Prodor NOVJ u Srbiju proleća 1944.

Između 14. marta i 20. maja 1944. 2. i 5. divizija NOVJ izvršile su nastupni marš od reke Lim do reke Ibar s jedne, i planina Povlen i Maljen s druge strane. Cilj ove operacije bio je podrška razvoju NOP u Srbiji, povezivanje sa lokalnim partizanskim snagama radi obezbeđivanja jače baze NOVJ u Srbiji, i stvaranje krupnijih operativnih formacija sa težištem u Srbiji. Podršku ovom prodorom trebalo je da pruže 16. i 17. divizija NOVJ forsiranjem Drine iz Bosne. Ova operacija u jugoslovenskoj istoriografiji proznata je pod nazivom Prodor operativne grupe divizija NOVJ u Srbiju od marta do maja 1944.

Operacija Kamerjeger (nem. Kammerjäger)
Deo Drugog svetskog rata
Vreme 14. mart — 20. maj 1944. Mesto jugozapadna i zapadna Srbija Ishod Pobeda Vermahta i JVuO
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije	Treći rajh JVuO Bugarska vojska
Komandanti i vođe
Komandant 5. krajiške divizije pukovnik Milutin Morača	Vojnoupravni komandant Jugoistoka general Hans-Gustav Felber (nem. Hans-Gustav Felber) Mirko Lalatović
Uključene jedinice
2. i 5. divizija NOVJ u Srbiji 16. i 17. divizija NOVJ u neuspelom pokušaju sadejstva	Kombinovane policijske, zaštitne i okupacione trupe generala Felbera JVuO
Jačina
oko 6.000 u Srbiji, oko 6.000 u istočnoj Bosni, oko 6.000 u istočnoj Bosni	25-30.000 u Srbiji, oko 40.000 u istočnoj Bosni, 15-20.000 u Raškoj oblasti

Komanda Grupe armija F smatrala je ovu pretnju ozbiljnom i napravila je plan sopstvenih protivdejstava. Preduzela je mere za preuzimanje inicijative, suzvijanje i onemogućavanje operacije NOVJ. Za taktičko komandovanje dejstvima u Srbiji zadužila je Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, generala Felbera. Istovremeno se Komanda Ag F starala o koordinaciji dejstava generala Felbera sa 2. oklopnom armijom, odnosno sa 5. SS korpusom u istočnoj Bosni i 21. korpusom u Sandžaku.

U nemačkoj terminologiji ova operacija vodi se pod nazivom Kamerjeger (nem. Kammerjäger).

Vojnoupravni komandant Jugoistoka general Felber, iako nije raspolagao frontovskim snagama, formirao je kombinovani združeni odred od pozadinskih nemačkih, bugarskih i snaga RZK I SDK. Glavnu masu njegovih snaga činile su snage JVuO, koje su samoinicijativno uzele široko učešće u ovoj operaciji. Ovim kombinovanim snagama on je uspeo da spreči snage NOVJ da forsiraju Ibar, i uspeo je da ih drži pod neporekidnim pritiskom, neprekidno ih napadajući, ometajući, uznemiravajući i slabeći.

Sa svoje strane, 5. SS korpus efikasno je sprečio pokušaje forsiranja Drine od strane 16. i 17. divizije NOVJ, a 21. korpus na polaznom području uspeo je da ugrozi neka važna područja za NOVJ, oba uz značajno angažovanje četnika.

Tako su nakon 66 dana iscrpljujućih borbi 2. i 5. divizija NOVJ bile prinuđene da se povuku na polazne pozicije neuspevši da uspostave planirane veze i uporišne zone, čime je operacija NOVJ završena neuspehom.

Osovinske snage

Fukncija vojnoupravnog komandanta je vojno-administrativna i pozadinska. Međutim, pošto u Srbiji nije bilo nemačkih divizija, štab generala Felbera je po potrebi - na primer, u ovom slučaju - funkcionisao i kao operativni štab, vršeći taktičko komandovanje raspoloživim kombinovanim policijsko-satelitsko-kvislinškim snagama. On je u Srbiji je za ovu operaciju prikupio mnoštvo raznorodnih policijskih, pozadinskih, okupacionih, stražarskih i lokalnih formacija;

• delovi 4. puka Brandenburg
• 5. nemački SS policijski puk
• 696 motorizovani policijski bataljon
• manji pozadinski armijski delovi
• 24. bugarska divizija
• delovi RZK
• delovi SDK
• Važnu pešadijsku snagu u njegovoj grupaciji predstavljale su jedinice JVuO kojima je bio pridodan oficir za vezu, major Vajel, pa se u nemačkim dokumentima one spominju kao „Borbena grupa Vajel“ (nem. Weyel):
  • Cersko-majevička grupa korpusa JVuO
  • Zlatiborski korpus JVuO
  • Drinski korpus JVuO
  • 1. ravnogorski korpus JVuO
  • 2. ravnogorski korpus JVuO
  • Kolubarski korpus JVuO
  • Požeški korpus JVuO
  • Valjevski korpus JVuO
  • 1. mileševski korpus JVuO
  • 2. mileševski korpus JVuO
  • delovi drugih korpusa

Od početka aprila, zahvaljujući svojim intervencijama i intervencijom Komande Grupe armija F, Felber je dodatno ojačan:

• 25. bugarskom divizijom
• delovima 2. i 3. SS-policijskog bataljona
• manjim delovima 297. divizije

U istočnoj Bosni, na pomoćnom pravcu, 5. SS korpus imao je na raspolaganju:

• glavninu 13. SS divizije
• delove 7. SS divizije
• delove 3. domobranskog zbora (korpusa)
• delove 1. ustaškog zdruga (Crne legije)
• Romanijski korpus JVuO, i delove drugih četničkih snaga.

Operacije vođene u Sandžaku (Operacija Frilingservahen aprila 1944.) bile su posredno povezane sa glavnim dejstvima u Srbiji. Štab 21. korpusa tamo je raspolagao sa:

• 2. pukom Brandenburg
• manjim delovima 181. divizije
• Legijom Krempler
• četnicima Pavla Đurišića, ojačanim jednim pukom SDK

Taktička saradnja Nemaca i JVuO

Mihailović je od 31. oktobra 1941. jasno i nedvosmisleno zastupao politiku nepomirljivog rata protiv partizana, uz taktičku saradnju sa okupatorom, ali uz očuvanje nezavisne pozicije, da bi se ostavila mogućnost za jednu sveobuhvatnu akciju „kad dođe vreme“. S obzirom da je NOVJ na terenu bila jača, Mihailović nije mogao sebi priuštiti stupanje u otvoreno neprijateljstvo prema Nemcima, i bio je veoma razočaran nerazumevanjem Saveznika, prvenstveno Britanaca, za takvu njegovu poziciju.

Ovo razočaranje sa jedne, i Nojbaherova pragmatična politika i ponuda saradnje sa druge strane, doveli su do potpisivanja ugovora o primirju i saradnji tokom jeseni 1943. Međutim, četničko nastojanje da održe nezavisnost, kao i prepadi na manje grupe vojnika i manje privredne objekte s druge, naveli su Nemce da raskinu ove ugovore tokom februara i marta 1944.

Međutim, pojava zajedničkog neprijatelja - 2. i 5. divizije NOVJ na Limu početkom marta 1944. vrlo brzo su potisnule nesuglasice. Nemački dokumenti sa početka ove operacije pokazuju istovremeno ubrzano razvijanje sadejstva sa četnicima na jugozapadu Srbije, dok se na severoistoku operacija Friling za kažnjavanje Mlavskog korpusa JVuO nastavlja smanjenim snagama posle preusmeravanja 5. SS policijskog puka protiv partizana.

S obzirom na ove okolnosti Nemci su razvili model za korišćenje snaga JVuO. Njih je trebalo prebacivati i usmeravati na pravce gde se pojave partizani, a gde nije neophodno odsudno angažovanje za koje su četnici nepogodni, ali je ipak korisno radi vezivanja i slabljenja partizana. Tako se tako postizala obostrana korist, a smanjivala se mogućnost incidenata i neprijatnosti. Prema slobodnim snagama JVuO trebalo je uvek držati neophodnu dozu opreza.

Ovaj model korišćenja četnika, koji se prvi put u svom punom obliku iskazao tokom Operacije Kamerjeger, uz povremene probleme uspešno je funkcionisao do marta 1945.

Četnicima su Nemci bili neophodni iz taktičkih razloga - radi podrške teškim oruđima i postizanja koncentracije snaga protiv NOVJ, i iz logističkih razloga: pošto su savezničke isporuke prestale, Nemci su bili jedini raspoloživ izvor za popunu municijom i za zbrinjavanje ranjenika.

Nemačke operativne namere

Zahvaljujući dobrom obaveštajnom radu (kako se smatra, prvenstveno zahvaljujući dekodiranju radio-saobraćaja), Nemci su od početka bili obavešteni o namerama, značaju i razmerama poduhvata NOVJ.

U situaciji je najvažnije da su Titove jedinice ugrozile zapadnu i jugozapadnu srpsku granicu. Druga i Peta crvena divizija, iza njih delovi 27. divizije, kao Moračina grupa, dobile su zadatak da prodru u Srbiju i da ovladaju područjem Toplice, koje je već duže vremena neprekidno pod komunističkom vlašću ...

Jače prikupljanje crvenih primećeno je i u istočnoj Bosni duž Drine. Ovde je obrazovana jedna pokretna udarna divizija (17. divizija), koja je u formiranju u rejonu Vlasenice i koja je takođe, navodno, dobila zapovest da umaršira u Srbiju“,... "Komunističke snage u južnoj Srbiji, u Toplici i Jablanici imaju zadatak da potpomognu kasnije nameravani prelaz 2. i 5. divizije preko Ibra, dok dijelovi 2. crvenog korpusa, koji se nalaze na prostoriji Berane - Kolašin, imaju da olakšaju ovaj pokret izvođenjem operacija prema sjeveru i sjeveroistoku sa područja Brodarevo - Pljevlja. Očigledna je namera da se sa svim raspoloživim snagama izvojuje do sada neuspeli prodor u Srbiju.

U slučaju uspeha, to ne bi samo značilo da su ovladali izvesnom teritorijom u Srbiji, nego bi pre svega bile ugrožene obe glavne saobraćajnice koje vode ka jugu

Ova dobra obaveštenost omogućila im je da u susret operaciji NOVJ istovremeno organizuju svoju protiv-operaciju, da se bore i izbore za inicijativu.

Tok borbi

Priprema

Prema planu, dve divizije su oko15. marta 1944. forsirale Lim, sa namerom da se prelaskom preko Ibra povežu sa tamošnjim partizanskim snagama. Kombinovane nemačko-bugarske i četničke snage su pravovremeno reagovale, i sprečile prelazak preko Ibra. Nakon toga, dve divizije orijentisale su se na sever, u oblast Valjeva. Budući da je njihov marš bio praćen te da seu bile pod konstantnim pritiskom, tokom maja 1944. prebacile su se nazad u Sandžak

Naređenjem Vrhovnog štaba od ove dve divizije formirana je borbena grupa pod jedinstvenom komandom komandanta 5. divizije pukovnika Morače, pa se od tada, kako u prepisci NOVJ, tako i u nemačkoj (kojima je očigledno bila poznata sadržina radio-saobraćaja NOVJ), ova formacija naziva „grupom Morača“

S obzirom da prisustvo ove dve divizije nije moglo ostati tajna, nadležna nemačka komanda (21. AK) organizovala je preventivne napade za razbijanje njihove koncentracije. 5. marta delovi 2. puka Brandenburg zajedno s četnicima napali su Drugu proletersku brigadu na sektoru selo Gornje Krće - planina Gradina, a zatim, koncentrišući dodatne snage (bataljon 5. puka SDK, četničku Pribojsku brigadu i delove legije Krempler) na grebenu planine Biča kod Priboja 4. crnogorsku proletersku brigadu.

Forsiranje Lima

U međuvremenu je Druga proleterska brigada pokušala da forsira Lim uzastopno noću 6/7, i 7/8. marta kod Rudog, i ponovo noću 9/10. marta kod sela Ustibara, blizu Rudog. Svi ovi pokušaji su odbijeni, a četničke jedinice koje su učestvovale u odbijanju napada pohvaljene su od Istaknutog dela Štaba Vrhovne komande, odnosno potpukovnika Ostojića.

Grupa Morača uspela je konačno stvoriti višak i omogućiti forsiranje Lima Prvoj krajiškoj brigadi tek tokom noći 14/15. marta. Njeni delovi su tokom noći prešli preko Lima kod sela Štitkova i odbacili četničke zaštitne delove (Dobrunska „brigada“ JVuO, jačine 50 ljudi). U toku prepodneva 15. marta cela ova brigada prešla na desnu obalu Lima i nastavila prodor u pravcu sela Ravanaca, gde je razbila Rogatičku i Srebreničku četničku brigadu. Obe divizije su zatim iskoristile ovaj mostobran i prešle Lim.

I na desnoj strani Lima neprekidan pritisak se nastavio. U oštrim borbama u toku 16. i 17. marta kod sela Bijelog Brda r sela Štrbaca, odbačena je Višegradska četnička brigada, Drinski četnički korpus i 5. puk SDK u pravcu Višegrada i Dobruna, a odred Pavla Đurišića u pravcu Rače, gde ih je prihvatio Zlatiborski korpus JVuO.

Marš-proboj prema Ibru

Time je Grupa Morača ušla u nadležnost generala Felbera, vojnoupravnog komandanta koji je prvi put bio prinuđen da deluje kao taktički komandant u Srbiji. On je naredio Bugarskom okupacionom korpusu, da u saradnji sa kvislinzima i JVuO obrazuje zaprečni front na liniji Mokra Gora - Semegnjevo - Palisad, i zatim, kad je ovaj probijen, da obrazuje sledeći na Moravici i od Ivanjice prema jugu, koji je takođe probijen Felber je ovim neprekidnim ometanjem i uznemiravanjem divizija NOVJ dobio neophodno vreme. Uočivši nameru grupe Morača da forsira Ibar i poveže se sa tamošnjim brigadama NOVJ, glavni front je formirao na reci Ibar kao najpogodnijoj prirodnoj prepreci. U dolini Ibra već je postojala železnička pruga, koja je zbog svoje važnosti bila fortifikacijski uređena i branjena višespratnim betonskim bunkerima na pogodnim mestima. Na ovu liniju on je pod komandu pukovnika Šredera doveo sve raspoložive rezerve sastavljene od nemačkih pozadinskih formacija i alarmnih sastava 2. oklopne armije. RZK, SDK i Bugare. Intervencijom Komande Jugoistoka, za dolinu Ibra dobio je motorizovanim i železničkim transportom još neke sitnije raspoložive jedinice sa drugih područja (3. i 7. bataljon nemačkog 2. policijskog puka, 2. bataljon nemačkog 3. policijskog puka, dve čete 297. pešadijske divizije iz severne Albanije, dva oklopna voza...) To mu je omogućilo da, sa oko 12.000 raspoloživih vojnika i teškim oruđima, osim neposredne linijske odbrane, formira jake mostobrane na levoj obali Ibra. Na desnoj obali Ibra Mihailović je naredio mobilizaciju Rasinskog i Drugog kosovskog korpusa JVuO za svaki slučaj.

Pokušaj forsiranja Ibra

Nakon dvodnevnog iscrpljujućeg marša iz doline Studenice, grupa Morača izvršila je pokušaj forsiranja Ibra. S obzirom na veoma jaku i dobro organizovanu utvrđenu odbranu, pokušaj je završen neuspehom. Pojava jakih bogarskih snaga u pozadini onemogućila je ponavljanje napada sledeće noći. Naredna dva dana trajale su iscrpljujuće borbe za razbijanje ove opasnosti. S obzirom na utvrđeno stanje odbrane na Ibru i iscrpljenost trupa, komandant Morača obavestio je Vrhovni štab 2. aprila da u postojećoj konstelaciji nije u stanju da forsira Ibar. Divizijama je dao zadatak da raščiste teren od Golije preko Ivanjice do Dragačeva od pozadinskih neprijateljskih delova, i da su tu reorganizuju i odmore. Takođe, bila je neophodna i popuna municijom.

Ovaj plan borbene grupe NOVJ bio je ometen napadom Felberovih snaga. Sa novim ojačanjima, on je za 6. april naredio opšti napad. Grupa Morača ovim je uglavnom ispustila inicijativu iz svojih ruku.

Borbe u Dragačevu i dolini Studenice

Pošto je u Roćevićima kod Kraljeva 7. aprila dobio popunu municijom, i Drugi ravnogorski korpus JVuO se, zajedno sa jednim bataljonom SDK, uključio u ovaj koncentrični napad u oblasti Dragačeva. Kod sela Kaone, ove snage uspele su da izdrže celodnevne napade Druge proleterske brigade i zadrže položaje. Četvrta proleterska brigada tog dana vodila je borbu protiv Prvog ravnogorskog korpusa JVuO i 1. i 3. bataljona 3. puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Četnici i ljotićevci nastojali su da zauzmu Donji i Gornji Dubac, ali su predveče odbačeni, i proterani iz sela Vučkovice, Luke i Osonice. Tokom noći 8/9. aprila razbijena je i Rakovićeva grupa.

Međutim, napadi raznorodnih Felberovih formacija nastavljani su iz raznih pravaca, iz dana u dan. Suzbijajući ove napade srpskih i bugarskih snaga, jedinice NOVJ manevrisale su neprekidno sa jednog na drugi sektor. U tom periodu - 16. arpila - grupa je dobila i jedinu savezničku pomoć u municiji i materijalu, koju su dopremila dva britanska i dva sovjetska aviona. Iz dana u dan, napadi su se pojačavali, i štab borbene grupe bio je suočen sa činjenicom da nije u stanju da ovlada osnovicom sa koje bi ponovio pokušaje forsiranja Ibra.

Prvi pokušaj podrške preko Drine

Usled toga, štab Grupe predložio je Vrhovnom štabu da mu odobri prebacivanje na sever, preko Zapadne Morave, uz istovremeno forsiranje Drine od strane Trećeg korpusa u istom pravcu. Uz velike rezerve, s obzirom na situaciju Trećeg korpusa čije su snage i same bile pod pritiskom ofanzive, Vrhovni štab je ovo na kraju prihvatio. U istočnoj Bosni iz snaga Trećeg korpusa formirana je borbena grupa sastava 16. i 17. divizija, koja je dobila zadatak da se izvuče ispod nemačkog pritiska, iz marša forsira Drinu u oblasti Ljubovija - Bajina Bašta i prebaci se u zapadnu Srbiju.

Međutim, nemački štabovi ponovo su bili brži i preokrenuli ovu operaciju u svoju korist. Komandant Felber je poslao 24. bugarsku diviziju da čvrsto posedne Drinu. Sa druge strane, 5. SS korpus znatnim snagama poseo je ključne položaje sa kojih bi 16. i 17. diviziji presekao odstupnicu sa izbočine u srednjem toku Drine. 16. i 17. diviziji pripremljena je klopka, u koju im je naređeno da uđu. Međutim, komanda i ljudstvo ove dve divizije bilo je na visini situacije, i krajem aprila, nakon složenih borbi, one su se probile nazad u obrast Kladnja.

Prebacivanje na sever

20. aprila počeo je pokret 2. i 5. divizije NOVJ iz okoline Ivanjice prema dolini Zapadne Morave. Situaciju je sada otežavao i znatan broj ranjenika iz prethodnih neprekidnih borbi. Marš se odvijao uz još intenzivnije borbe, uglavnom sa pukom Brandenburg, četnicima i dobrovoljcima.

Druga proleterska divizija prešla je komunikaciju Užice - Požega noću 26/27. aprila i u prvim jutarnjim satima 27. aprila. Tom prilikom došlo je do više borbi, i uništen je voz. U borbi sa ljudstvom iz voza poginulo je 46 osovinskih vojnika, među kojima 2 nemačka oficira i 6 podoficira; a zarobljeno je 5 Nemaca, 40 bugarskih vojnika i 40 mobilisanih nedićevaca. Na strani Druge divizije NOVJ, između ostalih, poginuo je Lune Milovanović, zamenik komandanta Druge proleterske brigade. Peta krajiška divizija tokom marša dočekala je bugarsku kolonu u zasedi na putu Užice - Čajetina, nanevši joj znatne gubitke. Na komunikaciju Višegrad - Užice izbila je ujutro 28. aprila, i uz borbu sa nemačkim oklopnim snagama, do ranog poslepodneva uspela da je pređe sa kompletnom bolnicom.

Borbe između Užica i Valjeva

Od 30. aprila ove dve divizije NOVJ našle su se u oblasti Jelova Gora - Povlen - Kosjerić. Zahvaljujući dobrom obaveštajnom radu, general Felber bio je u stanju da ovde protiv njih pokrene koncentričan napad prikupljenim svim raspoloživim snagama već 1. maja. Pored ostalih, uz gotovo komplente nemačke snage iz Srbije, ojačane dodatnim delovima, dve divizije Bugara, glavninu SDK pod komandom zamenika komandanta pukovnika Tatalovića, u ovom napadu učestvovala je i najveća koncentracija snaga JVuO od 10 korpusa (uključujući Korpus gorske garde JVuO, Rudnički, Valjevski, Šumadijsku grupu korpusa...).

Budući da su grupi nametnute iscrpljujuće borbe koje je prinuđena da prihvati bez jasnog cilja, u štabu je izvršena konsultacija 3. maja, odlučeno o dekoncentraciji snaga i zatražena intervencija Vrhovnog štaba u pogledu vazdušnog snabdevanja i sadejstva Trećeg korpusa. Vrhovni štab je na ovu intervenciju ponovo naredio prebacivanje 16. i 17. divizije preko Drine.

Međutim, 5. maja, pre nego što je bilo šta od zaključenog izvršeno, usledio je najjači udar Felberovih snaga na Operativnu grupu. Nemačka Borbena grupa „Vajel“ (2. bataljon 4. puka Brandenburg, 696. motorizovani bataljon poljske žandarmerije i četnici) napala je od prevoja Bukova i ovladala položajima 4. krajiške brigade na Drenovačkom kiku. Borbena grupa „Holman“ (3 bataljona 4. puka Brandenburg i četnički Valjevski korpus) tokom celog dana napadali su na jedinice 4. proleterske brigade u nameri da zauzmu Maglješ-planinu.

Drugi pokušaj podrške preko Drine

Slični napadi odvijali su se i na ostale jedinice. Umesto da proširi manevarsko i operativno područje, Operativna grupa NOVJ sabijena je na još uži prostor. U međuvremenu, ponovila se slična situacija i sa leve strane Drine. Jake snage 7. i 13. SS divizije koncentrisale su se na 16. i 17. diviziju, a na desnoj obali Drine na utvrđenim položajima čekala ih je ojačana bugarska 24. divizija. Umesto ovladavanja prelazima na Drini, ove dve divizije bile su ponovo prinuđene da se u teškom borbama izvlače iz klopke. Noću 11/12. maja odstupile su preko komunikacije Sarajevo - Vlasenica, čime je ova opcija definitivno skinuta sa dnevnog reda.

Izvlačenje

Felberove snage u Srbiji svojim neprekidnim pritiskom uspešno su demonstrirale uzaludnost pokušaja Operativne grupe. Zato je štab operativne grupe doneo odluku o izvlačenju na jug. Noću 5/6. maja obe divizije bile su na maršu prema planini Tari. Noću 6/7. maja one su u više kolona prešle put Užice - Bajina Bašta. 7. maja bile su ponovo izložene intenzivnim napadima nemačkih snaga, koje su, budući motorizovane, mnogo lakše i brže manevrisale. Tog dana je ponovo ubačen u napad i 500. SS padobranski lovački bataljon, koji je u Kraljevu pripreman za desnt na Drvar.

Suočena sa rastućim pritiskom, Operativna grupa usmerila se na izvlačenje prema planini Goliji. Dve brigade Druge divizije ostale su na Tari radi ispitivanja mogućnosti prebacivanja u Šumadiju, a ostale jedinice sa bolnicom bile u u pokretu prema jugoistoku. Tokom ovog marša i dalje je trajalo neprekidno praćenje uz pokušaje opkoljavanja od strane četničkih i doborvoljačkih snaga uz nešto slabije nemačke i bugarske delove.

Konačno, i štab Operativne grupe i štab Druge divizije koja je ostala izdvojena na Tari, i Vrhovni štab, postali su svesni da su u ovoj operaciji ostali bez realnih dobitnih opcija. 12. maja u 16 časova Štab Operativne grupe primio je od Tita direktivu sadržine:

"Vaše obe divizije morate odmoriti. Pri tome se oslonite na Peka..."

. Peko, odnosno Drugi udarni korpus uspeo je da preokrene u svoju korist istovremeno vođenu nemačko-četničku operaciju Frilingservahen, i ponovo ovlada najvećim delom Limske doline. I izvlačenje dveju divizija teklo je kroz stalne borbe. 15. maja Peta divizija prihvatila je Drugu na prostoru južnog Zlatibora, čime je najteža faza prebrođena.

Poslednje veliko iskušenje bilo je prelazak puta Prijepolje - Sjenica. Nemci su bili svesni da grupa tuda mora prići, i učinili su sve što su mogli da to iskoriste, utvrđivanjem i koncentrisanjem snaga. Nakon više oštrih borbi, štab je doneo odluku da 5. divizija napadne komunikaciju tokom noći 18/19. maja na najmanje očekivanom mestu, u neposrednoj blizini Prijepolja.

Ovaj prepad je potpuno uspeo. Njime je do neke mere rastrojena nemačka zaprečna linija i kompromitovan plan, što je olakšalo proboj Drugoj diviziji, mada se i on odvijao pod dramatičnim okolnostima, otežan dugačkom i sporom kolonom bolnice. Tokom 19. maja divizije su ponovo uspostavile vezu, a 20. maja u 4 časa ujutro prethodnica Druge divizije susrela se u Rudopolju kod Brodareva sa delovima 5. crnogorske brigade Treće udarne divizije - prednjom jedinicom Drugog korpusa koja je vodila borbu na Jadovniku. Tokom dana 20. maja obe divizije (2. i 5.) prebacile su se preko mosta u oslobođeno Brodarevo na slobodnu teritoriju, čime je operacija okončana.

Ishod operacije

Operacija se okončala jasnim neuspehom snaga NOVJ i uspehom generala Felbera kao komandanta Srbije, odnosno, u celini gledano, uspehom Komande Jugoistoka (Grupe armija F). Iako jedinice NOVJ ni na jednom mestu nisu bile ozbiljnije poražene niti su im naneti teški gubici, one su sprečene u svojoj nameri da su učvrste u Srbiji i stvore stabilnu slobodnu teritoriju na kojoj bi se mogla organizovati vlast NOP-a i koja bi bila relativno sigurna baza za delovanje. Bez krupnijih borbenih jedinica, general Felber uspeo je maksimalno da iskoristi svoj raznorodni sastav za uznemiravanje, razvlačenje i iscrpljivanje jedinica NOVJ. Stalnim uznemiravanjem jedinicama NOVJ oduzeta je inicijativa i sloboda da sami biraju ciljeve svojih akcija i prilagođavaju sredstva. Umesto toga, uglavnom su bili angažovani u nametnutim okršajima.

Ukupni gubici Operativne grupe Morača za period od 14. marta do 20. maja 1944. iznose 257 poginulih i preko 600 ranjenih, i oko 50 nestalih. Gubici protivničke strane, prema procenama datim u izveštajima jedinica NOVJ višestruko su veći, ali takve su procene po pravilu nepouzdane i najčešće preterane.

Snage JVuO takođe su ostvarile taktičku pobedu, ne dozvolivši jedinicama NOVJ opstanak u Srbiji. Međutim to je plaćeno značajnom moralnom cenom i gubitkom političkog ugleda, jer su bili prinuđeni na dugotrajnu i intenzivnu javnu saradnju sa Nemcima, Bugarima i "dobrovoljcima".

Sledeću operaciju sa istim ciljem ova operativna grupa, pojačana 17. divizijom, preduzela je, ovog puta sa uspehom, krajem jula 1944, nakon neuspeha operacije Draufgenger.

Literatura

• Petar Višnjić, Prodor Druge i Pete divizije u Srbiju 1944, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1968.
• Jovo VUKOTIĆ, Druga proleterska divizija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1972.
• Milutin Morača (1985). Peta krajiška divizija. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Gligorije Gligo Mandić (1976). 17. ISTOČNOBOSANSKA NOU DIVIZIJA. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE - knjiga 2 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2014), Vojnoistorijski institut, Beograd 1963
• Nemački dokumenti - Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. mart 2011), Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Dnevni Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 12. marta 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o pokretu 2. i 5. NOU divizije iz istočne Bosne i Sandžaka prema Srbiji
  • Naređenje vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 17. marta 1944. nemačkom štabu za vezu pri 1. bugarskom okupacionom korpusu za preduzimanje mera u vezi pokreta 2. proleterske i 5. NOU divizije prema jugozapadnoj Srbiji
  • Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 27. marta 1944. Grupi armija »F« o prodoru 2. i 5. NOU divizije i preduzetim protivmerama u operaciji »Kamerjeger« kao i o odbijanju zahteva kvislinške crnogorske vlade za pripajanje Sandžaka Crnoj Gori
  • Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 10. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o dejstvima protiv 2. i 5. NOU divizije na komunikaciji Užice - Višegrad
  • Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice - Višegrad
  • Informacija vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 30. maja 1944. potčinjenim komandama i ustanovama o iskustvima stečenim u operaciji »Kamerjeger« protiv 2. i 5. NOU divizije
  • Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa
• Četnički dokumenti - Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. septembar 2011), Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Pismo pomoćnika komandanta 2. dragačevske brigade od 24. marta 1944. komandantu 1. ravnogorskog korpusa o borbama četnika i okupatora protiv jedinica NOVJ na pl. Zlatiboru
  • Pismo Draže Mihailovića od 27. marta 1944. kapetanu Miloradu Mitiću o saradnji četnika i okupatora u borbama protiv NOVJ u jugozapadnoj Srbiji
  • Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 30. marta 1944. četničkoj Vrhovnoj komandi o dobijenim podacima od Nemaca za dejstvo NOVJ u dolini r. Ibra
  • Obaveštenje komandanta Zlatiborskog korpusa od 7. aprila 1944. potčinjenima o naređenju Draže Mihailovića za borbu protiv NOVJ na pl. Goliji
  • Naredba Draže Mihailovića od 11. aprila 1944. o postavljenju pukovnika Jevrema Simića za delegata kod Zlatiborskog i Požeškog korpusa radi uspešnije borbe protiv NOVJ između reka Lima i Moravice
  • Izveštaj komandanta 2. mileševskog korpusa od 14. aprila 1944. Komandi Starog Rasa o borbama protiv delova 2. udarnog korpusa NOVJ u južnom delu Sandžaka i zahtev za pomoć od strane nemačkih trupa
  • Zapovest komandanta 1. račanske brigade od 17. aprila 1944. komandantima bataljona za posedanje položaja Kršanje - Kaluđerske Bare radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ prema pl. Tari
  • Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije
  • Zapovest delegata Draže Mihailovića od 20. aprila 1944. koman dantima Zlatiborskog i Požeškog korpusa za posedanje položaja na pravcima Katušnica - Bjeluša i Katići - Bjeluša radi sprečavanja prodora jedinicama NOVJ ka pl. Bjeluši i sadejstvo sa nemačkim i bugarskim trupama u tom cilju
  • Naređenje komandanta Zlatiborskog korpusa od 21. aprila 1944. načelniku Štaba Grupe račanskih brigada za mobilizaciju četnika i dejstvo preko Drine ka Srebrenici protiv jedinica NOVJ u vezi sa naređenjem Draže Mihailovića
  • Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 21. aprila 1944. Draži Mihailoviću o borbama protiv jedinica NOVJ kod Ušća u saradnji sa okupatorom
  • Naređenje komandanta Grupe požeških brigada od 25. aprila 1944. komandantu 2. požeške brigade za posedanje položaja na Kovačici i Drežničkoj Gradini radi sprečavanja prodora jedinicama NOVJ prema komunikaciji Požega - Uzice
  • Naređenje komandanta Grupe požeških brigada od 28. aprila 1944. komandantu 2. požeške brigade da mobiliše četnike pobegle iz borbe protiv jedinica NOVJ kod Roge
  • Naređenje komandanta Romanijskog korpusa od 29. aprila 1944. komandantu brigade »Romanija« za sadejstvo sa nemačkim trupama pri napadu na 17. udarnu diviziju NOVJ kod Vlasenice
  • Naređenje komandanta Kolubarskog korpusa od 4. maja 1944. komandantima brigada za mobilizaciju ljudstva radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ ka pl. Povlenu
  • Naređenje komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa od 6. maja 1944. komandantu azbukovačkog sreza da se razgovori sa Nemcima vode po odobrenju Štaba Grupe korpusa
  • Izveštaj pomoćnika komandanta Zlatiborskog korpusa od 9. maja 1944. komandantu korpusa o rasporedu jedinica i namerama da sa nemačkim i bugarskim trupama napadne jedinice NOVJ kod Semegnjeva
  • Izvod iz Operacijskog dnevnika Zlatiborskog korpusa od 30. marta do 10. maja 1944. godine
  • Naređenje komandanta Sreza azbukovačkog od 10. maja 1944. komandantima mesta o stavu prema Nemcima
  • Zapovest komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa od 11. maja 1944. komandantima Cerskog i Mačvanskog korpusa za borbu protiv jedinica NOVJ kod Zaovine
  • Naređenje komandanta Valjevskog korpusa od 15. maja 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa za napad na jedinice NOVJ kod Močioca, Trudova i Dobroselice u saradnji sa nemačkim i bugarskim trupama
  • Pismo pomoćnika komandanta Zlatiborskog korpusa od 15. maja 1944. načelniku Štaba korpusa o borbama protiv jedinica NOVJ kod Semegnjeva, Jablanice i Visoke
  • Pismo potpukovnika Zaharija Ostojića od 20. maja 1944. komandantu Drinskog korpusa o saradnji četnika i Nemaca u borbi protiv NOVJ u Crnoj Gori i istočnoj Bosni