Википедија

Milorad Pavić

српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац и професор универзитета

Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik.

Milorad Pavić
Milorad Pavić, 2007. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1929-10-15)15. oktobar 1929.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti30. novembar 2009.(2009-11-30) (80 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
ObrazovanjeUniverzitet u Beogradu
Porodica
Supružnik
Književni rad
Najvažnija dela
NagradeNIN-ova nagrada
Potpis
Zvanični veb-sajt
khazars.com

Pavić je bio prozni pisac, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti 17−19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik SANU. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Biografija uredi

 
Spomenik Miloradu Paviću u tašmajdanskom parku, Beograd

Milorad Pavić diplomirao je 1954. na Univerzitetu u Beogradu, na tadašnjem (starom) Filosofskom fakultetu, na grupi za jugoslovensku književnost. Doktorirao 1966. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, sa temom „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“.

Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982).

U periodu od 1974. bio je vanredni, a od 1977. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a u periodu 1977-79. bio je dekan. Do penzionisanja 1993. radio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za istoriju.

Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994.

Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine.

Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.

Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković.[1]

Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu.[2]

Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beogradu.[3] U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.[4] Legat porodice Pavić koji uključuje i deo zaostavštine njegovih roditelja Zdenka i Vere Pavić nalazi se u „Adligatu”.[5]

Spomen ploča sa njegovim likom otkrivena je 21. februara 2011. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[6]

Lični život uredi

Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar.

Nagrade i priznanja uredi

Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada:

 
Posveta (i potpis) Pavića pesniku Miodragu Pavloviću, deo kolekcije Adligata

Dela uredi

  1. Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str.
  2. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str.
  3. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str.
  4. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str.
  5. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str.
  6. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str.
  7. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str.
  8. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str.
  9. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str.
  10. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma'', naučna studija, Beograd 1979, 572 str.
  11. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str.
  12. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str.
  13. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str.
  14. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str.
  15. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str.
  16. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str.
  17. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str.
  18. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str.
  19. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str.
  20. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str.
  21. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str.
  22. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str.
  23. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str.
  24. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str.
  25. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str.
  26. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str.
  27. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje)
  28. Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str.
  29. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str.
  30. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str.
  31. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str.
  32. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str.
  33. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str.
  34. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str.
  35. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str.
  36. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str.
  37. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str.
  38. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str.
  39. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str.
  40. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str.
  41. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str.
  42. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str.
  43. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str.
  44. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str.
  45. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str.
  46. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str.
  47. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str.
  48. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str.
  49. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str.
  50. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str.

Prevodi uredi

  1. Aleksandar Puškin Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949)
  2. Aleksandar Puškin Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952)
  3. U. Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995)
  4. Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995)
  5. Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995)
  6. Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995)
  7. Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995)
  8. Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.)
  9. Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor)
  10. Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin
  11. Aleksandar Puškin Selo i druge pesme
  12. Aleksandar Puškin Drame, poeme, pesme
  13. Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme
  14. Aleksandar Puškin Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor
  15. Čarls Simić: „Pile bez glave“
  16. Aleksandar Puškin „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak)
  17. Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak)

Adaptacije Pavićevih dela uredi

Film i televizija uredi

  • Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981.
  • Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993.
  • Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008.
  • Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009.

Strip uredi

Muzika uredi

  • „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku
  • „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto
  • „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto
  • „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006.
  • „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom.

Knjige o Paviću uredi

  1. Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305.
  2. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic
  3. Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića
  4. Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih
  5. Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman "Das Chasarische Wörterbuch".
  6. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str.
  7. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G
  8. Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics
  9. Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...)
  10. Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D
  11. Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela)
  12. Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str.
  13. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik
  14. Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str.
  15. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str.

Knjige razgovora uredi

  1. Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str.
  2. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str.
  3. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1-30 str.

Reference uredi

  1. ^ D. Bt. - B. Đ (19. 10. 2011). „Milorad Pavić sahranjen u Aleji velikana („Večernje novosti“, 3. decembar 2009.)”. Novosti.rs. Pristupljeno 26. 12. 2011. [mrtva veza]
  2. ^ Književnost i srpski jezik, priručnik za učenike četvrtog razreda gimnazije i srednjih stručnih škola, Časlav Đorđević, mr Predrag Lučić, Novi Sad, 2009. god.
  3. ^ Legat Milorada Pavića još u ilegali („Večernje novosti“, 18. novembar 2013)
  4. ^ Pavićevi rukopisi u Narodnoj biblioteci Srbije („Večernje novosti“, 29. avgust 2013)
  5. ^ V., M. (22. 1. 2024). „Legat porodice Pavić u „Adligatu””. Politika. Pristupljeno 23. 1. 2024. 
  6. ^ Beta (21. 2. 2011). „Paviću otkrivena spomen-ploča na Filozofskom fakultetu („Politika“, 21. februar 2011)”. Politika.rs. Pristupljeno 26. 12. 2011. 
  7. ^ „Pavic Milorad”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2024-02-01. 
  8. ^ „Kraljevska porodica Srbije”. www.royalfamily.org. Pristupljeno 1. 7. 2018. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милорад_Павић&oldid=27680534”