Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/34

mini-pitanje

Ja imam jedno kratko i konkretno pitanje, kako bi se pravilno pisala sintagma: dom saveta okruga (tog i tog)? Po meni, prva reč bi trebala veliko, e sad pošto je to naziv nekog saveta, a ujedno i naziv Okruga imam dilemu oko toga...--ALukić ^{(konverzacija)} 18:51, 2. novembar 2011. (CET)

Ipak DžerZi

Iako smo u diskusiji Novi Pravopis: Nju DžerSi ili DžerZi? zaključili da P10 kaže DžerSi, ispostavilo se da novi pravopisni rječnik ne sadrži cijelu priču. Uporedimo li t. 6 u P93 sa t. 3 u P10, vidi se da je pravopisac ispravio DŽERSI u DŽERZI, što znači da tekst nije usklađen s rječnikom. Pošto se i Klajn i Prćić slažu da je bolje DžerZi, predlažem da se odgovarajući članci preimenuju u Nju Džerzi odnosno Džerzi. --Pojnt Dred (razgovor) 17:58, 6. novembar 2011. (CET)

Da, ne bi bila prva greška u rečniku. Rečnik je izgleda samo prepisan i nije usklađen sa novim pravilima. --Jagoda ispeci pa reci 09:10, 7. novembar 2011. (CET)

Kad ste kod Džerzija, njegov glavni grad se čita na francuskom ili na engleskom? Džerzijski, takođe, više vuče na francuski. Tako da bi Sent Helije zapravo trebao da bidne Sen Helije, ili štakakogodveć? --Pavlica talk 14:04, 7. novembar 2011. (CET)

Ako mogu da se oslonim na ovu damu iz SADa, naglašava se ovo R na kraju. --Pavlica talk 14:07, 7. novembar 2011. (CET)

Ne valja ti original. Prćić kaže: St Helier. A transkribuje se kao Sent Helijer. Rečnik geog. imena. str. 123.--Jagoda ispeci pa reci 22:55, 12. decembar 2011. (CET)

Na to sam i mislio. --Pavlica pričaj 13:19, 13. decembar 2011. (CET)

Crvena reka severa

Šta mislite o ovom prijedlogu kao mogućem rješenju za nesretni naslov Red river? --Pojnt Dred (razgovor) 12:43, 7. novembar 2011. (CET)

A što? Šta fali nazivu Crvena reka? --Jagoda ispeci pa reci 13:55, 7. novembar 2011. (CET)

Ima još jedna na jugu (vidi naslove engleskih članaka). --Pojnt Dred (razgovor) 13:58, 7. novembar 2011. (CET)

Stvar je u tome što je ta severna reka međunarodnog karaktera (kanadsko - američka) i u celom svetu je Red izuzev u SAD gde joj je dodat nastavak "Severni" da bi se razlikovala od južne. Uostalom to se može videti i na engleskom članku. --NikolaB (razgovor) 14:02, 7. novembar 2011. (CET)

Pa onda neka bude Crvena reka. Ovo sad je kao da smo napisali Ajl ov Men ili Silikon Vali. --Pojnt Dred (razgovor) 14:09, 7. novembar 2011. (CET)

Da OK, a šta da radimo sa njenim brojnim pritokama slikovitih imena: Otter Tail, Wild Rice River, Elm River, Turtle River, Buffalo River, Red Lake River. Vidrin rep mi je favorit ovde. --NikolaB (razgovor) 14:35, 7. novembar 2011. (CET)

Prevesti dijelove koje imaju neko značenje, čista imena transkribovati, kao što radi Prćić. Rijeka nije dobila ime po g. Redu. --Pojnt Dred (razgovor) 14:42, 7. novembar 2011. (CET)

Slobodno mi sredi imena tih reka koje su navedene jer ću sve njih da pišem. --NikolaB (razgovor) 15:01, 7. novembar 2011. (CET)

Pa ako je u celom svetu Crvena reka, a samo u SAD ima i taj dodatak južna/severna, onda mislim da je bolje da stoji samo Crvena reka kao svuda u svetu, a u samom tekstu nek se kaže da u SAD ima naziv Južna/Severna crvena reka. Dalje, ako protiče kroz Kanadu i SAD, onda mislim da bi bilo bolje njoj dodeliti čist naziv Crvena reka a da ona u Aziji ostane Crvena reka (Azija). Ovo su samo neke ideje, ako vam se dopadaju, ok, ako ne, opet ok. --Jagoda ispeci pa reci 15:17, 7. novembar 2011. (CET)

U redu. Slobodan je naslov Crvena reka, znači trebalo bi otključati Red river. --Pojnt Dred (razgovor) 19:26, 7. novembar 2011. (CET)

Esti

Jel' postoji neka zvanična transkripcija estonskog na srpski? --Pavlica talk 17:30, 10. novembar 2011. (CET)

Ne. --Pojnt Dred (razgovor) 18:13, 10. novembar 2011. (CET)

Divno. --Pavlica talk 18:15, 10. novembar 2011. (CET)

Robert Moray

Kako se prenosi u naš jezik njegovo prezime, odnosno da li već postoji neki ustaljeni oblik? Istoričari? Pravopisci? — Lampica ☎ 17:22, 12. novembar 2011. (CET)

Ako se, kao što piše, izgovara kao Murray, onda je Robert Mari. --Pavlica talk 17:30, 12. novembar 2011. (CET)

Mari.

--Sly-ah (razgovor) 19:59, 12. novembar 2011. (CET)

Ne postoji referenca za tu tvrdnju na en.viki.

• Murray je Meri (mɜri) ili Mari (mʌri)
• Murrey je Meri (mɜri)
• Na ovom snimku meni se čini da kaže Mori ili Morej.

Ima li još ko? --Nagrakaži/laži 20:04, 12. novembar 2011. (CET)

Napisano je da se tako izgovara. Moray (pronounced Murray), Sir Robert Moray (alternative spellings: Murrey, Murray)... --Pavlica talk 21:04, 12. novembar 2011. (CET)

Evo, imam ja.

[[1]]

--Sly-ah (razgovor) 21:04, 12. novembar 2011. (CET)

Da, to sam zaboravio da postavim. :) I onda jel Morej ili Mari? Ima li šta kod Prćića?--Nagrakaži/laži 21:08, 12. novembar 2011. (CET)

Moray or Murray2 (ˈmʌrɪ) —n 1st Earl of, title of James Stuart. ?1531--70, regent of Scotland (1567--70) following the abdication of Mary, Queen of Scots, his half-sister. He defeated Mary and Bothwell at Langside (1568); assassinated by a follower of Mary

Kod Prćića nema, ali je valjda i ovo dovoljno. Bdv, isto ovako piše i u Longmanu, a i u CPD-u. Dakle, Mari. Ne znam otkud ti ideja da je Morej?

--Sly-ah (razgovor) 22:13, 12. novembar 2011. (CET)

Članak o En Bolin

U Razgovoru je data referenca za transkripciju En Bolin, dok suprotna strana nije pronašla pravopisne reference za transkripciju Ana Bolen. Vjerovatno smatra da Štokholm može postati Stokholm, da Prisli može postati Presli, da Los Anđelos može postati Los Anđeles, ali da je transkripcija Ana Bolen toliko beznadežno ukorijenjena da nikako ne može postati En Bolin, kako je i dan danas zovu govornici engleskog jezika. Ne zaboravimo, ovdje se ne radi o tradicionalnim imenima kraljeva i kraljica pa da se ponekad prevode, nego o običnom imenu i prezimenu. Čak i Šekspir mora biti Vilijam ili (lošije) Vilijem, ali ne Viljem. --Pojnt Dred (razgovor) 14:59, 17. novembar 2011. (CET)

Suprotnoj strani nisu potrebne reference - uvek se govorilo Ana Bolen. --Boleyn (r) 15:05, 17. novembar 2011. (CET)

Dakle, ti kao predstavnik suprotne strane priznaješ da nemate reference za ukorijenjenost transkripcije Ana Bolen, dok se ja pozivam na Pravopis srpskoga jezika, odobren Maticom srpskom, koji propisuje da svi udžbenici, atlasi, enciklopedije i slični izvori imaju da slijede jedan spisak transkripcija, koji je za engleski jezik sastavio Tvrtko Prćić. U tom spisku postoji određeni broj izuzetaka (Linkoln, Isak Njutn...), ali nema Ane Bolen. Ja sam pročitao Klajnove i Prćićeve članke, iz kojih proizilazi da treba istrajavati na ispravnim oblicima kao što su Stokholm ili Presli, čak i kada su se uobičajili neki drugi, pa mi stoga nije čudna varijanta En Bolin. Protiv Pravopisa možeš se boriti samo drugim pravopisnim izvorima, nikako udžbenicima i ostalim podređenim izvorima. --Pojnt Dred (razgovor) 15:19, 17. novembar 2011. (CET)

Gdje su reference? Želim reference za En i za Bolin, sa navedenim izvorom i brojem stranice.--V i k i v i n dR 15:11, 17. novembar 2011. (CET)

Mislim da je to već navedeno, Prćićev rečnik, za En i za Bolin, kao i njegova pravila u P10. Dakle, sumnje nema da se Ann i Boleyn transkribuju kao En i kao Bolin. Pitanje je da li se ime ove kraljice može tretirati kao ukorenjeno, kao npr. Isak Njutn, ili ne. Nigde u literaturi nije navedeno da je ona izuzetak, kao što je za Njutna, ali s druge strane, Ana je živela mnogo pre Njutna. Ja neću da se mešam, jer ne mogu ni jednu stranu 100% da podržim. Vidim pro i kontra i kod jednog i kod drugog oblika. Samo se nadam da ćete rešiti problem bez vređanja, ni međusobnog ni vređanja trećih osoba koje nisu ovde da bi mogle da se brane. --Jagoda ispeci pa reci 15:17, 17. novembar 2011. (CET)

Citirao sam Prćićev rječnik na stranici za razgovor, a stvar je u tome što Prćić i Klajn podržavaju ispravljanje čak i duboko uobičajenih oblika kao što su imena ovih gradova. Zato tražim da suprotna strana dokaže da pogrešno tumačim pravopisnu normu. Ako podnese pismo od Prćića u kojem čovjek izuzima Anu Bolen, svaka čast, ali ne može se po nekom osjećaju ili nekolicini knjiga staviti Ana Bolen i onda tražiti od mene čvrst pravopisni dokaz da nije tako. Dokaz moraju podnijeti oni koji idu protiv pravopisne norme. --Pojnt Dred (razgovor) 15:25, 17. novembar 2011. (CET)

U svim istorijskim knjigama se pominje kao Ana Bolen. Sećam se jednog priručnika iz istorije, koji sam čitao pred takmičenje, i tu sam se prvi put sreo sa njom (kao Anom Bolen)(zapravo je bila Elizabetina biografija, ova je samo pomenuta). U svim romanima objavljenim kod nas, a koji se bave njenim životom, zovu je Ana Bolen. Treba li da nabrajam: Nasleđe Bolenovih, Ana Bolen, Dnevnik Ane Bolen, Druga Bolenova kći (izdaje Laguna, bio je bestseler u Srbiji). U svim filmovima o njoj, emitovanim kod nas, zovu je Ana Bolen. Treba li da nabrajam: Ana od hiljadu dana (stari), Henri Osmi (TV-film ako se ne varam), Ludilo kralja Henrija Osmog, Druga Bolenova kći (igra je Natali Portman) - film bio najpre na Pinku, potom na RTSu i sad na Avali, zatim megapopularna serija Tjudorovi, sa Natali Dormer, gde je takođe bila Ana. Opera Ana Bolen u Narodnom pozorištu itd... Jednom rečju: nacija je zna pod tim imenom. Plus to što je rekla Jagoda, da je ona starija od Njutna, pa kad je on izuzetak i ona je. Navalili ste bre ko mutavi! Žao mi i da pogledam članak. En, Tvrtko, Klajn, En, Tvrtko, Klajn, i u krug, nema drugo. --Boleyn (r) 15:37, 17. novembar 2011. (CET)

Nije to nikakav dokaz. Možeš pronaći daleko više izvora za transkripcije Štokholm, Prisli i Los Anđelos, pa ipak to ništa ne znači. --Pojnt Dred (razgovor) 15:44, 17. novembar 2011. (CET)

I? Kamo bolja referenca? --Pojnt Dred (razgovor) 16:35, 17. novembar 2011. (CET)

Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li se na Vikipediji dogovoriti oko transkripcije.

— Sveto jevanđelije po Marku 10:25

-- Loshmi (razgovor) 21:16, 19. novembar 2011. (CET)

"Čim pre"

Primetio sam da se ova uzrečica sve češće upotrebljava. Molim vas da neko kaže da li je ovo uopšte uzrečica i da li je ovo gramatični ispravno. --89.216.144.120 (razgovor) 16:40, 19. novembar 2011. (CET)

Uzrečica može biti a i ne mora, to sve zavisi od osobe. Inače, znači "što pre". Ja sam obično ovaj izraz viđala u ijekavskom obliku (čim prije), ali to opet ne mora ništa da znači... --Jagoda ispeci pa reci 20:52, 21. novembar 2011. (CET)

Kveščn

Jel neko može da mi objasni šta je ovaj EAS? Nešto kao Pravopis, ili? Hvala. --Pavlica talk 20:40, 21. novembar 2011. (CET)

S obzirom ko ga je ostavio, teško da će biti Pravopis. Pre će biti neki atlas ili eventualno enciklopedija. --Jagoda ispeci pa reci 20:50, 21. novembar 2011. (CET)

Budući da nemamo transkripciona pravila za estonski, ovo je idealna prilika za geografe da pokažu kako i za ovo ime postoji nedvosmislen dogovor, koji se ne smije mijenjati ako ikada dobijemo pravila. Ko će prelistati udžbenike, enciklopedije ili atlase? Baš me zanima hoće li svugdje pisati isto, ili će negdje biti Jerve a negdje Jarve (a možda i Jorve?). Da li je svugdje Kohtla ili možda i Kotla? --Pojnt Dred (razgovor) 22:27, 21. novembar 2011. (CET)

Ovo mu dođe kao ironija jel? Porediti gradić star 50-ak godina bez nekog većeg globalnog značaja sa terminima koji su poznati stolećima. Ajd uozbilji se.--NikolaB (razgovor) 23:27, 21. novembar 2011. (CET)

Enciklopedijski atlas sveta Mona i Manjane od 250 evra (ako se ne varam).

--Sly-ah (razgovor) 22:40, 21. novembar 2011. (CET)

Englezi kažu da je transkripcija estonskog i finskog ista. U finskom nema vokala õ i ü. Sve u svemu, po tom pravilu, bilo bi Kohtla-Jerve. Btv, ko uopšte utvrđuje transkripciona pravila? --Pavlica talk 22:46, 21. novembar 2011. (CET)

Pavlice, vodi računa, na vrlo si opasan teren zašao s tim pitanjem. Pa kako ko, bogo moj? Pa lingvisti, ko bi drugi? I uglavnom su to i ljudi koji su stručni i za jezik sa kog se pravi transkripcija, pa je eto Prćić koji je prof. engleskog, pravio pravila za engleski, a prof. Rajić, koji je opet prof na Skandinavistici na Bgd univerzitetu, pisao pravila za skandinavske jezike... --Jagoda ispeci pa reci 22:51, 21. novembar 2011. (CET)

„ Uspostave se kontakti između stranih jezika i srpskog, a onda narod preuzima imena kako zna i umije. Lingvisti proučavaju jezičke kontakte, te pronalaze i objavljuju obrasce po kojima se imena iz stranih jezika prenose u srpski, što olakšava narodu buduće preuzimanje imena i često vodi do ispravljanja starih, pogotovu onih za koje ne postoji jednoznačan dogovor. Ako se i ne prihvati svako pravilo, objavi se nova verzija i tako dalje. ” — Ja, u raspravi o En Bolin

--Pojnt Dred (razgovor) 23:03, 21. novembar 2011. (CET)

Dragi lingvisti,

...pišem vam u nadi kako bi saznao tačnu transkripciju prezimena ovog Arčibalda. Mingis ili Menzis (haha )? Hvala unapred. --Pavlica talk 17:31, 24. novembar 2011. (CET)

Na dictionary.com ima drugačija IPA /ˈmɛnziz/ prema kojoj bi trebalo da bude Mensiz. Prema IPA na wikipediji, Mingis. --Jagoda ispeci pa reci 17:42, 24. novembar 2011. (CET)

Mindžis? --Bolen (nek' crknu dušmani) (r) 17:45, 24. novembar 2011. (CET)

Tebi stvarno nema pomoći. Treba ti oprati tastaturu sapunom... --Jagoda ispeci pa reci 17:46, 24. novembar 2011. (CET)

--Bolen (nek' crknu dušmani) (r) 17:57, 24. novembar 2011. (CET)

Rekao bih Mingis ili Mengis. 0:52 i 1:10 --Nagrakaži/laži 18:02, 24. novembar 2011. (CET)

---

Mingis (po škotskom izgovoru) (hahaha) ili Menziz (po engleskom) (ha-ha-ha-ha).

Izvori: TP (haha), CEPD (haha) i LPD (ahaha).

--Sly-ah (razgovor) 19:39, 24. novembar 2011. (CET)

Slajo, vidi Prćića, tabela suglasnika napomena 3. Kaže: Iaza samoglasnika na kraju i unutar reči... kao /z/, ali iya suglasnika nakraju reči.. te položaji iza suglasnika unutar reči, kada se prenosi kao /s/. Dakle, NE Menziz, nego Mensiz, jer ovde /z/ dolazi iza /n/.--Jagoda ispeci pa reci 21:20, 24. novembar 2011. (CET)

Ne, tako se prilagođava samo S, a ovo je MENZIES. --Pojnt Dred (razgovor) 21:54, 24. novembar 2011. (CET)

---

Umešavanje latinice u ćirilicu od strane jednog dragog lingvista, neumor(lj)ivog pravopizdžije (hahahaha) "po izgovoru" (ahem)

Prati tastaturu sapunom ( )

--SlobodanKovačevićbiblbroKS 21:09, 24. novembar 2011. (CET)

Jagodo, u Transkripcionom rečniku u odrednici Menzies piše: Menziz ILI Mingis (po škotskom izgovoru).

--Sly-ah (razgovor) 22:09, 24. novembar 2011. (CET)

Dobro ako piše, ja imam samo onaj za geografska imena. Dred, ne kapiram šta hoćeš da kažeš. Napomena 3 pripada glasu /z/, ne /s/. Imaš i primere, Golsvorti, Kingsli.--Jagoda ispeci pa reci 22:15, 24. novembar 2011. (CET)

Pročitaj napomenu još jednom: „Iza samoglasnika na kraju i unutar reči, predstavljen slovom S“. Ovo ime se piše sa Z. Ne možeš transkribovati samo prema IPA, već moraš pripaziti i na pisanje u engleskom. --Pojnt Dred (razgovor) 23:31, 24. novembar 2011. (CET)

Aha. To mi je promaklo. Zaista sam gledala samo IPA. Fala na objašnjenju! --Jagoda ispeci pa reci 09:11, 25. novembar 2011. (CET)

"Zamoljavanje"

Da li mogu prilikom službene prepiske da napišem rečenicu koja počinje sa "Zamoljavam vas"? Da li se pismena molba može napisati tako ili ne, ili je poželjniji neki drugi oblik. Ako jeste, molim da nam to neko pojasni. Hvala. Pozdrav. --80.93.227.138 (razgovor) 13:25, 19. oktobar 2011. (CEST)

Šta misliš? --Jagoda ispeci pa reci 21:56, 26. oktobar 2011. (CEST)

Molim vas da neko odgovori! --89.216.144.120 (razgovor) 16:39, 19. novembar 2011. (CET)

Hvala još jednom. --Poki |razgovor| 17:21, 27. novembar 2011. (CET)

Pokrajac, jesi li to ti? Pa sto ne kazes! Ne, ne mozes da napises "zamoljavanje". To se zove "molba", a molbu pocinjes sa Molim Vas... --Jagoda ispeci pa reci 17:29, 27. novembar 2011. (CET)

E, pa hvala i drugi put! :) --Poki |razgovor| 10:29, 1. decembar 2011. (CET)

Rotten Tomatoes

Pišem članak o ovome, ali ne znam da li da naziv ostavim u originalu ili da ga transkribujem? Slično pitanje i za Box Office Mojo, izdavačku kuću Alyson Publications i filmskog distributera TLA Releasing?--V i k i v i n dR 17:25, 6. decembar 2011. (CET)

Nema jasnog pravila, ali ništa od toga ne bih transkribovao. --Pojnt Dred (razgovor) 12:18, 7. decembar 2011. (CET)

Ca-pufffff

Helou. Primetih da je prezime Vlade Georgieva preimenovano u Georgijev, po P i Klajnu kao izvorima. Valjda čovek zna kako se preziva, nije na nama da ubacujemo samoglasničko J gde mu nije mesto, čak iako je pravilnije.--Pavlica pričaj 22:46, 12. decembar 2011. (CET)

Onda nije Biatlon nego bijatlon? --Pavlica pričaj 21:10, 13. decembar 2011. (CET)

Ne, dobro je biatlon, jer se radi o sastavu višesložne reči. Ovde bi J došlo na spoj reči, što se nikad ne radi. Isto je ii sa medievista, na primer...--Jagoda ispeci pa reci 21:52, 13. decembar 2011. (CET)

Zar je prefiks reč? Spoj reči je genitiv množine - pretpostavka. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 22:10, 13. decembar 2011. (CET)

Pa morace da menja prezime sto pre ! Valjda Klajn i Prcic bolje znaju kako se preziva. Ipak su oni Bogovi, koji salju izaslanike na vikipediju. --Zrno (razgovor) 21:31, 13. decembar 2011. (CET)

OK, nema potrebe za ciničnim/sarkastičnim tonom. --filip @ 21:39, 13. decembar 2011. (CET)

Imaš li ref za to? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 21:45, 13. decembar 2011. (CET)

Ca-pufffff! --Pavlica pričaj 21:50, 13. decembar 2011. (CET)

Eto, našao si, pročitaj pažljivo :)--Jagoda ispeci pa reci 21:52, 13. decembar 2011. (CET)

Aaaaa! Sad mi je jasno. --Pavlica pričaj 21:57, 13. decembar 2011. (CET)

Mišljah na ref za to da nema potrebe za ciničnim/sarkastičnim tonom, no ne mari. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 22:12, 13. decembar 2011. (CET)

Grohotno se nasmejah. --Pavlica pričaj 18:05, 14. decembar 2011. (CET)

Nasmejaste se tome što ne mari? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 20:19, 14. decembar 2011. (CET)

Lana Del Rey

Helou. Jel bi se ovo transkribovalo kao Lana Del Rej, ili Lana del Rej? Pošto je Del Rej tip Fordovog automobila. --Pavlica pričaj 20:40, 15. decembar 2011. (CET)

Lana del Rej. Pomoćne riječi pišu se malim slovom, osim kada se nađu na početku (Robert de Niro, ali glumac De Niro). --Pojnt Dred (razgovor) 21:02, 15. decembar 2011. (CET)

Hvala. Alesandro Del Pjero? --Pavlica pričaj 21:04, 15. decembar 2011. (CET)

Isto. Navode baš to prezime u tački 58, koja uređuje pisanje pomoćnih riječi. --Pojnt Dred (razgovor) 22:32, 15. decembar 2011. (CET)

Myron Scholes

Drugari, da li bi prezime ovog naučnika trebalo da glasi Šolz, Šoulz ili Šouls kako je neko već stavio u ovom članku, ili je nešto četvrto ispravno? Dvoumim se (ili troumim ), zbog izgovora kakav je naveden ovde. —Lampica ☎ 17:42, 17. decembar 2011. (CET)

EPD kaže Skoulz. --Jagoda ispeci pa reci 17:48, 17. decembar 2011. (CET)

Skouls, ne Skoulz, ali može biti i Šouls. Na Jutjubu ga zovu dvojako, što znači da moramo saznati Majronov lični izgovor. --Pojnt Dred (razgovor) 21:42, 17. decembar 2011. (CET)

A ovde kažu Šolz? To da li je na početku š ili sk mi liči na onu mogućnost da se schedule čita sa š ili sk? —Lampica ☎ 21:54, 17. decembar 2011. (CET)

Ni u kojem slučaju ne ide z na kraju, zbog transkripcionog pravila, a /ō/ se izgovara /ou/. Moraš utvrditi da li je Skouls ili Šouls. --Pojnt Dred (razgovor) 22:13, 17. decembar 2011. (CET)

Sori, a što nije Z, kad je IPA /z/? A da li je Skoulz ili Šoulz, pa vidi se da ima različitih izgovora. Marriam Webster nudi sa Š, a EPD sa SK. Možda treba potražiti i videti kako se izgovara baš njegovo prezime, tj. kako drugi anglofoni izgovaraju ili kako on sam izgovara. --Jagoda ispeci pa reci 22:26, 17. decembar 2011. (CET)

Skouls --Pojnt Dred (razgovor) 21:42, 17. decembar 2011. (CET)

zbog transkripcionog pravila --Pojnt Dred (razgovor) 22:13, 17. decembar 2011. (CET)

Na Jutjubu ga zovu dvojako, što znači da moramo saznati Majronov lični izgovor. --Pojnt Dred (razgovor) 21:42, 17. decembar 2011. (CET)

utvrditi da li je Skouls ili Šouls. --Pojnt Dred (razgovor) 22:13, 17. decembar 2011. (CET)

--Pojnt Dred (razgovor) 13:44, 18. decembar 2011. (CET)

Pa predstavljeno je sa S. Ne razumem. --Jagoda ispeci pa reci 13:52, 18. decembar 2011. (CET)

Jeste. Zašto onda pišeš SkoulZ ili ŠoulZ? --Pojnt Dred (razgovor) 14:13, 18. decembar 2011. (CET)

OK. Shvatila . --Jagoda ispeci pa reci 14:53, 18. decembar 2011. (CET)

Da li bismo mogli na osnovu ovog videa da pretpostavimo da je ipak Šouls? Majron ne izgovara svoje prezime lično, ali ga prvo moderator najavljuje sa Š (14:07), a kasnije i prvi govornik, Stjuart Majers, kaže sa Š kada spominje formulu (16:22) po kojoj je poznat naš subjekt . Računam da, kao dugogodišnje kolege, i uz njega prisutnog, ne bi izgovorili njegovo prezime drugačije nego što bi to on sam to učinio. Šta mislite? Šouls? —Lampica ☎ 19:29, 20. decembar 2011. (CET)

Pitaj Majrona. --Pojnt Dred (razgovor) 21:20, 20. decembar 2011. (CET)

Ala si vickast, Point. :) Lampice, piši Šouls, pa ako nađemo nešto konkretnije, lako je promeniti. :)--Jagoda ispeci pa reci 22:01, 20. decembar 2011. (CET)

Ovde svuda piše Majronu ali se on preziva Skols. --Bojan (razgovor) 18:22, 21. decembar 2011. (CET)

Lingwa Maltija

Dražeta me je zamolio da mu transkribujem ova imena, ali pošto su mi na neodređenom jeziku (verovatno malteški, jel, a to je kao italijanski+engleski). Neka neko pokuša, jer nemamo zvanična transkripciona za malopre pomenuti jezik. --Pavlica pričaj 21:52, 19. decembar 2011. (CET)

Malteški jezik je iz semitske grupe, srodan arapskom i hebrejskom, mada ne liči po imenima. --Zrno (razgovor) 21:56, 19. decembar 2011. (CET)

Kategorija:Potrebna transkripcija

Može li neko da pogleda članke iz ove kategorije, i da pomogne da se pojedine reči transkribuju. Možda bi čak i bot mogao da izvuče spisak termina koje je potrebno transkribovati, pa da se tako lakše razreše i sklone sa spiska. --Đorđe Stakić (r) 13:12, 21. decembar 2011. (CET)

To uopšte nije loša ideja. Mnogo je lakše samo uraditi transkripciju imena, nego čitati ceo članak i juriti ih po tekstu. --Jagoda ispeci pa reci 11:23, 24. decembar 2011. (CET)

Na primer: Ferdinand Georg Valdmiler: Gyulaya, Hinterbrühl --Đorđe Stakić (r) 08:38, 25. decembar 2011. (CET)

Da, mislim da bi tako bilo dobro, jer je bitno znati i koji je jezik u pitanju, a ponekad to nije moguće zaključiti na osnovu samog imena, pa bi link do članka gde se nalazi bio od velike pomoći. --Jagoda ispeci pa reci 09:45, 25. decembar 2011. (CET)

Alexander

Da li se ovo germansko ime prenosi kao Aleksandar ili Alelsander? --109.92.7.3 (razgovor) 23:35, 23. decembar 2011. (CET)

Aleksander --Pojnt Dred (razgovor) 11:20, 24. decembar 2011. (CET)

Sedeći Bik ili Bik koji Sedi?

Hajde da čujemo mišljenja i drugih korisnika. Kao što sam napisao u članku:

Važeći Pravopis srpskoga jezika (2010) u tački 42 navodi primer Bik koji Sedi, s napomenom da je „bolje, u duhu srp. jez. Sedeći Bik“. Rečnik uz Pravopis potvrđuje odrednicom Sedeći Bik da se radi o rešenju koje je „bolje nego ‘Bik koji Sedi’“. Istu preporuku daje prethodni Pravopis (1993) u tački 19e: „S(j)edeći Bik (bolje tako nego ‘Bik Koji Sedi’)“, naravno uz rečničku odrednicu. Ivan Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica takođe spominje da je „bolje Sedeći Bik, prema P [93]“.

Na osnovu ovih podataka, šta bi trebalo da bude naslov a šta preusmjerenje, i zašto? --Pojnt Dred (razgovor) 18:09, 26. decembar 2011. (CET)

Izvini, ali ja nigde ne vidim dilemu? --V. Burgić (reci...) 23:38, 26. decembar 2011. (CET)

Sedeći Bizon ili Bizon koji sedi, svejedno, samo da je bizon ! Tatanka je bizon na indijanskom. Hoću bizona umesto bika ! --Zrno (razgovor) 00:10, 27. decembar 2011. (CET)

Ja sam već rekla. Ja to vidim kao stvar prevoda i uobičajenosti, a ne pravopisa. Bik koji Sedi je sasvim ispravno s pravopisne tačke gledišta, jer ima velika slova tamo gde treba. Pravopis ne bi trebalo dalje da ulazi u taj problem, jer se radi pre svega o prevodu, a ne o pravopisu. Stoji u P10 Sedeći Bik? Dobro, stoji. Ali to je samo jedno razmišljanje pravopisca, nikako definitivna instrukcija. Ni ne može biti, jer izlazi van okvira pravopisa, pošto se radi o varijanti prevoda koji je kod nas više nego ustaljen. A šta P kaže o ustaljenim imenim, već svi znamo. --Jagoda ispeci pa reci 18:17, 27. decembar 2011. (CET)

PortugeŠ

Bom dija! Kako stalno čeprakam po SJA, primetih da se portugalsko-brazilsko S ne transkribuje kao Ž ili Š, prema pravilima prenošenja portugalskih grafija. Onda bi bilo Vaško de Gama, jel? Sou, jel' onda pravilno Gonsalveš, Gašpar i Gašpar, Janeš, Vaš, Fernandeš, Gomeš, Lukaš, itd? --Pavlica pričaj 18:10, 27. decembar 2011. (CET)

Naravno da ne. Gaspar, Janes, Vas, Fernandes, Gomes, Lukas, itd... Nego, što bi se transkribovalo kao Ž? To S se izgovara kao Š u portugalskom portugalskom... Ž bi bilo slovo J..., kao Joao (Žaoao)... --Jagoda ispeci pa reci 18:14, 27. decembar 2011. (CET)

Jaoo, bio sam u pravu! --Pavlica pričaj 18:17, 27. decembar 2011. (CET)

Peter Minuit

Kako se transkribuje na srpski ovo prezime? —Lampica ☎ 15:30, 3. januar 2012. (CET)

Ovde kažu Minjuit, (bar ja tako čujem ) da li je to ok? —Lampica ☎ 18:53, 5. januar 2012. (CET)

E, nisam znala da ima IPA. Ne, ono je Minjuit. Ali, ne nj, nego n-j. Minjuit--Jagoda ispeci pa reci 18:56, 5. januar 2012. (CET)

Međutim, čovek he 'Olanđanin, tako da bi trebalo pogledati zapravo transkripciju sa holandskog... --Jagoda ispeci pa reci 18:57, 5. januar 2012. (CET)

Uh, gde to da nađem? —Lampica ☎ 19:06, 5. januar 2012. (CET) Evo ovde. Meni se čini da je Minejt ili Minojt, mada je preporučena ova druga. Vidi UI.--Jagoda ispeci pa reci 19:10, 5. januar 2012. (CET)

Znači da je Peter Minojt? —Lampica ☎ 19:22, 5. januar 2012. (CET)

Prema ovom što tamo piše (a tako piše i u P), bolje Minojt.--Jagoda ispeci pa reci 19:25, 5. januar 2012. (CET)

Ok, hvala! —Lampica ☎ 22:06, 5. januar 2012. (CET)

NB Opera

Vidim da se ne slažete.

• [2]
• [3]

Razrešite to najbolje ovde, da ne bismo došli do toga da se članak ping-ponguje s jednog na drugi naziv u rasponima od po dva meseca. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 06:39, 4. januar 2012. (CET)

A gdje je to pismo od njih što je najavljeno na stranici za razgovor? U principu mogu istrajavati na Madlenianum, kao što se neki didžej namjerno može zvati kOOLz i to ćirilicom, ali zašto bi Operi i teatru ovo bilo u interesu? Ciljaju li oni na publiku koja zna da pisanje bez J djeluje nepismeno u ćirilici ili na publiku koja ne zna? U pismu bi trebalo podrobno obrazložiti koliko je loše pisanje bez J, pa ako ipak insistiraju na tome, ostaviti Madlenianum (ali dodati napomenu u članak, da bi čitaocima bilo jasno zašto odstupamo od uobičajenog pravopisa). --Pojnt Dred (razgovor) 06:00, 5. januar 2012. (CET)

To pismo treba da se stavi kao ona pisma za davanje licence, dakle, da bude svima vidljivo, sa linkom iz članka ka njemu. Ukoliko ga nema, nema niti jednog jedinog razloga da ostane bez J. Jedino izričita potvrda samih vlasnika pozorišta koji su mu dali ime može da bude dovoljan argument da se ide protiv pravopisa. Ali, za tako nešto nije dovoljna reč urednika (ništa lično, isto se radi i sa licencama). Mora biti napismeno i upućeno Vikipeidji. Kao i dozvole za objavljivanje.--Jagoda ispeci pa reci 08:47, 5. januar 2012. (CET)

Ukratko, pisanje ćirilicom bez J škodi njihovom ugledu i ugledu Vikipedije, tako da moramo biti stvarno sigurni da li oni to žele. Lično ne shvatam zašto bi to htjeli. --Pojnt Dred (razgovor) 09:01, 5. januar 2012. (CET)

Kako to škodi ugledima? Njihovo je diskreciono pravo da li će poštovati Pravopis ili pomodarstvo (ili šta li ih je već nateralo na nepismenu varijantu). Nama je apsolutno sve jedno koja je opcija — mi navodimo činjenično stanje, a ne istinu (tj. ne ispravljamo krive Drine). --F± 09:08, 5. januar 2012. (CET)

Njihovo jeste pravo ako im je svejedno, ali hoću da vidim dokaz da to žele i zašto. Taj dokaz onda možemo referencirati, da ne bi čitalac pomislio da imamo grešku u naslovu članka. --Pojnt Dred (razgovor) 09:15, 5. januar 2012. (CET)

Naravno da je njihovo pravo da se nazivaju kako hoće, ali Vikipedijino pravo jeste da skine odgovornost za nepismenost sa sebe, a to će postići samo jednim takvim pismom javnosti. Jer, kad neko otvori taj članak i vidi da naslov stoji bez J u ćirilici, prvo što će pomisliti jeste da smo MI pogrešili i da mo MI nepismeni, jer je fakat da to odstupa od pravila srpskog pravopisa. Zato jedna ref na pismo u kom sami vlasnici pozorišta potpisuju da je BAŠ TO ime pozorište skida apsolutno svaku odgovornost sa nas, i mi postajemo upravo to što si rekao, Filipe: enciklopedija koja se ograničava da isključivo prenosi TAČNU informaciju, bez obzira da li je ona pravopsno ili nekako drukčije ispravna ili nije.--Jagoda ispeci pa reci 09:26, 5. januar 2012. (CET)

A koja je referenca za sadašnjni naslov članka? --Pojnt Dred (razgovor) 16:46, 5. januar 2012. (CET)

Evo ti referenca. Ne treba da daje neko reference zašto se oni tako zovu. Ako su se tako nazvali njihovo je pravo. Ako hoće mogu da se zovu i Opera koj-oj neznamo ime. To nije po pravopisu, ali je njihovo pravo da je tako zovu, a mi bi morali to da ispoštujemo. --Jovan Vuković (r) 23:30, 5. januar 2012. (CET)

To nije referenca. To je sajt na engleskom, dakle, i ime je englesko. Čak i sajt na srpskom je latiničan, tako da se ime opravdano može smatrati da je napisano na drugom jeziku s obzirom da NIJE u skladu sa srpskim pravopisom, što nam daje potpuno pravo da ga transkribujemo u ćirilicu prema pravilima transkripcije sa engl. jezika, a to je sa J. Jedina referenca da je na srpskom ime te opere zaista bez J jeste tvrdnja njenog vlasnika koji je odabrao ime. Beli Pisac kaže da ima takvu potvrdu. Ne vidim u čemu je problem da se to pismo prenese na Vikipediju i da se njime referencira nepravilnost u imenu i time skine sva odgovornost za nepismenost sa Vikipedije kao projekta. Da, oni imaju pravo da nazovu svoje pozorište kako god hoće, ali mi još uvek sa sigurnošću ne možemo tvrditi da je ime koje su dali svom pozorištu na srpskom ili nije. Druga opcija jeste da se ime pozorišta ostavi u latinici. Ćirilica bez J ne dolazi u obzir bez potvrde vlasnika da je BAŠ to ime na srpskom. --Jagoda ispeci pa reci 00:07, 6. januar 2012. (CET)

Ostavite ga u latinici i riješen problem. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:10, 6. januar 2012. (CET)

Ustvari u pravu si. Evo reference (predstava Teatra Madlenijanum i...) da treba sa J. Stoji na njihovom zvaničnom sajtu. --Jovan Vuković (r) 00:18, 6. januar 2012. (CET)

Nije ni to referenca, jer ovo ime sigurno zbunjuje pismene ljude koji su navikli na J. Kao što rekoh, pismo upućeno Operi i teatru mora objasniti da se po pravilu umeće J između I i A, sa nekoliko izuzetaka poput šavova složenica. Ako smatraju ovo ime stranim, onda ono mora dobiti J kada se transkribuje, bez obzira na izvorni jezik. Ako istrajavaju na tome da se radi o našem imenu, te da ono treba ostati upravo Madlenianum i u tekstu napisanom ćirilicom, onda moraju biti obaviješteni da takvo pisanje ostavlja nepismen utisak, mada im niko ne brani da istrajavaju na tome. --Pojnt Dred (razgovor) 09:52, 6. januar 2012. (CET)

Za sada sam vratio J u članak, ali nije to konačna odluka, već samo zaštita ugleda pozorišta i Vikipedije, s obzirom da nemamo potvrdu za odstupanje od pravopisa. Dodao sam i napomenu o tipičnom latiničkom obliku. Nemam razloga da ne vjerujem Belom Piscu, ali ne znam u kojoj je mjeri objasnio teatru zašto je loše pisanje bez J, ko mu je tačno odgovorio i da li je svima jasno u čemu je problem. --Pojnt Dred (razgovor) 13:14, 6. januar 2012. (CET)

Pa jedino ostaje da nam Beli prosledi to pismo, pa da vidimo ko kako i zašto... --Jagoda ispeci pa reci 13:17, 6. januar 2012. (CET)

Drugari, ja uopšte nisam video ovu diskusiju. Da, ništa više, ja ću sve uraditi što se pisma tiče, čim prođu praznici. I kada ga dobijem, biće ovde poslat, ne brinite, sve je jasno... --BeliPisac ^{ima reč} 23:44, 6. januar 2012. (CET)

Ja sam shvatila da već imaš pismo. Ako ćeš im tek pisati, obavezno im predoči da je bez J pravopisno nepravilno na srpskom i da time dovode svoj ugled u pitanje.--Jagoda ispeci pa reci 23:46, 6. januar 2012. (CET)

Ma nisam ja dobro objasnio tebi onomad, to je dogovarano sa njima, samo treba da se pošalje njihov zvanični odgovor, da bi sve bilo punovažno... Biće sve posle praznika... :) Hristos se rodi! --BeliPisac ^{ima reč} 09:49, 7. januar 2012. (CET)

Vaistinu se rodi! Ok, čekamo te s pismom. --Jagoda ispeci pa reci 10:01, 7. januar 2012. (CET)

kocki - kocaka

kocka: genitiv množine je kocaka, kao cigala, mačaka— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Voja milovanovic (razgovor • doprinosi)

Jeste, tako je. A što to pominješ? --Jagoda ispeci pa reci 23:49, 6. januar 2012. (CET)

Stadioni

Da li neko može da mi kaže kako da prevedemo četiri stadiona na kojima se iga Afrički kup Nacija 2012.

• Stade d'Angondjé
• Stade de Franceville
• Estadio de Bata
• Nuevo Estadio de Malabo

--Sima90 (razgovor) 19:00, 13. januar 2012. (CET)

Hoće neko da mi pomogne???--Sima90 (razgovor) 01:47, 23. januar 2012. (CET)

Poslednja dva su Novi stadion u Malabu[4]. Pretposlednji bi trebao biti Stadion u Bati[5], ako prevodimo, a možemo i transkribovati. Čekaj nekog ko se razumije u te stvari.--V i k i v i n dR 02:08, 23. januar 2012. (CET)

Dilema

Poštovani, zanima me da li pri navođenju imena pesama, filmova, stranih naziva koji se ne prevode itd. treba da koristim italik font, odnosno pojam ili da ih stavljam pod obične navodnike, odnosno „pojam“. Viđao sam primere za oba slučaja, pa nisam siguran kakao je pravilno? Hvala, --Veljko89 (razgovor) 16:53, 15. januar 2012. (CET)

Bolje je da se originalni nazivi stavljaju u italik. Nije dobro kombinovati strane reči i srpske navodnike. --Jagoda ispeci pa reci 17:19, 15. januar 2012. (CET)

A nazive na srpskom? Npr. on je glumeo u „Dobrim Momcima“, ili bi bilo u Dobrim Momcima? Hvala --Veljko89 (razgovor) 17:31, 15. januar 2012. (CET)

Svejedno je. Samo nemoj koristiti oba istovremeno. Štaviše, nije ni obavezno, ukoliko je jasno o čemu se radi. Samo jedna mala ispravka: Dobri momci, NE Dobri Momci. U srpskom se višečlana imena filmova, serija, knjiga itd. i mnogo toga drugog pišu velikim slovom samo u prvoj reči. Ostale reči se pišu malim slovom, osim ako se ne radi o vlastitom imenu. --Jagoda ispeci pa reci 17:33, 15. januar 2012. (CET)

Transkripcija

Molim za transkripciju imena ovih olimpijaca Tonge:

Ana Po'uhila - Ana Pouhila

Ma'afu Hawke - Mafu Havke - ja bih išao na Douglas Ma'afu Hawke

Ana Siulolo Liku - Ana Sijulolo Liko

Paea Wolfgramm - Paea Volfgram - možda Pajea, rusi su transkribovali kao Paэa

Sifa Taumoepeau - Sifa Taumoepeau

Fine Sani Vea - Fine Sani Vea - Fajn Sani Vea (Faйn Sani Vea)

Hvala--Drazetad (razgovor) 19:27, 28. januar 2012. (CET)

To je neko moje viđenje. Gde ih samo nađe Dražeta? Samardžija (razgovor) 20:31, 30. januar 2012. (CET)

I ja sam prošao. --Aleks (razgovor) 00:23, 31. januar 2012. (CET)

Izvinjenje korisniku BasCelik

Koristim ovu priliku da se javno izvinim korisniku BasCelik zbog grijesaka prilikom urijedjivanja njegovog teksta "Saša Božović". Slažem se da mora postojati pravopisna doslijednost u primjeni narečja.Takođe ga molim da sve unesene izmjene sa moje strane u potpunosti izbriše ali i da takođe ostane doslijedan i da ako želi da koristi "srpski jezik ijekavskog izgovora" koji mi je u potpunosti poznat, jer sam porijeklom srbin iz istočne bosne - Republika Srpska isto primjeni kroz ceo tekst u cijelosti a ne samo djelimično na određenim riječima prema ličnim simpatijama.

Zahvaljujem na razumijevanju --Istoričar11 (razgovor) 10:48, 1. februar 2012. (CET)

Žitelji

Pravim kategorije za stanovnike po mestima, pa bi me zanimalo kako se nazivaju stanovnici sledećih naselja:

• Baja
• Budimpešta
• Kanjiža

Hvala. --Novak (razgovor) 17:15, 1. februar 2012. (CET)

Po meni su Bajčani, Budimpeštanci i Kanjižani. Bilo bi dobro da se još neko izjasni. --Pavlica pričaj 17:31, 1. februar 2012. (CET)

Budimpeštanci i Kanjižani skoro sigurno, a ne bih smeo da se kladim da ovi prvi nisu nekakvi Bajani. --V. Burgić (reci...) 18:41, 1. februar 2012. (CET)

Verovatnije Bajani nego Bajčani. --Pavlica pričaj 19:22, 1. februar 2012. (CET)

Upotreba velikog slova

Da li se Operacija s(S)trela piše velikim ili malim slovom? Primera radi, u većini medija je Operacija Potkovica [6] pisana malim slovom za razliku od našeg članka. Mislim da veći mediji imaju bolje lektore pa njima više verujem. Da li postoji neko jasno pravilo s obzirom da postoji veći broj članaka u kojoj može da se javi ova nedoumica? --Aleks (razgovor) 15:16, 6. februar 2012. (CET)

Ne sumnjam da bi Slaja ili Jagoda dali bolji odgovor, ali koliko se ja razumem u pisanje velikog i malog slova, nema logike da oba budu velika. Dakle pitanje je da li se zove „Operacija potkovica“ ili je to operacija „Potkovica“. Npr, rečenica može da glasi „Tvrdnje o postojanju 'Operacije potkovica' poslužile su...“ ili „Tvrdnje o postojanju operacije 'Potkovica' poslužile su...“ Možda bi bilo zanimljivo pogledati i kako su u Prosvetinoj enciklopediji ili Vojnoj enciklopediji dati nazivi nekih poznatih operacija („Pustinjska oluja“, „Vajs“, „Švarc“...) --V. Burgić (reci...) 16:35, 6. februar 2012. (CET)

Ime i događaja i članka je »Operacija potkovica«.-- Sahararazgovor 17:00, 6. februar 2012. (CET)

Šta ćemo onda sa Operacija Oluja, Operacija Baklja, Operacija Bljesak, Operacija Opera, Operacija Grom, Operacija Svemir, Operacija Nezamislivo, Operacija Morski lav, Operacija Spajalica, Operacija Južni potez, Operacija Katapult, Operacija Vazdušni most, Operacija Orlova kandža, itd? Potkovica i Strela trebaju velikim slovom, ako grešim neka me neko ispravi.--Pavlica pričaj 21:50, 9. februar 2012. (CET)

Naravno da ne grešiš, Pavlice, ali ovde izgleda ima većih katolika od pape s kojima ne vredi raspravljati, jer je očigledno da im nije u interesu rešenje problema, nego njihovo stvaranje. --Jagoda ispeci pa reci 23:24, 9. februar 2012. (CET)

Pobogu. Kontaj koja telepatija. 23:24 23:25 --Pavlica pričaj 23:27, 9. februar 2012. (CET)

Tražio sam mišljenje zvaničnog lektora iz vojske i jednog časopisa i dobio sam odgovor:

„ U vezi sa pitanjem pravopisa pri pisanju naziva raznih operacija, odgovaram Vam sledece - ispravno je pisati Operacija "Strela", jer je samo Strela naziv operacije, tako da pod navodne znake stavljamo samo sam naziv, a ako autor zeli da sve stavi pod navodne znake i time istakne ceo naziv i operaciju i njen naziv, onda sve pise pod navodnim znacima "Operacija Strela", a veliko slovo i dalje ostaje jer je to upravo naziv operacije....a ako bi se bez reci operacija pisala strela, ona ostaje napisana malim slovom jer je to obicna opsta imenica.

Srdacan pozdrav

”

Znači, treće rešenje. -- Sahararazgovor 08:48, 13. februar 2012. (CET)

Ne, nije to treće rešenje, nego verzija onog što sam ja rekla. Sve vreme sam tvrdila da se operacije ne zovu Operacija nešto, nego samo Nešto. Navodnici nisu obavezni, po pravopisu, ukoliko je ime dovoljno jasno da ne može doći do zabune, ali ne smetaju. Uostalom, to taj vojni lektor i kaže: „a ako autor zeli da sve stavi pod navodne znake i time istakne ceo naziv i operaciju i njen naziv, onda sve pise pod navodnim znacima "Operacija Strela"“. S tim, naravno, što treba koristiti srpske navodnike, a ne ove engleske. Nadam se da ste sad zadovoljni i da neće više biti ovakvih inaćenja bez ikakve potrebe. --Jagoda ispeci pa reci 14:31, 13. februar 2012. (CET)

„Mi smo uvek zadovoljni“, uvek kada si nam ti zadovoljna. Ipak pročitaj malo bolje ko je šta tvdrdio i šta je rečeno i barem u sebi priznaj da nisi baš to tvrdila. Ipak ona kaže da se piše operacija „Strela“ sa našim navodnicima (na mejlu su drugi). To nisi niikad tvrdila samo veliko slovo (S)trela. Uveri se kako ste prepravili. Uostalom nije ni bitno.-- Sahararazgovor 17:21, 13. februar 2012. (CET)

Nisam pominjala navodnike, jer se ovde na Vikipediji oni izbegavaju u naslovima,te zbog toga nisam smatrala da je potebno pominjati ih. Ja sam tvrdila da se piše Strela velikim slovom, ti i Aleks malim, dakle, ja sam bila u pravu (kao da je drugalčije pa moglo da bude), a vi niste (tako vam i treba kad se mešate u stvari koje ne razumete). Navodnici, kao što rekoh, mogu, a i ne moraju da se koriste, tj. koriste se samo onda kad postoji mogućnost da se stvori konfuzija, kao što smo to već radili kod imena aviona („galeb“ i Galeb). Tako da bi bilo bolje da ti pročitaš malo bolje ko je šta tvrdio. Ja savršeno znam. --Jagoda ispeci pa reci 17:39, 13. februar 2012. (CET)

Zna se pravilo br.1, ti si uvek u pravu i kada ima dokaza da nisi.-- Sahararazgovor 17:51, 13. februar 2012. (CET)

Samo što sad ipak ima dokaza da jesam. Ne vidi samo onaj ko neće. --Jagoda ispeci pa reci 23:42, 13. februar 2012. (CET)

Sergeй Vasilьevič Bakulin

Zna li neko kako se na srpskom piše ovo ime. Radi se o ruskom imenu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:40, 8. februar 2012. (CET)

Sergej Vasiljevič Bakulin --NikolaB (razgovor) 17:42, 8. februar 2012. (CET)

Članak o Nenadu Grujičiću

Molim administratora koji je odobrio članak o književniku Nenadu Grujičiću da promeni redosled imena i prezimena iznad književnikove fotografije,umesto Grujičić Nenad treba da stoji Nenad Grujičić, kako se inače ispisuju imena i prezimena književnika i javnih ličnosti. Hvala! Milenagru

Sređeno je. :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:53, 9. februar 2012. (CET)

Anđa

Helou, imam jedno pitanje, pošto nas stalno napadaju. Da li je rešen „status“ Anđinog imena i prezimena joj? Andželina Džoli, Anđelina Džoli, Andželina Žoli ili Anđelina Žoli? Mersi d'avans. --Pavlica pričaj 17:47, 13. februar 2012. (CET)

Koliko se ja sećam, ona je Andželina Žoli. Ne znam odakle to sad Džoli, kad joj je ime francusko. Čini mi se da je Slaja jednom prilikom našao neki video gde ona sama izgovara tj. ispravlja novinara koji je izgovorio njeno prezime kao Džoli.--Jagoda ispeci pa reci 23:35, 13. februar 2012. (CET)

Ovo smo rešili i na kraju je ipak Džoli. Videti razgovor na tom članku. --Jagoda ispeci pa reci 12:00, 19. februar 2012. (CET)

Samanta Stoser/Stouzer

Ovdje komentator kaže Samanta Stouzer, a ovdje (na 3:26) gospođa koja je intervjuiše takođe kaže Stouzer. IPA zapis je: /'stoʊsɚ/.

Isto važi i za Angelique Kerber. Teniserka je iz Poljske, ali njemački komentator je naziva Andželik (14:23).

Da li se onda ove teniserke zovu Andželik Kerber i Samanta Stouzer ili Angelik Kerber i Samanta Stoser? --Helios13 (razgovor) 19:08, 13. februar 2012. (CET)

To ti kod nas ni Bog dragi ne može odrediti hehe. Meni za ovu drugu logičnije deluje Anželik Kerber, a pošto je Poljakinja valjda bi trebalo da bude po Poljski Angelik. --NikolaB (razgovor) 22:45, 13. februar 2012. (CET)

Prema IPA zapisu, prva je Stoser. Druga, ako je prava Poljakinja, a ne samo poreklom, onda ide po poljski. --Jagoda ispeci pa reci 23:36, 13. februar 2012. (CET)

Ova druga ima samo poljske korene od oca. Rođena je u Nemačkoj, gde i živi i igra za reprezentaciju iste države. --ノワック・ウォッチメン 23:51, 13. februar 2012. (CET)

Onda prema nemačkom izgovoru. Mislim da bi bila isto Angelik Kerber (kao gospodža Angela Merkel, jel ). Andželik bi bilo prema engleskom, a pošto nema veze s engleskim, onda ne može biti Andželik. --Jagoda ispeci pa reci 00:08, 14. februar 2012. (CET)

I ja sam tipovao na Angelik, a ne Andželik. Ali onda mi je predočeno i uverio sam se da nemački komentator kaže Andželik. --Zrno (razgovor) 02:32, 14. februar 2012. (CET)

Ako ćemo po nemačkim pravilima, onda postoji objašnjenje za to. Njeno ime nije tipično nemačko, odnosno verovatno je stranog porekla. A nazivi (imena, prezimena, i sl) stranog porekla se izgovaraju izvorno. Npr, John će da bude izgovoreno kao „Džon“ a ne kao „Jon“. --ノワック・ウォッチメン 05:31, 14. februar 2012. (CET)

Steven Van Zandt

Američki glumac italijanskog porekla. Kako bi se pisalo njegovo prezime na srpskom? Ime je Stiven, očigledno --Veljko89 (razgovor) 18:15, 17. februar 2012. (CET)

Da li će me neko udostoji odgovora? --Veljko89 (razgovor) 09:48, 19. februar 2012. (CET)

Malo je teško, jer kažeš da je italijanskog porekla, a ime mu lični na holandsko. Treba videti kako on to izgovara na engleskom, ili barem kako drugi izgovaraju na engleskom, pa da se transkribuje. Mnogo bi pomogao neki snimak gde se čuje izgovor njegovog imena. --Jagoda ispeci pa reci 11:59, 19. februar 2012. (CET)

Da li pravilno pisati sa navodnicima

Da li je pravilno imena osnovnih škola ili kasarni napisati sa navodnicima? Npr. da li je pravilno napisati: Kasarna „Ratko Mitrović“ ili Osnovna škola „Petar Petrović Njegoš“? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:29, 19. februar 2012. (CET)

Da, jeste. --Jagoda ispeci pa reci 11:58, 19. februar 2012. (CET)

Hvala --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:01, 19. februar 2012. (CET)

Molim, i drugi put. --Jagoda ispeci pa reci 12:06, 19. februar 2012. (CET)

Steven Van Zandt (opet)

Treba mi pomoć da prelomom oko izgovaranja prezimena ovog muzičara i glumca. Negde sam pronašao da je Van Sent, međutim na ovim klipovima ne zvuči tako.

klip 1

klip 2

klip 3

Odslušajte samo prvih nekoliko sekundi, pa mi recite šta čujete. Ne bih da napšem pogrešno...Hvala --Veljko89 (razgovor) 12:23, 20. februar 2012. (CET)

U prvom kaže: „Stivi Van Zan(dt)“, u drugom kaže: „mali Stiven, Stiv Van Zant“, a u trećem: „Stivi Van Zant“. Ovo „Stivi“ je od milošte za Stiven ili Stiv. Ovo je kako sam ja čuo, a kako je pravilno ne znam. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:32, 20. februar 2012. (CET)

Misteriju rešila Jagoda - jeste Stiven van Zant --Veljko89 (razgovor) 15:09, 20. februar 2012. (CET)

ruska imena

Naši članci masovno krše pravila Pravopisa za ruska imena, a sve zbog nametnute konvencije da se po svaku cenu kopira IPA zapis.

Й kao j: Andrej, Bajkal (izostavlja se na kraju pridev skih imena na -ый, -IЙ: ŽUKOVSKIЙ - Žukovsku, za ženske osobe ŽUKOVSKAЯ - Žukovska).

d. Naša pridevska promena obavezna je i u muškim prezimenima (ili nadimcima) na -ый i ženskim na -aя, bilo kako da se naš autor ili prevodilac odlučio da ih piše u nominativu. Dakle: ČORNOG(a), Krupske (gen. prema Černый, Krupskaя) - bilo da je u nominativu Čorni, Krupska ili Čornij, Krupskaja.

Napomena: Ovim se predlogom dopunjuje i donekle modifikuje odredba P (t. 183), čija primena izaziva mnoge teškoće. Naime, vrlo je jaka težnja da se u nominativu prenosi autentični oblik, i kad bi se mogao gramatički prilagoditi. Na primer, naši sportski komentatori po pravilu će preneti ime onako kako piše na semaforima i u programima (u izvornom pismu ili u kakvoj latiničkoj transkripciji): Belevskaja, BOGUnskaja; ali takvo čitanje ne treba da ih obaveže da i u kosim padežima upotrebljavaju neprirodne oblike ("Belevskaje", "Belevskaji"), umesto normalnog prilagođavanja našoj pridevskoj promeni (Belevske, Belevskoj). --80.149.174.198 (razgovor) 20:58, 22. februar 2012. (CET)

Neki primer da članci o Rusima ili ruskim imenima Vikipedije na srpskom jeziku nisu ispravni? Ako se pokaže da jesu, rado ćemo ispraviti, jer je pravopis nešto do čega nam je stalo.--Pavlica pričaj 23:22, 23. februar 2012. (CET)

Par primera: Jevgenij Pljuščenko, Irina Sluckaja, Dmitrij Šostakovič, Valerij Leontjev, Jurij Gagarin, Vasilij Kandinski, Vasilij Polenov, Anatolij Fomenko, Anatolij Karpov, Milij Balakirjev, Ina Lasovskaja, Maja Pliseckaja.80.149.174.198 (razgovor)

mesanci

Kada sam ukucala ,,psi mesanci wikipedija", nista mi nije prikazalo od toga, ZASTO????? :)

Modeli automobila

Da li drugu reč treba pisati malim ili velikim slovom, tj da li je pravilno Opel astra i Opel korsa, Jugo florida ili Opel Astra i Opel Korsa, Pagani Zonda, Ševrolet Korveta, Jugo Florida. --Jovan Vuković (r) 14:55, 24. februar 2012. (CET)

Malim slovo modeli automobila. Velikim imena fabrike. Ja u tim imenima ne znam šta je ime fabrike i da li se uopšte imenuje fabrika, tak da ne umem da napišem. Znam npr. da jugo floridu pravi Zastava, tako da će to biti malim slovima. Takođe treba staviti imena automobila pod navodnike, kad god postoji mogućnost da dođe do zabune s nekim drugim pojmom. --Jagoda ispeci pa reci 15:10, 24. februar 2012. (CET)

Ok, znači Opel kao proizvođač treba velikim ostalo malim. Hvala :). --Jovan Vuković (r) 15:12, 24. februar 2012. (CET)

Da, ali ako je opel takođe i ime marke, onda malim. Npr. tvoj drug je kupio opela vrlo jeftino, ali je Opel otpustio 3000 radnika. Zato ti kažem, ne znam da li u opel korsa to "opel" se odnosi na fabriku ili je takođe marka, kao jugo, pa kako imaš jugo florida tako imaš i opel korsu, zato nisam ni pisala konkretno ime. Npr. Folksvagen ima golfa i folksvagena bubu... --Jagoda ispeci pa reci 15:23, 24. februar 2012. (CET)

Pa kako da znamo da li se to u nazivu odnosi na fabriku ili na marku. Mislim da se to opel uvek koristi zbog Fabrike, a kada se zna da se govori o Opelu, često se koristi naziv samo npr. Kadet. Vidi na en viki npr. ovo: en:Opel Kadett. Meni je ovo bilo važno zbog naziva članaka o markama, a u svakom slučaju je drugo slovo malo, tako da što se tiče naslova to smo rešili. Jedini problem je pisanje reči Opel kadet ili opel kadet u samom tekstu. Mada i to se može izbeći, ako počinjemo rečenice sa nazivom Opel kadet, pošto će posle tačke prvo slovo u svakom slučaju ići veliko :). U svakom slučaju hvala --Jovan Vuković (r) 15:54, 24. februar 2012. (CET)

Pa lepo ćemo da znamo: da li je marka tog automobila samo „kadet“ ili „opel kadet“? Da li Opel proizvodi „opel kadete“ i „opel astre“, ili „kadete“ i „astre“? Ako je „opel kadet“ i „opel astra“, onda sve malim. Ja se u automobile ne razumem, zato ne sečem i ne dajem jednoznačan odgovor. Ali, vi muški bi valjda trebalo da znate malo bolje od mene o tim stvarima... --Jagoda ispeci pa reci 16:01, 24. februar 2012. (CET)

Kadet je naziv za više različitih modela automobila: en:Opel Kadett, en:Chevrolet Kadett, en:Opel Kadett Combo. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:13, 24. februar 2012. (CET)

Onda je Opel kadet. Kad govorite o automobilu i skraćeno ga zovete opel, onda malim slovom. Ako je puno ime, onda velikim, Opel kadet, a kad govorite o fabrici, onda velikim, Opel. Eto. --Jagoda ispeci pa reci 17:32, 24. februar 2012. (CET)

Hvala što ste ovom pitanju posvetili ovoliko pažnje i hteo bih i ja nešto da dodam. Prema pravopisu, i pravilu o pisanju velikog slova, tačka 71, imamo da se nazivi vrsta robe i serijskih proizvoda pišu malim početnim slovom. I navedeni su primeri: mercedes, fića, stojadin itd. Prema tome naziv automobila kao serijskog proizvoda, kadet, astra, korsa, bi trebalo pisati malim početnim slovom. Ali, imam nedoumicu oko sledeće stvari, a to je sledeća tačka u pravopisu, tačka 72, koja kaže da se zaštitni znak proizvoda ili patent pišu velikim početnim slovom. Primer na koji sam naišao je Askona, namerno sam napisao velikim slovom, jer je to ime zaštićeno od strane Opela, brand name. Opel je taj naziv koristio još 50-ih godina za jednu varijantu Opel Rekorda P1, a kasnije za varijantu Opel Kadeta B koja je prodavana u Švajcarskoj, da bi od 1970-ih proizvodili model pod tim imenom. Naravno, ime je zaštićeno i drugi nemaju pravo na njega, izuzev Voksola, Ševrolea i Holdena i dr, kako je naveo Čelik, jer su svi zajedno sa Opelom u vlasništvu Dženeral Motorsa. Zbog toga bih zamolio gospođicu (ili gospođu) Jagodu, da još jednom ispita šta je ispravno, pre nego što se posegne za izmenom naziva automobila. --Ranko Simeunovic (razgovor) 23:47, 25. februar 2012. (CET)

Pa lepo je objašnjeno: ako pišeš o Askoni kao patentu, onda velikim, ako pišeš o samom automobilu, onda malim, jer sami automobili jesu serijski proizvodi. Da budem iskrena, mislim da to nije do kraja objašnjeno kako treba. Preneću ovo pitanje na SJA, pa da vidimo šta oni tamo kažu. (BTW, preferiram gospođa, pošto gospođica odavno nisam, mada ovde na netu nije uobičajeno tako se obraćati drugima...)--Jagoda ispeci pa reci 11:09, 26. februar 2012. (CET)

Neću u stvari ništa da prenosim na SJA, jer sam sad pogledala Pravopis, nema nigde tog primera Askona. Gde si ti to našao? To je samo i isključivo malim slovom, jer je ime modela, kao što rekoh malopre gore. --Jagoda ispeci pa reci 11:14, 26. februar 2012. (CET)

Nismo se razumeli. Naravno da u pravopisu nisam našao primer za Opel Askonu, nego sam našao podatak da je Askona zaštićeno ime od strane Opela. Pretpostavljam da isto važi i za Kadet. Takođe nigde nisam pomenuo da je u pitanju patent. Askona je „zaštićeno ime“ (zaštitni znak proizvoda) i kao takvo treba da se piše velikim slovom. Nažalost, naš pravopis nije potkrepljen odgovarajućim primerima. Za automobile je navedeno u tački 71 da se piše malim slovom kada je u pitanju: serijski proizvod imenovan prema nazivima fabrika ford, mercedes, fijat i folsvagen, i serijski proizvod imenovan osobenim narodnim imenovanima, stojadin, fića i kec. Dakle, mislim da trebamo da postupimo na sledeći način, ako za „Opel Kadet E“ kažemo imam opela ili imam suzu („suza“ je popularan naziv za Opel Kadet E), piše se upravo ovako, malim slovom, ali ako navodim konkretan model i tip npr. imam Opel Kadet E ili imam model Kadet E, onda bi trebalo, prema tački 72, naziv pisati velikim početnim slovom. --Ranko Simeunovic (razgovor) 13:09, 26. februar 2012. (CET)

Velika nedoumica

Kako pročitati- sa 1,1 milijardom? Sa jednom zarez jednom milijardom ili sa jedan zarez jednom milijardom?

• - 2,3 milijarde? Dve zarez tri milijarde ili dva zarez tri milijarde?

I da li je : u naredna tri do šest meseci ili u narednih tri do šest meseci???

HVALAAAAA — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.65.125 (razgovor • doprinosi)

Heh. Vrlo zanimljivo, pošto su oba pitanja juče stigla i na SJA. [7], [8]. --Jagoda ispeci pa reci 11:03, 26. februar 2012. (CET)

Narednih tri do šest plus dve zapeta tri milijarde. Valjda. --F± 14:08, 26. februar 2012. (CET)

Džejms Van Der Bik

Mislim da je ovom razgovoru najbolje mesto ovde:

Ispravite me ako grešim, ali zar nije pravilno da Van der ide malim slovima?--Pavlica pričaj 22:30, 24. februar 2012. (CET)

Sigurno ne ide malim. --Bojan (razgovor) 22:34, 24. februar 2012. (CET)

Neko objašnjenje da ne ide malim, pošto referencu naći nećeš? Ja imam referencu da ide malim. --Pavlica pričaj 22:40, 24. februar 2012. (CET)

Takođe mislim da ide velikim. --Bolen (Uđi slobodno!) 23:06, 24. februar 2012. (CET)

Kod Žan Kloda piše malim van. --Bojan (razgovor) 23:08, 24. februar 2012. (CET)

O čemu ja pričam? --Pavlica pričaj 23:13, 24. februar 2012. (CET)

Ja gledam kako je napisano na imdb i ostalim sajtovima koji se bave filmom. Max von Sydow / Maks fon Sidou - Dita Von Teese / Dita Fon Tiz. Zar to nije logično? --Bolen (Uđi slobodno!) 23:13, 24. februar 2012. (CET)

Negde velikim, negde malim. --Bojan (razgovor) 23:21, 24. februar 2012. (CET)

Jeste logično, ali ne znam da li je pravilno. Kod Maksa jeste pravilno, jer se veznici pišu velikim slovom samo na početku reči, a u drugim položajima malim. Na primer: Maks fon Sidou je nominovan za dva Zlatna globusa. Takođe, Fon Sidou je nominovan za Oskar za najboljeg glavnog glumca. Bojane, bilo bi mi drago ako bi mi kao Bolen našao primer.--Pavlica pričaj 23:27, 24. februar 2012. (CET)

Bolejn, IMDb je na engleskom, te stoga sledi engleski pravopis. Ova enciklopedija je na srpskom koja treba da sledi srpski pravopis. Dakle, malim. --Jagoda ispeci pa reci 11:33, 26. februar 2012. (CET)

PS:Maks fon Sidov -- V, ne U. --Jagoda ispeci pa reci 11:35, 26. februar 2012. (CET)

Hvala. --Pavlica pričaj 11:48, 26. februar 2012. (CET)

Ipak sačekaj malo s menjanjem. Nisam baš toliko sigurna da se baš UVEK to piše malim. Znam da je Leonardo Di Kaprio, a ne Leonardo di Kaprio, jer mu je to Di deo prezimena, a ne veznik. Verovatno je to isto i slučaj sa tom Ditom i Žan Klodom, na primer. Kod Maksa i u originalu stoji malo slovo jer je čovek Nemac poreklom, te mu je ime nemačko i to fon nije deo prezimena nego je veznik. Sačekni malo, da dobijem potvrdu sa SJA. --Jagoda ispeci pa reci 11:53, 26. februar 2012. (CET)

Sigurno kod ovog ide malo LI? --Bojan (razgovor) 11:57, 26. februar 2012. (CET)

Ne, to mu je ime. Tomi Li. Ovo van, fon, der. de, di i sl. su veznici koji bi trebalo da znače "od". Ja sam pogrešila kod Dikaprija, jer nije Di Kaprio, nego zajedno, Dikaprio. Dakle, definitivno, tii veznici uvek idu malim slovom u srpskom jeziku u transkripciji. --Jagoda ispeci pa reci 19:24, 26. februar 2012. (CET)

Jagoda, pitaj na tom forumu baš za ime Džejms Van Der Bik šta kažu. --BeliPisac ^{ima reč} 19:44, 26. februar 2012. (CET)

Pise se Vinsent van Gog, ali kad se pise bez imena, pise se Van Gog.--80.149.174.198 (razgovor) 13:02, 29. februar 2012. (CET)

To smo odavno zaključili. Bilo bi lepo da se prijaviš, pa kao korisnik da učestvuješ u raspravama. --Pavlica pričaj 13:24, 29. februar 2012. (CET)

Rolan Garos

Zanima me da li članci o teniskom turniru Rolan Garosu treba da se zovu Rolan Garos godine te i te - muškarci pojedinačno ili Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu godine te i te - muškarci pojedinačno? Ovo mi je važno jer sam pripremio članke o kompletnoj open eri ovoga turnira za muškarce. Samardžija (razgovor) 19:02, 1. mart 2012. (CET)

Ovo nije pravopisno ni gramaticko pitanje. To bi bilo bolje da vidis sa onima koji pisu o tome, Drazeta na prvom mestu, a ima jos korisnika koji pisu o sportu...--Jagoda ispeci pa reci 08:59, 2. mart 2012. (CET)

„Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu“ je trajan termin, a Rolan Garos je naziv terena na kojima se turnir igra, i po njemu otvoreno prvenstvo zovu Rolan Garos. Da li bi se tako zvao da turnir premeste na neke druge terene. Verovatno ne. Kao dokaz da sam u pravu govore i nazivi ovog turnira iu ostalim zemljama (čak ga ni Francuzi ne zovu Rolan Garos kad pišu tekstove o njemu) franc. Internationaux de France de tennis 2011. engl. French Open, rus. Открытый чемпионат Франции по теннису 2011, Rolan Garos ga zove desetak zemalja, među kojima smo i mi. Mislim da se tekstovi o turniru zovu „Otvoreno prevenstvo Francuske u tenisu“, kao i svi ostali open turniri.--Drazetad (razgovor) 18:29, 2. mart 2012. (CET)

Kontretno, odgovor na postavljeno pitanje Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu godine te i te — muškarci pojedinačno--Drazetad (razgovor) 18:31, 2. mart 2012. (CET)

Važi Dražeta. Uskoro sledi masovan unos. :) Samardžija (razgovor) 20:00, 2. mart 2012. (CET)

Ako pogledate logo, vidjećete da piše Rolan Garos. A ako bismo gledali prema stadionu, onda bi Vimbldon trebalo da preimenujemo u Svjetsko prvenstvo u tenisu, jer je turnir zapravo The Championships, Wimbledon, a tako se ne bi zvao da se ne održava u Vimbldonu. --Helios13 (razgovor) 09:35, 4. mart 2012. (CET)

Nemoguće je upoređivati turnir na Rolan Garosu i Vimbldonu osim što su turniri iste kategorije. Turnir u Rolan Garosu se zove French Open odnosno Otvoreno prvenstvo Francuske. Turnir u Vimbldonu se nemože preimenovati u svetsko prvenstvo u tenisu, pa mi nije jasna takva primedba (Championships je prvenstvo, a ne Svetsko prvenstvo). Prvi turnir u Vimblodonu odigran je 1877 i zvao se prvenstvo, kasnije Prvenstvo u Vimbldonu što se vidi iz logoa. Zbog tradicije ime mu nije menjano i nikad nije dodato open pa nemože biti Otvoreno prevenstvo. Ako se preseli iz Vimbldona sigurno bi izgubio reč Vimbldonn iz imena, i verovatno bi se zvao Otvoreno prvenstvo Engleske, ali o tome kad se desi, mada verujem da se to neće desiti. Kod Rolan Garosa je premeštanje, pokretano krajem 2009, zbog nemogućnosti proširenja i povećanja kapaciteta, jer to na sadašnjoj lokaciji nije moguće. Sudbinu tog zahteva nisam pratio. Imena tri grend slema koja imaju open u nazivu trebaju biti Otvoreno prvenstvo..., a Vimbldon ostaviti kao što je danas.--Drazetad (razgovor) 11:55, 4. mart 2012. (CET)

Zvanični sajt, sajt ATP-a i sajt VTA – svi zovu ovaj turnir Rolan Garos. Šta piše na engleskoj, francuskoj, i ne znam kojoj vikipediji, nije naša briga. Premještanje ovog turnira je planirano, ali ne možemo se voditi time, jer ne znamo kako će se zvati turnir ako se to uopšte i desi. --Helios13 (razgovor) 20:09, 4. mart 2012. (CET)

Dilema

Šta je ispravno: braće Jerković ili braće Jerkovića? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎178.148.142.198 (razgovor • doprinosi) | 21:43, 1. mart 2012.

Transkripcija sa poljskog

Treba mi pomoć oko imena Łukasz Fabiański i grada Kostrzyn nad Odrą.-- Marko Dic, amice 14:33, 2. mart 2012. (CET)

Lukaš Fabijanjski je sigurno, a što se tiče ovog mesta može da bude Kostšin nad Odron (bukvalno) tj. Kostšin na Odri. Ja bih se opredelio za drugu varijantu, inače grad se do 2003. zvao Kostšin, bez preciziranja reke. Samardžija (razgovor) 14:58, 2. mart 2012. (CET)

Pitajte Jovana Vukovića on govori poljski--Drazetad (razgovor) 18:37, 2. mart 2012. (CET)

Gledam sad P10, Samardžija je to dobro transkribovao. Da polomiš jezik s ovim Kostšinom... :) I da, bolje na Odri... --Jagoda ispeci pa reci 21:26, 2. mart 2012. (CET)

Da, tako je :). Inače slažem se da je bolje na Odri. --Jovan Vuković (r) 23:11, 2. mart 2012. (CET)

Još jedan Poljak i opet golman: Wojciech Szczęsny. -- Marko Dic, amice 18:51, 3. mart 2012. (CET)

Vojćeh Ščensni --Jovan Vuković (r) 20:32, 3. mart 2012. (CET)

Jesu li dva N ili si pogrešno otkucao? -- Marko Dic, amice 20:41, 3. март 2012. (CET)

Није грешка, пољско слово ę се и изговара, а и по правопису преноси као ен (понекад ем, када је испред одговарајучих сугласника) --Јован Вуковић (р) 20:46, 3. март 2012. (CET)

Prevod iz Slovačkog i Češkog "Hrad"= Grad

...ovaj pojam je nepravilno preveden kao grad. Ja sam to svojevremeno ispravio i sada se opet našao neko pametan i sve tvrđave i zamkove u Slovačkoj pretvorio u Gradiove kao npr. Devinski grad, Spiški grad i tako sve ovo što je u Kategorija: Tvrđave u Slovačkoj.

...Kao razlog naveden je podsatak da se radi o prevodu koji je bliži izvornom imenu a u stvari se radi o netačnom prevodu karakterističnom za srbe sa nepoznavanjem slovačkog jezika kao i češkog jezika jer je ovo zajednički termin za oba, bez poznavanja problema i bez respektovanja razlika u sadržini ovih termina i nestručno i ofrlje izražavanje i upotrebu ovih pojmova u arhitekturi i građevinarstvu i bez pregleda stranica za razgovor uz članke i upozorenja o neispravnim prevodima koji su već jedan put ispravljani bez toga da se sebi objasne pojmovi zamak i grad i ako imamo o tome članke i na srpskom jeziku od strane jednog administrativca sa iskustvom...

...kako nikom ne pada na pamet da prevede Versajski dvorac kao versajski grad ili Dioklecijanovu palatu a da za slične zamkove u češkoj i slovačkoj koji su nastajali od 12. veka i dalje kao sedišta vladara a kasnije i plemstva i koji su vremenom gubili karakter vojnih utvrda nastajalih na vrhovima planina i uzvišenja tvrdi da su to gradovi a da to ni nekada ni danas nisu bili.Taj neko mora da nema pojma šta je zamak i šta je grad i najmanje što može je da se informiše jer imamo te članke na našoj vikipediji...

Hrad jeste (Rečnik:„PSN ČS Akademia vied „Prag 1963) , utvrdjeno sedište feudalnog vlastelina u širem smislu utvrđeno mesto uopšte. Bili su to utvrde na obično uzvišenim mestima i opasani su vodenim preprekama, utvrde su stvarali utvdđeni zidovi. U sredini zdanja se nalazila glavna kula tzv. donžon. U našim zemljama (prim. Čehoslovačkim zemljama znači u Češkoj i Slovačkoj) gradili su se do polovine 12 veka uglavnom od strane vladara. Kasnije su se ovakova zdanja gradila i od strane drugih plemića i valastele. Mnogo ovakovih zdanja su bila uništena od strane husita u 15. i 16. veku. Kasnije su ova zdanja izgubila vojnički značaj.

...mislim da se na osnovu ovoga što je opisano kao "hrad" vidi da se radi o tvrđavi i zamku i da se ne radi o niokakvom gradu.Smatram da ovaj administrator Korisnik :Jovaneb koji je sve ovo pogrešno preveo i sve tvrđeve i zamkove imenovao u gradove treba da vrati svoje izmene...

... u slovačkom jeziku se tamo gde je "h" u srpskom obično nalazi "g" tako se "hlava" prevodi kao "glava" , "hovno" kao "govno" ali ima i iznimaka pa tako "had" nije "gad" već "zmija" a "hrad" nije "grad" več *zamak" u slovačkom je grad=mesto...

Ja sam svojevremeno sve ovo pisao na člancima na kojima je došlo do ovih iskrivljenih prevoda ali kako se vidi to niko ne čita a naročito ne oni koji su zaslužni za ovakove ispravke u vikipediji i koji su još i administratori.

--Vcesnak (разговор) 23:02, 2. март 2012. (CET)

Вратите све како је било. Колико видим, тај који је премештао није се потрудио да промени реч у тексту, тако да сад стоји наслов град, а у тексту замак. Вратите све како је било, јер је очигледно да се ради о тврђавама и замковима, а не о градовима. --Јагода испеци па реци 23:07, 2. март 2012. (CET)

Ја стварно не знам да сам ја неке чланке премештао. Можда јесам пре неку годину, али се не сећам. Сада сам погледао пар чланака, њих је углавном писао црни, са називом град, а касније су исправљени. Предпостављам да мислиш на мене кад наводиш администратора Јованеб, па ако сам нешто мењао, кажи на ком чланку тачно, да вратим своје измене... --Јован Вуковић (р) 23:18, 2. март 2012. (CET)

... neću je da vraćam i menjam ko je zabrljao neka popravi ja sam to jedan put već ispravljao i pre toga se svađao sa onim koji je to sve pisao izgubio mnogo energije i ne želim da prolazim kroz sve to a to je i veliki posao samo vratiti sve te članke pa ako je neko imao volje i obraza da to sve menja neka menja sada kako je bilo a koliko sam video menjao je dvoumeći se po nekoliko puta svaki članak kojih ima tamo desetak... evo ješ jedan link u prilog: http://slovnik.juls.savba.sk/?w=Hrad&s=exact&c=J47c&d=kssj4&d=psp&ie=utf-8&oe=utf-8 -to je pored češkog i za slovački jezik iz online slovačkih rešnika --Vcesnak (разговор) 23:16, 2. март 2012. (CET)

Термин град у српском језику може да значи и тврђава,као што сам већ овде појаснио цитирајући Речник српско-хрватског језика и Речник српског језика,оба у издању Матице српске.Такође,у стручној литератури (на српско(хрватско)м језику) се термин град користи да означи тврђаву,а у истој се прави јасна разлика између тврђаве и замка.Сваки замак јесте тврђава,али свака тврђава није замак.Уколико је заиста неопходно,могу поново да рекапитулирам аргументe због чега је боље и тачније утврђења која се на словачком језику означавају термином hrad на српском означити термином град или тврђава,а никако замак. Црни Бомбардер!!! (†) 23:18, 2. март 2012. (CET)

... Očito ne znaš šta je zamak pa vidi šta je na vikipediji napisano za zamak i pogledaj kako je taj prevod na slovački i češki i sve bi trebalo da bude jasno. Ako i može da se kaže da su neke utvrde gradovi u srpskom jeziku to nije slučaj za slovačke zamkove i tvrđeve koji nikada nisu bili gradovi i pojam hrad se tako ne prevodi naveo sam rečnike sa opisima pojma hrad koji se prevodi kao zamak a analogija da se neke tvrđave zovu gradovi ali nisu gradovi spada u samostalno istraživanje i ovakovo tumačenje se ne može nigde u literaturi pronaći ako neka tvrđava u Srbiji ima u imenu grad kao Ljubičin grad to nije dovoljno da se za zamak tvrdi da je to grad a pogotovo što je to strano za Češki i Slovački jezik u kome se takovi gradovi navodno nalaze u kategoriji zamkovi i tvrđeve u Češkoj i Slovačkoj. Inače ima kategorija Gradovi u Slovačkoj i naravno tamo se ne navode tvrđave a ako bi se prevelo na Slovački Ljubičin grad prevelo bi se "Ljubičin grad" i naglasilo da se radi o " o hrad-e" odnosno o zamku koji nosi naziv grad. Po tebi nikako ne može da se hrad preveda kao zamak ali to jeste to je sadrŽina toga pojma u slovačkom i češkom jeziku a sadržinu pojma grad taj pojam nema ni u trunkama.--Vcesnak (разговор) 23:39, 2. март 2012. (CET)

Па зна се шта је тврђава, а шта замак. Ако храд у чехословачком може да се преводи и као тврђава и као замак, треба преводити онако како је чињенично стање. Не можемо преводити замак уколико је нешто тврђава. Треба видети који се од тих чланака односе на замкове, а који на тврђаве и у складу са тим их преводити. --Јован Вуковић (р) 23:51, 2. март 2012. (CET)

... Izvinjavam se Jovanebu jer je izmene napravio Korisnik Nikola Smoljenski pa sam se izvinuo i na strani Jovanovoj--Vcesnak (разговор) 23:49, 2. март 2012. (CET)

Izgleda da bi se uvek našao neko da ovo ispravi i unakazi prevod pa se ni ja neću truditi da to bolje pojasnim neću ja to ponovo ispravljati i našast vam prevod ovaj nakaradni --Vcesnak (разговор) 23:49, 2. март 2012. (CET)

...Zamak je utvrda koja obično ima i tvrđavu i zidine ali se ne radi o tome dali je tvrđava ili zamak već o tome da to nije grad jer je u ovom nakaradnom prevodu prevedeno da su ti zamkovi gradovi a samo na osnovu toga da u Srbiji postoje utvrde koji imaju u imenu grad pa onda može i u svetu da se to prenosi i na osnovu toga da se izmišlja prevod iz slovačkog i češkog...

o zamku literatura na srpskom: Мала просветина енциклопедија, треће издање, Београд, 1978. страна 646 i tu ne stoji da se za zamak može reći da je grad već šta se podrazumeva za zamak...

Dragi moj Crni ako imaš ime bombarder još uvek to ne znači da si avijon već samo da ti je takovo ime a pogotovo ne znači da je svaki čovek avijon zato što si Ti Crni bombarder... --Vcesnak (разговор) 00:06, 3. март 2012. (CET)

O pojmu grada u srpskoj literaturi: Мала просветина енциклопедија, треће издање, Београд, 1978. страна 437 se kaže da u srednjem veku u Evropi nije bilo gradova već su "gradovi" bili u stvari zamkovi vladara utvrde kako se kazuje u daljem tekstu i ove se tvorevine imenuju kao zamkovi a nikako kao gradovi... Smatram da ovo što se tu pod znacima navodnika naziva "gradovima" ne daje nikome za pravo da svrstava češke i slovačke zamkove u i nazive zamkova prevede na srpski i obeleži ih kao gradove naravno bez znakova navoda. Ako nekoga više interesuje šta je grad i šta nije grad u prošlosti i šta će biti grad u budućnosti, zašto u srpskom jeziku pojmom grada obeležavamo najstariji grad uopđte, Jeriho a i današnje velike aglomeracije kao Tokijo, preporučio bih knjigu Bogdan Bogdanovića "Ugbs & Logos, Gradina 1976. --Vcesnak (разговор) 03:29, 3. март 2012. (CET) Hrvatska literatura: Likovne umjetnosti Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Zagreb 1963. razlikuje pojam burg (iz nemačkog) pod kojim se podrazumeva za razliku kako se navodi od grada zdanje od objekata koje služe za stanovanje sa centrom i njegovim sadržajem samo objekte koje služe stanovanju i zadovoljstvima feudalaca sa utvrdama i fortifikacijama kao i donžonom koji se kasnije menjaju i gube svoj vojni značaj i grade se kao palate i dvorci koji samo izgledom i fortifikacijama u vidu atrapa podsećaju na burgove odnosno zamkove i ovakovih objekata ima na prostoru SFRJ okolo 700 ili očuvanih ili kao ruševina. --Vcesnak (разговор) 05:02, 3. март 2012. (CET)

---

Поновићу,још једном,аргументе на којима темељим изнад наведене твдње.

Пошто се ради о њикипедији на српском језику,ред је да се консултују Речници српско(-хрватског) језика:

Речник српско-хрватског језика (издала Матица српска 1967.године):

• град

1. а)тврђава,утврђење,замак у облику тврђаве
2. велико насељено место,административни,културни,трговачки и

индустријски центар једног краја,области

• замак

а)утврђен феудални дворац

б)летњиковац,вила

Речник српског језика (издала Матица српска 2007.године):

• град

1. веће насељено место,привредни,административни и културни центар,једног ширег подручја,краја;варош
2. тврђава,утврђење,замак,кула у облику тврђаве

• замак

утврђени феудални дворац где је живео властелин; уопште леп дворац,вила.

• тврђава

одбрамбрено утврђење ограђено бедемима

Пошто се ради о тврђава,ред би био да се консултују (домаћи) стручњаци који су се бавили том темом.

Сами наслови јасно сведоче о употреби термина град,као синонима за тврђаву:

• Deroko, Aleksandar (1950). Srednjevekovni gradovi u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji (на језику: српски). Beograd: Prosveta. Приступљено 10. 10. 2023. 
• Здравковић, Иван (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову. Београд. 
• Шаблон:ИЗ-ТВД
• Шаблон:ПЂ-ТУС

Дероко,у предговору своје књиге каже следеће (италици и „наводници“ су његови):

Под именом град некада се није подразумевало,као данас,једно велико уређено насеље,већ утврђење које је служило за одбрану једног насељеног места,обично управног центра једног краја - „жупе“,каквог трга или рудника,стана владара или властелина,какве комуникације или најзад целог једног краја земље. (стр. 5)

Из ових излагања и приказа већ се јасно види шта је уствари означавао средњовековни назив „град“.То је управо била зидана заштита,неопходна у доба муњевитих изненађења и великих опасности каквих је било често у Средњем веку (и Пољаци употребљавају реч „грод“ а Руси реч „город“ у истоме смислу)...Све што се градило као заштита,заједно са местом које се штитило,био је „град“.При томе је ипак град у смислу тврђаве био главно,а град је могао имати своје подграђе.Најчешће и најопштије,дакле,узето реч се односи на утврђење. (стр. 17)

Марко Поповић,аутор,између осталог,обимних радова о Београдској тврђави и Старом Расу (тј. једној од потенцијалних локација),човек који је,ако добрано несам у криву,више година обављао функцију директора Градског завода за заштиту споменика културе Београда,у свом раду „Замак у српским земљама позног средњег века“ (ЗРВИ XLVIII, 2006),каже следеће (јопет су италици и „наводници“ његови):

У раду се разматра тип утврђења са примарним резиденцијалним функцијама владарског или властеоског двора,који би се на подручју српских земаља средњег века,слично европским примерима,могао означити термином замак.Изложене структуралне одлике замка које га издвајају од утврђења,код нас обично означаваних општим термином „средњовековни град“.

У терминолошком смислу,ова некадашња упоришта одбране,готово без изузетка,означавана су појмом средњовековни град.Ако пођемо од некадашњег значења те речи,као одреднице која се превасходно односи на утврђено место,не би требало да буде забуне.Реч град,у старосрпском,као и у другим словенским језицима изворно се односила на ограђени,брањени односно фортифицирани простор,без обзира на његову величину или сложеност структура.

...овом приликом покушаћемо да одредимо,у просторном и функционалном смислу,тип утврђења,то јест,дела утврђења који би се могао одредити појмом замак.У питању је термин,познат и у другим словенским језицима,који је код нас до сада ретко био у употреби.Одговара енглеском Castle; француском chateau; немачком Schloss, али и Burg; италијанском и шпанском castello; руском zamok,у значењу фортифициране резиденције,односно утврђеног владарског или власеоског двора.

Даклем,речи град,тврђава и утврђење су у српском језику синоними,док је замак подврста града/тврђаве/утврђења коју карактерише њена примарна резиденцијална улога.Због тога је погрешно употребљавати термин замак за сваку утврђену целину.Од мене тол`ко,јер су овде ствари врло јасне биле још претходни пут кад је начета ова дискусија,која последица неспоразума. Црни Бомбардер!!! (†) 05:51, 3. март 2012. (CET)

---

_________________________________________________________________________ Neznam koliko je pravilno osloniti se na rečnik gde se pojam definiše sa dve reči.

Inače navodiš mi mog profesora Deroka i po Tebi on nije znao šta je grad ili Ti nisi sve to razumeo ali on je pored grad pričao i o srednjovekovnom gradu kao "gradu" u znacima navodnika i raznim vrstama gradova koji nisu bili gradovi u pravom smislu reči, U gradu pored stanovanja i zgrada za stanovanje mora da postoji centar sa određenim sadržajima i istorijom kako to u isto već spominjanoj knjizi našeg velikog arhitekte Urbs i Logos Bogdan Bogdanovića koji mi je predavao predmet "razvoj naselja" na IV godini studija u kojoj i on govori da se pod pojmom grada u srpskom razume i Jerihon i Tokijo i da imamo samo jedan pojam za grad od najstarijih gradova do gradskih aglomeracija. Već je i Car Dušan razlikovao šta je grad a šta su tvrđave i zamkovi. Pa šta uopšte misliš zašto postoje termini zamak, tvrđava, utvrda, donžon, kula kada bi sve to bili sinonimi kako ti to kažeš u srpskom jeziku. Po tebi se može da kaže da pored toga što je grad Tokijo za Tokijo može da se kaže da je tvrđava jer ako je sinonim sve to trebalo bi i to da važi. Kako Ti nije zapelo za oko da je opisujući gradove u srednjem veku profesor Deroko opisao i koji su vlastelini i velikodostojnici stanovali u gradovima a koji su stanovali u manastirima i zamkovima ili tvrđavama znači da on ipak pravi razliku između grada i raznih kako on to kazuje u knjizi vrsta srednjovekovnih gradova u kojim razlikuje pored utvrda, tvrđava, donžona, palata, dvorova u kojima su nastanjeni velikodostojnici ili zanatlije pišući uglavnom u gradovima a pominjući i druge vrsta "gradova" u Maloj prosvetinoj enciklopediji se navodi da gradovi u srednjem veku u stvari i nisu postojali. No postojali su neki gradovi i kod nas ali bilo je više od 700 očuvanih zamkova u bivšoj SFRJ a Deroko pominje i prave gradove u Srbiji naprimer Beograd, Golubac ali za one druge kaže da cu prvo utvrde i zamkovi a kasnije dvorci i palate za velikodostojnike i određuje ih kao vrste različitih gradova jer liče na dradove. Bogdan Bogdanović pominje da je u doba renesanse bilo zamkova koji su po svemu ličili i bili opremljeni svime i svačim sa mogućnošću različitih zabava i igara za veleposednike i kraljeve sa simbolima gradova. On istina ne pominje srednjovekovne vrste gradova i bavi se njihovom simbolikom, mitologijom, semantikom, toponimima, i dr. Ja neznam zašto se studira arhitektura i zašto postoje srručnjaci urbanisti kada se može pogledati u srpski rečnik i saznati šta su gradovi i da su grad i zamak sinonimi. Neznam odakle Ti ideja da u drugim jezicima zamak i grad nisu možda i sinonimi a u srpskom jeziku su sinonimi. Zar Dioklecianova palata ne liči na grad pa se i ona može u srpskom znati gradom. I u Maloj prosvetinoj enciklopediji se navodi da su srdnjoevropski "gradovi" bili u stvari zamkovi ali se termin grada navodi u navodnicima a tako je i Deroko mislio o vrstama gradova kroz istoriju. Polisi su bili grčki gradovi. a Deroko navodi i gradove pre Slovena koji su bili drveni i sastojali su se uglavnom od tvrđeva. Kao što vidiš ipak se pojmovi zamkovi, tvrđave, burgovi, palate, dvorovi upotrebljavaju u arhitekturi pa tako i trebaju da se razlikuju i u enciklopedijama i ni jedni od naučnika ih ne smatraju sinonimima i skoro o svakom ovom pojmu postoji članak i u ovoj vikipediji a to znači da postoje različiti sadržaji tih termina. Zar se ne pitaš zašto postoji članak o gradu i zamku ako je to isto. Pod pojmom grada razumemo sve vrste gradova kroz istoriju ali to je opštiji pojam od zamka ili dvorca koji mogu biti sadržaji grada a u zamku ili dvorcu ne postoji gradski sadržaj kako onda ovi pojmovi mogu biti sinonimi? 1.Grad je opštiji pojam od srednjovekovnbog grada i može da ga sadrži...

2.Deroka Ti uopšte nisi razumeo i shvatio u samom naslovu se kazuje da se radi o srednjovekovnom gradu o vrsti grada pojam grada je opštiji i odnosi se na sve vrste gradova kroz istoriju....

3.Grad i tvrđava nisu sinonimi... ma koliko Ti mahao rečnikom Matice srpske na koji bi ensiklopedija trebala po Tebi da se osloni izostavio si i da se grad odnosi i na metteorološki sadržaj ovog termina na pojavu grada u meteorologiji u srpskom...

4.Rečnik treba u najmanju ruku znati koristiti

5.Pogledaj malo kako su drugi preveli npr. Karlštajn i dali su upotrebljavani termin grad u prevodu...

6.Termin burg takođe je zamak pa zašto se ne koristi termin grad ako si Ti kojim slučajem u pravu za prevod zamkova u Nemačkoj...

7. Nisi Ti kriv zbog ove izmene, drugi ju je napravio a kada bih to ispravio našao bi se neko treći koji bi smatrao da je ovakov predlog bolji i pravilniji jer hrad slovački ima značenje grad u srpskom a cela suština stvari je da nema i ako Ti navodiš slovenske jezike u kojima se po tebi to tako shvata što je apsurdno.To nevaži ni za jedan jezik pa tako ni srpski koji Ti samo misliš da znaš da upotrebiš i u stručnim stvarima u korištenju pojmova iz arhitekture i umetnosti koji su Ti strani i koje si izučavanje iskoristio Srpski rečnik Matice srpske...

8.Zamkovi su samo na početku imali odbrambene i vojne funkcije u njhih su se sklanjali deo stanovništva koje jetrebalo da osigura bolju odbranu vlastelina prilikom ratova no vremenoim se ova funkcija izgubila i zamkovi su postali i namenjeni su bili samo stanovanju vlastele i kao atrape izvođeni su ciboriji i druge vrete odbrambenih elemenata iz prošlosti iz čiste dekoracije a i radi zabave vlastelina. Odakle ti ideja da sve zamkove svrstaš pod pojam srednjovekovnih gradova odnosno onog tipa srednjovekovnog grada koji je imao prvobitne funkcije zamka koji služi za odbranu okolnog stanovništva odnosno njegovog dela i koji se po nekim pravilima kako to taže Deroko može smatrati vrstom grada srednjeg veka iz koga se eventualno razvio grad sa gradskim jezgrom oko zamka? Kasnije grad dobija na drugim funkcijama i ovakovi "gradovi" za koje je uvek ispravnije reći da su zamkovi gube pravo da se zovu gradovima jer ne služe isključivo vlastelinima i njihovom luksuznom stanovanju.

9.Gradovi su nastajali oko zamkova ili manastira, te saobraćajnica itd.ali ne oko onih koji su građeni na liticama kao što su zamkovi u Slovačkoj obično i takovi gradovi sada imaju u sebi zamkove vlastelina takav je npr. Bratislavski zamak koji se za razliku od Bratislave koja je grad još uvek naziva i jeste zamak jer sam zamak nema karakter koji karakteriše grad a to je u prvom redu mnogofunkcionalnost kulturni istorijski i privredni centar...

10. Tebi se samo pričinjava da se stručni jezici raznih nacija razlikuju i da se u srpskom jeziku dozvoljava upotreba pojmova koji su po nečemu posebni i ako ima posebnosti u gradovima u Srbiji. Neznam kako bi samo objasnio da su zamkovima dodeljivane slobode, prava i razne druge beneficije gradova od strane vladara srednjeg veka a da samo ni ne govorim da je pojam grada sadržan u istoriji i starog veka a i u istoriji novog i u savremeno vreme dok su zamkovi postojali samo u srednjem veku a naročito su poznati i cenjeni i brojni zamkovi u Slovačkoj i Češkoj koji nisu bili i nikad neće biti nikakovi gradovi jer to jednostavno nisu postali nemajući za ovo uslova...

--Vcesnak (разговор) 07:52, 3. март 2012. (CET)

Postavka recenice

Pozdrav, Primjer: Darko je opisao rijeku. Pod pretpostavkom da naslov tog teksta ili price moze biti: Rijeka, opisana Darkom, pitam vas: kako da stavim naslov u istom takvom formatu (ponavljam, ako je- Rijeka, opisana Darkom, uopste pravilno) o recimo njoj, koju sam opisao ja.

Dakle, moze li se desiti da je ispravan, ovaj meni tesko svarljiv naslov: Ona, opisana samnom?

Hvala. Od mene :)

Ona, opisana mnome... Ona, koju opisah... --В. Бургић (реци...) 07:28, 5. март 2012. (CET)

Prevod iz Slovačkog Zamok=Zamak

... Prevod zámok kao zamak ne odgovara tačnosti jer se zamak prevodi kao hrad a slovački zámok je u stvari palata te je Бојнички замак pravilno u stvari Bojniôka palata ili možda dvorac. Ovo je još jedna zabluda vikipedijaca koji govore srpski jezik i na osnovu neznanja i pogrešnih primena nekih od pravila prevoda i odnosa slovaôkog i srpskog jezika koje obesmišljavaju prevode u nekim člancima vikipedije ne srpskom jeziku. Ovi članci samo povećevaju i pothranjuju zablude i uvek će se naći neki vrli vikipejac poznavalac pravopisa i nakaradnih transkripcija za slovači i češki da ove "greške" ispravi pa se ja neću ni truditi da se upustim u promene članka i navodim ovo samo da bi se evidentiralo kao karakteristiku za vikipediju na srpskom jeziku--Vcesnak (разговор) 04:25, 3. март 2012. (CET)

rečnik:http://slovnik.juls.savba.sk/?w=zamok&s=exact&c=2fb5&d=kssj4&d=psp&ie=utf-8&oe=utf-8 prevod pod 1 "lokot ili brava, katanac" prevod pod 2 "Veća umetnički cenjena zgrada reprezentativnog karaktera i sedište feudala ili vlastelina"... --Vcesnak (разговор) 04:36, 3. март 2012. (CET) ________________________________________________________________________ "Crni Bombarder" prevodi sl. zamok kao sr. katanac jer misli da se u rečnicima pod 1. i pod 2. obavezno nalaze nalaze jednoznačni sinonimi a ne različita značenje istog termina. Tako vrli vikipedijac slov. "Versaisky zamok" prevodi kao srpski "Versajski katanac". Promenljivo magnetno polje on bi preveo kao magnetne livade koje trče. Tako je to kada se prevodi bez poznavanja jezika samo na osnovu rečnika bez kontrole zdravog razuma... u slovačkoj vikipediji ima za ovaj pojam višeznačna odrednica. A u vikipediji se bliskoznačni sinonomi navode u delu "vidi još" a termin "tvrđave" može se samu u prenesenom značenju zamenjuje terminom "grad" i ako se ovaj termin koristio od srpskih srednjevekovnih hroničara u opisima srednjovekovnih vojničkih objekta tvrđava i upotrbljali su u svojim opisima termine "grad" ili "kula" pod kojim su razumeli kompletne gradske tvorevine svoga doba znači tvrđavu i njeno podgrađe sa građanima ili župljanima kako zovu stanovnike tih podgrađa prvobitnih vrsta gradova srednjeg veka ...

Ovi termini se smatraju anahroni i danas se ne upotrebljavaju a Crni kao kalimero viče nepravda to je kao da se neprihvata upotreba ijekavice ovo je staroslovenski izraz i to je moja kul ideja i moje genijalno otkriće mogućnostima izraza u srpskom jeziku. Svojevremeno sam imao priliku da se sretnem sa opisima ovih starih hroničara kako pišu:

..."da se na oko gradskih šanaca od cigli na 400 koraka stoji varoš iz Savo u Dunavo" itd...- da bi opisao "kalimegdan (gradsko mesto) drugi šanac sa udarenim palisatama puškarnicama na svakih 50 koraka, gradskim kapijama na kojima stoje table sa topovima" ..."i da su one ozidane kao i kod Varadinske ili Bečke i kako se preko njih ulazi u hrišćansku varoš Biograd-kako je šanac bio i oko cele varoši i to pokvarili Turci 1739. godine i da je tu živelo oko 30.000 duša"... --Vcesnak (разговор) 19:32, 11. март 2012. (CET)

Preporučujem litaraturu

• Uprava varoši Beograda 18201812, B. Perunišić Beograd 1990.
• Okolina Beograda antropogeografska ispitivanja naselje srpskih zamalja, Dr. J Cvijić Beograd 1940.
• Okolina Beograda antropogeografska ispitivanja, R.T. Nikolić, Beograd 1903.
• U potrazi za likom Beograda, O. Minić, Beograd 1955.
• Beogradski sud 1819- 1939, Dr. B. Perunišić Beograd 1970.
• Politika 1970/71 serija članaka "Od sokaka do bulevara.

--Vcesnak (разговор) 19:03, 7. март 2012. (CET)

Šta je grad u srpskom jeziku

... pošto se pojavljuje mišlenje da su grad, tvrđava, zamak sinonimi na osnovu Rečnika matice srpske:

u srpskom jeziku se pod pojmom grada u toku razvoja i nastanka gradova u srednjem veku podrazumevaju i zamkovi u kojima stanuju velikodostojnici a koji imaju odbrambene i vojne funkcije u vreme kada su ovi zamkovi imali ove funkcije i kada su služili da se u njih skloni deo stanovništva koji su se nastanjivali i koncentrisali se okolo ovih zamkova, tako da ovaj pojam može da se koristi u srpskom za zamkove koji su nastajali na područiju Jugoslavije i imali su vojne funkcije kao početci razvoja odnosno vrste gradova u srednjem veku.

Postepeno su gradovi dobijali nove funkcije i srednjovekovni gradovi u Srbiji su dobijali zvanja gradova od vladara i dobijali na kompleksnosti funkcija kao privredni i kulturni centri a zamkovi su gubili značaj fortifikacijskog i vojnog značaja i služili su isključivo za stanovanje plemića i feudalaca. Ovakovih zamkova na ovim teritorijama ima više stotina i ne nazivaju se svi gradovima već se pod gradovima podrazumevaju samo naselja sa određenim karakteristikama. Ove karakteristike su u razna vremena i u raznim drževama drugačiji i nisu jedinstveni. Gradovi su se formirali okolo zamkova, raskršća puteva, na ušću reka, okolo manastira i svugde tamo gde su se skupljali ljudi. Neki zamkovi ili manastiri su postali gradovi, neki zamkovi su takođe postali gradovi a neki zamkovi su izgubili ime i prestali su da budu gradovi.

Iz iznesenog se vidi da pojmovi zamka, tvrđave i grada nisu sinonimi i da pojam zamka nikako ne može u svim slučajevima da se zameni pojmom grada i ako pojam grada sadrži gradsko jezgro gde može a ne mora da se nađe zamak ili ostatci tvrđave pa čak i manastir. U stvari samo u određenom vremenu i uz uslove se pojam zamka može u srpskom jeziku za zamak koji je nastao na područiju Jugoslavije smatrati za jednu vrstu srednjovekovnog grada. Tako su neki feudalci i vlastelini pa i vladari živeli u srpskim gradovima a neki u zamkovima ili pak i manastirima... U srpskom jeziku su ovi pojmovi definisani te i ako imamo pojam grada i za Jeriho i za Tokijo te i za jedno i drugo govorimo kao o gradu ipak postoje u stručnoj literaturi razgraničeni pojmovi i ne radi se o sinonimima...

ovo objašnjenje je dato zbog tvrdnje da se vikipedija drži Rečnika srpskog jezika i da je pod jedan navedeno pojam grad a pod dva pojam tvrđeve i zamka i da to znači da su to sinonimi i da se pojam zamka uvek može zameniti pojmom grada jer je to na osnovu ovog rečnika koga se vikipedija mora pridržavati... Između ostalog se citira i prof. Deroko koji je pisao o ovome a da se ne razume suština odnosno da se zamo za neke zamkove u toku istorije teorije razvoja naselje i gradova može ali ne i da je bolje upotrebiti termin grad kao jedne vrste grada u srednjem veku za razliku od upotrebe ovog pojma u skladu sa istorijom razvoja teorije gradova u vremenu i prostoru od najranijih starovekovnih gradova do savremenih gradskih aglomeracija...

Pitanje šta je to grad je jako kompleksno i šta ga čini a šta nije grad koji elementi ga čine nije toliko jednostavno da se može odjasniti na osnovu jednog rečnika... --Vcesnak (разговор) 12:57, 3. март 2012. (CET)

Ne vidim u čemu je problem sa Vcesnakovim stanovištem. On se bez sumnje razume u duh jezika (koji mu je maternji pored srpskog) i tu struku (koju je studirao). Protivurečenje tog korisnika van svakog je smisla. Zamislite situaciju u kojoj ja zameram Metodičaru ili Geologičarki na nečemu u vezi sa biologijom odnosno geologijom. Apsurd, zar ne? Najbolje je držati se svoje struke (u ovom slučaju ETF-a), a u slučaju da nešto nije jasno u vezi sa arhitekturom i slovačkim potrebno je konsultovati s onim koji se u to razume.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:19, 3. mart 2012. (CET)

Ukoliko se na nekoj stranici za razgovor budem pozivao na svoje lično mišljenje,kao stručni argument,onda se slobodno javi da osporiš moju stručnos` oko istog.Kada u razgovoru o nekoj temi,iznesem argumente stručnjaka iz te oblasti,onda se javi i ospori ih kontra-argumentima drugih stručnjaka iz iste oblasti ili se mojne oglašavaš uopće,jer je sve drugo čisto trolovanje.Ukoliko ti je dosadno,prekrati vreme čitanjem ovog.Tol`ko, Crni Bombarder!!! (†) 16:58, 3. mart 2012. (CET)

Ne vidim šta te je podstaklo da me optužiš za trolovanje. Da sam kojim slučajem rekao "Vrlo sam upoznat sa tvojom navikom da izvrćeš stvari i ljude ruglu, dok svoje mišljenje uzimaš kao konačno, neporecivo. Pozivaš se na nešto u šta se razumeš površno... itd. itd.", onda bi tvoja reakcija bila opravdana.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:36, 3. март 2012. (CET)

Zašto Kulpinski "dvorac" nije grad ni u srpskom jeziku

... i u mom selu postoji sedište plemića Stratimirovića. Ovaj zamak koji je još uvek imao moćnu i maltene monumentalnu kulu na krovu ali već kao atrapu koja je služila za ukras gde bilo je sedište plemićke Kulpinske porodise Stratimirović. Ova zgrada koja je u stvari dvorac i nastao je kasnije posle srednjovekovnoh zamkova koji su imali vojni karakter a opasana je i zidom u kojem se nalaze kule isto kao atrape i dekoracije bez vojnog znaćaja i nikada nije služio za odbranu stanovnika okolo njega te i nije imao ni trunke od neke vrsta grada i niti je grad ikada bio niti se tako zove ni u srpskom jeziku i nepravilno bi ga bilo nazivati čak ni vrstom grada zovemo ga dvorac Laze Dunđerskog jer je prodat od Stratimirovića ovom posedniku i izgubio je svoju kulu i renoviran je kao veleposednički dvorac Dunđerski u stilu neoklasicizma a u njemu se danas nalazi poljoprivredni muzej ali ni najednom jeziku pa ni srpskom ovao zdanje se ne može zvati grad jer jednostavno rečeno to nikada nije bio niti je oko njega grad nastao...

To je primer kada se pojam grad ne može upotrebljavati za zamak, koji se može nazvati i castel i dvorac kako se sve zovu razne vrste plemićkih sedišta odnosno stambenih luksuznih velikih građevina. Slovaci ga zovu "Zámok" a Srbi "Dvorac" neki kažu Stratimirovićev a neko Dunđerskog po njegovim vlasnicima a niko u stvari nekaže da je to grad. U našem selu svi Srbi znaju slovački i to neretko književni slovački jezik a svi slovaci govore srpski i imaju pravilan naglasak ne takav kako ga u drugim naseljima Slovaci govore...

--Vcesnak (разговор) 15:22, 3. март 2012. (CET)

То поигравање са језиком ме подсјећа на ону причу о античким Србима који су мало пловили око Африке, да би се искрцали на територији данашњег Зимбабвеа. Са њима је било много жена, дјеце, па и баба, између осталих. Недуго након искрцавања, једна баба је почела кукати да јој је зима. Њено кукање су сви запазили, те су, као у трансу, сви почели викати "зима баби!", "баби је зима!". Тако је настао назив Зимбабве.--В и к и в и н д 16:40, 3. март 2012. (CET)

Ma to su samo deretićevske gluposti. Stvar je jednostavno u osobenosti jezika, kao i u evoluciji istog. Uzgred, imao sam prilike da se upoznam s dvema devojkama (jedna iz B. Petrovca, druga iz S. Pazove) koje govore slovačkim. Naizgled deluje razumljivo srpskom govorniku, ali pojedine reči zajedničke srpskom i slovačkom nemaju isto značenje.

U vezi sa rečju grad:

U arhajsko vreme Grci su utvrđena naselja zvali polisima. Tek docnije, u klasično doba sa pojavom demokratskog uređenja reč polis dobija značenje "grada" (u tadašnjem smislu te reči) sa svojom bližom okolinom. A u vizantijsko doba reč polis se koristi isključivo u značenju Carigrad. Otuda današnje ime grada.

Ista stvar je i sa rimskim brdima na kojima počiva danas Rim. Nekada su se tamo nalazila utvrđena naselja koje su latinski pisci (Varon, Katul i dr.) zvali oppidum, a po osnivanju Rima ona su okvirena bedemom i na taj način izgubila svoju nekadašnju odbrambenu funkciju. Inače, u latinskom jeziku u upotrebi su bili i reči castrum i castellum. Mančester je nekada bio samo rimski logor, a danas je grad. Pa ipak, zadržao je u svom imenu latinsku pozajmljenicu koja je, doduše, izgubila svoje prvobitno značenje.

Neosporno je da jezici evoluiraju. Ne tako davno u srpskom jeziku reč varoš je bila u upotrebi sa značenjem grada u današnjem smislu te reči. Istina, postojalo je i onih lingvista koji su osporavali korišćenje te tuđice; ja sam čitao u časopisu Srbadiji jednu raspravu u vezi s tim. Danas pak nisam siguran da li je ispravno korisiti reč varoš u smislu grad.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 18:24, 3. mart 2012. (CET)

Jeste, što ne bi bilo. Varoš je obično manji grad. --Jagoda ispeci pa reci 20:08, 3. mart 2012. (CET)

Da, mada polako izumire. Uglavnom je koriste u tom smislu stariji ljudi. Tipa Beograd = varoš. Danas je mnogo češća upotreba u smislu gradić, tj. termin varošica je zamenjen terminom varoš. Inače i dalje ne vidim poentu cele ove priče gore. Nebitno od slovačkog naziva, mi možemo videti po samom članku da li se odnosi na zamak (dvorac, palatu, letnjikovac itd) ili na tvrđavu (tipa kalemegdan, petrovaradinska tvrđava i sl). Ukoliko se članak odnosi na tvrđavu, valjda je u srpskom ispravno nazvati je i grad. Imamo i gornji grad na kalemegdanu npr, jerinin grad (ne jerinina tvrđava) itd. U svakom slučaju sve što je ustvari zamak, a mi smo ga preveli kao grad je netačno, i mislim da to niko ne osporava. Ali je netačno i nešto što je tvrđava nazvati zamak. Ne može da postoji članak petrovaradinski zamak, pošto je to tvrđava. --Jovan Vuković (r) 20:42, 3. mart 2012. (CET)

---

Čitam celu ovu raspravu, i čini mi se da ljudi pokušavaju da zakomplikuju veoma prostu stvar: reč "grad" u srpskom jeziku može da označava i naseljeno mesto[1] (grad), i utvrđenje[2] (Soko grad, Jerinin grad). Niko nije izneo ni jedan argument zbog čega je ne bi trebalo koristiti u ovom slučaju. Nikola (razgovor) 20:46, 3. mart 2012. (CET)

Slažem se sa ovim što je napisao Jovan: "Ali je netačno i nešto što je tvrđava nazvati zamak". Nešto što je tvrđava, nazvaćemo tvrđavom, jer je to opšteprihvaćeni naziv u srpskom jeziku za takvu vrstu objekata. Oni koji se zalažu za upotrebu riječi "grad", morali bi objasniti zašto daju prednost tom pojmu nad pojmom "tvrđava". Nemojte samo reći da je to zbog sličnosti riječi (hrad vs. grad). Takvo objašnjenje je komično u najmanju ruku. --V i k i v i n d 21:12, 3. mart 2012. (CET)

Ne zbog sličnosti, već zbog istosti. To je jedna te ista slovenska reč, koja ima isto značenje u oba jezika. U srpskom jeziku je poprimila i dodatno značenje koje u slovačkom nije, ali to ne znači da je ne možemo koristiti i u izvornom značenju. Nikola (razgovor) 07:13, 4. mart 2012. (CET)

Nikola, a jel onda i Kalemegdan - grad? Smederevska tvrđava? Da je preimenujemo u Smederevski grad? Petrovaradinska tvrđava -- Petrovaradinski grad? Lično mislim da je to insistiranje na reči "grad" u prevodu imena stranih tvrđava neargumentovano preterivanje na osnovu pogrešnog tumačenja odrednice iz rečnika. Reč „grad“ u značenju „tvrđava“ je arhaičan, i ne treba ga tako koristiti. To što stoji u imenu nekih tvrđava ne znači da bi trebalo da se koristi i u prevodima stranih tvrđava. --Jagoda ispeci pa reci 21:23, 3. mart 2012. (CET)

Ovaj argument nema ama baš nikakvog smisla. Pošto Smederevsku tvrđavu ne zovemo Smederevski grad, onda ni Devinski grad ne treba da zovemo Devinski grad?

Korišćenje reči "grad" u prevodu imena stranih gradova je savršeno ispravno i jedino logično.

Reč "grad" u značenju "tvrđava" nije ni najmanje arhaična. Juče sam bio na gornjem gradu Kalemegdanske tvrđave i svako je razumeo šta sam napisao.

To što stoji u imenu nekih tvrđava upravo znači da bi trebalo da se koristi i u prevodima stranih tvrđava koje se tako zovu. Nikola (razgovor) 07:13, 4. mart 2012. (CET)

Pa ni meni tvoj argument nema nikakvog smisla. Štaviše, nisi ni dao nikakav argument, nego svoje mišljenje bez ikakvog objašnjenja, nego: to treba tako i tačka. Kažeš, moj argument nema smisla. A tvoj ima? "Pošto Soko Grad ima reč "grad" u imenu, onda i sve strane tvrđave moramo da prevodimo kao gradove, a ne tvrđave?" Sori, ali meni to uopšte ne izgleda logično.

Meni nije. Dokaži da je ispravno i logično. Sve naše tvrđave koje imaju u sebi reč "grad" imaju ga jer im je to ime dato u srednjem veku, a ne sada. Zato se i zovu tako kako se zovu. Ja poštujem tvoj jezički osećaj, ali on je ipak samo tvoje subjektivno osećanje, tako da bi bilo lepo kad bi i ti poštovao moj i drugih ljudi ovde.

Donji i gornji grad su delovi tvrđave, ne sama tvrđava i opet, to su imena koja potiču iz srednjeg veka, nisu data sada, u modernom dobu.

Zašto bi to značilo da treba tako da prevodimo? Zato što ti i Crni tako kažete? I ko kaže da se strane tvrđave "tako zovu"? Koliko sam ja shvatila Vcesnaka, "hrad" na slovačkom NE ZNAČI "grad", stoga ne vidim zašto bi se insistiralo na tome, kad te tvrđave koje ti uporno želiš da imenuješ gradovima nemaju reč "grad" u imenu. --Jagoda ispeci pa reci 12:24, 4. mart 2012. (CET)

Ne mislim da je potreban neki poseban argument da bih neku reč preveo istom tom rečju istog značenja. Sa druge strane, tebi je potreban podobar argument da bi dokazala da tu reč treba prevoditi nekom sasvim drugom rečju.

Niko nikada nigde nije rekao da sve tvrđave treba prevoditi kao gradove, već samo one tvrđave koje se zovu gradovi.

Naravno da sve naše tvrđave koje u svom imenu imaju reč "grad" imaju je jer im je to ime dato u srednjem veku, kad su i same tvrđave izgrađene u srednjem veku. Ali kad bismo danas izgradili novu tvrđavu, npr. u svrhu turizma, i nju bismo takođe mogli nazvati grad.

Ako reč "hrad" na slovačkom ne znači "grad", šta ona ustvari znači? Verovatno ćeš reći "tvrđava". Ali i srpska reč "grad" takođe znači "tvrđava". Dakle "hrad" znači isto što i "grad". — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Nikola Smolenski (razgovor • doprinosi)

Nikola, jezik nije matematika, i nije uvek "ako je A=B i B=C onda je B=C". Argument za prevođenje sam već dala. Nemam nameru da ponavljam.--Jagoda ispeci pa reci 13:50, 7. mart 2012. (CET)

Relacija "znači" nije baš tranzitivna, a nije ni refleksivna. A ovde su inače upotrebljene relacije "znači" i "takođe znači" koje su različite - ako se one uopšte i mogu posmatrati relacijama. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 09:53, 5. mart 2012. (CET)

---

Bas htedok juce da se javnem ovim povodom da pomenem gornji grad/Gornji grad na Kalemegdanu. I da kazem da ako postoji gornji i donji grad Kalemegdana i ako su oni jedini njegovi delovi onda bi i Kalemegdan mogao da se zamisli kao neki grad. Ne znam pak da li je u pitanju Gornji grad ili gornji grad, cini mi se da je ipak samo prvo. Danas neko da sklepa pesmu sa stihom "Kalemegdane, grade moj" ona bi, ako ne bi imala nikakvu drugu vrednost, najverovatnije postala kuriozitet makar zbog toga sto bi mnogi pogresno tumacili znacenje reci grad u ovom slucaju. Tako da tvrdnja da su grad i tvrdjava sinonimi meni uopste nije ubedljiva. Ako posmatramo lipak i ljepilo oni su valjda sinonimi i prevod su za engleski glue. Tutkalo recimo nije sinonim sa njima... AFAICT. Kosa i vlasi pak cini mi se nisu sinonimi, jer kosa ima jos dva znacenja razlicita od vlasi (ako uzmemo u obzir samo izgovor tj. razlikjemo akcente) a vlasi su recimo i dlake na perici dok kosa cini mi se da to nije. E sad grad ima osim onog "naseljeno mesto" jos jedno, koliko ja razumem, nekakvo hiponimozno znacenje: "tvrdjava". Zato pokusaj ekvivalentiranja termina tvrdjava i grad mislim da ne moze imati istu zasnovanost koliko i poksuaj ekvivalentiranja ljepak, lipilo i lepak. Nisam siguran za termin "sucelje" da li se koristi i za hardverski interfejs i softverski interfejs. Ako se ne koristi za bar jedno od ta dva onda bi mozda mogli da kazemo da su "interfejs" i "sucelje" u sinonimoznom odnosu, a ne i sinonimnom. I ako usvojimo termine hiponimozno i sinonimnozno (ako li oni ne postoje vec) onda su i "grad" i "tvrdjava" takodje u sinonimoznom odnosu: termin tvrdjava u hiponimoznom prema terminu grad, kao i termin sucelje prema terminu interfejs. Termin grad bi onda valjda bio u nekakvom hipernimoznom odnosu prema terminu tvrdjava, jel? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 10:01, 4. mart 2012. (CET)

Malo se gubimo ovjde. Neki pokušavaju da iskoriste imena pojedinih tvrđava na našim prostorima kako bi nam pokazali da se riječ „grad“ još uvijek široko koristi u značenju „tvrđava“. Uzmimo recimo ovaj Jerinin Grad kod Trstenika. Lijepo u uvodu piše da je „Jerinin grad“ naziv tvrđave. Ne možemo mi mijenjati naziv neke tvrđave u Srbiji. Nema potrebe ni da ga prevodimo ni da transkribujemo. Dakle, da se Jerinin grad zove „Jerinin zamak“, „Jerinin čardak“, ili „Jerinin džakuzi“, to bi opet bio naziv tvrđave a ne čardaka, zamka ili džakuzija. E sad, glavni argument je da su nekada u prošlosti srpska riječ „grad“ i slovačka „hrad“ imale potpuno isto značenje, pa se „hrad“ prevodilo kao „grad“. Srpska riječ je tokom vremena dobila drugo primarno značenje, a slovačka je zadržala isto značenje. Naravno to nije ničim referencirano, ali vjerovaćemo da je tako jer izgleda logično. Koliko znam, nazive stranih lokaliteta možemo transkribovati ili prevesti. Ako transkribujemo, onda će biti „hrad“, a ako prevodimo, onda tražimo najbolji prevod u savremenom srpskom jeziku za slovačku riječ „hrad“. Nemam pojma da li je to zamak ili tvrđava, ali izvjesno je da nije „grad“ i nikako ne može biti „grad“. Nemamo nikakvu obavezu da naziv te tvrđave u srpskom bude sličan nazivu u slovačkom, a i da želimo to da postignemo, onda bi koristili transkripciju a ne „kreativni“ prevod.--V i k i v i n d 12:55, 4. mart 2012. (CET)

`ajde da podvučem crtu još jedno.Prema Rečniku srpskog jezika iz 2007.godine,termini grad,tvrđava i utvrđenje su sinonimi i to je neosporna činjenica.Predlog da se jedan termin (grad),koji se u datom kontekstu potpuno ravnopravno koristi sa druga termina (tvrđava i utvrđenje),zameni jednim od njih ili čak netačnim terminom (zamak),samo zato što neko nije čuo da se to koristi (u tom značenju i/ili tom kontekstu) ili se ređe koristi,ravno je,po meni,insistiranju na prebacivanju članaka pisanih ijekavicom u ekavicu,jer zaboga,neko nije čuo ijekavicu ili ju je čuo vrlo retko da se koristi u srpskom jeziku.Osim činjenice,da su inicijalni oblici ispravni,i sa stanovišta srpskog jezika i sa stanovišta struke,termin grad je u duhu srpskog jezika u datom kontekstu. Crni Bombarder!!! (†) 17:26, 4. mart 2012. (CET)

"ako prevodimo, onda tražimo najbolji prevod u savremenom srpskom jeziku za slovačku riječ „hrad“. Nemam pojma da li je to zamak ili tvrđava, ali izvjesno je da nije „grad“ i nikako ne može biti „grad“." - naprotiv, izvesno je da jeste grad i da ne može biti ništa sem grad.

"Nemamo nikakvu obavezu da naziv te tvrđave u srpskom bude sličan nazivu u slovačkom" - nije sličan, već isti.

"a i da želimo to da postignemo, onda bi koristili transkripciju a ne „kreativni“ prevod." - Ni po čem nije kreativan, ta reč jednostavno to znači. Nikola (razgovor) 03:26, 5. mart 2012. (CET)

Izgleda da nekima nije jasno šta je razlika između zamka i tvrđave. Zamak je sedište vladara ili drugog feudalca obično ili premiđa i on je utvrđen i izgleda kao tvrđava ali u stvari ima svog stanovnika. Zamak je vremenom izgubio vojni značaj te i ako još uvek ima izgled tvrđava one su samo dekoracije. Međutim tvrđave su vojne tvorevine one služe da spreče neprijatelje naprimer i bunker je tvrđava tvrđave spadaju pod pojam fortifikacijskih vojnih objekata. Tvrđava je utvrđeno mesto. Tvrđavu u Petrovaradinu projektovao je vojni inžinjer i tu nije stanovao nikakvi vladar.

Slovačka vikipedija nema članak o tvrđavama a češka ima jedan vrlo mali članak. Slovačka vikipedija ima članke o zamkovima i dvorcima jer su zamkovi koji su izgubili vojni značaj postali dvorci i jedni i drugi su u stvari objekti koji su služili za stanovanje vladara i plemstva i ovakovi objekti svrstani su u kategoriju zamkova i dvoraca.Inače izraz utvrđenje postoji i u slovačkom i u češkom jeziku u slovačkom to je pevnosť a u čeđkom pevnost ili i tvrz ali i ako postoji mali članak u češkoj u slovačkoj vikipediji niko se za tve vrste objekata ne interesuje jer u Slovačkoj postoje velelepni zamkovi i dvorci vladara i plemstva.

Ovi zamkovi su građeni obično na vrhovima uzvišenja i okolo njih nema nikakvih drugih objekata. Na prvi se pogled vidi da to nisu gradovi. Oni su sedišta vladara. Vladari jasno nisu samo tu stanovali. Zamkovi imaju svoje osnivače prvo vladare a kasnije su ove zamkove osnivali i drugi plemići.

Zamkovi su utvrđeni dvorci su nastali u srednjem veku u Evropi. U prvo vreme su bili utvrđeni a kasnije su promenili izgled. To su zdanja koja su karakteristična za Evropu i srednji vek očito da taj koji je pisao članke o zamkovima i dvorcima u Slovačkoj nezna ni to najosnovnije na šta se odnose članci i da to nisu tvrđave. Veliki zamkovi nalaze se u istoriskim centrima i Praga i Bratislave ovi imaju svoje tvrđave i zidine ali imaju svoje osnivače gradili su za vladare i time se razlikuju od tvrđava. Srednjovekovna Evropa ima mnogo zamkova a Slovačka ima interesantnu arhitekturu zamkova na koju su Slovaci ponosni...

--Vcesnak (razgovor) 20:45, 4. mart 2012. (CET)

Kako jedna turistička organizacija reklamira slovačke zamkove

Uprkos maloj površini, Slovačka se može pohvaliti obiljem prirodnih lepota i velikim mogućnostima za aktivan odmor. Celoj Evropi su poznati planinski venci Karpata i Tatre sa prostranim šumskim područjima, pećinama i toplim izvorima. Preko 1400 mineralnih izvora omogućava medicinske tretmane u bilo koje doba godine. Širom Slovačke nalazi se 180 srednjovekovnih zamkova od kojih su najpoznatiji Spiški zamak (Spišský hrad) i Orava.

--Vcesnak (razgovor) 21:24, 4. mart 2012. (CET)

Kako je to u Srbiji Širom Srbije ima oko 200 lokaliteta sa ostacima starih tvrđava i utvrđenih gradova, još od antičkih vremena. Međutim, posle mnogo vekova ratova i razaranja, ostale su očuvane samo tvrđave koje su svoju vojnu funkciju zadržale i u srednjem veku, pod vlašću Turaka. Većina ovih utvrđenja dograđivana je i prilagođavana razvoju ratne tehnike, pri čemu su gubile izvorne srednjovekovne oblike. Neke od njih su bile preteče savremenih srpskih gradova, koje i danas krase delovi starih bedema i kula.

Tvrđave su bile isključivo vojna uporišta, a zamkovi manja utvrđenja u kojima se nalazio vladarski ili vlastelinski dvor. Najprostraniji su bili utvrđeni gradovi sa više posebno branjenih delova, u kojima je, osim zamka, bedemima bilo opasano i civilno naselje.

--Vcesnak (razgovor) 21:35, 4. mart 2012. (CET)

Razlika između tvrđave i zamka (u srpskom jeziku) nije sporna,kao što nije sporna ni razlika između termina hrad i zamok (u slovačkom jeziku).Sporna je isključivo odluka da Matica srpska nema blagog pojma sa srpskim jezikom i da je Rečnik srpskog jezika koji je ista izdala 2007.godine čista budalaština. Crni Bombarder!!! (†) 21:49, 4. mart 2012. (CET)

Ne vredi ubeđivati nekoga kome očigledno nije stalo do tuđeg i to argumentovanog mišljenja. Ako toliki kilobajti nisu do sada pomogli, mislim da ni neće uopšte. Iz ličnog iskustva sam se uverio u to. Rasprava se, sve što idemo dalje, pretvara u nečije lično šegačenje sa zdravom pameću. Čas čujem jedno, čas drugo. Blago onom ko rano poludi, što bi rekli moji ortaci. Najbolje je ostaviti raspravu na miru i usredsrediti se na izvesne članke. Što se mene tiče, imate zeleno svetlo da menjate kako mislite da treba. Jer, neko ko sklapa ovakve rečenice '

Konstantina Dragaša je činjenica da je bio poslednji vizantijski car, kao i njegovo držanje tokom opsade Carice svih Gradova pretvorilo u mitsku ličnost odnosno u Besmrtnog Cara, kako ga naziva Nikol.

baš i ne odaje neki utisak poznavanja duha srpskog jezika, a kamoli slovačkog ili staroslovenskog. Žaleći se večito se na tvrdoglavost ostalih, taj isti gubi iz vida koliko je on teška osoba za komunikaciju. S njim se ne može normalno komunicirati.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 21:54, 4. март 2012. (CET)

__________________________________________________________________________

Ja nisam rekao da je rečnik čista budalaština i objasnio sam da u srpskom jeziku može da se upotrebi izraz grad za tvrđave koje su imale cilj sa sklone i odbrane stanovništvo (ili njegov deo) u slučaju napada neprijatelja i u ovom smislu i Deroko u svojoj knjizi Srednjovekovni gradovi govori o srednjovekovnim tvrđavama kao "gradovima" u znacima navoda takav navod se može videti i u Prosvtinoj enciklopediji, ili o vrstama gradova kada naselja dobijaju prve funkcije gradova i kada gradovi takoreći nisu postojali i ovo su prvobitni gradovi srednjeg veka.

To nije slučaj sa Evropskim zamkovima, velikim i velelepnim zdanjima Evrope koji uveliko liče po svemu na gradove i tvrdave svojim izgledom.

U Srbiji takovi kao u Evropi zamkovi takoreći ne postoje. U Srbiji postoje srednjovekovni utvrđeni gradovi i tvrđave. U Srbiji vladari su gradili konake a ne zamkove dok su u Evropi nastajali zamkovi u Srbiji su nikle tvrđave oko kojih su bili naseljeni delovi i oko kojih su se kao u Beogradu naprimer Laudanov šanac formirale fortifikacije u koje se ubrajala i tvrđava, dok u Pragu postoji u jezgru grada Hradčani što je zamak kao i Krlštajn koji je isto zamak u češkoj u Srbiji ne postoje takova zdanja kao Hradčani i Karlštajn ili Spišski zamak. U Srbiji se zamkovima nazivaju samo male tvrđave u kojima su stanovali mali feudalci a ja verujem da u Srbiji nema ni jedan značajniji zamak ali tu se ne radi o Srbiji već o Slovačkoj u kojoj nasuprot tome ne postoje značajnije tvrđave i sve su to zamkovi koji imaju svoje osnivače i vlasnike.

Jasno je da neko ko nije makao iz Srbije i ko nije video zamkove misli da su zamkovi tvrđave a ako su veliki da su to gradovi. Znači izraz grad može da se odnosi i na neke od tvrđava u Srbiji kada se govori o srednjem veku nalazi se i u srpskim pesmama i očito da predstavlja arhaizam i nikako ne može da se nalzi u naslovu članka o zamkovima pa čak ni u uvodu jer se jednostavno ne radi o gradu i o predstavama o tome šta su gradovi i šta se pod njima podrazumeva uopšte ni od strane laika ni od strane stručnjaka pa bili ti stručnjaci za jezik ili arhitekturu.

--Vcesnak (разговор) 23:01, 4. март 2012. (CET)

... izraz grad se upotrebljava za tvrđave po teoriji o razvoju gradova iz "tvrđava gradova" i "teoriji zaštite stanovništva" kao i nenaučnim teorijama o "teoriji geografskog determinizma" u toku oformljavanja gradova u srednjem veku.

--Vcesnak (разговор) 23:20, 4. март 2012. (CET)

Све је то лепо и корисно знати, али не мења чињеницу да ако се тврђава, замак, кула или шта друго зове град, онда и превод њеног имена такође треба да буде град. Можда је она у оригиналу неправилно названа, али ми то не треба да мењамо. Никола (разговор) 03:26, 5. март 2012. (CET)

nija grad nego "hrad" i to znači da nije "mesto" kao se kaže grad već "hrad" što srpski je izraz za zamak u hrvatskom se upotrebljava nemački izraz burg u engleskom kastel u nemačkom burg a u slovačkom i češko hrad koji ima ne značenje grada već značenje zamka koji je definisan kao utvrđeno boravište vlasnika koji su u srednjem veku imali u svom vlasništvu zemlju, šumu, ili i gradove i koji su gradili sebi luksuzna boravišta koja se nazivaju zamkovi. Ukucaj u guglu npr. Spiški zamak i dobićeš destinacije zamkova u Slovačkoj naših turističkih agencija koji govore srpski jezik i poznaju ove zamkove u Slovačkoj a ukucaj Spiški grad i dobićeš samo ono što si pisao u srpskoj vikipediji. Taj naprimer Spiški hrad se u nemačkom ne prevodi kao grad- štat već kao- burg odnosno zamak. Članak u vikipediji sk. hrad je kod nas prevedan kao zamak u u nemačkoj kao burg i ne kao grad jer se ne radi o gradu već se radi upravo o zamku. Ako bi se transkribovao izraz Spiški hrad bilo bi ipak hrad a ne grad. Hrvatski je hrad preveden kao dvorac sa značenjem ne kao grad već kao zamak u srpskom ali oni upotrebljavaju i izraz burg koji je definisan isto kao zamak u srpskom a izraz zamak vodi u hrvatskoj vikipediji ka izrazu fortifikacije, u koje spadaju i izrazi zamak i tvrđava kao tipovi ovih objekata koji služe između ostalog i odbranbenim zadacima a valjda ne treba da objašnjavam i razliku između fortifikacionih objekta i gradova.

--Vcesnak (разговор) 04:42, 5. март 2012. (CET)

Ово је само пресипање из шупљег из празно.Јасно је речено да се израз град,у овом контексту,користи као синоним за термин тврђава,а не као синоним за насељено место.Такође је јасно наведен Речник српског језика који врло јасно каже да се термин град у српском језику може користити и у значењу тврђава,у одговарајућем контексту.Упорно понављање да термин hrad не значи насељено место у словачком језику,нема појенту,јербо то нико није ни покушао да тврди. Црни Бомбардер!!! (†) 12:10, 5. март 2012. (CET) _________________________________________________________________________

...niko ne osporava da se za neke tvrđave može koristiti izraz grad ni to da se nekad tako koristio ovaj termin za neke tvrđave koji je arhaičan. Neka naselja su gradovi a neka nisu samo urbana naselja mogu biti gradovi tako taj pojam upotrebljavaju i laici i stručnjaci u današnje vreme za upotrebu pojma grad. U prošlosti postoje drugačija merila i ne smatra se da je svako naselje i svaka tvrđava grad to se određuje u teoriji gradova od strane filosofa vladara naučnika i arhitekata i ova mišljena nisu jedinstvena i vremenom su se menjala ne može se govoriti o tvrđavi kao gradu i tvrditi da je to sinonim to je apsurdno mišljene. Treba znati koristiti rečnik. Tvrđave su u prvom redu vojni objekti i služe u ratovima ili su služili tako nekada u odbranbene svrhe i uglavnom nemaju drugu funkciju. Pod gradovima razumemo urbane celine koje imaju multifunfcionalne karakteristike u kojima stanuju građani i već u davnim vremenima postoje gradovi koji su u prošlosti imali i odbrandeni karakter i u čijem sastavu su postojale i gradske tvrđave dok danas postoje gradovi koji nemaju tvrđave.

Ako smo se dogovorili da "hrad" ne znači grad i da ima termin koji je formiran tako što je to sistem objekata koji ima "hradbe" što se u slovačkom i češkom jeziku izraz za bedeme jer je on njima okružen da je ovaj objekat karakterističan za velelepne arhitektonske objekte Evrope i srednji vek da postoji termin koji govori da se radi o zamku što je srpska reč za ovakove objekte u Evropi dok ih u Srbiji takoreći nema zašto insistiraš da se radi o tvrđavi koje su inače evidentni objekti i u Srbiji i predstavljaju po izgledu slične objekte ali vojnog karaktera ili tvrdiš da se radi o gradu pored preciznog izraza za ove objekte zbog toga što ti se ćeflo da upotrebiš neadekvatni termin koji ima drugi sadržaj i termin koji je upotrebljavan za ovakove objekte koji je arhaizam.

U vikipediji bosanskoj postoji članak o tvrđavi i u njemu se navodi da je ranije za tvrđavu upotrebljavan izraz grad koji se danas više ne koristi i da ovaj pojam ima sasvim drugačije značenje a Ti upravo kao da želiš da osvežiš ovaj arhaizam iako je evidentno da se tu ne radi o tvrđavama koji su objekti vojnog karaktera već o luksuznim boravištima vladara ili visokog plemstva.

I već kada si bio mali mama Ti je sigurno pričala o prinčevima i princezama koji su živeli u zamkovima i u dečijim slikovnicama si mogao da vidiš kako su ovi zamkovi izgledali dok su u američkim filmovima u tvrđavama bili vojnici a šerifi bi delili pravdu u gradovima i već ni mala deca koja gledaju filmove ne mešajo tremine grada i tvrđave i znaju da prinčevi i princeze žive u zamkovima, vojnici u tvrđavama a građani u gradovima kao i da postoje naselja koji nisu gradovi da takva naselja imaju naprimer indijanci i očito je da si Ti vikipedijanac koji je pobrkao lončiće ili si neki genijalac koga svet ne razume --Vcesnak (разговор) 14:45, 5. март 2012. (CET)

Цитирао сам Речник српског језика који врло јасно каже какво значење може имати реч град у српском језику.Ви сада тврдите да у Словачкој не постоје тврђаве,већ постоје искључиво замкови који се на словачком језику називају hrad,док се изразом zamok означавају двор(ци) и палате.Према вашој тврдњи,на тлу Словачке су фортификациони објекти подизани искључиво да би у њима живела властела и никада им основна намена није била војна.Занимљиво. Црни Бомбардер!!! (†) 20:39, 5. март 2012. (CET)

... da ja odgovorno tvrdim da u slovačkoj vikipediji ne postoji članak o tvrđavama što ne znači da se tu one nisu gradile i one su uglavnom bile građene na mestima skoro svih zamkova što se u člancima o zamkovima i govori da su tu postojale tvrđave češka vikipedija ima mali članak o tvrđavama. U kategoriji tvrđave ne postoji ni jedna tvrđava u slovačkoj već nekoliko članaka o stranim tvrđavama u svetu i postoje članci o elementima tvrđave kao što su kule, bedemi, kapije, koje imaju i zamkovi, postoji članak o fortifikacijama koji je širok pojam u koje spadaju i tvrđave i utvrđeni zamkovi, palate i utvrđene građevine novijeg vremena, ali slovačka vikipedija nema članak o tvrđavama. Tu se nisu gradile tvrđave od strane vojnih inžinjera kao tvrđava u Perovaradinu koju je gradio Voban austriski vojni inžinjer jedan od najpoznatijih graditelje tvrđava. U slovačkoj su mnogo zastupleniji zamkovi kao i u češkoj tu je najveći zamak na svetu praški zamak u bratslavi je bratislavski zamak Kalimegdan je tvrđava a stari Zagreb Gradec je utvrđeni grad koji je to postao ako se ne varam vać u 13 veku poveljom- on ima utvrde i sve ostale karakteristike srednjovekovnog grada ali nema koliko ja znam neku vojnu tvrđavu kao novi Sad i Beograd i mnogi gradovi u Nemačkoj su se formirali okolo burgova kao Nirnberg naprimer a burg je u stvari zamak za Evropu je karakterističniji zamak od tvrđave tada su postojali odnosi u kome su vlastela posedovala zemlje šume pa i gradove i gradile po nekoliko zamkova pa kada su se zalihe iz nekog iscrpele oni bi se selili u drugi objekat dok su naša vlastela stanovala u veleposedničkim tvrđavama koji su bili manji objekti od zamkova a kasnije u dvorovima, palatama a gradili su i konake. Evo reci mi dali znaš neki dvorac kao versaljski dvorac (slov. versailsky zámok) u Srbiji ili zamak kao Praški zamak na Hradčanima ja neznam a u slovačkoj neznam takovu tvrđavu kao Petrovaradinsku a da postoji verovatno bih čuo ua nju u listama zamkovi Srbije su pomešani sa tvrđavama i navedeni su uglavnom objekti vojnog karaktera znači tvrđave kao značajni objekti u Srbiji dok su u Slovačkoj navedeni zamkovi i pomeki dvorac i ako dvorci nemaju utvrđenja zamkovi ih imaju i oni su se razvili na mestima gde su bile tvrđave i iz njih da bi se pregrađivale u Dvorce a mnogi su uništeni tako da su ostale uglavnom samo delovi utvrđenja i zamkovi su bili fortifikacije i imali su vojni značaj i stradali su u ratovima i ako im nije vraćen stari izgled propali su neki su pregradeni u Dvorove i danas su obično muzeji ili po nekad i hoteli i restorani ako su manji.

Znači odgovor je potvrdan u slovačkoj vikipediji nema članka o tvrđavama značajna zdanja su uglavnom zamkovi (slov. jezik: hrady) a ja neznam značajnije tvrđave kao u Srbiji dok ima značaknih dvoraca ( slov. jezik: zámky) isto tako značajnih kao i u Srbiji. --Vcesnak (разговор) 01:09, 6. март 2012. (CET)

Дакле,нити један (спорни) чланак се не бави тврђавом,већ искључиво замковима,који су потпуно друга ствар од тврђаве?Да или не? Црни Бомбардер!!! (†) 01:18, 6. март 2012. (CET)

Da članke koje si Ti pisao nisu članci o tvrđavama već o zamkovima međutim zamkovi su se razvili iz tvrđava u srednjem veku i karakteristični su za Evropsku srdnjovekovnu arhitekturu srodni su međusobom ali zamkovi pored utvrda imaju i druge objekte. Kasnije se iz ovih objekta zazvijaju dvorci koji više nisu utvrđeni objekti. Zamkovi, gradovi i tvrđave imaju bedeme da bi naselje bilo grad skoro po pravilu ima bedeme. Neki zamkovi, neke tvrđave, i neka naselja bivaju od strane vladara proglašavana u gradove, vladari im dodeljuju beneficije i neki ih zadržavaju i razvijaju se u gradove a ponekad kasnije gube značaj gradova- ovi procesi se istražuju u teorijama o razvoju naselja. Gradovi se razvijaju kako oko zamkova, tvrđava tako i oko palata i dvorova što obično čini stari grad ili istorijsko jezgro grada- često se razlikuje gornji i donji grad. Tvrđave i zamkovi pa i gradovi u srednjem veku imaju pored bedema i mnoge druge zajedničke objekte kao kule, bastione, donžone ciborije kapije po nekada se i sličnih oblika u osnovi a osnivaju se na mestima koja su bila korištena i u ranijim vremenskim razdobljima. Neki teoretičari smatraju da će se cela zemlja u budućnosti pretvoriti u jedan jedinstven i ogroman grad... --Vcesnak (разговор) 02:54, 6. март 2012. (CET)

Хвала вам на вашем одговору,којим се ставља тачка на ову шараду.Тврдити да то нису тврђаве (у значењу које тај термин има у српском језику) нема благе везе са реалношћу. Црни Бомбардер!!! (†) 04:48, 6. март 2012. (CET)

Kao što si rekao srpski jezik je ne samo bogat već i tačan i za svaki arhitektonski ili inžinjegski oblik ima odgovarajuću tačnu reč --Vcesnak (разговор) 20:44, 6. март 2012. (CET)

http://www.skandalozno.com/najfascinantniji-dvorci-i-palate-u-svetu/

pregledaj i vidi da se i tu pominje hrad kao dvorac Prački hrad i ako nije ni tu naglašeno da se radi o utvrđenom dvorcu i sedištu vladara odnosno o zamku i tu se ne nalaze tvrđave --Vcesnak (разговор) 03:50, 7. март 2012. (CET) ____________________________________________________________________________ http://www.haoss.org/t2956-tvrave-i-utvreni-gradovi-srbije

Tvrđave, zamkovi i utvrđeni gradovi za srednjovekovne srpske zemlje imali su izuzetan značaj ključnih uporišta odbrane. Jaka utvrđenja garantovala su opstanak države, a njihovim osvajanjem zaposedala se teritorija i sticali ili gubili posedi. Po pravilu su podizana na strateški važnim mestima, ili teže pristupačnim položajima na vrhovima brda. Utvrđenje je ograđivano bedemom sa stazom na vrhu i zupcima koji su štitili branioce. Ispred bedema je kopan dubok rov, koji je kod ravničarskih utvrđenja obično bio ispunjen vodom. Na pojedinim mestima bedemi su ojačavani visokim kulama.

Tvrđave su bile isključivo vojna uporišta, a zamkovi manja utvrđenja ukojima se nalazio vladarski ili vlastelinski dvor. Najprostraniji su bili utvrđeni gradovi sa više posebno branjenih delova. U njima je, osim zamka, postojalo i bedemima opasano civilno naselje. To su u srpskim zemljama, pored primorskih gradova, bili Skoplje i Novo Brdo, kao i prestoni gradovi Beograd i Smederevo.

kao što vidiš ne upotrebljava se izraz gradovi za tvrđave već za srednjovekovni grad se koristi izraz utvrđeni grad kao i za zamak utvrđeni dvorac --Vcesnak (разговор) 03:54, 7. март 2012. (CET)

Vlastelinska tvrđava

... da bi kompletirali i da ne bude zabuna u srpskom jeziku postoji i izraz vlastelinska tvrđava. Taj izraz postoji i u slovačkom i češkom jeziku kao tvrz dok za engleski i nemački neznam dali postoji specijalni izraz za ove vrste tvrđava. Ove tvrđave pored toga što bi imale karakter utvrde omogućavale su funkcije boravka i stanovanja vlastelina i po pravilu su bila manja zdanja od vojnih tvrđava i manja zdanja od zamkova i često su se sastojali od samo jednog objekta u vidu kule... Najveći zamak je upravo češki zamak Hradčani u Pragu. --Vcesnak (разговор) 06:22, 5. март 2012. (CET)

Поздрав свима. Да бих мало побољшао опће (опште) расположење, навешћу још неке занимљиве чињенице. Нпр. у мом старом крају (Кордун) ријеч градина означава остатке старог утврђења-замка и слично. Уз то, народ је стара утврђења, замкове и сличне камените грађевине називао стари град. Тако имамо стари град Дубовац, стари град Озаљ, итд, итд.

Желим да кажем да сте сви у праву: наш језик је пребогат и не само двосмислен, већ често и четворосмислен. --Мирослав Ћика (разговор) 15:31, 5. март 2012. (CET)

Evo ovde slovačko-srpskog rečnika (str. 4, pod naslovom MESTO), gde kaže da je slovačko "hrad" = srpsko "dvorac", a slovačko "mesto" = srpsko "grad". Prema tome, sve ovo su zapravo dvorci. --Јагода испеци па реци 09:58, 6. март 2012. (CET)

Evo ovde, onlajn slovačko-srpski rečnik, gde je "hrad" = "zamak".--Јагода испеци па реци 10:00, 6. март 2012. (CET)

Па шта је заправо hrad,дворац или замак?Или су та два синоними у српском језику.Ево ти пример из књиге Са словачким у свет (које ли ироније,што би рек`о Димитрије Војнов,потпуно случајно сам се пробудио у истој просторији са дотичном):

• Када је изграђен овај замак? (Kedy bol postaveny tento hrad?)
• Средњевековне словачке тврђаве су прекрасне и добро очуване. (Stredoveke slovenske hrady su prekrasne a dobre zahovane.)

А већ на следећој страни,у склопу речника стоји ово:

• тврђава - pevnost
• палата - palac
• дворац - kaštiel'
• замак hrad/zamok

И како се каже тврђава,а како замак,а како дворац на словачком?

Моја појента од старта је да се несумњиво ради о тврђава,јер се ради о објектима опасаним бедемима.Можемо за сваки појединачни случај да анализирамо,ком типу тврђаве припада (да ли је замак,према Поповићевој дефиницији о`зго),али то не мења чињеницу да се ради о тврђавама.

(Јер нови Правопис врнуо средњОвековно у средњЕвековни или су ови оманули?) Црни Бомбардер!!! (†) 10:57, 6. март 2012. (CET)

---

Hvala svima koji učestvoju u ovim razjašnjenjima. Mislim da treba ponoviti da se pod utvrđenim objektima u arhitekturi razumeju tvrđave (primer Petrovaradinska tvrđava) koje su najstarije i vojni su objekti koji obezbeđuju neka mesta no sve što ima utvrđenja i bedeme nisu tvrđave i u zavisnosti od njihovih namena i drugih karakteristika mogu biti utvrđeni gradovi(primer Dubrovnik), ili mogu biti i zamkovi (Praški zamak) kasnije su zamkovi izgubulu utvrđenja i postaju dvorovi (Versajski dvor)...

• srpski tvrđava je slovački pevnosť, nemački Festung, eng. fort
• srpski zamak sl.hrad, nem. a i hrvati ovo upotrebljavaju burg eng. kastel
• srpski dvorac sl.zamok nem. šlos eng. šato
• srpski palata sl. palác nem. palast eng palaste
• srpski grad sl.mesto, nem Štat, eng. taun

Inače niko ne tvrdi da zamkovi ne spadaju u utvršenja u fortifikacione objekte i da imaju elemente fortifikacija ali srpski jezik ima specijalni izraz za ovu vrstu tvrđava i one se srpski zovu zamkovi kao što vidimo i drugi jezici razlikuju ove vrste tvrđava a pod tvrđavama se razumeju u prvom redu smo najstarije tvrđave iz kojih su se ovi objketi razvili.

Svi ovi pojmovi su u vikipediji za sve ove objekte mi imamo členkove a što se tiče onlajn rečnika koji hrad prevodi kao dvorad radi se o grašci u prevodu i netačnosti i bolje je konsultovati naprimer Melu prosvetinu enciklopediji da se razjasne ovi termini od rečnika jer rečnike rade stručnjaci koji se ne mogu razumeti u sve oblasti jezika. Da bi ste proverili moje navode dovoljno je otvoriti članke u vikipediji i pregledati kako su ovi pojmovi definisani na drugim vikipedijama.

Ni malo vam ne zameram đto vam nisu jasni ovi pojmovi ipak treba biti posebno zainteresovan za ovu oblast da bi to bilo jasno ja sam slučajno bilingvista i slovački jezik poznajem kao i srpski a posebno sam zainteresovan za arhitekturu i umetnost posetio sam slovačku i neke zamkove i više manje su mi jasni pojmovi i mene ne čudi da se ovi očuvani objketi slovačke imaju ime zamkovi u srpskom odnosno hradi u slovačkom i ako to laiku izgleda kao tvrđava pod kojom se razume vojni srednjovekovni fortifikacioni objekat i neznam kome treba da zahvalimo što izraz fortifikacija na srpskoj vikipediji vodi na članak o tvrđavi ali u hrvatskoj vikipediji postoji članak o fortifikacijama i tu se pominju svi ovi pojmovi znači za razne vrsta fortifikacija pored tvrđava postoje specifični izrazi u srpskom jeziku i pod tvrđavama se ne podrazumeva sve što je utvrđeno i svi vojni objketi ni u srednjem veku ni danas.

Još jedan put vam se zahvaljujem na interesovanju... --Vcesnak (разговор) 20:14, 6. март 2012. (CET)

Дакле,сваки замак је и тврђава,али свака тврђава није замак? Да ли се слажемо око овога? Црни Бомбардер!!! (†) 20:46, 6. март 2012. (CET)

---

Ijako ja nisam stručan da Ti objenim šta su sinonimi i kako se oni upotvrbljavaju smatram da se sve ove reči mogu svrstati u sinonime i kao što znamo postoje

• istoznački sinonim koji se mogu u potpunosti zameniti jedni sa drugim i ova vrsta sinonima su vrlo retki i očito da ovi izrazi ne spadaju u ovu vrstu sinonima
• slični sinonimi su sinonimi koji su sličnog značenja ali uvek jedna reč ima tačnije značenje i upravo treba poznavati i razlikovati koju reč treba upotrebljavati u određenom kontekstu.

Molim nekog ko se razume u jezik i ove nijanse da kaže koju reč o ovome i objasni Crnom da se sinonimi mogu upotrebiti samo u određenim slučajevima kada se radi o vrsti isoznačnih sinonima i da je termin koji on tako uporno forsira pored toga i arhaičan i da nije u pravu...

--Vcesnak (разговор) 23:47, 6. март 2012. (CET)

Даклем,тврдите да тврђава,утврђење и град у српском језику нису речи које имају истоветно значење и исто тако тврдите да термин град,у овом контексту архаизам?Супер.На основу ког извора тврдите ове две ствари и да ли би цитирали шта исти каже на ту тему.Ја сам навео како Речник српског језика објашњава термин град у овом контексту и исти не наводи да се ради о архаизму. Црни Бомбардер!!! (†) 23:55, 6. март 2012. (CET)

Било би лијепо да они који тврде да се "hrad" преводи као "град" наведу аргументе на основу којих то тврде, а не да скрећу расправу на небитно питање синонима у српском језику. Каква је корист од расправе да ли су град и тврђава синоними, уколико се "hrad" преводи као "замак", а по свој прилици је тако.--В и к и в и н д 00:21, 7. март 2012. (CET)

По којој свој прилици је тако?На основу онлајн речника који тврде и једно и друго?Или на основу дојма једног корисника,који спорадично мења мишљење о томе шта је заправо адекватан превод?У овим случајевима је неоспорно да се ради о тврђавама.Или то опет нису тврђаве већ Марсовци?Ако јесу тврђаве,онда се за њих може употребити и термин град,према Речнику српског језика који сам цитирао и према стручним текстовима које сам такођер цитирао,пошто та два термита имају исто значење. Црни Бомбардер!!! (†) 00:57, 7. март 2012. (CET)

Тврђава (утврда, тур. хисар) је облик војне грађевине са сталномвојном поставом, са превасходно одбрамбеном и заштитном улогом, којукарактерише систем кула и јаких бедема. Грађене су на тешко приступачнимместима, тако да им се могло прићи само са једне стране, док су их са другихчувале природне препреке попут стена или река. Раније је коришћен и израз “град”(градина, градиште), али он у данашње време има потпуно другачијезначење.

http://www.scribd.com/doc/17147363/Tvrdjave-u-Srbiji --Vcesnak (razgovor) 01:26, 7. mart 2012. (CET)

Ukoliko pogledate članak tvrđava,videćete da je taj segment (kao i čitav članak) preuzet,od reči do reči,iz njegovog uvoda i to pre nego ste vi poslednju rečenicu premestili iz uvoda,u deo koji se odnosi samo na Slovensko gradište [9].Zašto ste tada smatrali da se to ne odnosi na tvrđavu,već isključivo na Slovensko gradište,to je pitanje koje treba sami sebi da postavite.

Međutim,ta rečenica kaže ono što nam je već poznato,a to je da termin grad,koji se ranije koristio isključivo u značenju tvrđava,danas ima posve drugo,osnovno značenje,što je jasno naglašeno i u već citiranom rečniku. Crni Bombarder!!! (†) 01:50, 7. mart 2012. (CET)

neznam šta Ti sad tvrdiš iz navedenog se vidi za se za tvrđavu upotrebljavao izraz grad i da se taj izraz danas više ne koristi.

Pored toga tu se ne radi o tvrđavi već o zamku a onlajn rečnik koji navodi Maduxa ne tvrdi da se hrad prevodi kao tvrđava već kao dvor što je donekle tačno samo se radi o utvršenom dvoru koji se na srpskom zove zamak. Međitim bolje je konsultovati npr. Rečnike PNS Priručno naučni rečnik ČS Akademije nauka iz koga se vidi da je hrad zamak ili onlajn rečnik Slovačkog ministarstva za kulturu

http://slovnik.juls.savba.sk/

iz koga se takođe neosporno može zaključiti da hrad znači zamak a zamok znači dvor

Ja ne vidim ništa što je sporno i ne vidim odakle ti tvrdnaj da ja menjam mišljenje i ja se samo išćuđavam tvom ogromnom neznanju i nepoznavanju materije nesnalažljivosti uz postojeće članke koji su na srpskoj vikipediji i iz kojih se može pregledati kako su izrazi prevodeni u drugim vikipedijama i iz kojih se može zaklučiti o čemu se zapravo radi. Zar ne govoriš ni jedan jezik u kome bi svoje tvrdnje mogao da proveriš i zar nija jasno da je tvrđava vojni objekat u kome je isključivo vojska a zamak samo utvrđeni dvorac koji ima vlasnika.

Ne vidim ja nikakve specifičnosti u srpskom koje Ti vidiš u značenju i prevodu teoriji i sadržajima pojma grad na drugim jezicima i srpskom jeziku koje Ti umišljaš u nepoznavanju i neznanju.

--Vcesnak (разговор) 03:13, 7. март 2012. (CET)

(Što se prvog linka tiče([10]),to je pisao neko ko nema mnogo veze sa terminologijom,jer,npr. Mon sen Mišel naziva dvorcem,iako se radi o samostanu ili zamak Hunjadi naziva palatom.)

Citirao sam Rečnik srpskog jezika o tome šta može da znači reč grad u srpskom jeziku.Ukoliko želite da osporite formulaciju iz istog,potreban vam je odgovarajući izvor,a ne izvrtanje napisanog.Autor teksta ([11]) pravi vrlo jasnu razliku između tvrđave,zamka (koji je utvrđeni dvorac prema Rečniku srpskog jezika i autor je svestan toga) i utvrđenog grada (pri čemu jasno koristi termin grad u današnjem značenju naseljeno mesto,pošto navodi da se radi o civilnom naselju opasanom bedemima) i ne vidim u tome ništa čime bi se osporilo korišćenje termina grad i u značenju tvrđava.

Citirao sam vam Rečnik srpskog jezika o značenju termina grad i on vrlo jasno kaže da mu je osnovno značenje naseljeno mesto,ali može značiti i tvrđava.To je i rečeno u toj rečenici.Nekada je grad isključivo značio tvrđava,a danas mu je osnovno značenje drugačije,jer naseljeno mesto i tvrđava nisu sinonimi u srpskom jeziku.

Jagoda je navela dva izvora prema kojima hrad znači dvorac odnosno hrad znači zamak.Jer zamak il` je dvorac il` je to sad isto?Il` je u pravu onaj priručnik čije sam odlomke ja citirao.

Koliko ja uspevam da vidim hrad se definiše kao:

• veliko feudalno utvrđeno sedište

što se od formulacije za tvrđavu u Rečniku srpskog jezika:

• odbrambreno utvrđenje ograđeno bedemima

razlikuje u odsustvu termina veliko.

Ako usvojimo logiku koju primenjujete na objašnjenje o reči grad u Rečniku srpskog jezika,onda zamok znači katanac,pa bi trebali da preimenujete jedan članak u Bojnički katanac.Ukoliko odbacimo tu logiku,možemo da dođemo do objašnjenja koje ste već dali:

• Veća umetnički cenjena zgrada reprezentativnog karaktera i sedište feudala ili vlastelina

što se od definicije reči zamak u srpskom jeziku:

• utvrđeni feudalni dvorac gde je živeo vlastelin; uopšte lep dvorac,vila

razlikuje po tome da se ne naglašava da ta zgrada mora biti utvrđena (ako ovo nije utvrđeno,onda ne znam šta jeste),ali se dodaje da zamak može označiti i lep dvorac

Maločas ste u raspravi,kao argument da reč grad u srpskom jeziku više nema značenje tvrđava,upotrebili citat iz članka sa Vikipedije,koji ste prethodno sami izbacili iz opšteg dela,kada vam je odgovaralo da predstavite da se taj iskaz zapravo ne odnosi na tvrđavu uopšte,već isključivo za njen specifičan tip,koji se naziva Slovensko gradište.I to u doba kada ste krenuli da menjate imena ovim spornim člancima,onako kako ste u tom trenutku smatrali da je ispravno. Crni Bombarder!!! (†) 05:10, 7. mart 2012. (CET)

...i maločas i uvek tvrdim da grad nije izraz kojim se može obeležiti tvrđava a ni zamak jer je taj to anahronizam i neznam kako to još nisi shvatio u srpskom jeziku to je anahronizam i danas ppojam grada ima drugo značenje. Neznam zašto se tebi dopada da zamkove ili tvrđave nazivaš gradom ako sam govorio da gradom u teoriji gradova zovemo i stare gradove kao naprimer najstariji grad Jeriho tu se ne radi o anahronizmu već o tome da grad nije dali je utvrđen i dali ima bedeme već se u obzir uzimaju druga merila koja određuju kada se nešto smatra gradom a kada to nije grad. U slovenačkom jeziku se pod pojmom grad podrazumeva zamak a za grad se koristi izraz mesto i da si kojim slučajem slovenac ti bi bio u pravu.

Nisi ti otkrio nikakvu Ameriku i posebnost srpskog jezika i u staronemačkom jeziku se koristio izraz burg kao pojam koji određuje grad dakle nemački Stat (Schtadt) nikom ne pada na pamet u nemačkoj vikipediji da slovenački grad, slovački i isto i češki hrad prevede samo zato što je ova reč tako nekada upotrebljavana u staronemačkom jeziku kao Stadt- grad već se prevodi kao Burg što znači zamak međutim oni nemaju Crnog Bombardera koji je uveren da se ovaj zahvat može učiniti i niko i ništa ga ne može uveriti da greši i da nije u pravu. Kod slovačkih zamkova se radi po pravilu uvek o vrsti zamkova koji su podignuti na stenama a ovi zamkovi nemaju ni bedeme i izvedeni su kao palate ili dvorci jer imaju prirodnu zaštitu ovakovi zamkovi postoje i u drugim drževama kao naprimer u Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj. Sloveniji itd. Ti si i ove zamkove prozivao gradovima iako nema nikakvog osnova za ovo proveri svoje članke koje si pisao i nauči nešto i ispravi se kako u svom ubeđenju tako i u člancima koje si pisao na vikipediji i nemoj ostajati u svojoj tvrdoglavosti i neobaveštenosti o tome o čemu nezlonamerno obezvređuješ članke koje pišeš. Pod gradom ve ne razume tvrđava i pod tvrđavom se razumeju isključivo vojni objekti kako u prošlosti tako u sadašnjosti. To što se razume pod gradovima nalazi se u spiskovima gradova za razne zemlje, kao i gradovi u prošlosti od kojih je najstariji Jeriho a ujedno i najmanji tako i Tokijo u Japanu koji je savremena metropola, gradska aglomeracija i najveći grad na svetu barem tako se ovaj pojam upotrebljava i to se ne mora dokazivati to su činjenice koje su opšte poznate i koje ma koliko da si tvrdoglav u tvrdnji da si dokazao da u srpskom jeziku koji ti navodno poznaješ ovaj pojam označava nešto specifično i nešto drugo što je meni nepoznato i što je nisam čuo da menjam mišljene i tvrdim čas jedno čas drugo i to je dokaz da nisi u stanju da pratiš i shvataš najprostije izlaganje na srpskom jeziku i da me u stvari neshvataš i ako se ja iz petih žila trudim da shvatim šta želiš da tvrdiš i kako je došlo do ove graške koju tako dugo niko nije primećivao.

--Vcesnak (razgovor) 06:39, 7. mart 2012. (CET)

Na mestu gde se nalazi Jerihon postojala su naselja već pre 9.000 g pne a računa se da je on postao grad pre 7.000 godina pne. i bio je veličine srednjovekovne vladarske trpezarije pa se ipak smatra gradom u teoriji o razvoju gradova--Vcesnak (razgovor) 07:08, 7. mart 2012. (CET)

To je opet, grad u smislu naseljenog mesta a ne u smislu utvrđenja. Nikola (razgovor) 11:36, 7. mart 2012. (CET)

---

Dvojezični rečnici su često neprecizni, pa mislim da je bolje koristiti češko-češki rečnik. A on kaže: hrad, -u m. starověké a středověké opevněné sídlo, obyč. panovnické n. šlechtické. Da li bi neko mogao ovo da prevede na srpski, pa da vidimo najzad da li je ovo isto što i srpski grad? Nikola (razgovor) 11:36, 7. mart 2012. (CET)

Drage volje ću prevesti sa češtog jer zaj jezik isto jako dobro poznajem:

• ja sam naveo i jednojezički slovački rečnik Ministarstva kulture i dao prevod za hrad koji je sličan kao i ovaj češki- da se ne ponavljam...
• "starovekovno i srednjevekovno utrđeno sedište, obično vladarsko nekada plemića"
• kao što znamo to se u srpskom jeziku zove zamak.
• Izraz hrad se odvodi iz staroslovenskog jezika koji je označavao ograđeno naselje.

Dalje želeo bih da kažem da u Srbiji ne postoje dvorci, palate ili zamkovi takove vrste kao u srednjoj Evropi. Tu su palate ili dvorci ranog srednjeg zidani po pravilu od bondruka znači drvene su zgrade. Kasnije su građeni konaci. Kada se govori o tvrđavama i ako se i u srpskom jeziku smatra da su to isključivo vojni objketi gradovi se razvijaju iz tvrđava i pod "gradom" se razumeju tvrđava i podgrađe u kojem se nalaze kuće stanovnika grada. Stari pisci upotrebljavaju izraz grad za skoro sve tvrđave kao i izraz kula pod kojim se takođe podraumeva srednjovekovni grad. Kada opisuje razvoj grada Deroko smatra da su sve tvrđave i kule naprimer donžon u stvari vrste gradova iz kojih su poznati oko 200 gradova. Ovi gradovi su sa tvrđavama koje su imale odbrambene zadatke i u kojim su se nalazile vojne trupe štitile podgrađa a neretko su se o ovim tvrđavama brinuli sami sranovnici podgrađa. Napominjem da Deroko ne upotrebljava izraz "grad" da zameni izraz tvrđava i kaže da su tako upoterblavali ovaj izraz stari hroničari gradova. Srpske gradove naselili su turski doseljenici a tvrđave su zaposeli turski vojnici i neke su razorili. Većina gradova su urušena i kamen od zidova se upotrebljavao kao građevinski materijal i većina gradova je u ruševinama. Neke tvrđave gradili su i Turci da bi gradova branili od Mađara. U srbiji su gradovi koji imaju srednjovekovno jezgro Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom, Smederevo, Beograd, Niš i danas se smatra da postoji oko 50 većih gradova manje od 200 ostalih gradova i oko 50 gradova koje su izgubile pravo na zvanje se gradom- prestali su da budu gradovi. Velika većina srednjovekovnih gradova danas se ne smatraju gradovima a njihova utvrđenja iako neka imaju i u imanu grad danas se nesmatraju gradovima niko ih neopisuje ovim arhaizmom i takove zamkove koje se i u srpskom jeziku zovu zamkovi kao Evropi u slovačkoj i češkoj hrad u Nemačkoj burg jesu arhitektonske karakteristike objekata koji se nazivaju zamkovima koji se razvijaju ili preglađuju i palate ili dvorce. U Srbiji postoje dvorci i ima ih mnogo ali su oni iz kasnijih vremena i vremena kada nema viđe utvrda na njima jer su utvrđenja i tvrđave izgubili zančaj i nisu se više gradili u vreme pojave građanskog staleža. --Vcesnak (razgovor) 13:04, 7. mart 2012. (CET)

Jer novi Pravopis vrnuo srednjOvekovno u srednjEvekovni ili su ovi omanuli?)

A sto bi vracali, kad to nikad nije bilo ispravno? --Jagoda ispeci pa reci 13:25, 7. mart 2012. (CET)

• Zamak se definiše kao sedište ili boravište vladara ili plemiča koji je utvrđeno i vezuje uglavnom za srednji vek i Evropu.U principu može i ne mora biti veliki.
• Bolje definicija za zamak je da se radi o utvrđenom dvorcu vladara ili plemića.
• Pod palatama se podrazumevaju reprezentativni veliki objekti vladara koji služe i za odbranu nisu karakteristične samo za srednji vek a posebna vrsta palata su današnje privredne palate.
• Pod dvorcima se razumeju neutvrđeni objekti koja su boraviđta vladara ili plemstva i nisu karakteristična za srednji vek.
• Pod tvrđavom se podrazumevaju utvrđeni objketi koje brane neko mesto sa vojničkom posadom i ne samo srednjevekovni objekat pod tim se podrazumeva i bunker iz svetskih ratova i one imaju isključivo vojni karakter. U doba srednjeg veka neki hroničari su tvrđave zvali "grad" ili "kula" to su anahronizmi i danas se ti nazivi za tvrđavu ne koriste. U doba nacizma u Nemačkoj grad Pariz je proglašen za tvrđavu.

Postoji članak "Spisak srpskih tvrđava" u članku se navodi oko 200 trvđava i kaže se da su to fortifikacioni objekti neki se zovu ili predstavljaju gradska istorijska jezgra ali se ne označavaju kao "gradovi" i lepo se kaže da su to srpske tvrđave kao i da spadaju u fortifikacije. --Vcesnak (razgovor) 14:36, 7. mart 2012. (CET)

Neznam kada će ti biti dovoljno dokaza da je izraz koji forsiraš anahroni i da nije dobar i da se može upotrebiti samo u teoriji o razvoju gradova kada se govori o nastanku gradova u srednjem veku jer su tada takoreći svi rimski gradovi propali a posebno se to odnovi na Srpske gradove da se može ta činjenica staviti u članak o tvrđavama ili gradu ali se ne mogu tako prevoditi strani izrazi za zamak ili tvrđavu i kao što u Srbiji takoreći ne postoje očuvani zamkovi u nemačkoj su u vikipediji podjednako obrađeni i zamkovi i tvrđave dok se u Slovačkoj tvrđave takoreći ne pominju a u češkoj i slovačkoj vikipediji ima vrlo malo tvrđava a jako mnogo zamkova i dvoraca... --Vcesnak (razgovor) 15:10, 7. mart 2012. (CET)

Prema nekom prastarom Pravopisu,od pre Drugog svetskog rata,ispravno je bilo srednjEvekovno,pa sam pit`o da l` je to sad jopet na snazi,il` su se samo oni zeznuli u čukanju i lektorisanju tog priručnika.

Kada budete našli referencu da grad u srpskom jeziku ne znači tvrđava (ili da ja pogrešno tumačim Rečnik srpskog jezika) ili kada budete našli referencu da sporni članci nisu tvrđave (odbrambreno utvrđenje ograđeno bedemima) već brodovi,jeroplani ili nešto potpuno deseto,sa zadovoljstvom ću nastaviti ovu diskusiju,ali nemam nameru da mlatim praznu slamu u kojoj se kao argumenti potežu nečija lična mišljenja i utisci (koji se tokom raspr`e menjaju) ili se pogrešno tumače neki tekstovi sa interneta. Crni Bombarder!!! (†) 20:11, 7. mart 2012. (CET)

Po meni nije dovoljno tvrditi da "grad u našem jeziku znači i tvrđava" da bi se tvrdilo da je termin "grad" odgovarajući prevod za termin "hrad". Po meni to nije dovoljno pa makar svi pomenuti objekti-hradovi bili tvrđave - u šta u krajnjoj liniji ni ne sumnjam skoro uopšte. A i nakon čitanja cele gornje diskusije i dalje mi nije jasan argument za to da bi bilo dovoljno. Žao mi je što se stoga možda zamerim kod nekog od kolega ili koleginica Vikipedijanaca i Vikipedijanki, ali ipak ću tako da mislim i tako da kažem. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 01:28, 8. mart 2012. (CET)

Ja ne tvrdim da grad u srpskom jeziku znači tvrđava,to kaže Rečnik srpskog jezika Matice srpske.Ne ulazim u to šta znači hrad ili zamok u slovačkom jeziku (čuli smo tonu oprečnih tumačenja),već smatram da je jasno da su sporni članci o tvrđavama.Ukoliko jesu,onda su prvobitni oblici ispravni,ukoliko nisu,onda treba navesti šta su (konji,brodovi,avtomobili,kojbajni ili stateliti). Crni Bombarder!!! (†) 04:49, 8. mart 2012. (CET)

Ja nekako iz cele ove diskusije zaključujem da u srpskom jeziku, reč grad ima najopštije značenje (od termina koji figurišu u diskusiji), dok su neki od ostalih termina nešto konkretniji. Tako, grad može da znači i grad u modernom smislu, a i tvrđava. Ako bismo nacrtali Venov dijagram, tvrđava bi bila podskup grada. Po toj logici, obe varijante su ispravne za prevod reči "hrad" ili, generalnije, za kvalifikaciju tih spornih srednjovekovnih ljudskih tvorevina. Mislim da je onda samo stvar dogovora koji će se termin upotrebljavati. A kako je tvrđava konkretniji termin, možda ima smisla preferirati njega. Naravno, zadržavam pravo da u ovom ping-pongu nisam najbolje pohvatao određene nijanse diskusije i da su moji zaključci pogrešni, ali princip je isti -- možda je moguće naći kompromis između vaših rešenja i možda su, zapravo, obe strane u pravu. --F± 08:13, 8. mart 2012. (CET)

Vala, i ja se sve vreme pitam sto se ne upotrebi treca rec, s kojom se valjda obe strane slazu, a to je "tvrdjava". Meni se cini da bi to bio i najadekvatniji prevod, prema slikama koje sam videla u tim clancima. --Jagoda ispeci pa reci 08:39, 8. mart 2012. (CET)

Ne, tvrđava je vojni objekat i ima vojnu posadu, a grad je ne mora imati.

Takođe, zamak ne mora biti utvrđen.

A i bez obzira na sve to, grad je najsličnija i suštinski ista reč kao hrad tako da bi je trebalo koristiti i kad bi postojala neka druga reč koja bi imala isto ili slično značenje. Nikola (razgovor) 20:25, 9. mart 2012. (CET)

Pa današnji grad ne. Ali srednjovekovni gradovi su svi bili utvrđeni. Mešaš babe i žabe, Nikola. A što se tiče "sličnosti"... Po čemu je slično? Po tome što se razlikuju slovačka i srpska reč u jednom slovu? To se tako ne radi, tako se ne prevodi. BTW, govoriš li ti slovački kad tako sa sigurnošću i samouvereno tvrdiš da je „grad je najsličnija i suštinski ista reč kao hrad“ i „bi je trebalo koristiti i kad bi postojala neka druga reč koja bi imala isto ili slično značenje.“? Sve što si do sad rekao, nije argument, nego lično mišljenje. S druge strane, dobio si više nego obimno objašnjenje nekog kome je slovački maternji, i dobio si linkove ka nekoliko slovačko-srpskih rečnika. To jesu argumenti, a ne „grad je najsličnija i suštinski ista reč kao hrad tako da bi je trebalo koristiti i kad bi postojala neka druga reč koja bi imala isto ili slično značenje i tačka, jer ja tako kažem“. --Jagoda ispeci pa reci 23:14, 10. mart 2012. (CET)

(Da se ne bi širila priča na sve strane,osvrnuću se i na opaske sa admin` table.)

Logika može,ali ne mora,ukoliko se prihvati,može da se primeni ondak na sve.Na prebacivanje iz jednog pisma u drugo ili iz jednog dijalekta u drugi,bez drastičnih promena u samom članku.Dovoljno je samo da se nekome "prohte".I tako smo otvorili (još jednu) Pandorinu kutiju.

Šta je prvobitna verzija imena,lako se da utvrditi iz istorije izmena.

Nije stvar ovde da li će neko da lupi virtujelnu reckicu da je isterao svoje i pobedio u jednoj od omiljenih balkanskih igara sa jarcima na brvnu,već o tome šta je ispravno.Ukoliko se,sada,svi slažemo da se radi o tvrđavama,to onda znači da u startu nije ni bilo potrebe za premeštanjem i da je čitava ova priča besmislena od starta,kao što sam uporno ukazivao.

Filipe,nisi baš skroz sfatijo pojentu ili ja nisam skont`o tebe.Reč grad,u datom kontekstu,znači isto što i tvrđava tj. predstavljaju isti skup,dok je zamak podskup tog skupa.Čudnim spletom okolnosti kombinacija ista četiri slova u istovetnom rasporedu označava i (veće) naseljeno mesto u srpskom jeziku,zbog čega su inicijalno i započela premeštanja,sa upornim pokušajima da se objasni da u tim objektima niko ne živi tj. da to nisu naseljena mesta,iako to niko nije ni tvrdio.Kada smo to,nekako utvrdili,počelo se tvrditi da je hrad (isključivo) zamak,a zamok (isključivo) dvorac,iako termin grad u srpskom može značiti čak i zamak,a termin zamak čak i lep dvorac. Crni Bombarder!!! (†) 21:53, 9. mart 2012. (CET)

Meni nije jasno sledeće: ako je tvrđava utvrđena, dakle u pitanje je utvrđenje tj. fortifikacija (ako dobro pohvatah sve končiće), a zamak navodno može i da ne bude utvrđen, kako onda skup zamak može biti podskup nekog skupa koji je isti sa skupom pod nazivom tvrđava tj. skupa pod nazivom grad (u datom kontekstu)? Ako dobro shvatih šta se htelo reći, čini mi se da bi onda značilo da zamak koji nije utvrđen jeste u stvari neutvrđena tvrđava. Da li objekat pod takvim imenom postoji ja ne znam, no ne čini mi se mnogo logično da može postojati. Osim možda tvrđava koja ima neki nedostatak: nije dovršena, oštećena je ili je u pitanju recimo neka kobajagi tvrđava. Takođe, ja ne pominjah da se ovde tvrdi da "grad znači tvrđava", već da se tvrdi da "grad znači i tvrđava". U tačnost druge tvrdnje ne sumnjam, ali sumnjam da se može pouzdano dokazati tačnost ove prve tvrdnje. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 23:47, 9. mart 2012. (CET)

Loše si pohvat`o.Pogledaj još jednom kako Marko Popović i Rečnik srpskog jezika definišu zamak.Sama reč se,generalno gledano,može upotrebiti za bilo koju deluhe kuću,ali je njeno osnovno značenje utvrđeni feudalni dvorac gde je živeo vlastelin. Crni Bombarder!!! (†) 20:23, 10. mart 2012. (CET)

Ček`, ček`. Ja možda loše pohvatah končiće oko toga šta je tvrđava: da li je ona objekat koji je utvrđen - utvrđenje jel`? Ali zamak ako je podvrsta tvrđave (ako dobro razumem ono: "zamak je podskup od tvrđava"), a usto može biti i da neje utvrđen, bilo koja jel`te deluhe kuća, onda takav jedan zamak biva neutvrđena tvrđava ako se ne varam. Tu valjda dolazimo do te sporne razlike između osnovnog značenja i sekundarnog: kako za reč grad, tako i za reč zamak. Značenje reči tvrđava valjda nije sporno. Barem ja ne primetih da postoji oko toga neki spor. E sad, da li smemo da budemo slobodni i da koristimo sekundarno značenje nekog termina u enciklopediji kao što je Vikipedija, ja to ne znam, no rek`o bi` da ne bismo baš trebali. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 19:51, 11. mart 2012. (CET)

`ajmo još jednom,pošto nisi pogledao ono što sam ti rek`o.Reč grad ima dva značenja,dok reč zamak ima jedno značenje+uopšte lep dvorac,vila.Ti svoju kuću možeš nazvati zamkom,ukoliko je smatraš lepom.To je jezički ispravno,ali je to i dalje ne čini zamkom (utvrđeni feudalni dvorac gde je živeo vlastelin).Ukoliko je ovo njiki na srpskom jeziku,onda je logično da koristimo reči srpskog jezika u svoj njegovoj širini.Po toj logici možemo da ukinemo ekavicu ili latinicu. Crni Bombarder!!! (†) 20:33, 11. mart 2012. (CET)

Mojne se ljutiš, ali jesam pogledao i prvi i drugi put. I niš` špecijalno novo ne nađoh što bi me razuverilo od onog š`a mislim. Dakle, ti kažeš da reč zamak "ima jedno značenje+uopšte lep dvorac,vila". Zar to ne bi bila onda ukupno dva značenja? Jedno+još jedno=dva. E sad ako nameravamo da koristimo reči našeg jezika u svoj njegovoj širini, šta bi nas onda sprečavalo da po toj logici i moj "uopšte lep dvorac" ili tvoju "vilu" na ovoj vikipediji zovemo zamkom? Mislim, u nazivu članka. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 22:59, 11. mart 2012. (CET)

More kuj se ljuti,sam` sam fasciniran,iskren da bidnuvam.Ak` si podeg`o dva puta,pogledaj deder i treći put (jerbo bog pomagada).Primetićeš kako Rečnik razdvaja brojkama dva značenja reči grad,a kako odvaja uopštenu upotrebu reči zamak.Sabiranje ti dobro ide,bat ju ar ading frogs and grendmaders,što bi rek`o bivši šef lokalnog Forin Ofisa.Nije ovde pitanje šta nas sprečava,osim činjenice da nečija kuća dvospratnica zapravo nije zamak,da koristimo svu širinu srpskog jezika,već je pitanje zašto je izvorni oblik bio pogrešan i stoga ga je bilo potrebno menjati. Crni Bombarder!!! (†) 00:27, 12. mart 2012. (CET)

Jes`, primetijo sam, i aj` nek` ti bidnuva: aj voz eding frogz end grendmaders. Nu, š`a ćemo su tim da zamak more bit` da neje utvrđen. Tak` je barem ovdeka tvrđeno. Jel` to ondak zamak u ovijem, da reknemo prenesenome značenju: uopšte lep dvorac,vila? Ili sam ja neš` pobrk`o? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 08:23, 12. mart 2012. (CET)

Pitanje nije šta su ti objekti nego kako se prevodi riječ „hrad“. Ne moraju karakteristike objekta da određuju njegovo ime. Imamo naziv objekta u slovačkom jeziku i naše je da ga prevedemo ili transkribujemo. Dakle, imate li iko ijedan dokaz da se „hrad“ prevodi kao „grad“. Svi riječnici koji su predočeni prevode tu riječ kao „zamak“ ili „dvorac“.--V i k i v i n d 20:45, 10. mart 2012. (CET)

Pa ne,pitanje je šta su ti objekti,pošto smo čuli i videli zilion različitih tumačenja tog termina (ima čak i primera da se koristi tvrđava kao adekvatni prevod),koje ovisi od rečnika do rečnika.Sem toga,termin grad u srpskom može značiti i zamak,a očigledno je da se u spornim slučajevima radi o tvrđavama. Crni Bombarder!!! (†) 21:11, 10. mart 2012. (CET)

Da vam malo zakomplikujem cijelu diskusiju. :) Ne bih to bio ja da ovo ne uradim... :) U španskom jeziku riječ kastiljo u opštoj upotrebi za građevine o kojima je ovdje riječ, kao opšta imenica, ima mnogostruko značenje. Tako da može da znači, utvrđenje, utvrđeni grad ili siutadela (slično k’o naš Kalimegdan), zamak, palata, i još štošta. Španci kada ne znaju da li je riječ o zamku ili utvrđenju kažu „kastiljo“ i riješen problem. :) Dakle, ono što hoću da kažem je da u mnogim evropskim jezicima stvari nisu jasno izdeferencirane po ovom pitanju, jer mnogo puta nije lako odlučiti da li je riječ o zamku, palati, da li je utvrđena (mislim bio/la utvrđen/a) ili ne, itd. A nije da Španci nemaju tradiciju u ovoj oblasti. Prema tome ja ne bih bio isključiv, naprotiv, bio bih otvoren za različite interpretacije koje naravno treba da se baziraju na nekoj literaturi, pošto je ovdje nemoguće ustanoviti jednu izdiferenciranu terminologiju. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:08, 11. mart 2012. (CET)

Mislim da ne bi bilo bogohulno pitati da li se u odgovarajućoj literaturi na srpskom jeziku (geografskoj, istorijskoj) spominju ove tvorevine u Slovačkoj, i kako su krštene. Zapažam da je broj referenci u svim spornim člancima zajedno jednak nuli, a broj navedene literature je takođe nula, što nimalo ne doprinosi rešavanju ovog pitanja.--V i k i v i n d 00:30, 11. mart 2012. (CET)

Ukoliko ima odgovarajuće (stručne) literature na tu temu,svakako da bi je trebalo konsultovati.Nažalos`,čini mi se da je za to slaba šansa.Na srpskom jeziku ima vrlo malo knjiga koje se bave i "domaćim",a kamoli stranim utvrđenjima.Eventualno bi se za Spiški grad mogla negde iskopati neka odrednica,pošto je Jovan Zapolja rođen u njemu.(Slažem se da literature i referenci nema,iako su prethodnih dana dodavane neke knjige koje nisu korišćene u izradi samih tekstova,ali je to pitanje koje treba pokrenuti na stranicama za razgovor samih članaka.Prvo,zato što mu je tamo mesto,a drugo,zato što se ovde već previše proširila priča.Idealno bi bilo da neko prođe kroz tih nekoliko članaka (kratki su) i stavi {{чињеница}} iza stvari koje bi trebalo referencirati.) Crni Bombarder!!! (†) 20:33, 11. mart 2012. (CET)

Mora biti literature. Samo što najvjerovatnije treba otići do Narodne biblioteke. Kod nas postoje studije arhitekture već duže vrijeme i sigurno je da postoje adekvatni izrazi za tipove arhitekture svih podneblja. U suprotnom, te studije ne bi vrijedile pet para, a nije tako. Inače, pričah sa mojim ćaletom, koji jeste arhitekta po profesiji, i on smatra da je pogrešno nazivati te vrste arhitektonskih građevina Novog vijeka, dakle od renesanse pa na ovamo, „gradovima“. Prosto zato što je riječ o jednom novom pravcu u istoriji arhitekture koji je različit od srednjovjekovnog. Zato su i skovani ovi „alternativni“ (uslovno rečeno) pojmovi kao što su palata, dvorac, zamak i sl. Npr. Versajski dvorac bi se komotno mogao nazvati gradom, međutim ne koristi se taj izraz. Dakle, ako neko ima vremena neka se odgega do Narodne i potraži koji naslov na temu istorije Arhitekture Novog vijeka u Centralnoj Evropi i pokupi izraze koje pronađe. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:18, 11. mart 2012. (CET)

Aman, ljudi, pogledajte u enciklopedije koje imate, negde mora da postoji barem jedna od tih tvrđava. Pa kako je rešena u enciklopoediji jedna, tako će biti sve kod nas. Ova diskusija zaista više nema nikakvog smisla. --Jagoda ispeci pa reci 23:31, 11. mart 2012. (CET)

Slavene,Slovačka nije Vesteros,pa da se tamo arhitektura razvijala drugče od ostatka Jevrope.Što važi za Jevropu,važi,u opštim crtama (lokalnih razlika svakako d`ima i one su posledica različitih istorijskih faktora) i Slovačku i Srbiju i takve literature ima.Pričao sam o knjigama koje se bave tvrđava na tlu Slovačke.Bilo bi super da ih ima,na srpskom jeziku,ali je moja,lična,procena da je za toslaba vajda.Da si pre razgovora sa svojim tvorcem bacio pogled na sporne članke (nema ih mnogo),mog`o si primetiti da se radi o tvrđava koje potiču iz srednjeg veka i posle tog doba su malo ili skoro nimalo dograđivane ili prerađivane,a mahom su od tog doba i napuštene.Dakle,pričamo,mahom,o arhitekturi srednjeg,a ne novog veka.Niko nije pomislio da predloži nešto tolko,po mom lično mišljenju,besmisleno,da prebacuje Versajski dvorac u Versajski grad+ako se grdno ne varam,sam Versaj nije utvrđen,pa samim tim nije ni tvrđava tj. grad.

To bi bilo najlakše i najidealnije,ali je problem što u enciklopedijama na srpskom jeziku gotovo da nema odrednica čak i o najvećim "domaćim" tvrđava (a moralo bi ih bit`),a praktično je nemoguće da će biti o istima sa tla Slovačke bilo kakvog teksta.Možda o Spišu,jer je on pod zaštitom UNESKOa. Crni Bombarder!!! (†) 00:27, 12. mart 2012. (CET)

Ponovo o ruskim imenima

Bilo bi lepo kada bi neko promenio nepravopisna imena u ovim ruskim biografijama. U pitanju su i neke dosta znacajne licnosti: JevgeniJ Pljuščenko, Irina SluckaJA, DmitriJ Šostakovič, ValeriJ Leontjev, JuriJ Gagarin, VasiliJ Kandinski, VasiliJ Polenov, AnatoliJ Fomenko, AnatoliJ Karpov, MiliJ Balakirjev, Ina LasovskaJA, Maja PliseckaJA.--80.149.174.198 (razgovor) 19:26, 6. mart 2012. (CET)

Kako treba da glase ta imena? Ne bi bilo loše da napravite nalog na Vikipediji. Samardžija (razgovor) 20:28, 9. mart 2012. (CET)

Koliko sam ja shvatio problem je ovo й (Evgéniй) na kraju imena, koje valjda ne bi trebalo da se transkribuje (Jevgeni, Dmitri, Valeri, Juri, Anatoli itd). E sad za Vasilija mislim da bi trebalo naša verzija Vasilije. I ovo kod ženskih prezimena se sigurno ne piše ovo ja na kraju, pa je Maja Plisecka (nikako Pliseckaja), Irina Slucka, Ina Lasovska. Jedino nisam siguran za ove sa imenom Vasilij, da li ide Vasili ili Vasilije. NikolaB (razgovor) 20:56, 9. mart 2012. (CET)

Okej,možemo li dobiti neku zvaničnu potvrdu kako se prenosi Evgeniй u srpski jezik,kao Evgenij(e) ili kao Jevgenij(e)? Crni Bombarder!!! (†) 21:53, 9. mart 2012. (CET)

Mogu samo da potvrdim da se kod ženskih prezimena sigurno ne piše ja, kao i da se transkribuje й u Dmitrij, Jevgenij, Jurij. --Pavlica pričaj 22:11, 9. mart 2012. (CET)

Pavlice, sukobismo se... :) Pravopis kaže: й kao J - Andrej. Dakle, Jevgenij, Valejij, itd. Ali, kod pridevskih prezimena na -ЬІЙ i -IЙ, izostavlja se: Žukovski, za ženske osobe, Žukovska. --Jagoda ispeci pa reci 22:13, 9. mart 2012. (CET)

?

Šta je pravopisno tačno od ova tri različita načina, koji se sreću u praksi?

Primeri:

• Odbrandbeni bedem
• Srpski Odbrambeni Pas
• ODBRANBENI STAV

Hvala -- Sahararazgovor 08:32, 11. mart 2012. (CET)

Drugo. --F± 09:36, 11. mart 2012. (CET)

Ali malim slovima. --Pavlica pričaj 10:18, 11. mart 2012. (CET)

Hvala, dileme veliko ili malo slovo ni nema i ako se u priloženim primerima pojavljuje.-- Sahararazgovor 14:10, 11. mart 2012. (CET)

Čudno je da uopšte ima dileme i oko prideva odbrambeni. Pavlica pričaj 14:19, 11. mart 2012. (CET)

Na stotine primera je za sva tri navedena rešenja u bazi podataka interneta. Ja sam po osećaju pisao „odbembeni“ sistem. Na nekoliko mesta sam pogrešio i kada mi je stavljena primedba, proverim na internetu i vidim to.-- Sahararazgovor 14:29, 11. mart 2012. (CET)

Nije sigurno tražiti na internetu, pogotovo sa ovakvim izovrima. Štaviše, sigurnije je uraditi ovo ili ovo. --Pavlica pričaj 14:39, 11. mart 2012. (CET)

Pa to sam i radio. -- Sahararazgovor 16:46, 11. mart 2012. (CET)

Vvardenfell i Tamriel

Kako za Boga da napišem ovo? Vardenfel i Tamrijel? Hvala unapred. --Težava (razgovor) 22:11, 11. mart 2012. (CET)

Koji je, za ime Boga, to jezik? Vardenfel i Tamrijel mi se čine sasvim ispravno. --Pavlica pričaj 22:19, 11. mart 2012. (CET)

Pišem članak o igrici The Elder Scrolls III: Morrowind. Valjda engleski. Kako da prevedem/namišem reči Dagoth Ur, Blades, Nerevarine, Ashlanders?

Dagot Ur, oštrice/mačevi/Blejds, ???, ???... Hvala--Težava (razgovor) 22:39, 11. mart 2012. (CET)

Iskreno, nemam pojma o igrici. Pitanje je, da li je Blades oružje ili mesto (ili šta god već). Dagot Ur je uredu. Nerevarine takođe ne znam šta je, a Ashlanders su verovatno ljudi (likovi) ili tako nešto. Oni bi bili Ešlendersi, valjda. Pavlica pričaj 22:59, 11. mart 2012. (CET)

Kako se koriste reči grad, zamak, tvrđava, u srpskom i arhitekturi

Da ne budem dugačak odgovor možete naći | ovde. pošto su neki tražili da se navede neki izvor za tvrđenje da se u srpskom jeziku ne može upotrebiti izraz grad a pod njim podrazumevati samo tvrđavu ili gradinu ili zamak navodim ovaj članak iz koga se to vidi.

Neću više da učestvujem u diskusiji koja se odužila a pošto se se mnogi uključili nadam se da se im materijal koji govori o ovome biti interesantan da će ga pregledati i nešto korisno naučiti iz njega.

--Vcesnak (разговор) 23:53, 11. март 2012. (CET)

Hm,na koji tačno deo tog članka ciljate? (Već sam gore citirao delove iz uvoda.) Samo da napomenem da je autor definitivno jedan od najvećih,ako ne i najveći autoritet,kada su u "domaće" tvrđave. Crni Bombarder!!! (†) 00:38, 12. mart 2012. (CET)

:{{ККПочетак|Vcesnak}} {{Кутија|1=#6f8f9f|2=#DDEEFF|3=GOLD|4=#2f4f5f|сл=[[Слика:Flag_of_Belgrade.png|40п|н|Град|]]|оглас=Овај корисник је студирао [[Архитектура |архитектуру]] у Београду}} {{Кутија|1=#6f8f9f|2=#DDEEFF|3=GOLD|4=#2f4f5f|сл=[[Слика:Matorcovek.jpg|40п|н|Портрет|]]|оглас=Овај корисник је прилично матор}} {{Корисник sr}} {{Корисник sk}} {{КККрај}}

...mislim da treba pročitati ceo članak jer nije red da se koristi rečnik a ako neko hoće sažvakano neka pročita stranicu 193 i 194 na informaciju kada se u srpskom jeziku počela praviti razlika između tvrđave i grada može se videti | ovde na stranici 18. Dalje ko želi informacije može naći |ovde i |ovde sve na srpskom jeziku dalje literatura je i:

1. online slovački rečnici
2. Mala prosvetina enciklopedija, treće izdanje, Beograd, 1978. strana 646.
3. Marko Popović, Zamak u srpskim zemljama poznog srednjeg veka
4. Ing. Arch. Ľudmila Huskovská, Slovensko, Bratislava 1994
5. Профана архитектура и фортификације
6. Историја профане архитектуре
7. Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
8. Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964.
9. Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
10. Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.

Informacije i da sam u pravu na jezicima koje govorim proverio sam tu:

• http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D0%BA
• http://de.wikipedia.org/wiki/Burg
• http://cs.wikipedia.org/wiki/Hrad
• http://sl.wikipedia.org/wiki/Grad
• http://sk.wikipedia.org/wiki/Hrad

--Vcesnak (razgovor) 08:05, 12. mart 2012. (CET)

I dalje mašim te delove koji to govore.Deroko samo ponavlja ono što znamo,a to je da grad danas znači veliko i uređeno naselje,ali ne kaže da se to ne može koristiti u značenju tvrđava.Popović razrađuje odlike koje jedan zamak razlikuju od obične tvrđave,a to je njegova,prvenstveno,stambena uloga,naspram vojne,koju ima "obična" tvrđava.Npr. ovde jedan zamak u Srbiji u svom nazivu nosi odrednicu grad,iako je nije nosio u srednjovekovnim izvorima.

Nažalost,ovo je juče izgorelo.Na sk.njiki ga nazivaju hrad,a sa slika je jasno da se radi o zamku tj. utvrđenju u čijoj unutrašnjosti se nalazi dvorac vlastelina.Par vesti se pojavilo tim povodom ([12] i [13]). Crni Bombarder!!! (†) 12:07, 12. mart 2012. (CET)

Crni, stvarno preteruješ. Pa ti bi crno na belo da ti stoji negde napisano nešto što je više nego očigledno. VCesnak je dao neke enciklopedije i druga relevantna dela na srpskom kao arugmente za svoje tvrdnje, i mislim da je to više nego dovoljno da prestaneš da insistiraš, jer za razliku od VCesnaka, ti si ponudio samo definiciju iz Rečnika Matice srpske koja svakako nije dovoljno detaljna da bi dala konačan odgovor na ovo pitanje. Konačan odogovor na ovo pitanje daje relevantna literatura koja govori o ovim objektima, što je VCesnak priložio. Stoga, ajd molim te da zaključimo ovu diskusiju, jer zaista je postala besmislena. --Jagoda ispeci pa reci 12:17, 12. mart 2012. (CET)

Okej,koji tačno delovi navedene literature kažu da se grad ne može koristiti u značenju tvrđava?Rečnik jasno kaže da je takva upotreba moguća,a citirao sam Deroka i Popovića koji isto tako potvrđuju šta se podrazumeva pod tim izrazom.Danas se za bliže određivanje nekog objekta ovog tipa koristi termin tvrđava ili utvrđenje,ali je u nazivima u dalje prisutna reč grad,pa mi i dalje nije jasno zbog čega se u istom kontekstu ne sme upotrebiti i ovde. Crni Bombarder!!! (†) 12:36, 12. mart 2012. (CET)

Obrati pažnju! Citat iz Marko Popović,Zamak u sprskim zemljama poznog srednjeg veka. str. 190, VCesnak je dao gore link (bold moj):

U terminološkom smislu, ova nekadašnja uporišta odbrane, gotovo bez izuzetka, označavana su pojmom "srednjovekovni grad".3 Ako pođemo od nekadašnjeg značenja te reči, kao odrednice koja se prevashodno odnosi na utvrđeno mesto, ne bi trebalo da bude zabune. Reč "grad", u starosrpskom, kao i u drugim slovenskim jezicima izvorno se odnosila na ograđeni, branjeni, odnosno fortificirani prostor, bez obzira na njegovu veličinu ili složenost struktura. Čak su i manastirska obziđa tokom srednjeg veka označavana tim pojmom.4 (...) To srednjovekovno značenje zadržalo se i u poznijim vremenima. Primera radi, treba pomenuti da je još pre jednog stoleća ograđeni manastirski kompleks u Studenici lokalno stanovništvo nazivalo gradom. Razvojem naselja, pojam grada se širi na utvrđena podgrađa, odnosno urbanizovane prostore, a potom i na neutvrđene urbane naseobine, dobijajući tako svoje sadašnje značnje.7 Nažalost, ova reč, izmenjenog značenja, u savremenom srpskom jeziku često se, bez odgovarajućeg objašnjenja, koristi za označavanje srednjovekovnih utvrđenja. To prosečno obrazovane čitaoce, ali i neke od poslenika nauke, navodi na neutemeqene zaključke o etapama urbanizacije srpskih zemalja u srednjem veku.

Mislim da nakon ovog, više nema nikakvog mesta diskusiji. Kao što već rekoh ranije, "Grad" u srpskom jeste ARHAIČNI naziv za utvrđenje, koje ta reč danas NEMA. Stoga je pogrešno prevoditi slovački "hrad" kao "grad". --Jagoda ispeci pa reci 12:33, 12. mart 2012. (CET)

(Uletosmo u makaze s` komentarima.)

Elem,kao što rekoh,niko ne tvrdi da su sporne tvrđave u Slovačkoj bile naseljena mesta,na šta Popović cilja sa tom opaskom,jer kada nekome za neku tvrđavu kažete da je grad,on će (možda) pomisliti da se radi o utvrđenom naseljenom mestu iz srednjeg veka,što najčešće nije tako.Međutim,ako je reč grad u starosrpskom,kao i u drugim slovenskim jezicima imala to značenje koje je imala,ne vidim zbog čega mi u nazivima ne bi mogli da je koristimo. Crni Bombarder!!! (†) 12:51, 12. mart 2012. (CET)

Crni, Popović ti u istom citatu daje odgovor na to tvoje pitanje. Ajde molim te pročitaj još jednom, pažljivo i posebnu pažnju obrati na ono što sam boldovala. --Jagoda ispeci pa reci 12:53, 12. mart 2012. (CET)

Nažalost, ova reč, izmenjenog značenja, u savremenom srpskom jeziku često se, bez odgovarajućeg objašnjenja, koristi za označavanje srednjovekovnih utvrđenja.

Mi pišemo ovu enciklopediju modernim srpskim, a ne starosrpskim, koliko mi se čini. --Jagoda ispeci pa reci 12:55, 12. mart 2012. (CET)

Ovde (u spornim člancima) reč grad nije korišćena za označavanje,već za konstrukciju imena.Za označavanje je korišćena reč tvrđava.Ako pročitaš do kraja,videćeš kakav problem nastaje zbog toga,a to je,da ljudi misle da je tu u srednjem veku postojalo naseljeno mesto unutar bedema,kakav je recimo bio Dubrovnik,a takvih stvari (utvrđenih naseljenih mesta),praktično nije bilo. Crni Bombarder!!! (†) 12:59, 12. mart 2012. (CET)

Crni... Deder, molim te, vec treci put ti govorim, ne oznacavaj svoje komentare kao male izmene. Evo ovde ispod sam ti objasnila zasto. Nemam nameru da nastavljam ovu pricu, jer ne zelim da se vrtim u krug. Upravo zbog te zbrke koja nastaje zbog, kako Popovic kaze koriscenja reci grad "bez odgovarajućeg objašnjenja", nastaju te zbrke o kojima govoris, sto je dovoljno dobar razlog za izbegavanje reci "grad" u prevodima, imenovanjima, oznacavanjima (nazovi kako god to hoces) srednjovekovnih tvrdjava sirom Evrope, a ne samo nasih tvrdjava. Jos jednom te najlepse molim da ne oznacavas svoje izmene kao male, jer time unosis zabunu i SI. --Jagoda ispeci pa reci 14:02, 12. mart 2012. (CET)

I molim te, nemoj obeležavati sve svoje komentare kao male izmene, jer to se ne preporučuje u pravilima Vikipedije. Time oni koji npr. sakriju male izmene mogu da previde tvoje komentare, a oni koji ih vide u SI, da im ne pridaju veliki značaj misleći da se radi o tipografskoj ispravci. --Jagoda ispeci pa reci 12:57, 12. mart 2012. (CET)

Jeste,ali ovde je dato vrlo jasno objašnjenje.A to je da se reč grad koristi u datom kontekstu pri formiranju naziva tvrđava u srpskom jeziku.Takođe su i navedeni primeri takve upotrebe,Rečnik srpskog jezika,kao i navodi stručnjaka iz ove oblasti.Zbog čega onda nešto što je normalno u srpskom jeziku,kada je u pitanju imenovanje tvrđava (npr. Stari grad u Kovinu[14]),proglašavamo pogrešnim (npr. Stari grad na Vahu)?Da bi izbegli zbrku?Zbrka je izbegnuta samim člankom u kome je jasno rečeno da se radi tvrđavi,a ne o nekadašnjem naseljenom mestu. (ĆuNe.)Crni Bombarder!!! (†) 15:28, 12. mart 2012. (CET)

Pobogu, Crni, ne mogu da shvatim da ne shvataš nešto tako jednostavno! Ko je rekao da je Stari grad u Kovinu pogrešan? Jednostavno, to ime je tom gradu dato ranije, kad je "grad" još uvek značilo "tvrđava", a mi ovde govorimo o prevodu imena tvrđave sa stranog jezika koji radimo SADA u moderno doba, kada reč "grad" više nema to značenje, kako je to Popović lepo i više nego jasno opisao. Imena koja su već ustaljena (i to naša, naših tvrđava) svakako da nećemo menjati, ali ako uvodimo nova imena, stranih tvrđava koja još nisu prevedena kod nas i nemaju neko ustaljeno ime (ili mi barem to nismo uspeli da utvrdimo, jer po enciklpedijama NEMA imena tih tvrđava), onda NEĆEMO koristiti reč koja više NEMA ono značenje koje je imala ranije (kako je to lepo i vrlo jasno objasnio Popović), nego ćemo koristiti reči koje bolje odgovaraju opisu. (I šta to ĆešNe?)--Jagoda ispeci pa reci 18:01, 12. mart 2012. (CET)

Sam sebi protivrečiš neshvataš da si ti upotrebio "grad" što nije u redu ako se pod tim terminom podrazumeva samo "tvrđava" već su hroničari gradova u 10. veku govorili o gornjem i donjem gradu ili upotrebili termin "civitas" da bi napravili razliku između kastela ili vtrđave u hroničari Beograda tako konstauju da je u gradu tvrđava, 30- 40 hramova kao i pirg, stub kako nazivaju citadelu ili donžon svojim opisima kako bi Ti to rekao kada bi za sve tipove tvrđava upotrebio samo izraz grad. Kako Ti kažeš Panorama srednjovekovnog grada sa tvrđavom i zamkom. Pogledaj ovo možda Ti pone[to bude jasnije. --Vcesnak (razgovor) 18:20, 12. mart 2012. (CET)

Ja samo da napomenem, da ne treba tražiti stvari samo po našim enciklopedijama, već treba uzeti u obzir i drugu literaturu za svaku oblast ponaosob, obično uskostručnu. Ako neka odrednica ii objašnjenje ne postoji u našim klasičnim enciklopedijama, to samo znači da su te enciklopedije pisane u drugo vrijeme, da su krajnje opšteg karaktera i da je u njima obično ono najistaknutije ili najznačajnije/najpoznatije iz svake oblasti i da je rađeno tako ponajviše iz praktičnih razloga; postojala ograničenja u tomovima, papiru, budžetu predviđenom za projekat i sl. Međutim, Vikipedija daleko prevazilazi te granice, kilobajti su krajnje jeftini, tako da... :) Pored svega rečenog, stvarno je vrijeme da se na našoj Vikipediji krene koristiti i literatura koje nema na internetu, dakle, koja je po našim bibliotekama. Ja, na primjer, imam tuce vrlo pamaetnih knjiga iz sedamdesetih godina, na našem jeziku, međutim te knjige se više ne mogu nigdje kupiti kod nas, a dobio sam informacije da ima pokoji primjerak u Narodnoj biblioteci. Hoću reći, mnogo puta se na ovom prtojektu potcijenjuje naša izdavačka djelatnost, pošto smo izgubili jedan kontinuitet u posljednjih par decenija, i mnogo odličnih stvari je palo u zaborav. Biti enciklopedista znači i biti pacov biblioteke..., a ne samo uključiti računar i učitati guglov pretraživač... --Slaven Kosanović {razgovor} 22:48, 12. mart 2012. (CET)

Nikako se ne raz`memo.Rečnik srpskog jezika vrlo jasno kaže kakvo značenje ima ta reč danas,a Popović još jasnije kaže da ona danas ima izmenjeno značenje (tj. primarno značenje što niko nikada nije ni sporio) i da se zbog toga stiče pogrešan utisak da se radi o naseljenom mestu,kada neku ruševinu objasnimo rečju grad umesto rečju tvrđava.On vrlo jasno naglašava zbog čega je loše upotrebiti reč grad radi definisanja nekih ruševina,ali ne kaže ništa kada se radi o imenovanju.

Ukoliko imenujemo nešto na srpskom jeziku,onda je logično da ga imenujemo u skladu sa istim.Ukoliko se u konstrukcijama naziva nekih "domaćih" tvrđava koristi reč grad,za koju Popović jasno kaže da postoji u svim slovenskim jezicima,zašto onda ne bi upotrebili istu u prenosu njenog ekvivalenta iz slovačkog jezika.

Slažem se sa zaključkom koji je čovek dao,ali je meni,na njiki,logično da napravim formulaciju Beogradska tvrđava je tvrđava u Srbiji,nego Beogradska tvrđava se nalazi u Srbiji.Doduše,nije mi jasno zbog čega,sad kad pogledam.Obratite pažnju kako čovek definiše dvorac i zbog čega je pogrešno vlastelinsko prebivalište okruženo bedemima tj. utvrđeno (poput Bojnica),nazivati dvorcem.(Naravno,jasno je da blog,sam po sebi,ne može biti ozbiljna referenca za ovo (zamak-dvorac).)

Klin i ploča,ja ne raz`mem vas,a vi ne razmete mene.

(Da čekiram sitne izmene ovdena.Nažalos`,jopet sam to bijo odradijo.Moć navike.) Crni Bombarder!!! (†) 08:18, 14. mart 2012. (CET)

Crni, nisam znao da si i ti Bosanac... :) Šalu na stranu, niko nije rekao da se ne može koristiti „grad“ u tom kontekstu, ali mnogi izvori kažu da može dovesti do zabune i pogrešnih interpretacija. Na stranu činjenica da ono što se gradi na našim prostorima u srednjem vijeku (evo uzmimo od 10 do 12 vijeka) ima očigledne osobenosti uslovljene tadašnjim okolnostima kod nas (kako reče Popović u svojoj analizi problematike), naši vladari se osjećaše prilično sigurnim u to vrijeme, bješe stabilno bez prevrtanja, pa ne nađoše za shodno da grade svoje „palate“ onako kako to radiše u centralnoj i na sjeveru Evrope, gdje se biralo neko uzvišenje koje bi se utvrdilo i njihove palate obično imaše i vojni i rezidencijalni karakter, pa čak i odbrambene kule. Stoga, centralno- i sjeverno-evropska tipologija ovih građevina je različita od naše iz istog perioda, ona je sinteza vojne tvrđave, pa čak i citadele, i vlastelinskog dvora ili palate. To bi bio još jedan razlog zašto ih ne povezivati čak ni u imenu, odnosno zašto bih ja bio stava da se ne koristi „grad“ u njihovom imenu. A sve ove slovačke građevine su pod velikim utjecajem njemačke tipologije ako im nisu istovjetne. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:21, 14. mart 2012. (CET)

Slažem se da ima razlika u razvoju utvrđenja,uslovljenih raznim faktorima,ali to ovde nije predmet (ne)spora(zuma).Kao što je prodor Mongola sredinom XIII veka dovela do podizanja velikog broja jakih kamenih utvrđenja na tlu tadašnje kraljevine Mađarske,tako je i neposredna opasnost od Osmanlija,tokom poslednje trećine XIV veka,dovela do podizanja čitavog niza novih utvrđenja na tlu tzv. Moravske Srbije.Ovde se radi o tome da reč koja se koristi u srpskom za nazive tvrđava (grad) i opšte je slovenska,ne može da se koristi za prenos svog ekvivalenta iz slovačkog jezika,zbog toga što će,možda,izazvati zabunu.Umesto toga,upotrebljena je reč zamak,koja je u nekim slučajevima netačna,jer se prosto ne radi o utvrđenom sedištu (lokalnog) vlastelina,već o utvrđenjima koja su podignuta sa jasnom namerom da kontrolišu određenu oblast ili putni pravac.Sve u svemu zaključka nema,a ostaje onakvo stanje kako je jednostrano izmenjeno. Crni Bombarder!!! (†) 22:33, 20. mart 2012. (CET)

Jel` bi se moglo onda tih nekoliko spornih članaka koji nisu o zamcima označiti kao da su u pitanju tvrđave? Dakle, nazvati ih "Ta i ta tvrđava"? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 17:25, 21. mart 2012. (CET)

Transkripcija iz slovačkog

želim da vas obavestim da će se uvesti u red transkripcija iz slovačkog jezika koja je nakaradna i da se intenzivno radi da se to dovede u red. --Vcesnak (razgovor) 08:50, 12. mart 2012. (CET)

Potrudi se da izmene koje budeš pravio budu u skladu sa važećim pravilima transkripcije sa slovačkog. Dakle, kad se izgovor i pravila razlikuju, UVEK preovlađuje pravilo. Čisto da napomenem, da ne bude kasnije diskusije. --Jagoda ispeci pa reci 12:12, 12. mart 2012. (CET)

Trudim se jer me je Avala to naučio svojevremeno i ako se s tim ne slažem a očito da nisam jedini koji tako misli --Vcesnak (razgovor) 17:51, 12. mart 2012. (CET)

To uopšte nije bitno. Ovo je enciklopedija na srpskom jeziku, pravila transkripcije za slovačka imena postoje, i treba ih slediti. Ni meni se mnogo toga ne sviđa, pa poštujem, ako pravila postoje i jasno su izložena u Pravopisu Matice srpske. --Jagoda ispeci pa reci 18:02, 12. mart 2012. (CET)

Nazivi praznika

Da li se nazivi praznika transkribuju ili se prevode sa originalnim nazivom u zagradi? Ukoliko se prevodi da li se prevodi bukvalno, opisno ili prema značenju srpskog praznika koji najviše odgovara? Na primer, polj. Dziady - Nocą zaduszkową, da li se to prevodi kao:

• 1) Dede - Noć zadušnica,
• 2) Djadi - Noća zadušnikova
• 3) Zadušnice
• 4) Dede - Noć zadušnica (polj. Dziady - Nocą zaduszkową)
• 5) Zadušnice (polj. Dziady - Nocą zaduszkową)

ili nekako drugačije? Perunova straža (razgovor) 14:11, 13. mart 2012. (CET)

Pa ako (verski) praznik ima ime u sprskom, onda ga prevedi prema srpskom nazivu. Ako taj poljski praznik odgovara našim Zadušnicama, onda tako - Zadušnice. I Božić i Uskrs nećeš ostavljati kao Krismas/Ister ili Navidad/Paskva ili kako se već kaže u bilo kom drugom jeziku, nego ćeš reći Božić i Uskrs.--Jagoda ispeci pa reci 14:16, 13. mart 2012. (CET)

Slažem se, ali kako prevoditi nazive praznika koji su slični, ali nisu istovetni srpskim nazivima ili one koji imaju isti naziv kao u srpskom jeziku, ali nešto drugačije značenje, simboliku, obred, i sl. Perunova straža (razgovor) 15:11, 13. mart 2012. (CET)

U kom smislu su različiti? Ako se radi o običajima, to su isti praznici, samo što svaki narod ima svoje običaje. Ako se datumi poklapaju (s razlikom od tih 14 dana koliko je između novog i starog kalendara) onda su to isti praznici. Ne govorimo ovde o istim nazivima, nego o istim praznicima. Pa ni Ister nije nimalo slično reči Uskrs, pa se radi o potpuno istom prazniku. A svaki narod, čak svaki deo neke zemlje ima različite običaje za jedan te isti praznik. Uskrs npr. nije isti u Srbiji i u Španiji, ili u SAD. Ali je to i dalje jedan te isti praznik. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 13. mart 2012. (CET)

Pravo kažeš. Šta sa onim praznicima koji ne postoje u srpskom jeziku. Kako se oni „prevode“? Perunova straža (razgovor) 16:07, 13. mart 2012. (CET)

Pa ako je zgodno, prevedi, ako nije, ostavi original. Ne znam, sve zavisi od slučaja do slučaja. Imaš li neki primer? --Jagoda ispeci pa reci 22:57, 13. mart 2012. (CET)

Na primer kod drugih slovenskih naroda postoji praznik polj. Jare gody, sloven. Jarilo in Mara i sl., koji se slavi 21. marta, dok je kod Rusa 23. aprila, a kod Srba 6. maja (sv. Đorđe po julijanskom kalendaru). Praznik iz dva dela: Jarilov dan i paljenje Morane. Kod Rusa nema paljenja Morane, a kod Srba su to olalije. Dakle, imamo različite datume, različite obrede, a sve je jedan te isti praznik. I sad ne znam da li da prevodim bukvalno, opisno ili sa napomenom... ili da li da prevodim uopšte, već da samo ostavim originalni jezik sa naznakom o kom se jeziku radi. Perunova straža (razgovor) 16:26, 14. mart 2012. (CET)

Ja bih kod tih specifičnih slučajeva transkribovao. Znači ako pišeš članak praznici u Poljskoj, napiši Jage godi ({{јез-пољ|are gody}} itd. Ako neko bude pisao članak o tom prazniku objasniće ga. Možda i napravi zajedničku stranicu i ostavi preusmerenja sa originalnog naslova. U svakom slučaju transkribuj u članku i ostavi original, naravno ukoliko ne postoji ekvivalent kod nas. Za uskrs, naravno da će stajati uskrs :). --Jovan Vuković (r) 17:49, 14. mart 2012. (CET)