Olga Humo
Dr Olga Humo (rođ. Ninčić; Beograd, 27. maj 1919 — Beograd, 4. avgust 2013) bila je doktor filologije, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
| olga humo | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 Olga Humo i Tito avgusta 1944. | ||||||
| Lični podaci | ||||||
| Datum rođenja | 27. maj 1919. | |||||
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevstvo SHS | |||||
| Datum smrti | 4. avgust 2013. (94 god.) | |||||
| Mesto smrti | Beograd, Srbija | |||||
| Profesija | profesor | |||||
| Porodica | ||||||
| Supružnik | Avdo Humo | |||||
| Roditelji | Momčilo Ninčić | |||||
| Delovanje | ||||||
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba | |||||
| U toku NOB | sekretarica Josipa Broza Tita | |||||
| Odlikovanja |
| |||||
Biografija uredi
Rođena je 27. maja 1919. u Beogradu. Bila je drugo dete u porodici Momčila Ninčića (1876—1949), profesora ekonomije i ministra finansija i ministra inostranih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i njegove supruge Spomenke (1883—1965). Deda po ocu, Aron Ninčić bio je pravnik, jedan od vođa Napredne stranke i ministar pravde Kraljevine Srbije, a deda po majci Raša Milošević, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke i jedan od vođa Timočke bune, kao i ministar narodne privrede Kraljevine Srbije. Njen stariji brat Đuro Ninčić (1915—1979) bio je diplomata i ambasador SFR Jugoslavije.[1]
Odrasla je u političkom okruženju, a kako je njen stariji brat bio simpatizer komunizma i družio se omladinskim revolucionarima — Ivom i Juricom Ribar, Aleksom Čelebonovićem i dr, Olga je još kao srednjoškolka stekla simpatije prema komunizmu. Godine 1937. se upisala na Filozofski fakultet u Beogradu, gde se odmah priključila se studentskom revolucionarnom pokretu. Tada je upoznala studenta jugoslovenske književnosti Avdu Huma, jednog od vodećih ličnosti u studentskom revolucionarnom pokretu na Beogradskom univerzitetu. Za vreme studentskih demonstracija 14. decembra 1939, bila je uhapšena, a u policiji je saslušavao lično šef Beogradske policije Dragi Jovanović. Nakon pet dana, provedenih u pritvoru, puštena je na slobodu, zbog nedostatka dokaza, ali i činjenice da potiče iz ugledne porodice. Decembra 1940, mimo očeve volje, udala se za Avdu Huma, a svedoci na venčanju su bili — Jurica Ribar, Avdov stric Hamzo i Olgin brat Đuro.[1][2][3]
Nakon venčanja, Avdo i Olga živeli su u Sarajevu, sve do početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. Njen roditelji su nakon Aprilskog rata 1941, zajedno sa ostalim članovima Vlade generala Simovića, napustili Jugoslaviju. Pošto su išli preko Pala i Sarajeva, pozvali su Olgu da krene s njima, ali je ona to odbila. Nakon napada Nemačke na Sovjetski Savez, početkom jula 1941, zajedno sa suprugom, prešla je u Mostar, gde je on u svojstvu člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu radio na organizovanju oružanog ustanka u Hercegovini. Nakon njegovog napuštanja Mostara, Olga se krila u kući njegovih roditelja, rođaka i prijatelja. U jesen 1941, ponovo se zajedno sa suprugom, vratila u Sarajevo i tada je od strane delegata CK KPJ Svetozara Vukmanovića Tempa primljena je u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ).[1][3]
Nakon što joj je suprug otišao u partizane na Romaniju, Olga se vratila u Mostar, gde je marta 1942. rodila ćerku Azru (1942—1956), koja je kasnije preminula. Aktivno je radila u Narodnooslobodilačkog pokretu u Mostaru, sve do juna 1943. kada je uhapšena i prebačena u Sarajevo. Uz pomoć jednog Čeha, koji je kao prevodilac radio u Gestapou, a bio je simpatizer Saveznika, uspela je da pobegne iz zatvora. Potom se povezala sa sarajevskom partijskom organizacijom i preko otišla u partizane, koji su dejstvovali u okolini grada. Potom je prebačena u Prvu krajišku udarnu brigadu, gde je bila prevodilac doktora Makenzija, iz britanske vojne misije u NOVJ. Avgusta 1943., nakon što je Prva krajiška brigada izvršila napad na aerodrom u Rajlovcu, Olga je prešla u Vrhovni štab NOV i POJ, gde je prevodila biltene i razgovore sa članovima savezničkih vojnih misija.[1][4]
Zajedno sa Vrhovnim štabom, u jesen 1943. boravila je u oslobođenom Jajcu, gde je prisustvovala Drugom zasedanju AVNOJ-a. Ovde se prvi put susrela sa suprugom Avdom, nakon njegovog odlaska u partizane na Romaniju. Početkom 1944. sa Vrhovnim štabom je prešla u oslobođeni Drvar, koji je sve do proleća bio centar slobodne partizanske teritorije. U toku desanta na Drvar, 25. maja 1944. zajedno sa drugim članovim Vrhovnog štaba nalazila se u pećini, koju su napadali nemački padobranci. Nakon izvlačenja iz pećine, sa ostalim članovima Vrhovnog štaba i savezničkih vojnih misija, došla je do Glamočkog polja odakle su avionima prebačeni u Bari, a odatle brodom na Vis. Nakon što je juna 1944, njena poznanica sa fakulteta i Titova ratna sekretarica, Davorjanka Paunović Zdenka otišla u Moskvu na lečenje od tuberkuloze, Olga je preuzela funkciju lične sekretarice Vrhovnog komandanta NOV i POJ.[5][6]
Avgusta 1944, kao prevodilac je u Napulju prisustvovala razgovorima između Vrhovnog komandanta NOV i POJ i predsednika NKOJ-a maršala Josipa Broza Tita i engleskog premijera Vinstona Čerčila. Potom je boravila na Visu, a početkom septembra 1944. zajedno sa Titom i Brankom Savić je otputovala u Krajovu. Početkom oktobra 1944. zajedno sa Titom je prešla u Vršac, gde je boravila do oslobođenja Beograda, kada je zajedno sa Sretenom Žujovićem došla u Beograd i radila na pripremi Titovog dolaska.[5][6]
Sve do oslobođenja Mostara, februara 1945, boravila je u Titovom štabu, nakon čega je otišla da se susretne sa mužem i ćerkom. Neposredno nakon oslobođenja, 1946. završila je studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nakon čega je zajedno sa suprugom otišla u Sarajevo, gde se on nalazio na raznim državno-partijskim funkcijama — bio je najpre ministar, potom potpredsednik i na kraju predsednik Vlade Narodne Republike Bosne i Hercegovine i organizacioni sekretar Komunističke partije Bosne i Hercegovine. Olga je radila najpre kao profesor u gimnaziji, a potom kao asistent na tek osnovanom Filozofskom fakultetu u Sarajevu.[5][6]
Godine 1956. zajedno sa suprugom se preselila u Beograd, gde se on nalazio na visokim funkcijama u Federaciji — bio je savezni sekretar za finansije, narodni poslanik i član Predsedništva CK SKJ, a 1972. je pod optužbom za „anarholiberalizam” isključen iz SKJ i penzionisan. Nakon što je 1958. doktorirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Olga je radila kao profesor na Katedri za engleski jezik.[5][6][7]
Preminula je 4. avgusta 2013. u Beogradu u dubokoj starosti. Sahranjena je u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja.
Nedugo nakon odlaska njenih roditelja u emigraciju, najpre u Kairo, a potom u London, do njih je došla vest da je Olga poginula. Otac Momčilo, nesiguran u ovu vest, godinu dana je skrivao od svoje supruge. Krajem 1942, Olga je uspela da preko Crvenog krsta stupi u kontakt sa roditeljima. Njen brat Đuro Ninčić, došao je aprila 1941. u Sarajevo, ali kako nije uspeo da uspostavi vezu sa partijskom organizacijom, otišao je sa roditeljima u emigraciju. Godine 1944. on se uključio u Narodnooslobodilačku borbu i posle rata radio kao diplomata Nove Jugoslavije. Kao ministar u izbegličkoj vladi, Olgin otac Momčilo Ninčić je u odsustvu na Beogradskom procesu, juna 1946, zajedno sa Dražom Mihailovićem, osuđen na osam godina zatvora i gubitak političkih i građanskih prava.[6] Oktobra 2006. njen otac je rehabilitovan odlukom Okružnog suda u Beogradu. Olgin i Avdin sin Ognjen Humo radio je u diplomatskoj službi Jugoslavije i Srbije.[8]
Reference uredi
- ^ a b v g „Sve je to bilo naivno i dirljivo 1”. www.republika.co.rs. 28. 2. 2013.
- ^ Marić 1987, str. 163.
- ^ a b Marić 1987, str. 164.
- ^ Marić 1987.
- ^ a b v g „Sve je to bilo naivno i dirljivo 2”. www.republika.co.rs. 31. 3. 2013.
- ^ a b v g d Marić 1987, str. 165.
- ^ Ko je ko 1970, str. 360.
- ^ „Diskreditovali vlasnike, otimali vile”. www.politika.rs. 22. 11. 2006.
Literatura uredi
- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Marić, Milomir (1987). Deca komunizma. Beograd: Mladost. COBISS.SR 1024420791
