Википедија

Ekspedicija 1 (MSS)

Ekspedicija 1 bila je prvi dugotrajni boravak posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Posada ekspedicije je boravila na stanici 136 dana, od novembra 2000. do marta 2001. godine. To predstavlja početak neprekidnog boravka ljudske posade na MSS koji i dalje traje. Ekspediciju 1 je pratila Ekspedicija 2, koja je takođe imala tri člana posade.

MSS–1
Logo ekspedicije
Osnovni podaci ekspedicije
Pozivno ime Expedition 1
Broj članova posade 3
Period boravka 2. 11. 2000 – 18. 03. 2001.
Trajanje ekspedicije 136 dana 17 sati 9 minuta
Broj orbita 2.207
Pređeni put ~ 93.847.506 km
Apogej 396 km
Perigej 384 km
Inklinacija 51,6°
Orbitalni period 92 minuta
Masa 89.155 kg
Podaci o letovima posade
Poletanje brodom Sojuz TM–31
Vreme poletanja 31. oktobar 2000. u 07.52.47 UTC[1][2]
Mesto poletanja Kosmodrom Bajkonur
Spajanje sa MSS 2. novembar 2000. u 09.21.00 UTC
Povratak brodom Diskaveri, STS-102
Sletanje 21. mart 2001. u 07.33.06 UTC
Mesto sletanja Svemirski centar Kenedi
Ukupno trajanje 140 dana 23 sata 40 minuta
Slika posade
Sleva: Krikaljov, Šeperd i Gidzenko

Sleva: Krikaljov, Šeperd i Gidzenko

Druge ekspedicije
Prethodna Sledeća
— Ekspedicija 2

Zvaničan početak misije je trenutak kada se letelica Sojuz TM-31 spojila sa stanicom 2. novembra 2000. godine.[3] Tokom boravka na MSS, članovi ekspedicije su aktivirali razne sisteme stanice, raspakovali opremu i prebacili namirnice koje su bile spakovane u letelici kojom su lansirani. Takođe su ugostili tri misije spejs-šatla (STS-97, STS-98, STS-102) i dva broda Progres za automatsko snabdevanje. Pošto je ovo bila prva poseta stanici, posada je imala mnogo posla[4], ali su svi zadaci misije uspešno obavljeni tako da je ona proglašena uspešnom.

Tri misije spejs-šatla, koje su posetile stanicu tokom ove ekspedicije, dopremile su opremu, namirnice i ključne komponente za operativnu upotrebu svemirske stanice. Prva od njih je bila STS-97 i spojila se sa MSS početkom decembra 2000. godine. U teretnom prostoru šatla nalazila se prva komponenta sistema za napajanje stanice električnom energijom, veliki solarni paneli koji su povećali proizvodnju energije pet puta.[5]

Druga misija šatla koja je posetila posadu ekspedicije 1 bila je STS-98. Spojila se sa orbitalnim kompleksom sredinom februara 2001. godine, i sa sobom donela veliku američku laboratoriju, vrednu 1,4 milijarde dolara, nazvanu Destini (engl. Destiny), čime je masa stanice prvi put premašila masu svemirske stanice Mir.[6]

Poslednja misija šatla tokom ove ekspedicije, STS-102, spojila se sredinom marta iste godine. Njen primarni zadatak je bio da zameni posadu ekspedicije 1 novom tročlanom posadom Ekspedicije 2. Kraj prve ekspedicije, a samim tim i početak druge, nastupio je odvajanjem šatla Diskaveri, 18. marta 2001. godine.[7]

Posadu prve dugotrajne ekspedicije na MSS činili su jedan Amerikanac, koji je bio komandant posade, i dva Rusa, koji su bili letački inženjeri. Amerikanac Vilijam „Bil“ Šeperd leteo je u svemir tri puta pre ove misije, sva tri puta kao član posade spejs-šatla, čije su misije trajale najduže dve nedelje. Rusi Jurij Gidzenko i Sergej Krikaljov već su imali iskustva sa dugotrajnim boravkom u svemiru, tokom ekspedicija na svemirsku stanicu Mir, devedesetih godina 20. veka. Krikaljov je do tada već imao više od jedne godine provedene u orbiti oko Zemlje.[8][9][10]

Posada

uredi
Pozicija Kosmonaut
Komandant Vilijam Šeperd, NASA
četvrti let
Pilot Sergej Krikaljov, FKA
peti let
Letački inženjer Jurij Gidzenko, FKA
drugi let

Komandant misije, Bil Šeperd, ranije je bio član mornaričkih „foka“ (engl. U.S. Navy SEALs, jedinica za specijalne operacije ratne mornarice SAD) i jedino iskustvo koje je imao u svemirskim letovima bilo je ograničeno na misije spejs-šatla, tako da je pred poletanje na MSS imao samo par nedelja iskustva u orbiti.[11] Ruska kosmička agencija je imala sumnje u izbor komandanta ekspedicije koji je napravila agencija NASA, jer Bil nije imao dovoljno iskustva u dugotrajnim letovima u svemir.[10] Letački inženjer Sergej Krikaljov već je proveo preko godinu dana u orbiti, većinom na stanici Mir, i postaće prva osoba koja je posetila MSS dva puta.[12] Osećao je uzbuđenje kada je postao prva osoba koja je ušla u modul Zarja (prvu komponentu MSS) 1998. godine. Bilo je to tokom misije šatla STS-88 čiji je bio član, i jedva je čekao da se ponovo vrati.[13] Jurij Gidzenko bio je komandant i pilot letelice Sojuz TM-31 kojom je posada stigla na stanicu. On je prethodno boravio na stanici Mir u periodu od 180 dana.[8]

Šeperd je postao tek drugi američki astronaut koji je poleteo u svemir ruskom letelicom. Prvi je bio Norman Tagerd, koji je letelicom Sojuz TM-21 poleteo na stanicu Mir, 1995. godine.[14] Šeperd je takođe izjavio da će najveći izazov u izgradnji Međunarodne svemirske stanice biti kompatibilnost tehnologija, na primer američke i ruske, koje su ranije bile rivali u svemirskoj trci, i potpuno su različite.[15]

Pozadina

uredi
 
Krikaljov, Šepard i Gidzenko tokom obuke u svemirskom centru Džonson u Hjustonu, Teksas.

Prva komponenta međunarodne svemirske stanice bio je moduo Zarja koji je lansiran raketom Proton u novembru 1998. godine.[16] Nakon lansiranja ove komponente, a pre dolaska prve ekspedicije na MSS 2001. godine, usledilo je pet misija spejs-šatla i još dva ruska lansiranja.[17] Tokom ovih misija dostavljeni su još neki veći moduli stanice, kao što su moduli pod pritiskom Juniti (engl. Unity) i Zvezda, ali i prvi deo velike grede koja će kasnije podržati solarne panele, radijatore i druge komponente koje nisu pod pritiskom. Tokom misija šatla, posada je pored dodavanja novih modula ulazila u unutrašnjost postojećih i počela da otpakuje namirnice i delove koji su se nalazili skladišteni unutar modula, u lansirnoj konfiguraciji.[10] Pre početka prve ekspedicije, Krikaljov je izjavio da očekuje da će boravak na MSS biti veoma sličan onom na stanici Mir, uglavnom zbog toga što su moduli ruskog dela MSS skoro identični modulima te ruske stanice, uz određena poboljšanja.[13]

Lansiranje posade prve ekspedicije ka MSS dogodilo se samo 7 dana pred izbore u SAD, tako da je ovom lansiranju u toj zemlji poklonjena veoma malo pažnje.[18] U to vreme, očekivalo se da sklapanje stanice bude gotovo do 2006. g. i da ona bude nastanjena ljudskom posadom najmanje do 2015. godine.[19] Međutim, vremenom je došlo do više odlaganja uključujući i pauzu u letovima šatlova zbog nesreće Kolumbije. Stanica je konačno završena krajem 2011. godine, tokom misije STS-134.[20] Od većih modula ostao je samo jedan koji nije lansiran i to je Nauka, zajedno sa robotskom rukom koju je razvila Evropska svemirska agencija. Njegovo lansiranje je planirano za kraj 2017. ili početak 2018. godine.

Hronologija ekspedicije

uredi

Tročlana posada ekspedicije boravila je na Međunarodnoj svemirskoj stanici oko četiri i po meseca, od novembra 2000. do sredine marta 2001. godine. Glavni događaji koji su obeležili ovaj period su tri misije šatla, koje su u proseku boravile po sedam dana spojene sa stanicom. Prva je pristigla početkom decembra, druga sredinom februara i poslednja u martu na kraju ekspedicije.

Lansiranje i spajanje sa MSS

uredi
 
Prevoz rakete Sojuz-U na lansirnu rampu, 29. oktobra 2000. godine u ranim jutarnjim časovima.

Tročlana posada Ekspedicije 1 uspešno je lansirana 31. oktobra 2000. godine u 07.52 UTC, sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu. Raketa Sojuz-U, sa svemirskim brodom Sojuz TM-31 u kome se nalazila posada, poletela je sa lansirne rampe Gagarinov start, iste one sa koje je 1961. godine poleteo Jurij Gagarin i postao prvi čovek u svemiru.[14][21] Nakon 33 orbite oko Zemlje i serije manevara za pristajanje koje je napravio pilot Gidzenko, letelica Sojuz spojila se sa krmenim (zadnjim) otvorom na servisnom modulu Zvezda, 2. novembra 2000. godine u 09.21 UTC.[10] Devedeset minuta po pristajanju, Šeperd je otvorio vrata Sojuza, a zatim i vrata ka Zvezdi i posada je ušla u stanicu.

Alfa

Krajem prvog dana provedenog na MSS, Šeperd je zatražio upotrebu pozivnog imena Alfa za stanicu putem radija, koje su on i Krikaljov preferirali u odnosu na nezgrapno Međunarodna svemirska stanica.[10] Naziv Alfa je prethodno korišćen za MSS tokom pregovora međunarodnih partnera početkom devedesetih godina 20. veka.[22] Nakon molbe, pozivno ime Alfa usvojeno je za celu Ekspediciju 1. Šeperd je predlagao promenu pozivnog imena menadžerima projekta MSS već duže vreme. Po uzoru na pomorsku tradiciju, Šeperd je na konferenciji za štampu pred lansiranje izjavio: „Hiljadama godina unazad ljudi su odlazili na more brodovima. Ljudi su konstruisali i pravili ove brodove, i lansirali ih sa osećajem da će dobro ime broda doneti sreću i uspeh njihovom putovanju.“[3] Jurij Semjonov, u to vreme predsednik korporacije Energija, nije odobravao upotrebu imena Alfa. On je bio pod utiskom da je Mir bila prva svemirska stanica, tako da je predlagao upotrebu imena Beta ili Mir-2 za MSS.[23][24]

Prvi mesec

uredi
 
Konfiguracija MSS na početku Ekspedicije 1. Odozgo nadole vidljiva su tri modula: Juniti, Zora i Zvezda.

Tokom prvih nedelja na stanici članovi posade Ekspedicije 1 aktivirali su vitalne sisteme za održavanje atmosfere i kompjutere za kontrolu. Takođe su počeli sa otpakivanjem stvari i opreme koje su ostavile prethodne misije koje su posetile stanicu pre nego što je na njoj bilo ljudske posade. Na početku ekspedicije stanica nije imala dovoljno električne energije za zagrevanje sva tri modula pod pritiskom, tako da je modul Juniti bio hladan i neupotrebljiv. Kontrolori sa Zemlje su u prethodne dve godine koristili Juniti za upravljanje sistemima stanice i očitavanje najvažnijih parametara.

Ruski automatski bord za snabdevanje Progres M1-4 spojio se sa stanicom 18. novembra. Automatski sistem za spajanje letelice je otkazao, tako da je Gidzenko morao da preuzme kontrolu i uz pomoć TORU sistema navede je ka mestu za spajanje. Iako su manuelna pristajanja postala rutina, ipak su izazivala zabrinutost kod kontrolera od pošto je 1997. godine pokušaj spajanja letelice Progres završio sudarom sa stanicom Mir, čime je naneta značajna šteta i uzrokovan požar unutar stanice.[25]

Kosmonauti su imali dosta posla tokom prvog meseca ekspedicije. Šepard je tokom jednog intervjua sa novinarima na Zemlji izjavio da mu je najveći izazov da „spakuje“ 30 sati posla u radni dan koji traje 18 sati. Neki prvi poslovi su trajali duže nego što je planirano. Na primer, aktivacija pećnice za zagrevanje hrane u modulu Zvezda je trebalo da traje 30 minuta, međutim, posadi je trebalo više od jednog i po dana da je aktivira.

STS–97

uredi
 
MSS slikana sa šatla Endevor u decembru 2000. godine. Novi solarni paneli su vidljivi u gornjem delu.
Glavni članak: STS–97

Šatl Endevor pristao je na MSS 2. decembra 2000. godine. Članovi posade koja će privremeno boraviti na stanici su bila četiri Amerikanca i jedan Kanađanin. U teretnom prostoru šatla nalazili su se veliki solarni paneli koji su instalirani tokom misije. Oni obezbeđuju potrebnu električnu energiju koja je neophodna za vršenje eksperimenata i napajanje glavnih sistema stanice. Sve zajedno, šatl je dostavio 17 tona opreme na MSS, uključujući metalne nosače za proširenje, baterije, elektronsku i rashladnu opremu.[19]

Posada misije STS–97 obavila je tri šetnje svemirom. Vrata između stanice i šatla nisu otvorena odmah po pristajanju, već su bila zatvorena dok se ne završe sve tri šetnje svemirom. Kada su one uspešno obavljene, 8. decembra 2000. godine otvorena su vrata sa obe strane i dve posade su se pozdravile po prvi put.[26] Posada Ekspedicije 1 iskoristila je ovu priliku da napusti stanicu i razgleda unutrašnjost spejs-šatla, za šta se smatralo da će povoljno uticati na njihovo psihičko stanje (nakon dužeg vremena provedenog u istom, skučenom prostoru stanice).

Progres M1–4

Pre pristajanja šatla Endevor, ruski automatski brod za snabdevanje Progres M1–4 koji je stigao na stanicu u novembru, odvojio se od stanice kako bi se napravilo dovoljno mesta za pristajanje šatla.[27] Progres se tokom posete šatla nalazio u parking orbiti, na oko 2 kilometra iza stanice. Nakon odvajanja Endevora, Progres je ponovo spojen sa stanicom 26. decembra. Njime je ponovo upravljao Gidzenko jer TORU sistem, kao pri prvom pristajanju u novembru, nije funkcionisao.[28] Posada je provela veći deo sledeće sedmice istovarajući sadržaj letelice Progres.[29]

Novogodišnji i božićni praznici

Božić je za posadu bio neradan dan. Pošto su članovi posade različite veroispovesti, Božić je proslavljen dva puta. Prvi put 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, a drugi put 7. januara, po julijanskom. U oba slučaja, posada je otvorila poklone koji su im dostavljeni tokom posete Endevora i letelice Progres.[30] Nova godina je dočekana 31. decembra, ali ne jednom, već 15 puta. Pošto se stanica kreće velikom brzinom u niskoj orbiti oko Zemlje, prelazi preko međunarodne datumske granice 15 puta tokom 24 časa.[31] Kosmonauti su takođe imali priliku da putem radio veze popričaju sa svojim porodicama. U danima nakon 25. decembra, imali su nekoliko intervjua putem video veze sa novinarima na Zemlji, od kojih je nekoliko bilo sa ruskim televizijskim stanicama.[28] Posada je u miru provela novogodišnju noć, kontrolori su ih oslobodili od obaveza kako bi se posada odmorila. U skladu sa pomorskom tradicijom, Šeperd je u dnevnik stanice za novogodišnju noć uneo pesmu u ime cele posade.[32]

STS–98

uredi
 
Sergej Krikaljov kroz prozor modula Zvezda posmatra šatl Atlantis dok prilazi MSS.
Glavni članak: STS–98

Šatl Atlantis stigao je na MSS 9. februara 2001. godine. Pet Amerikanaca, koji su činili posadu šatla, radili su zajedno sa posadom Ekspedicije 1 na izvršavanju zadataka koji su planirani tokom misije STS–98. Ova misija je prvobitno planirana za sredinu januara, ali je NASA odložila poletanje zbog zabrinutosti oko određenih kablova instaliranih na šatlu.[33] Glavni zadatak misije bio je instalacija američke laboratorije Destini (engl. Destiny laboratory), čija je masa 16 tona. Laboratorija je manevrisana u položaj za pričvršćivanje sa ostatkom stanice uz pomoć robotske ruke šatla, kojom je upravljala Marša Ivins. Astronauti Tomas Džouns i Robert Kurbim pomogli su oko povezivanja laboratorije tokom svemirske šetnje. Vrednost laboratorije Destini je 1,4 milijarde dolara, i koristi se skoro isključivo za istraživanje i sprovođenje naučnih eksperimenata.[34][35] Tokom ove šetnje svemirom, došlo je do curenja rashladne tečnosti – amonijaka, pa je postojao rizik od kontaminacije. Curenje se dogodilo kada je Kurbim povezivao rashladne cevi sa laboratorijom Destini, međutim šetnja je nastavljena po planu i proglašena je uspešnom. Nakon nje, usledile su još dve šetnje svemirom koje su prošle bez problema. Dok je Atlantis bio povezan sa stanicom, kontrola orijentacije stanice je prebačena sa raketnih potisnika na električne žiroskope, koji su instalirani u septembru 2000. godine. Oni se nisu upotrebljavali ranije zato što je stanici nedostajala neophodna navigaciona elektronika.[36]

Posada Ekspedicije 1 je na stanici provela preko tri meseca, tako da je Šeperd, pred kraj misije šatla, izjavio da je „spreman da se vrati kući“. NASA je koristila različite tehnike kako bi sprečila da posada oseti efekte psihološke barijere nazvane tromesečni zid, koja je stvarala probleme kosmonautima tokom ekspedicija u svemiru. Na primer, dozvoljavali su kosmonautima da više razgovaraju sa svojim porodicama putem video telefona, i sugerisali im da gledaju omiljene filmove i slušaju muziku koju vole.

Progres M–44

Brod za snabdevanje Progres M–44 spojio se sa modulom Zvezda 28. februara 2001. godine. To je bila treća poseta automatskog broda za snabdevanje tokom prve ekspedicije. Progres je dostavio vazduh, raketno gorivo za održavanje orbitalne visine, hranu (uključujući crni i beli luk, i kao poslasticu južno voće) i drugu opremu.[37] Letelica je ostala spojena sa MSS i tokom boravka Ekspedicije 2, do 16. aprila. Tada je odvojena od stanice i istog dana usmerena da izgori u atmosferi iznad južnog Pacifika, kao i sve ostale letelice Progres.

STS–102

uredi
 
Pogled na teretni prostor šatla Diskaveri, u kome je smešten višenamenski logistički modul Leonardo.
Glavni članak: STS–102

Šatl Diskaveri spojio se sa stanicom 10. marta 2001. godine. U šatlu se nalazilo sedam kosmonauta – tri člana Ekspedicije 2 koji su kasnije zamenili posadu Ekspedicije 1, i još četiri Amerikanca koji su bili članovi posade misije STS–102. Nekoliko časova po spajanju sa stanicom, otvorena su vrata obe letelice i posada stanice je primila „goste“ koji će na njoj boraviti narednih 10 dana. Ovim je oboren rekord po broju ljudi koji su se u jednom trenutku našli unutar Međunarodne svemirske stanice.[38] Dan nakon pristajanja, astronauti Džim Vos i Suzan Helms izašli su u šetnju svemirom koja je završena nakon skoro devet sati (8 sati i 56 minuta), čime je postavljen rekord po dužini svemirske šetnje, koji je još uvek na snazi. Šetnja je trajala duže od očekivanih 7 sati delom zbog grešaka astronauta. Jednu od tih grešaka napravio je Džim Vos, kada je slučajno ispustio jedan od alata koji astronauti koriste tokom šetnji. Pošto nije uspeo da ga uhvati na vreme, alat je odleteo u svemir. Kontrolori na Zemlji pratili su putanju alata i odlučili da upale potisnike Diskaverija kako bi povećali orbitalnu visinu stanice za četiri kilometra i time izbegli mogući sudar stanice sa svemirskim otpadom. Iako taj objekat nije bio preterano veliki, zbog velikih brzina kojima se tela kreću u orbiti, čak i najmanji predmet može da napravi veliku štetu.[39]

Zamena posade ekspedicija

Do 14. marta stanica je zvanično dobila novu posadu, Ekspedicija 1 je predala stanicu na korišćenje Ekspediciji 2, ali je Šepard ostao komandant sve dok se šatl nije odvojio od stanice.[40] Svakog jutra tokom posete šatla astronautima je puštana pesma za buđenje, a 14. marta kada je posada ekspedicije 1 predala komandu nad stanicom Ekspediciji 2, posadu je probudila pesma „Should I Stay or Should I Go“ u izvođenju sastava The Clash. Ova pesma bila je muzička želja Šeperdove žene.[39] Šeperd, koji je ranije služio u mornarici, izjavio je tokom promene komande: „Neka opstane dobra volja, duh i osećaj misije koji smo mi osećali. Neka su vam puna jedra.“ Komandant šatla Diskaveri, Džim Vederbi uzvratio je: „Kapetanu Šeperdu i njegovoj posadi: divimo se vašoj misiji dok se pripremamo da vas vratimo kući. Ovo je bila naporna dužnost za vas. Ovaj brod nije izgrađen u bezbednoj luci, izgrađen je na nemirnom moru.“[41]

Odvajanje i sletanje

uredi

Boravak posade na stanici zvanično je okončan, nakon četiri i po meseca, odvajanjem šatla Diskaveri od stanice 18. marta 2001. godine. Posada Ekspedicije 1 vratila se na Zemlju sa posadom misije STS–102, koja se prizemljila na pistu svemirskog centra Kenedi, 21. marta 2001. godine u 02.30 po lokalnom vremenu.[42] Zanimljivo je da je dva dana nakon sletanja svemirska stanica Mir planski usmerena u Zemljinu atmosferu, gde se raspala i izgorela nakon 15 godina provedenih u orbiti.[43][44]

Dnevne aktivnosti

uredi
 
Sergej Krikaljov radi na traci za trčanje TVIS, kao deo redovnog održavanja opreme na MSS.

Tokom tipičnog dana na MSS svaki kosmonaut vreme raspoređuje na više akivnosti: fizičke vežbe, montaža komponenti i održavanje stanice, rad na različitim eksperimentima, komunikacija sa osobljem na Zemlji, slobodno vreme i podmirivanje bioloških potreba (u njih spadaju odmor i hrana). Dnevni raspored posade je obično usklađen sa univerzalnim vremenom (UTC), na primer, planirano je da se posada budi tonom koji se oglašava u 05.00 UTC.[14] Međutim, tokom ekspedicije, kosmonauti su većinom buđeni između 06.00 i 07.00 UTC.[28][45] Vreme u kome posada spava je povremeno pomerano, kako bi se kosmonauti prilagodili dolasku šatla ili automatskog broda za snabdevanje.[46]

Nakon tona za buđenje, posada je imala vreme za umivanje, doručak i čitanje elektronske pošte koju su im prosledili kontrolori sa Zemlje.[14] Tokom radnog dana su imali pauzu za ručak, u podne po UTC, dok se dan završavao popodne razgovorom sa kontrolorima u vezi planiranja aktivnosti za sledeći dan.[14] Dan se završavao nekim vidom zabave, posada je često gledala film ili makar deo filma; smatralo se da je ovo dobar način da se članovi posade bolje upoznaju i psihički odmore od dnevnih aktivnosti. Nakon što su odgledali film 2010, nastavak čuvenog filma 2001: Odiseja u svemiru, Šeperd je prokomentarisao: „Čudan je osećaj kada gledate film o ekspediciji u svemiru, kada ste stvarno član ekspedicije u svemiru“.[45]

Veoma bitna stavka u dnevnom rasporedu posade bile su fizičke vežbe. Na stanici su u to vreme postojale tri sprave za vežbanje: bicikl–trenažer, traka za trčanje (engl. Treadmill with Vibration Isolation Stabilization – TVIS) i sprava za dizanje tegova. Bicikl se pokvario u decembru 2000. i nije popravljen sve do marta naredne godine.[28][47] Traka za trčanje, na kojoj su se koristili elastični kanapi za održavanje položaja kosmonauta, dizajnirana je tako da smanji vibracije koje su se stvarale tokom trčanja. Obična traka za trčanje stvarala bi tolike vibracije da bi moglo da dođe do pomeranja segmenata stanice i uticala bi na osetljive naučne eksperimente. I traka za trčanje se pokvarila u februaru, ali su kosmonauti uspeli da je poprave alatima koje su imali na stanici, tako da je vraćena u upotrebu par dana nakon kvara.[47]

Komunikacija sa Zemljom

uredi
 
Kosmonaut Jurij Gidzenko razgovara sa kontrolom misije putem radio veze iz servisnog modula Zvezda.

Kosmonauti su koristili rusku VHF komunikacionu opremu (drugi naziv Regul radio veza), koja se nalazi u modulima Zvezda i Zarja, za komunikaciju sa ruskim kontrolnim centrom misije (CUP, rus. Центр управления полётом), koji se nalazi u Koroljovu, nedaleko od Moskve. Ova oprema je korišćena sve dok modul Juniti nije bio spreman za upotrebu, u decembru 2000. godine.[10][48][49] Ruska tehnologija nije imala mogućnost komunikacije uz pomoć satelita, pa je posada bila ograničena na komunikaciju tokom preleta preko ruske teritorije koja je bila u dometu zemaljskih antena. Ovi preleti su trajali svega 10–20 minuta. Misija STS–97 dostavila je komplet solarnih panela na MSS, tako da je nakon njihove instalacije bilo dovoljno električne energije za pokretanje sistema unutar modula Juniti, među kojima je i radio. Ova oprema omogućila je skoro trajnu komunikaciju sa kontrolom misije u Hjustonu, putem satelita agencije NASA za komunikaciju u niskoj orbiti (TDRS, engl. Tracking and Data Relay Satellite).

Tokom misije STS–106 u septembru 2000. godine na stanicu je dostavljena radio-amaterska oprema. Prvu komunikaciju sa Zemljom, uz pomoć ove opreme, obavili su članovi Ekspedicije 1, 13. novembra tokom preleta iznad Moskve. Nedugo nakon toga, komunikacija je uspostavljena tokom preleta iznad istraživačkog centra Godard, koji se nalazi u Merilendu. Kosmonauti su izjavili da je kvalitet glasa putem radio–amaterske opreme bio najbolji od svih načina komunikacije sa Zemljom.[50]

Projekat Amaterski radio na međunarodnoj svemirskoj stanici (engl. Amateur Radio on the International Space Station), ili skraćeno ARMSS, sastojao se u tome da posada MSS povremeno komunicira putem amaterskog radija sa školama i klubovima radio–amatera na Zemlji. Prva škola koja je uspostavila kontakt sa MSS bila je OŠ Luter Burbank iz predgrađa Čikaga. Razgovor je prvobitno bio planiran za 19. decembar 2000. godine, međutim, zbog tehničkih problema, on je odložen za 21. decembar 2000. godine.[51] Zbog velike brzine stanice, koja se kreće 27.743,8 km/h, razgovori su mogli da traju samo 5–10 minuta, što je bilo dovoljno da učenici postave desetak pitanja.[52]

Naučne aktivnosti

uredi
 
Posada je 23. januara 2001. g. slikala oblak vulkanskog pepela koji je izbacio vulkan Popokatepetl (Meksiko).
 
Rast proteinskih kristala u svemiru tokom misija spejs-šatla i na ruskoj svemirskoj stanici Mir.
Glavni članak: Naučna istraživanja na MSS

Za razliku od kasnijih ekspedicija, posada Ekspedicije 1 nije imala previše vremena za istraživanje i sprovođenje naučnih eksperimenata, jer je prioritet bio osposobljavanje stanice za stalan boravak kosmonauta.[14] Eksperiment sa kristalima plazme, pod zvaničnim nazivom PKE-Nefedov, bio je prvi eksperiment iz oblasti prirodnih nauka koji je sproveden na MSS. On je osmišljen u saradnji Maks Plank instituta iz Nemačke i Ruske akademije nauka.[53] Tokom ove ekspedicije Šeperd, Krikaljov i Gidzenko sproveli su ukupno 22 naučna eksperimenta, u poređenju sa 191 eksperimenata koliko se sprovodi tokom Ekspedicije 45 u 2015. godini, što pokazuje koliko je MSS prerasla iz građevinskog u naučni poduhvat.[54]

Kao i tokom prethodnih misija, kosmonauti su snimili veliki broj fotografija Zemlje sa MSS, sve zajedno preko 700, koje su postavljene na posebnom sajtu tako da su dostupne za širu javnost.[55] Ove fotografije su deo projekta koji ima za cilj da dokumentuje dinamične događaje koji se dešavaju na površini Zemlje, kao što su oluje, požari ili erupcije vulkana.[56] Na primer, fotografija koja je snimljena 1. januara 2001. g. prikazuje planinu Klivlend na Aljasci, na kojoj se vidi oblak dima samo mesec dana pre erupcije.[57] Posada je 23. januara 2001. godine imala jedinstveni pogled na oblak vulkanskog dima koji se uzdizao iz vulkana Popokatepetl, koji se nalazi oko 70 km jugoistočno od Meksiko Sitija (slika gore desno).[58]

Primer eksperimenta koji nije zahtevao stalno prisustvo kosmonauta je rast kristala proteina. Ovaj eksperiment je izvođen i u prošlosti, tokom misija spejs-šatla i na stanici Mir. Cilj je bio stvaranje boljih proteinskih kristalizacija od onih koje se sprovode na Zemlji, jer kristali koji rastu u mikrogravitacionom okruženju mogu da budu veći i bolje organizovani. Takvi kristali mogu da omoguće dobijanje tačnijih modela proteinske strukture. Uzorci su doneti na MSS zamrznuti u tečnom azotu u kontejneru sličnom termosu na -196 °C u zapečaćenim plastičnim kapilarnim cevima. Na stanci je azot zagrejan i uzorci su postepeno otopljeni tokom perioda od osam dana. Kad su uzorci dostigli temperaturu stanice od 22 °C, kristali su počeli da se formiraju. Od 23 proteina i virusa koji su ispitani tokom Ekspedicije 1, samo četiri su rezultovala uspešnom kristalizacijom, što je bilo manje od očekivanog. Među onima koji su uspeli bio je niskokalorični zaslađivač taumatin, čiji su se kristali prelamali u većoj rezoluciji nego oni na Zemlji, čime se došlo do preciznijeg modela proteinske strukture.[59]

Jedno od istraživanja se bavilo brojem otkucaja srca članova posade i nivoom ugljen-dioksida unutar stanice, kako bi se procenio uticaj fizičkih vežbi na kosmonaute.[14]

Snimanje u IMAX formatu

uredi

Tokom celog boravka na MSS, posada Ekspedicije 1 snimala je materijal za dokumentarni film u IMAX formatu, pod nazivom Svemirska stanica 3D. Neki od bitnijih momenata u filmu su prvi ulazak kosmonauta u modul Destini, tokom misije STS–98, zatim snimci posade tokom umivanja i brijanja u nultoj gravitaciji i pristajanje šatla Diskaveri tokom misije STS–102, tokom koje je došlo do promene komande na MSS.[60]

Zanimljivosti

uredi

Vilijam Šeperd je tokom intervjua, koji je dao novinarima na 10. godišnjicu Ekspedicije 1, izjavio: „Kada je instalirana laboratorija Destini imali smo po prvi put priliku da gledamo dole, ka Zemlji, i tek tada smo shvatili da je Zemlja tamo, a mi ovde, 300 km iznad, i da ne postoji brzi način da se vratimo kući. Zanimljivo je da smo mogli da pokazujemo mesta na površini gde smo rođeni i gde smo radili. Jednom prilikom, dok smo Jurij, Sergej i ja stajali pored prozora i pričali o takvim mestima, Jurij je prstom pokazao na pistu na kojoj je služio kao pilot aviona MiG-21, i bio u stanju pripravnosti tokom Hladnog rata. Onda sam ja pokazao na mesta na kojima sam služio u mornarici i bio spreman za akciju. Bio je to čudan trenutak. Tada smo shvatili da smo deo nečeg većeg od nas samih.“[61]

Galerija

uredi
  •  
    Ova slika snimljena je sa MSS dok je letela na visini od 200 nautičkih milja iznad Himalaja. Najviši vrh na slici je Daulagiri, sedmi najviši na svetu.
  •  
    Posada Ekspedicije 1 uvežbava veštine preživljavanja u vodama Crnog mora.
  •  
    Krikaljov (stoji) i Šeperd (izlazi iz kapsule) uvežbavaju veštine preživljavanja blizu Zvezdanog grada u Rusiji.
  •  
    Sleva: Gidzenko, Šeperd i Krikaljov uživaju uz sveže voće tokom boravka na MSS.
  •  
    Sergej Krikaljov fotografiše unutrašnjost stanice tokom prvih dana Ekspedicije 1.
  •  
    Šeperd i Gidzenko prolaze kroz procedure pri aktiviranju pećnice za zagrevanje hrane.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Energia Press Release on the Soyuz TM-31 (Expedition 1) Launch”. SpaceRef.com. 31. 10. 2000. Pristupljeno 11. 8. 2010. [mrtva veza]
  2. ^ „EXPEDITION ONE (ISS-1) - CREWS OF THE FIRST LONG-DURATION EXPRDITION”. Energija. Arhivirano iz originala 26. 05. 2010. g. Pristupljeno 11. 8. 2010. 
  3. ^ a b Halvorson, Todd (19. 9. 2023). „Space Station Is Opened For Business As Expedition One Crew Floats Aboard”. Space.com. Arhivirano iz originala 7. 12. 2000. g. Pristupljeno 7. 8. 2010. 
  4. ^ Halvorson, Todd (24. 1. 2001). „ISS Crew Works Feverishly; Shepherd OK with Tourist Tito”. Space.com. Arhivirano iz originala 13. 4. 2001. g. Pristupljeno 8. 8. 2010. 
  5. ^ „STS-97 Delivers Giant Solar Arrays to International Space Station” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 28. 05. 2010. g. Pristupljeno 30. 12. 2012. „STS-97 dostavila ogromne solarne panele na MSS” 
  6. ^ „STS-98 Delivers Destiny Lab to International Space Station” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 27. 05. 2010. g. Pristupljeno 30. 12. 2012. „STS-98 dostavila laboratoriju Sudbina na MSS” 
  7. ^ „STS-102 Swaps International Space Station Crews” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 28. 05. 2010. g. Pristupljeno 30. 12. 2012. „STS-98 dostavila laboratoriju Sudbina na MSS” 
  8. ^ a b „GIDZENKO YURI PAVLOVIC (COLONEL, RUSSIAN AIR FORCE)” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 11. 2. 2015. Pristupljeno 30. 12. 2012. „Biografija Jurija Gidženka na sajtu agencije NASA” 
  9. ^ „SERGEI KONSTANTINOVICH KRIKALEV” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 31. 10. 2007. g. Pristupljeno 30. 12. 2012. „Biografija Sergeja Krikaljova na sajtu agencije NASA” 
  10. ^ a b v g d đ Liston, Brad (2. 11. 2000). „Upward Bound: Tales of Space Station Alpha” (na jeziku: (jezik: engleski)). Tajm magazin. Arhivirano iz originala 22. 11. 2010. g. Pristupljeno 30. 12. 2012. „Priča o prvoj ekspediciji na sajtu magazina Tajm” 
  11. ^ „WILLIAM M. SHEPHERD (CAPTAIN, USN, RET.)” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 11. 2. 2015. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Biografija Vilijama Šeparda na sajtu agencije NASA” 
  12. ^ Liston, Brad (3. 11. 2000). „Expedition One Crew” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 27. 07. 2011. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Detalji o članovima prve ekspedicije na MSS” 
  13. ^ a b „Preflight Interview: Sergei Krikalev” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 11. 09. 2010. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Intervju Sergeja Krikaljova pred početak ekspedicije” 
  14. ^ a b v g d đ e „Expedition One Crew brings the station to life - NASA press kit (PDF)” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 25. 10. 2000. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 05. 2010. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Posada prve ekspedicije oživela MSS” 
  15. ^ „Preflight Interview: Bill Shepherd” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 16. 06. 2010. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Intervju Bila Šeparda pred početak ekspedicije” 
  16. ^ Kauderer, Amiko (20. 9. 2018). „Zarya Module” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 14. 09. 2006. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Moduo Zora.” 
  17. ^ „SPACE FLIGHT 2001 -- International Space Station” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Letovi na MSS tokom 2001. godine.” 
  18. ^ „Opening the Space Station” (na jeziku: (jezik: engleski)). The New York Times. 1. 11. 2000. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Otvaranje svemirske stanice” 
  19. ^ a b LEARY, WARREN E. (30. 11. 2000). „Shuttle to Lift Off Tonight for Space Station” (na jeziku: (jezik: engleski)). The New York Times. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Šatl Endevor poleće ka stanici” 
  20. ^ „NASA's Consolidated Launch Schedule” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Raspored lansiranja” 
  21. ^ „Let the new space era begin”. Australian Broadcasting Corporation (na jeziku: (jezik: engleski)). 6. 11. 2000. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Neka nova era počne.” 
  22. ^ Heivilin, Donna M. (21. 6. 1994). „Impact of the Expanded Russian Role on Funding and Research” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 31. 12. 2012. „Uticajna uloga Rusije na finansiranje i istraživanje.” 
  23. ^ „Interview with RSC Energia's Yuri Semenov” (na jeziku: (jezik: engleski)). Spaceref.com. 3. 9. 2001. Arhivirano iz originala 05. 03. 2021. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Intervju sa predsednikom Energije, Jurijem Semenovim.” 
  24. ^ „The guest of our studio — Yuri Semenov, general designer of Space Rocket corporation Energy.” (na jeziku: (jezik: engleski)). The Voice of Russia. 29. 3. 2001. Arhivirano iz originala 18. 3. 2012. g. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Jurij Semenov gost u studiju.” 
  25. ^ HARWOOD, WILLIAM (21. 12. 2000). „Redocking of station cargo ship will be tricky affair” (na jeziku: (jezik: engleski)). SPACEFLIGHT NOW. Pristupljeno 31. 12. 2012. „Spajanje broda za snabdevanje biće „škakljiv“ posao.” 
  26. ^ „Mission archives - STS-97” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Pristupljeno 1. 1. 2013. „Arhiva misija programa šatl – STS–97” 
  27. ^ „Shuttle Nearing Space Station And Causing A Traffic Jam”. The New York Times (na jeziku: (jezik: engleski)). 2. 12. 2000. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Endevor se približava stanici i stvara gužvu u saobraćaju.” 
  28. ^ a b v g „Expedition One December Crew Log” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 27. 09. 2009. g. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Decembarski dnevnik posade Ekspedicije 1.” 
  29. ^ „INTERNATIONAL SPACE STATION STATUS REPORT #63” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 26. 12. 2000. Arhivirano iz originala 28. 07. 2011. g. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Izveštaj broj 63 o statusu MSS.” 
  30. ^ „Space station in UK skies” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 25. 12. 2000. Pristupljeno 2. 1. 2013. „MSS leti iznad Ujedinjenog Kraljevstva.” 
  31. ^ „Space station crew to ring in new year 15 times” (na jeziku: (jezik: engleski)). Si-en-en. 29. 12. 2000. Pristupljeno 21. 1. 2013. „Posada MSS će dočekati Novu godinu 15 puta.” [mrtva veza]
  32. ^ „INTERNATIONAL SPACE STATION STATUS REPORT #64” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 26. 12. 2000. Arhivirano iz originala 08. 08. 2011. g. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Izveštaj broj 63 o statusu MSS.” 
  33. ^ „Destiny lab lifts off” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 7. 2. 2001. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Američka laboratorija poletela ka MSS.” 
  34. ^ „Astronauts complete delicate mission” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 10. 2. 2001. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Astronauti uspešno instalirali laboratoriju Destini.” 
  35. ^ „Mission archives - STS-98” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Misija spejs-šatla STS–98.” 
  36. ^ „STS-98 Day 7 Highlights” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 13. 2. 2001. Arhivirano iz originala 04. 06. 2011. g. Pristupljeno 2. 1. 2013. „Dan 7 misije spejs-šatla STS–98.” 
  37. ^ „Space station prepares for supplies” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 26. 2. 2001. Pristupljeno 3. 1. 2013. „Stanica se priprema za pristizanje namirnica.” 
  38. ^ „Mission archives - STS-102” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 5. 1. 2013. „Arhiva šatl misije STS–102.” 
  39. ^ a b „Space station dodges floating debris” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 15. 3. 2001. Pristupljeno 5. 1. 2013. „MSS izbegla delove svemirskog otpada.” 
  40. ^ „Space station crews change over” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 14. 3. 2001. Pristupljeno 5. 1. 2013. „Promena posade na MSS.” 
  41. ^ „Expedition One Log Entries for March 18-19” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 25. 02. 2013. g. Pristupljeno 17. 1. 2013. „Dnevnik posade Ekspedicije 1 za 18. i 19. mart.” 
  42. ^ „Shuttle makes night landing” (na jeziku: (jezik: engleski)). BBC News. 21. 3. 2001. Pristupljeno 5. 1. 2013. „Šatl sleteo na pistu centra Kenedi.” 
  43. ^ „The Final Days of Mir”. The Aerospace Corporation. Arhivirano iz originala 3. 8. 2009. g. Pristupljeno 16. 4. 2007. 
  44. ^ „Mir Space Station Reentry Page”. Space Online. Arhivirano iz originala 14. 6. 2007. g. Pristupljeno 16. 4. 2007. 
  45. ^ a b „Expedition One January Crew Log” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 07. 09. 2010. g. Pristupljeno 8. 1. 2013. „Januarski dnevnik posade Ekspedicije 1.” 
  46. ^ „International Space Station Status Report #00-54” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. 9. 11. 2000. Arhivirano iz originala 26. 11. 2010. g. Pristupljeno 8. 1. 2013. „Izveštaj o statusu MSS.” 
  47. ^ a b „Expedition One February and March Crew Log” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 07. 09. 2010. g. Pristupljeno 8. 1. 2013. „Dnevnik posade Ekspedicije 1 za mart i april.” 
  48. ^ „ISS communications” (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala 08. 04. 2012. g. Pristupljeno 8. 1. 2013. „Komunikacija sa MSS.” 
  49. ^ Siceloff, Steven (5. 11. 2000). „ISS Comm” (na jeziku: (jezik: engleski)). FLORIDA TODAY. Arhivirano iz originala 16. 07. 2011. g. Pristupljeno 8. 1. 2013. „Komunikacija sa MSS.” 
  50. ^ „Expedition One November Crew Log” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 12. 02. 2011. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Dnevnik posade Ekspedicije 1 za novembar.” 
  51. ^ Strickler, Annie. „Students make First Contact with the ISS” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 07. 04. 2013. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Učenici uspostavili prvi kontakt sa MSS.” 
  52. ^ „Amateur Radio on the International Space Station (ARISS)” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 15. 11. 2012. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Amaterski radio na MSS.” 
  53. ^ „Max Planck Research Magazine” (na jeziku: (jezik: engleski)). Arhivirano iz originala 06. 04. 2013. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Magazin instituta Maks Plank.” 
  54. ^ Pearlman, Robert Z. (2. 11. 2015). „15 Years Later, Space Station Commander Recalls 1st Expedition” (na jeziku: (jezik: engleski)). Space.com. Pristupljeno 4. 11. 2015. 
  55. ^ „The Gateway to Astronaut Photography of Earth” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Vodič kroz slike Zemlje koje su snimili kosmonauti.” 
  56. ^ „Crew Earth Observations (CEO)” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 6. 1. 2013. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Kosmonauti fotografišu dinamične događaje na Zemlji.” 
  57. ^ „ISS001-E-5962 (Image of Mount Cleveland smoking)” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Fotografija na kojoj planina Klivlend izbacuje dim.” 
  58. ^ „ISS01-E-5316 (23 January 2001)” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 09. 06. 2009. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Fotografija erupcije vulkana Popokatepetl.” 
  59. ^ „Protein Crystal Growth-Enhanced Gaseous Nitrogen Dewar (PCG-EGN)” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 28. 10. 2012. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Rast proteinskih kristala na MSS.” 
  60. ^ „FILM SUMMARY AND HIGHLIGHTS OF FIRST-EVER LOCKHEED MARTIN-SPONSORED IMAX®3D SPACE FILM” (na jeziku: (jezik: engleski)). IMAX. Arhivirano iz originala 15. 5. 2010. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. „Prvi 3D film snimljen u svemiru.” 
  61. ^ „2010 Interview: Bill Shepherd” (na jeziku: (jezik: engleski)). NASA. Arhivirano iz originala 02. 11. 2012. g. Pristupljeno 24. 1. 2013. „Intervju sa Bilom Šepardom 2010. godine.” 

Spoljašnje veze

uredi
 
Ekspedicija 1 na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експедиција_1_(МСС)&oldid=26876962”