 29. septembar 2008. (CEST)

---

Evo, Jakša je presudio. Budući da on, pretpostavljam, spada u "normalne" korisnike srpskog jezika, svi "nenormalni" bi trebalo da što pre prihvate njegove "ekspertske" sugestije i da se slože oko "činjenice" da je Prćić "jezički terorista".

Ne zaboravite, uostalom, da je sve to samo zapis, i da je svakom dato na volju da izgovara to prezime kako želi i kako zna i ume. Budemo li se držali Jakšinih "procena" i "mišljenja", crno nam se piše.

--80.242.124.136 (razgovor) 08:22, 29. septembar 2008. (CEST)

Zaista je nezahvalno mešati se u rasprave za koje nisi stručan Pošto smo ovde diskutovali prvenstveno sa namerom da utvrdimo kako se pravilno transkribuje ime McCain, vratiću se na to. Više ljudi mi je potvrdilo da je pravilno Makejn jer se ovde ne može govoriti o ukorenjenosti. Sa druge strane, gotovo svi su se saglasili da nije nepravilno ni Mekejn i da se zapravo i ovde primenjuje pravilo „u našem izgovoru odgovara oblik /mak-/, BOLJE NEGO /mek-/“. Ne piše u svakoj odrednici, da bi se uštedjelo na prostoru, pa se vjerovatno zato pomenutom korisniku učinilo da važi samo Makejn; umjesto toga, ostale odrednice upućuju na odrednicu McAdam, kod koje stoji potpuno objašnjenje (tj. da za sva takva imena važi /mak-/ BOLJE NEGO /mek-/). Pozdrav svima M!cki ^talk 10:32, 29. septembar 2008. (CEST)

Ideja

Imam ideju. Možda (možda ;-) ) da se ostave Trćićeve verzije i to tako što se kod takvih spornih (oko kojih smo se raspravljali ili se raspravljamo) već u naslovu, kod samog njegovog imena, stavi referenca na Prćićevo pravilo, stranicu njegovog pisanija i broj reda. Na taj način će biti zadovoljni njegovi obožavaoci, a mi ostali se nećemo stiditi što na vikipediji u koju ulažemo toliko truda stoji verzija koju niko ne govori jer će krivica biti svaljena na dotičnog episkopa. --Darko Maksimović (razg.) 12:37, 29. septembar 2008. (CEST)

Darkova ideja je razumno rešenje. Svakako da se crno piše jezičkoj kulturi u kojoj se kao transkripciona Biblija koriste sugestije T.Prćića koji je stručan za englesku fonologiju i ni za šta drugo. Pri transkripciji treba uvažavati originalan izgovor, originalno pisanje, jezički sklop i pravila srpskog jezika i kulturni kontekst oba jezika. Sve ovo stoji i u Pravopisu. --Jakša (razgovor) 02:04, 30. septembar 2008. (CEST)

S obzirom da osim Jakše niko nije odgovorio, pretpostavljam da se svi slažu jer je došlo do konsenzusa. --Darko Maksimović (razg.) 17:56, 30. septembar 2008. (CEST)

Dobro, ali vodite računa o uniformnosti, odnosno u članku koristite samo termin Makejn. Takođe i u drugim člancima koristite taj termin. Ne bi valjalo da koristimo čas jedan čas drugi oblik. M!cki ^talk 19:02, 30. septembar 2008. (CEST)

Nisam ja mislio da to mi (Jakša i ja) radimo, nego da to bude usvojeno pravilo. --Darko Maksimović (razg.) 20:17, 30. septembar 2008. (CEST)

Ja se ne slažem. Mislim da bismo time ispali slepi poštovaoci lika i dela g. Prćića. Po kom kriterijumu usvajamo njegovo mišljenje kao kanon? Prćićeve preporuke su samo preporuke, a ne pravilo koje mora da se poštuje. Bolje staviti ukorenjeni naziv, a u zagradi napisati i onaj koji preporučuje Prćić. A ovo je predlog:

---

Džon Mekejn

Džon Sidni Mekejn ili Makejn (engl. John Sidney McCain; Koko Solo, Panama, 29. avgust 1936) je američki političar i senator Arizone. Džon Mekejn je kandidat Republikanske stranke na predsedničkim izborima u SAD u novembru 2008. godine.

Reference

--loshmi (razgovor) 21:10, 30. septembar 2008. (CEST)

Dobro, neka mi neko poslije kaže da sam ja najnepopustljiviji u raspravama o pravopisu. Suštinski, meni se više sviđa Milošev prijedlog, ali kad sam pisao svoj prijedlog izgleda da sam baš bio raspoložen za kompromis. Sad, ovaj Milošev prijedlog mi se i dopada, ali uistinu postoji problem ko će odlučivati šta je ukorijenjeno a šta ne. S druge strane, možemo da se pouzdamo da se za neke sasvim sigurno zna da su ukorijenjeni, ali se bojim da bi retrospektivno mijenjanje takvih članaka dovelo do rata (ne figurativnog, nego pravog, sa bombama, rovovima, puškama, bajonetima i bodljikavim žicama) kad bi neko pokušao da izmijeni i vrati u normalu npr. Al Paćino, Edi Marfi i Dip parpl. --Darko Maksimović (razg.) 01:48, 1. oktobar 2008. (CEST)

Meni se taj predlog uopšte ne sviđa. Tek onda deluje sve konfuzno. Treba izabrati jednu varijantu (ja predlažem Makejn) i napraviti preusmerenja. Pogotovo što takvih primera ima dosta. Eventualno na stranici za razgovor napišite zbog čega je napisana ta varijanta, a ne neka druga. M!cki ^talk 09:58, 1. oktobar 2008. (CEST)

---

Džon Makejn

Džon Sidni Makejn[1] ili Mekejn (engl. John Sidney McCain; Koko Solo, Panama, 29. avgust 1936) je američki političar i senator Arizone. Džon Makejn je kandidat Republikanske stranke na predsedničkim izborima u SAD u novembru 2008. godine.

Reference ^ Prćić u svojoj knjizi toj i toj preporučuje ovakav izgovor zbog toga i toga.

A zašto ne ovako? Na osnovu kojeg kriterijuma bi naslov članka bio Džon Mekejn, a ne Džon Makejn? U svakom enciklopedijskom članku treba navoditi TAČNE podatke, odnosno, u ovom slučaju, BOLjU varijantu koju je preporučio izvesni lingvista, a sve ostale varijante navesti u članku ili kao preusmerenja na pravilnu varijantu.

Pitanje za Darka: koji su tvoji kriterijumi "normalnosti"?

"kad bi neko pokušao da izmijeni i vrati u normalu npr. Al Paćino, Edi Marfi i Dip parpl".

--80.242.124.136 (razgovor) 11:01, 1. oktobar 2008. (CEST)

Pa moji kriterijumi normalnosti su zasnovani na druženju sa ljudima raznih profila, studentima, radnicima, itd. na gledanju filmova, čitanju novina, slušanju emisija itd. Na svim tim mjestima i od svih tih ljudi sam uvijek čuo samo "Al Paćino", "Džon Mekejn", "Edi Marfi", „Dip parpl“. Onda dođem na vikipediju i doživim da me pojedini korisnici ubjeđuju u to da je čista slučajnost što sam samo tu verziju (te verzije) slušao na svim tim mjestima, i da zapravo „mnogi ljudi negdje tamo“ govore i tu drugu varijantu i kao dokaz mi daju umišljenog reformatora jezika koji se očigledno nije družio sa svim tim radnicima, studentima niti slušao emisije, čitao novine i gledao filmove ali je u svojoj glavi u svojoj samačkoj sobici osmislio genijalan sistem po kojem će ga pamtiti. Ili to, ili je odlučio da proglasi sav svijet nepismenim i neukim i kaže da svi mi zapravo govorimo pogrešno, a samo On zna kako bi zapravo trebalo. --Darko Maksimović (razg.) 11:51, 1. oktobar 2008. (CEST)

Naravno, postoji sveobuhvatna sintagma „originalno istraživanje“ (loš prevod, trebalo bi npr. „sopstveno istraživanje“ ili „lično istraživanje“) kojom se lako rješava ovakvih kao što sam ja: ako ja kažem „Ljudi, alo, u kom svijetu vi živite, SVI kažu Al Paćino, sa izuzetkom Prćića i/ili Klajna“, najlakše je reći „Koji to svi? To je originalno istraživanje.“ iako je i taj koji tako odgovori svjestan da sam ja u pravu, ali mu ta sintagma odlično dođe u nedostatku mogućnosti da se suprotstavi jednostavnoj činjenici da zaista svi tako kažu (osim onih koji su pročitali i prihvatili Prćića/Klajna). Uzmeš Gugl i pretražiš, ne da bi vidio šta je pravilno nego šta se najčešće koristi, i vidiš da 97,82% ljudi zaista kaže Paćino, ali onda ti neko iz naftalina uzme čuvenu poslovicu koja se uzima zdravo za gotovo: Gugl ne može da se koristi za provjeru tačnosti. Tu se međutim zaboravlja da nije ni bila namjera da se provjeri tačnost nego da se dokaže da zaista ljudi (npr. 97,82%) kažu Paćino i da je to ustaljena varijanta. Ali ne. Bitno je šta kaže čovjek koji je otišao u štampariju i odštampao knjigu a prethodno završio lingvistiku. Jaka stvar. Ako je završio lingvistiku, može da poznaje gradivo, ali to mu ne daje pravo da reformiše srpski jezik po svom ćefu. --Darko Maksimović (razg.) 11:59, 1. oktobar 2008. (CEST)

---

A ti mu dođeš kao svojevrsni "korektor" "nedela" koje rade "završeni lingvisti" koji "poznaju gradivo", ali ne toliko koliko ti? Jednostavnije rečeno, ti se možeš buniti koliko hoćeš, možeš biti vulgaran, prost, ironičan i ciničan koliko hoćeš, ali moraš da shvatiš da sva ta tvoja galama nema efekta, jer si ti ti jedan obični D.M. koji se druži sa "ljudima raznih profila, studentima, radnicima, itd. na gledanju filmova, čitanju novina, slušanju emisija" čija misija "očuvanja normalnosti srpskog jezika" naprosto ne može da uspe jer njen glavni ideolog naprosto za to nije stručan niti kompetentan. Stručnost i kompetencija se ne stiču "druženjem sa ljudima raznih profila, studentima, radnicima, gledanjem filmova, čitanju novina, slušanju emisija itd.", niti vređanjem stručnijih od sebe, niti svakodnevnim ironičnim komentarima na adresu istih, niti pozivanjem na rezultate na Guglu, niti svesnim ignorisanjem i omalovažavanjem sugestija stručnijih od sebe.

--80.242.124.136 (razgovor) 12:57, 1. oktobar 2008. (CEST)

Da li ti korisniče 80.242.124.136 zaista ta imena tako i izgovaraš? Šta ti kažu ljudi koji to čuju? Je l' im čudno ili ne primećuju? Je l' i oni tako govore? --loshmi (razgovor) 13:10, 1. oktobar 2008. (CEST)

---

A da li ti, korisniče Lošmi, ZAISTA ta imena izgovaraš na način za koji se zalažeš? Mislim, da li ZAISTA kažeš Dip parpl i Edi Marfi? Koliko mi je poznato, ti si izuzetno ponosan na svoje poznavanje engleskog jezika i izgovora istog, pa bih, s obzirom na tu činjenicu, ja bio zapanjen i strahovito razočaran kada bih te čuo da kažeš "parpl" i "Marfi". S obzirom na tvoje proklamovano poznavanje engleskom, ja očekujem da ti ta imena izgovaraš kao pɚːpl i mɚːfi, e da bi svojoj bližoj i daljoj okolini dokazao i pokazao PRAVILAN izgovor. Još samo kada biste svi vi shvatili da se ovde ne govori o izgovoru, već o grafičkom predstavljanju izgovora, odnosno o TRANSKRIPCIJI. A ako do sada još uvedk niste uspeli da shvatite razlike i sličnosti između transkripcije i izgovora - tu vam niko ne može pomoći.

Sa Darkom se slažem u jednoj stvari: u vezi upotrebe pojma originalno istraživanje. Na Vikipediji, ali i van nje, se taj termin često upotrebljava sa namerom da se sagovornik u nekoj diskusiji obeshrabri od daljih komentara ako se na drugi način ne mogu napasti njegovi argumenti. Naročito često taj termin upotrebljavaju osobe koje su „stručne“ za predmet rasprave. U ovoj diskusiji je nekoliko puta upotrebljen pojam originalno istraživanje, iako se radi samo o iznošenju mišljenja a ne o postavljanju bilo koje verzije u konkretan članak. Sa druge strane, imamo i situaciju da se korisnik poziva na određenu literaturu ali ne navodi kompletnu rečenicu na koju se poziva već samo onu verziju za koju lično smatra da je ispravnija. Pitam se kakvo je to istraživanje (originalno, lično, lažno)? U vezi konkretne problematike o kojoj diskutujemo, ja sam na osnovu svih iznetih komentara, više za varijantu Makejn. Ali da se na stranici za razgovor napiše komentar u kome bi se objasnilo da nije pogrešno ni Mekejn (treba navesti literaturu i tačnu stranicu na koju se pozivamo), ali da dotični autor preporučuje varijantu Makejn kao bolje rešenje i da se bolje rešenje uzima kao izbor za enciklopedijski članak. Tvrdnja da je tačna samo varijanta Makejn i da tu ne važi „mak“ bolje nego „mek“ nije tačna. --M!cki ^talk 12:50, 1. oktobar 2008. (CEST)

To kad lingvisti kažu "bolje nego" znači da su svesni da se druga varijanta ravnopravno (ili više) koristi i da je malo verovatno da će se to promeniti, iako bi po njima bila bolja ona koju oni predlažu. Neretko se varijanta za koju se lingvisti zalažu ne primi u praksi, pa onda priznaju i "pogrešnu" varijantu, s naznakom da je ona "njihova" ipak bolja. --loshmi (razgovor) 13:10, 1. oktobar 2008. (CEST)

Kako niko ne primećuje očiglednu činjenicu: Prćićeve sugestije su originalno istraživanje i takve će ostati sve dok se ne usvoje u nekom budućem pravopisu (nadam se nikad). --Jakša (razgovor) 18:04, 1. oktobar 2008. (CEST)

Hehe, samo se ti nadaj. A ja se pretpostavljam da ćeš ti, kad pogledaš KO je urednik odeljka za transkripciju sa engleskog u novom Pravopisu, revoltirano dati svoju "ekspertsku" izjavu da novi Pravopis ne valja ništa i da ga treba bojkotovati. Možda organizuješ i ulične proteste i pozoveš na ritualno spaljivanje istog.

Ono što nije u važećem pravopisu, nije u pravopisu, pa se ti uvlači Prćiću koliko hoćeš. Nećeš od toga postati nimalo pametniji. --Jakša (razgovor) 19:22, 1. oktobar 2008. (CEST)

--79.143.164.133 (razgovor) 18:24, 1. oktobar 2008. (CEST)

---

Ah, da, zaboravih - možeš ponoviti i svoju legendarnu izjavu: mene ovde neko zajebava. A tebi još samo vire cipele iz guzice izvesnih likova na Vikipediji. Verovatno ti je ponestalo vazelina.

--79.143.164.133 (razgovor) 20:00, 1. oktobar 2008. (CEST)

Nema problema Jakša ako ti smatraš Prćića nekompetentnim jer u trenutno važećem Pravopisu nisu zastupljena njegova pravila transkripcije. Tehnički gledano mi se rukovodimo Pravopisom srpskog jezika. Ali, imaj u vidu da se i autori Pravopisa slažu da ta oblast nije najsrećnije odrađena. Nažalost Stoga su stručni ljudi, koji rade na Pravopisu, odlučili da povere Prćiću rad na tom delu (transkripcija sa engleskog jezika). Ako se napravimo ludi i potpuno zanemarimo Prćića i stavimo u sve članke one oblike koji nama odgovaraju po sluhu, šta ćemo raditi kad uskoro izađe novi Pravopis i u njemu stoji da umesto tih treba da stoje drugi oblici? Bolje je da se enciklopedija rukovodi onim što je ispravno, a ako je nešto sporno onda da se stavi napomena ili objašnjenje na stranici za razgovor. Nisam ni za bespogovorno slušanje ljudi koji sebe smatraju stručnim da nam pomognu u toj oblasti (ovo naglašavam jer neretko i oni burno odreaguju, ukoliko drugi korisnici izraze sumnju u njihove stavove ili požele da postave dodatna pitanja), ali nisam ni za to da ih nazivate „pravopisnom mafijom“. To nam svakako neće pomoći da dođemo do pravog rešenja, a ima veliki potencijal da izazove lične sukobe itd. Ako neko smatra da je Al Pačino nepravilan oblik onda neka na stranici za razgovor pokuša to da raspravi (iznoseći svoje argumente, pozivajući se na neku literaturu i izvore), ali nemojmo jedni druge da nazivamo mafijašima, plaćenicima i sl. Malo je čitava ova rasprava otišla u širinu, ali nije loše raspraviti neka pitanja kako se ubuduće ne bismo opet na njih vraćali. M!cki ^talk 19:53, 1. oktobar 2008. (CEST)

Ako insistirate na primeni standarda, onda budite dosledni. Prćić nije u pravopisu. Moguće je da će neka nova verzija pravopisa promeniti neka pravila, ali je to sve u sferi spekulacija. Pravopisno ispravno je oni što je u skladu sa važećim pravopisom. --Jakša (razgovor) 20:25, 1. oktobar 2008. (CEST)

---

Klajn i jezički priručnik za sve što počinje sa Mc daju Mek a ne Mak. Šta ćemo sad? Definitivno Džon Mekejn a u fusnoti može da stoji da jedan lingvističar smatra da je u pitanju Makejn mada ne vidim tačan razlog da se jednom čoveku pridaje toliki značaj.--Avala (razgovor) 11:49, 3. oktobar 2008. (CEST)

Evo kako funkcioniše pravopisna mafija na srpskoj vikipediji: neko umisli kako bi nešto trebalo. Onda traži član u pravopisu da to potvrdi. Ako nije tamo, onda se traži kod Klajna. Ako nije ni tamo, onda je Prćić autoritet i.t.d. A u članku i dalje stoji nakaradno Makejn. --Jakša (razgovor) 15:23, 4. oktobar 2008. (CEST)

Jezik se ne smije praviti, on mora nastajati, i ne smije se propisivati

— Vuk Karadžić

I onda je Vuk imao neprijatelje, a danas bi imao Klajna i Prćića. Klajnu i Prćiću svakako neće spomenik stojati kod Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. --Darko Maksimović (razg.) 20:50, 5. oktobar 2008. (CEST)

Vargas i Fernandez

Kako se transkribuju ova španska prezimena? Vargas ili Varhas? Fernandez ili Fernandes?—Džonaja ¿Por qué no te callas? 23:52, 27. septembar 2008. (CEST)

Prema Pravopisu: G kad nije ispred E i I kao G, a ako jeste ispred E i I kao H (primeri Santjago i Borhes). Z kao Z, a sipred bezvučnog suglasnika kao S, npr Velaskez (imaš u jednoj reči oba slučaj). Zaključak – Vargas i Fernandez. --V. Burgić (reci...) 11:17, 28. septembar 2008. (CEST)

Hvala!—Džonaja ¿Por qué no te callas? 11:26, 28. septembar 2008. (CEST)

pariski ili pariški?

Da li se pravilno kaže pariski ili pariški? --Damjan /razgovarajmo/ 21:03, 29. septembar 2008. (CEST)

Pariski, jednačenje po zvučnosti. --V. Burgić (reci...) 21:59, 29. septembar 2008. (CEST)

Kineski jezik

Zašto Guangdung, kad je pinjin varijanta Guǎngdōng? Pošto je pinjin fonetsko pismo, trebalo bi da postoje jasna i jednostavna pravila kako se prenosi u srpski. Isto tako, u nekim imenima kineskih provicija slogovi su razdvojeni (Hei-lung-đijang), dok se druge pišu na vrlo neobičan način (H'-nan). --Jakša (razgovor) 15:20, 30. septembar 2008. (CEST)

Zato što postoji stranica koja se bavi pravilima transkripcija se kineskog - Vikipedija:Transkripcija sa kineskog jezika i na njoj, izmeđ' ostalog stoji da se dong transkribuje kao dung. Poz.--Erin (razgovor) 17:06, 30. septembar 2008. (CEST)

Hvala na ukazivanju na stranicu, ali mislim da problem nije rešen. Nije sporno da je pinjin u upotrebi u Kini, ali je predložena tabela slogova rađena kao „jedna od verzija za transkribovanje“. Upotreba crtice je sumnjiva kao preporuka, jer čitalac treba unapred da zna gde ona dolazi u Sinđijang, Kuomintang i slično. I apostrofi verovatno imaju bitno značenje za lingviste, ali nije jasno šta oni znače za prosečnog korisnika vikipedije. Ako u kineskom slogovi ŠANG i (H)AJ mogu da imaju zasebne akcente, to ne znači da u srpskom Šangaj može imati dva akcenta. Da li pravopisni ćitapi imaju neku preporuku? --Jakša (razgovor) 18:45, 30. septembar 2008. (CEST)